Правда, 19. 07. 1932., стр. 11

У канџама посрнуле жене

ДИМИТРИЈЕ П. МАРКОВИЋ

На мансарду га је довела нево .Ђа. Свршно је богословију н очекнвао свештенички чин. Он, свршени богослов, Светомир Матејић, дете сиромашних родите .Ђа, са Коховим бацилом у плућима, дошао је да тражи брачног друга, јер, нначе неће да га запопе. Мана* стир, у коме је провео лето, отказао му гостопримство. Доста је и било. Удисао је оштар ш>'мскн ваздух целог лета и пио овеже кравље млеко, посматрао живот калуђера са дебелим вратовима поред манастирске препеченнце и старог внна и жудео ноћу за женама. Грудоболни воле жене изнад свега, ако нису по рођењу женскари. Узео је стан на мансарди палате, која сопственику доноси 50.000 динара меоечно прихода. А, како и не би? Ослобођена је грађевина порезе, а сутеренска одељења са бетоннраним подом траже се као шећерлеме. Не испод три стотине динара месечно. Леп је био богоалов Светомир Матејић. Кохов бацил му је подадуо образе и као да је месо испод коже напрашено најлепшим и најскупл>им пудером. Црне очи његове биле су увучене и око њих су били црн касти подочњаци, за каквим коссетне жене лудују и троше четвртину свог живота у њихо* вом дотеривању. Пуста је била та манса^а до које није ишао лифт. Преко стотине басамака је требало прећи док се дође до ње. Под истим кровом те палате, која доприноси сопственику онолико, колико је потребно па да буде сито сто породица са децом читавог месеца, било је разноразног света и класа. У сутерену је становао настојник куће са женом, који су у исто време били и слуге сопственикове. Наизменце су, и жена н муж, чистили снег по дворишту, дворили пред топлим станом господара и враћали по сто гтута намирнице и ме со које се газди не допада. Онда, једна Рускиња, која је била рођена да се шири у читавом апартману сопствене палате, а.та је судбина друкчије хтела;

па један агент полиције, који је живео у дивљем. бракд', па један књижевник д>тачке косе, мршав, вечнто гладан и недовољно утоп.глн. И још пуно њима сличних. У партеру је становао сопственик. Прво одељење: госпођа, друго: господин, треће: гоОПОД1Ш син, четврто други господин син, пето и шесто обе госпођице ћерке, седмо: кујна, остава и служавка са куварицом. Први спрат: првн стан један лекар, друти стан: један банкар. Засебна ооба: денди чије тачно занимање није било познато, иначе је кирију уредно плаћао. И још неки. Други спрат заузимао је један бивши човек, пошто је извикан од друштва за перверзно сти своје врсте и пр .Ђавих радњи, које су му допринеле магеријалну корист на штету моралне. Ипак је њему било добро. Имао је нов уатомобил марке Пакар и трговину на велико у истој згради. Трећи спрат: Једна учитељицац у пенсијн, чија су деиа имала нешто прихода, један бач карски чиновник и један трговачки заступник нд велико. И још два самца. Четврти: два чии^аника са приходима пр*% 6000 динара меоечнл ОЛ;. -су оили неожењени вЛЈ* су држали засебне станове. Пети спрат, или како се одомаћнло: мансарда, заузимали су људи и жене разних професија: госпођица из Управе водовода, господин чиновник стрводернице, госпођа Ружа, жена директора банке којн због проневере иадржава робију и богослов Светомир Матејић, који се уселио пре месец дана Много је њих у тој кући гла довало — док су други просипали јело; многи се мрзли у хладне зимске ноћи — док су други отварали прозоре, јер се ннје могло да издржи од велике топлоте. Богослов Матејић није спадао у ову друту групу. Он се хранио сувим хлебом и цвокотао од зиме. Књиге и старе новине слабо су могле да савладају својЈГМ давањем топлоте

