Правда, 19. 07. 1932., стр. 10
ррп.1 201
ддмБ/ћј&шш д,ео
Д.;зан псдвиг змернчккх гангстера — банлитн у Филалелфнјн на рафиннран начнн п.Бачкају касу полземног трамваја. Амерички банлиги су необично лр.'.ч< и л;кавн и увек умеју да измисле нс»ве трикове, ла бн лако н брзо дошли ло зараде. То нам најоо .Ђе показује случај који се нелавно десио у Филаделфнји. Благајници једне врло живе н промегне станице подземног трамваја приЈавила су се ових дааа гри мушкарца који су показали легнтимације општине. | Онн су изјавили да су чинов- ј ницм дезинфекционог одељења I општине и благајници су пока-1 зали исправе за уништавање| ксшараца, мува и осталих инсеката. Девојка на касн није посумн»ада у њих, нити је могла наслугиги да нма посла с опасним гадгстерима. Под изговором да би отров којим се дезинфекција врши могао нашкодити бла гајници, они су је покрили великим чаршаво.м. За то време ималн су дово.ђно прилике да испразне касу подземног трамваја, у коме је у том тренутку било око 2.500 долара. После тога „уништавачи" инсеката су нестали без трага. По лиција узалудно трага за дрским гангстерима, који су одиста неисцрпни кад је реч о новим триковима за пљачку. * ТВРДИЧЛУК ФРАНЦУСКОГ ПРЕТСЕДНИКА ВЛАДЕ АЛИГ— Француски претседник в^§де Д' Алигр био.је надалеко чувен по свом тврдичлуку. О њему се прича да је у чинију са шећером пре одласка стављао муву, како би се по повратку уверио да ли га је послуга поткрала и да ли је узимала шећер. Ако је м>-ва била у чинији, онда је све било у реду. О њему се прича и ова анегдота: Једном приликом Д' Алигр је боравио у Бриу и отсео у једном хотелу. Хотелиер је сјај но дочекао угледног госта, јер је знао с ким има посла. Унапред се радовао како ће лепо за радити. Д' Алигр је сео у ресторану за један сто и упитао домаћина: — Штатсотта код вас вечера? — Три франка, господине... — А доручак? — Франак и по! — Е, онда ми донесите један доручак... Треба напоменути да је то би ло у девет часова увече. ВОЛТЕР И Ц)ЕГОВЕ КЦ)ИГЕ. — Волтеру је једном неки пакосни критичар рекао: — Ваше књиге, господине, могу само на један начин корисно да се употребе: да се баце у ватру... — Тко је, одговори мирно Волтер. Моје књиге су као добро кестење... ИЈто их боље печете, тим су боље... • КУГА ОПАСНИЈА ОД СВЕТСКОГ РАТА. — Куга је н&јопаснија међу свима заразним болестима. За време великих епидемија куге у Европи и Азији у средњем веку милиони људи су поумирали за неколико недеља. Тако је за време велике епидемије куге у четрнаестом веку поумирало само у Малој Азији и разним државама Европе око 25 милиона људи, а треба имати у виду да је Европа тада имала свега 100 милнона становника. У Светском рату, урачунавајући све људске^ жртве, умрло је укупно око 33* иилиона људи за четири годи*е. у доба кад је Европа имала око 400 милиона стаиовника. Као што се из овога види куга Је била да.-^ко опаснија по људе и ол самог Светског рата.
СТОГОДИШЊИШ ГЕТА-КАНАЛА
Ускоро ће се навришти сто гоаина од каио је саграђен Гета-каиал, коЈн везујие Данску н Немачку.