знму, коЈа је посребрила стакла и зледила тротоаре. Ипак се осмсхнула срећа и на њега. Случајно се упознао са госпођом Ружом код које је врло често навраКала осамнаестогодишња Спасенија разнијеш!\ прснју н ллавкастих подочњака. Она га позвала на кафу. Изложио јој намере овог доласка у престоницу. — Узмите, Спасенију! предложила му је госпа Ружа. I... — Шта се мислите! Бићете можда најсрећнији. Готово је било. Спасенија је пристала исте вечери. Сутрадан су већ обавилн и званнчну веридбу. Онда му се она јадала: — Рус. Никакав човек. Упропастио ме је па напустио. Прешао је Матејнћ преко свега. — Заборавимо, Спасенија, на то. Не потсећај се више на те људе. Моћна је рука Господ! ња!... I Исте зиме обабвљена је јскромна свадба. Од задово.вI ства је богослов Сзетомир Матејић био пијан. Заиграо је пзред младе. Потскочио и треснуо ногом о под младићски. Помисао на свештенички чин, парохију, миран пастирски жчвот посвећен цркви и Богу, чинио је да заборави на Кохоз бацил који му разједа плућа као мољац тканину. — Онај је Рус бар био отмен! укорила га је Спасенија оштро и погледала презриво. — Сел>а чино!... Смрачило се богослову Матејићу пред очима као да му је нека невид .ЂИва сила тог секунда натакла црне наочаре нл очи. Смркло му се од речи жене о отменом Русу, са којом је истог дана пре подне смерно стајао пред олтаром. Погледао је строго. — Што ме тако гледаш, не мислиш ваљда да те се бојим, сељачино!... Хтео је да замахне кошчатом руком да јој од ударца испадну оба ока која ое крију у упалим дупљама оивичена тамно плавим колутовима, али се уздржао. Стхречио га свештенички чин, посвећен Богу, цр-

— БЕ01РАЛ ПОНГДЕЈБАК, 18. ЈУЛИ: 1Р.55: Тачно времг. Објанливан^ всчор. програмз и програма за слс лсћи дан. Концсрт (н.чводс гцс Л^ци н Гита Фаркаш). 20.01. Општина као рсгулатор >"метничког стварања у граду прелаваже г. др. Мнлана Гла јвнннћа. 2о.ЗО: ВИолински конпсрт од |Менлслзона оп. 35 изводи Мнша Елман (громофонске плоче). 21.00: Шетња кроз Европу. 21.40: Тачно времс. Новннар. изпештајн (А. А.) Скднднналско вече суделују: г. Рудолф Ертл, члам Беогр. Оперс н Радио оркестрз 23.00: Пренос циган. музнке кап. Прсдрага ГраЧанина нз ресторана ,.Р\дничанин". Загреб, 21.45: Концертно вече. Љубљана, 21.30: Салонскн квинтет. УТОРАК, 19. ЈУЛИ: 11.00: Објанљивањс днев1н>г програма Концерт Радио-оркестрз. 11.20: Званичнн извешта-ј о водостању (српски, француски, немачки) н Зва нични извештај о водостању (срги:ки). Нлставак концертз Ра.тио.орке. стра. 11.57: Тачно вреие. 12."0: Зво на са Саборие цркве. 12.05: Сезонски шлагери (грамофонске плоче). 12.35: Берзански курсеви. Оркестарска музика (грамофонске плоче). 13.30: Но вннар. извештаји (А. А.) Тач»»о вре ме. 18.55: Тачно »реме. ОбјављЈвање вечер. програма и програма за следе Ки дан. Спортеке вести. Изложба ју гословенског туризма предавање г. инж. Славка Сиришчеанћа. директо ра Лутника". 19.30: Вечерњи коицерт Раоио -оркестра. 20.30: Преиос из Загреба. Концертно вече. Суделу г.г. Карло Рупел. (виолина) и Вој ко К 1ш (клавир). Концерт цаз-орке стро „Тће Вјпко Воуз" пренос из хо-

тсла „Еслланаде". 22..%0: Тачно време. Новинар. извештајн (А. А.) Музика за игру (грамофотеске плоче). ЗагреЛ, 20.00—22.30: Концерт цазоркечгтра, прснос из хотела ЕспланаЛ>убл>ана, 18.30: Салонсмн квин« тет. НЕЛЕЉНИ РАДИО ПРОГРАМ Ј ПОНЕДЕЉАК, 18. ЈУЛИ: ' Бер.тин. 15.20: Југословенске жене, од Габрнсле Хартенстен. Букурешт, 21.00: Концерт камерне музике. Пешта, 17.00: Концерт регистрованс му зикс. 20.00: Концерт пештанског оркестра „Концерт". Париз, 20.00: Радио позориштс. 1) „Први пар". 21.30: Радио-конперт камерне музике. Варшава, 20.00: Јеврејска музика. Беч, 19.20: Вече Фредерика Хопина. 20.00: „Карневалска Вила", оперета у 3 чи на од Емериха Калмана. УТОРАК, 19. ЈУЛИ: Берлин, 18.15: Забавни концерт и музика за игру. Букурешт, 22.15: Кон церт радио.оркестра: Различиа и ру мунска музика. Пешта, 17.60: Концерт циганске капеле. 21.0г>: Концерт камерне музике. Париз, 21.30: „Кава лериа рустикана" од Петра Маскањи-а трупа и хорови из Млтамске Скале. СаЈГг>иу пева Ломбарци а Ту. рида Меландри. Праг, 19.00: Вокал. ни концсрт Е. Кончака, за клавирои Кледба. Варшава, 17.00: Поп>ларни концерт филхармоничног оркестра. Беч, 17.00: Забавни концерт сннфо« ничног оркестра. НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РАЛИО-ПРОГРАМА ОД 17 ДО 23 ЈУЛА Понедељак, 18: Беч, 20.00: „Карне валска вила" оперета од Калмана. Уторак, 19; Пешта, 17.00: Концерт циганске капеле.

кви и људима, парохија и миран живот пастира. Ишло је тако, неколико дана. На непун месец после венчан>а приметио је попадију у друштву жене која се бави пословима са оветом из друштвеног талога. „С киме ли ће је ова жена, која је даано већ продала тело и душу, спарити", псгмислио је Матејић и упутио се за њима као разјарена звер. Спасенија се окренула, као свака жена којој нису чиста посла, и приметила га. Стала је. У лицу се није изменила глас јој није подрхтавао. Рафинираним женама он и не дрхти. — Куда!... Шчепао је за ра1 ме, бесан а на очи му пала крв. I — Куда је мени вол>а!... Сто пут је културнија од тебе!... одговорила му Спасенијл изаивачки. — Сељачино!... — Куда! — упитао је крештавопромуклим гласом од беса и шчепао је кошчатом руком испод грла. Стезао је не-

свесно, да су јој упале очи искочиле као у дечје лутке. Жена која је била с њом изгубила се у гужви, која се за час створила од пролазника. Л>уди су пришли и узели у заштиту „невино женско створење". Тога је дана запечатио богослов Светомир Мате>ић своју будућност. Нада на леп свештенички позив и живот пастира, који ће се сав посветита Богу и цркви служити преко њИ^ људима, расплинула се као сапуњави. мехур. Отишао је на мансарду куће која доноси сопственику 50.000 динара прихода месечно, покупио своју злехуду сиротињу, пљунуо на визит-карту жене која је била узрок да дође у везу са посрнулом девојком и напустио петоспратницу у којој станује свет разноразних класа. Када га на улици запљуснуо хладан зимски ваздух, осетао се некако лакше и ако је пошао у неизвесност, у мрак и у стварност живота.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

М.Вууег— Тајна плавог сафира

31. Моје је мишљење да одгово рим грофици и опишем догађаЈе. Роди је прочитао њено пис мо и одмах рекао ово: Колико познајем Форбеса он ће одмах отпутовати са прстеном у Рим. А колико познајем себе, отиутоваћу са њим. Наш пријатељ Роди не позна је себе и до сутра може да измени ову одлуку и уместо у Рим могао би отпутовати у Лондон. Прекосутра путујем и ја, али још увек не знам куда. У сраком случају до Париза, а онда даље у Италију и у Рим. Ако имате намеру да заиста отпутуЈете у Италију састаћемо се. у Риму. Не правим планове, али V четвртак одлазим из Рунимеле. Молим вас, Форбес, да ми од иах одговорите. Ваша Лола Харингтон" Прочитао сам неколико пута Лолино писмо, а онда извадио прстен и дуго га посматрао. Причинило ми се као да чујем речи: „Не могу вам објаснити зашто морам да дођем до прстена..." Размишљао сам шта да радим, а онда сео за писаћи сто и почео да пишем: „Драга моја Лола, Природно је да ћу прстен од вети у Рим, али неприлика је у