И П
— СА1РТ НАЈБОГАТИЈЕГ СОПСТВЕНИКА ПОЗОРИШТА У АМЕРИЦИ. КАРИЈЕРА ЈЕДНОГ ЧИСТАЧА ЦИПЕЛА. —
Н)УЈорк. јула Америка је земља у којој су се до скора могле стварати најфантзстичније ( кари|ере. Није ника^ва 'рЖо(Јт бил^ 4а оЈие обичан чистач ципела или продавац новина за час постзне у Америци богат и позната личност. Такав је и случај Била Минског, који је ових дана умро у Н )УЈоР к 7> у својој 41 години. Бил Мински био је чувена лучност у Америци. Био је наЈбогатији сопственик позоришта у Сједињеним државама, коме ни најочајнија приврелна криза није могла ништа да нашкоди. Само у Н^ујорку Мински је имао 15 позоришта. Сем тога, многе његове трупе стално су путовале по унутрашњости, а имао је мања и већа позоришта и у другим америчким варошима. Минскиев специалитет била су бурлескна позоришта, која су у Америци нарочито омиљена. Тако је Бил Мински стекао титулу „магната бурлескних позоришта". Минскиева каријера је типична америчка кариера и потсећа нас на живот многих чувених Американаца који су на друштвеним степеницама успели да се уздигну на највећу висину само својим способностима. У почетку, кад му је било 11 година, Мински Је био чистач ципела у Чикагу и мизерно је животарио. После је постао про давац новина и трчкарало код једне њујоршке фирме. Већ тада је показивао изванредну оштроумност и вештину и није се збуњивао ни у најтежим ситуацијама. Већ у својој петнаестој години Мински се почео бавити новинарством и као репортер једног њујоршког листа написао је неколико великих сензација. Мински је био једини репортер који је успео да се увуче у палату Вандербилта, кад се кћи америчког милиардера Гледис Вандербилт венчавала са маџар ским магнатом грофом Ласлоом Сечењием. По жељи домзћина, новинарима је најстрожије био забрањен приступ на свадбу. Па ипзк, Мински је, мас киран као трчкарало, успео не само да напише сензационалан извештај о овој богаташкој свадби, већ је снимио и неколико сцена, тако да је одједног«
постао чувен новинар у Америци. Новинарска каријера му је отворила врата за др>л"е, рентабилније, послове. Као репортер „Н)ујскрк Тајмса" купио је једно затворено мало позориш те у предграђу Н)ујорка и почео да даје само комедије и бурлеске. Имао је нарочити систем рада и вештом рекламом умео да заголица радозналост. Зећ после три године имао је само у 1-ђјуорху осам позоришта. Некадањи чистач ципела имао је пред своју смрт око 50 позоришта у А^ерици. * СТУДЕНТ СА 4500 РОЋАКА. — Недавно се на университету америчке вароши Синсинатиа уписао на философски факултет један млад Арабљанин, по имену Мирза Перадах. Он говори тринаест језика перфектно, упућен је у многа научна питања као неки прави научник. Поред тога, Предах је чувен и по томе што може документима доказати како има данас 4.500 живих рођака. * РАХИТИЧНЕ ДИВЉЕ ЖИВО ТИЦ>Е. — Мало је познато да и младунци разних дивљих зве ри могу да болују од познате дечје болести рахитиса, омекшалих костију. У многим европ ским зверињацима показало се да су мали тигрови и лавови у јакој мери рахитични и кад одрасту са својим искривљеним ногама и ребрима не служе ни мало као украс менажерије. Ветеринари су брзо утврдили узрок наглог ширења рахитиса међу младунцима дивљих животиња. Младунцима се даје врло рано месната храна, у којој нема ни мало витамина. Узрок животињског рахитиса је, као што се види, исти као и код мале деце: недостатак витамина ствара повољан терен за ши рење те непријатне и опасне болести. * ЗАНЕМЕЛА ОД ЧУДА. Муж и жена хоће да купе кућу и разгледају разНе зграде. Код једне зграде, коју су подробно прегледали, муж упита жену. — Како ти се свиђа ова кућа? — Дивна је! Кад сам изишла на балкон, ја сам занемела од чуда. Нисам могла да дођем до речи!
Кроз царство рекламе оо — АРТИКАЛ КОЈИ НИ ЈЕДНА АМЕРИЧКА ТРГОВИНА НЕ ПРОДАЈЕ — РОКФЕЛЕРОВА РЕКЛАМА. — МАЛИ МУШКАРЦИ И ВИСОКЕ ЖЕНЕ. с:о Наше доба могло би се назвати и добом рекламе. Данас се модерни и напредни привредни живот без рекламе не може низамислити. Најпопуларнија и кајомиљенија је реклама у Америци, јер Американци су већ одавло научили да цене вредност добре рекламе. Позната је ова анегдота о реклами: Један велики амерички магацин обећао је 5000 долара награде ономе ко буде од фирме тражио робу која се код ње не може добити. Људи су тражили најнемогућније ствари — били су услужени. Али једног дана фирма је добила овај телеграм: „Молим пола туцета употреб љених мртвачких сандука. Џон Смит". Тај човек је добио награду. Ни овај велики амерички магацин није могао имати у својој радњу употребљене мртвачке санд)ке. Најуспелију рекламу у свету напра&ио је једном познати амерички милиардер Рокфелер. Та реклама донела му је милионе сталних потрошача. У Кини све до скора нису знали за петролеумску светлост и кад је Стандард Ојл Компани почео да пропагира петролеум у Кини, наишао је на ^траховит отпор код консервативних Ктгнеза. Тада је Рокфе.*е^> лоОФо у Кину 50 вагона лепо израђених петролеумских лампи. То је имало дејства. Кинеска сиротиња је радо примала поклоњене лампе, а кад их је већ имала хтела је да испроба њихово чаробно дејство и почео се купо-
вати петролеум на велико. Одједном је 300 милиона људи у Кини увидело да је пегролеум неопходна потреба за кућу. Нај бољи потрошач петролеума Рокфелерових извора су данас Кинези. Све је то учннила вешта реклама. Једна америчка трговина, ко« ја је имала преко 400 службеника, никако није ишла. Једног дана фирма је отпустила све своје сл>'жбенике и објавила оглас у новинама: „Траже се за послугу у трговини све сами мушкарци ниског раста, по могућству патуљци и жене високог, крупног, дивовског стаса. Месец дана обучавала је фир ма мушкарце натуљке и жеие дивове како да послужују муштерије. За то време радња је била затворена. После месец дана отворена је трговина поново и тада је свет нагрнуо у њу. Свет је, разуме се, долазио у првом реду због тога да задовољи сво ју радозналост, да види те муш карце-патуљке, и женске дивове, а доцније је већ долазио из навике. Многи људи долазили су опет због тога да виде како изгледају још мањи мушкарци од њих односно још крупније и гломазније жене. Реклама даЈ ф( све чини и м*дерни привредник не може ње. Данас постоје већ засебне' университетске катедре за ре 4 ' кла.^у Ие само у Америци, већ и у Немачкој и Шведској. А историја рекламе Једва је стара неколико деценија. Сасвим је сигурно да се за рекламу у буд>*ће пружају још сјајније перспективе.
КОЛИКО ИМА ПРИХОДА ЧАРЛИ ЧАПЛИН КАД НЕ РАДИ? — Пореска управа у Лос Анђелос}' утврдила је да славни филмски глумац Чарли Чаплин и данас, кад у опште више не ради за филм, има око 8 милиона долара годишњег прихода. Према том приходу одмере но му је и плаћање пореза. ЧагЈлин спекулише и данас, преко својих пријатеља, фннансијских и банкарских стручњака : , с акцијама и другим харт&јама од вредности и има при томе много среће. Н->егова сва имовина, изузев неколико стотина хиљада долара, уложена је акције и хартије од вредносги. На сличан начин спекулише са својим новцем и Дуглас Фер банкс. БРЗА ОДЛУКА. — Мала Надица пита своју маму: — Мамице, је ли наша служавка тица?. — Зашто бн она, била тица? чуди се мама. — Зато што јој је јуче тата рекао „тичице моја мила"! — Тако?... Е, кад је тако, онда ће заиста постати тииа и излетеће из моје куће! * ПРОСЛАВА СТОГОДИШЦ>ИЦЕ УКИДАЦ)А ТРОШАРИНЕ У АЛЗАСУ. — У напредној и лепој француској покрајини Алзасу, чија је производња внна на завидној висини, произвођачи грожђа и вина борили су се још пре више од стотину годи на за укидање трошарине на вино. Борба је била тешка, али је успела.У јулу 1832 године влада је наредила да се државна и општинска трошарина на вино у целом Алзасу укине. Ових дана прослављена је у алзашкој вароши Вангену стогодишњица укидања трошарине на вино. Том приликом на глав ну пијацу Вангена изнета су огрошга бурад са најбољим ал-
зашким вином и свак је мо1 ао да пије бесплатно до миле воље. Кажу, да ни један грађанин Вангена нИје отишао тога дана трезан кући... * ПИЈАНИ КРОКОДИЛ. — Пре ма старим египатским записима свештеници у вароши Арсино држали су у језеру Мерис једног светог крокодила, који се често вп1о чудно понашао. Они су му . али хлеба и меса, а који п е добијао од свештеника и .' на, које је крокодил пио с највећим уживањем. Свештеници су овог крокодила хра нили веома брижљиво, и док су му двојица држали разјапљену чељуст, трећи свештеник му је сипао јело и вино у уста. Пијани крокодил је скакао по реци и излазио неколико пута на обалу да види неће ли добити још коју порцију вина.
НЕПОПРАВИМ. — Лекар по-' сле прегледа нспитује свога пациента: —,Јесте ли ви ноторна пијаница и.ти само квартална пијанииа (човек који пије само недел>ом и празником). — Квартална! одговара пациент убедљиво. — Колико размака има између појединих периода кад пијете? — Највише два сата. * ШКОТЛАНЂАНИН И СЛАМНИ ШЕШИР. — У трговину ше шира улази Шкотланђанин. Нуде му разне шешире, али он хо ће сламни шешир по сваку цену. Кад су га упозорили да је сезона сла.мних шешира већ про шла, он мирно одврата: — Ништа за то' 0»ај шешир је рентаби.чнији, јер кад га пећ не будем могао носити, појеш ће га моја крава!