томе, што пре осам дана не могу да отпутујем. Наговорите Родија да по сваку цену иде са мном. Нико не зна да је прстен код мене и путем нас нико неће узнемиравати. Немате појма ко лико желим да се са ва.ча састанем у Риму. Довиђења, драга Лола. Ваш Форбес. Следећих дана одлазио сам у Ко^еж, али моје мисли биле су у Риму, у дворцу грофова Феличи. * Лола се није више јављата, а онда сам добио писмо од Родија, који ме је питао кад путујемо. Одговорио сам му и описао све детаље. Два дана пре одласка Роди је дошао у Кембриџ. — Ало Форбес? поздравио ме је. Ја сам јутрос отпутовао из Дентрија, где су се одиграле необичне ствари. — Шта, забога? упитао сам. — Неко је ухапшен, насмешио се он. — Зар су ухватили Ангелину и њеног саучесника? — Не. Вечерњи листови доно се ову вест. — Ако је ухапшен? — Погодите! — Не знам, Роди. Кажите ми! — Не. Треба да погодите! Имате ли палидрвца?

— Будите паметни, Роди! Го ворите! Васон? — Није Васон. — Санто? — Погодили сте! Ухапшен је сликар Санто! — Ох, Боже! Дакле ипак! Знао сам да је он сумњив Динлопу, али ја сматрам да је он невин. — И ја. У последње време често сам се састајао са њим. — А шта каже Динлоп? Он сигурно има разлоге за ово хап шење. — Случај је веома компликован. Ако Динлоп има право и ако је Санто заиста убица, онда је тај Динлоп генијалан. Он је од почетка сумњао на тог човека, а његово понашање приликом саслушања — тако каже Динлоп — било је више него необично. Настојао је да по сваку цену баци сумњу на Ангелину. Шта ви мислите о томе? — Не знам шта да мислим. — Знате ли да је Динлоп тра жио неки разлог због кога би могао да ухапси Санта. А онда је нашао...Шта мислите, шта?.. Дугме од ципеле! — Шта? зачудио сам се. — Да, драги мој! Дугме од ципеле. Дугме је нађено у шуми између алеје парка и летниковца. Кад су Динлопу пока-

зали ово дугме нико ниЈе знао због чега се он толико узбудио. На дугмету се налази и.ме једне фирме из Милана и Динлоп, спазивши ово, почео је да игра као Индијанац. Онај ко је изгубио ово дугме био је у лет никовцу, а ви се сећате да је шофер Денкан нашао Санта од мах после Харингтоновог убиства на ивици шуме. — Да, сећам се. Санто је причао да је дсшао са друге стране, кроз шуму Дентрија. — Јесте, алн Динлоп му не верује. Са дугметом Динлол је отишао у Пуленову ангикварницу и питао за Санта. Он је био у врту и сликао нешто. Дин лоп је отишао у његову собу и видео да је сликар већ запаковао своје куфере. Отворио је ку фере и нашао у њима ципеле без једног дугмета. То Је било довољно. После тога је отишао у врт и сликара ухапсио. Антиквар Пулен се запрепастио. — Сећам се тих ципела, рекох. Приметчо сам да на једнзј нема дугмета и то оном приликом кад нас је Хартер саслушавао у Рунимеде. — Сантова судбина налази се у Динлоповој руци, наставио је Роди. Приликом Хапшења Санто је био миран и енергично одрекао да је то дугме са његових ципела. То су, нзјавио је, старе ципеле, а дугме је изгубио пре свог " доласка у Енглеску. Динлоп му је показао да дугме припада његовим ципелама и да је натпис фнрме исти. Салто је слегнуо раменима и изјавио да

се фабрнкују милиони таквих дугмета. Санто је енергично дрицао да Је у некој вези са убиством, али нема ништа против тога да у истражном затвору сачека резултат истраге. Он је невин и зна да енглески судови никада нису осудили невиног човека. Стари Харингтон био му је необично симпатичан и зашто да га убија. Сликар се затим обратио антиквару Пулеку и замолио га да чува његове слике. Понашао се толико хладнокрвно да су сви посумњали у његову кривицу. Можда се Дин лоп преварио. Малер је у томс што је Санто Италијан, а Италч јани су с^и сумњиви. Осим тога, Санто је изјавио да је богат и према томе није му потребан накит мистера Харингтона. Дин лопа је интересовало ово причање, али је ћутао. Рђегово хап шење било је права сензација у Руимеде. — А шта мисле у Дентрију? — Сви су се изненадили осим тетке Агате. Она је то претпоставила... По њеном мишљењу Васон, Санто и Ангелика су ор« таци. —• Кажете да сте се у послед ње време често састајали са сликарем? — Да. Он је симпатичан мојој мајци. Роди се насмејао. • ч I ■— Наставиће ое —