Правда, 19. 07. 1932., стр. 9

БРОЈ 201

ПРАВДА, 19 ЈУЛ 1932 ГОД.

СТРАНА

београдски живот ПОНЕДЕЉАК, 18 )ул Бсоградско мало позорлште „Славн— (21.20): „Шампион бокса". БеогЈмдска комедија — (21): _Рај на вемљи". Театер Варвете Палас (22*$): За време легње сезоне програм у БаРУ, бнраие уиетнкае и леоотнче, Сала добро вентилирана. ЈагШп »!_• Л(пђа5$ас1ег« (БоровПарк) Крала Алексанора 246 Велнки Јулскн ннтернационалнн програм а Т5е ОгГаИб а Оие(! ОкопЈб - и'о!коп - бј 5 »ег*5 Ве11а СоШш и другнх 30 тачака. Пре и после програма Дансинг. Цене пићу н кујнн солидне. Почегак програмз у 10 часова Лнрекаија. 43810 вармете Рускв Јар Балкаиска 4: (Палата Луксор): Јулски агракциони хгрограм бираннх лепогииа у добро вентилирвној сали. Свира оаз музика. Лансинг аелу ноћ. Почетак у 10«/» часова. Пнвнниа „Цвегковнћ- Крал,а Петра 64 располаже лепо урећеном башгом и терасом све у зеленнлу где се пружа сваком пријвтно природно уживање; нма увек твзе гурманских разннх мезелука као: свако вече пече на ражњу ћевап, прасе, јагње н пилиће, а суботом и недељом још н јага»ећн ћевапчићи. Даје чисто природно еопствено жупско внно лнтар 12 див. у локалу а ван локала 8 днн. Кафана и Пнвннпа Код Мусе, Поенк кареоза број 32: ПрЈШирена реновнрана. Днвна хладовина. ^ Им9 одличнв српска јела а гурмаиске мезелуке. — Првокласна 4 пића. Свако вече су српскв соепнјалитетн, заго доћите в уверите се. Пнћа расхлаћена. 43190 Башта в Трандафнловнћ и Цара Николе Другог 6р. 73, телефон 23-129: , Свако вече свнра н пева чувена шабачка капела под управом < Ибре. Поред осталих мезелука свако вече прасе и јагње на ражн»у као н ћевап. Пнће природно. 43950 Гостнонипа г,Л>убл>ана", преко иута Караћорђевог Парка: Ваздушна најпријатнија башта за седењ-. Одлични мезелупн у свако доба као н хладна пнћа. Добра музнка - 43905 Пввннпа пВелнка Србија" Престплонаследника Петра 57. Тел. 24-443 Свако вече свира н пева Миланче Гомић. Пиће природно. Г>-рманскн мезелуцн. Ресгоран .ДСОВАЧ" Авалскв друм, на)лепши излет в одмор, састанак најбољег света. Кујна српска и страна. Вина чиста домаћа. нз најбољих винограда. Најлепша башта, музика. дансинг. За куппи : Љуба Ћале и Лаза *»»»>• Ја. Телефон 28-430. 43447 Кафана код „Трн Сељака", Крала Мнлана 74. Телефон 20-332: Сваке среде н петка рибља чо^ба н остали рибљи спепнјал»гтегн. Гурманска кујна н ћевабџиница Пића првокласаа и увек хлатча. Башта „Лепа Катарина": Свако вече сзира дамен капела „Крсте Малога". Најпрнјатннја Тераса Хотел „Петрограда" преко пута Железничке станнпе и Парка, нзнова потпуно реновирана. Кујна страна н српска. Пића прзоразредна. Скуп најотменије публике. Свира одличан оркестар. 43748 Хотел „Амервка" — Конпертира чувена боемска дамен капела, први пут у Београду — капелннци браћа Сулејман и Ахмед. 44060 БИОСКОПИ Кодарап (17, 21.30): „Срећна срца". Касвна (16): „Конгрес се забазља", (Вилн Фрич, Лн.тнан Харвеј); 2> „Ноћн на Босфору" (Конрад Фајт). Колосеум (сала н башта) (16): „Једна «оћ у Гранд хотелу" (Марта Егерт). Новаковић (15): 1) „Јунаци висина". 2) „Олује на Мон Блану". Метропол (3—6 и 9.10): „Брат против брата" (Жорж О' Бриен). Николић (Клериџ сала и башта) (17): Грандиозна немачка тонскз коме дија „Шпањолска мува" (Ралф Артур, Оскар Сабо, Фрип Шулц, 5ети Бирд). Додатак: „Журнал". Луксор (15.15): Ценет Мак ДонЗлд и !Јон Гарик у филму „Заручницз иа лутрнју". 2) „Мис Езропа" у гл. улози Луиза Брукс, Георг Карлије. ^Балкан" (15): 1) Тонфилм шлагер „Поручник Царезе гарде"; 2) „Шамика на фронту; 3) „Борски Рудиик". ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: Г.г. Сабовљевић Васи.тије, Гробљанска 2 (Телефон 27-143); Ђајић Јефта, Краља Петра 75 (20-391); Николић и је, Жоржа Клемансоа 2 (20-255); Ннколић Илија, Хартвигова 2 (20-073); Секулић "Борђе, Таковска 39 < 23-539); Стојић Радомир, Сарајевска 84 (20-213); Тодоровић Благоје, Војводе Степе 39 (24-489); „Делини", Кнез Мнхајлова 1 (21-617); Ћирковић Бранислав, Краља Александра 149 (25-065). Станича за спасавање и брзу помоћ 23-456.

Наука и живот

п

— оснивац)е опсерваторије у београду. — организација рада на 110љу метеоролошких истраживан)а. — метеорологија после рата. —

Астрономским и метерсолошким проблемима код нас се већа пажња почела поклањати тек последљнх депенија. Прва опсерваторнја основана је у Београду 1887 годнне, када |е огворена провнзорна Астроном ска и Метеоролошка станнца у прнватној кућн на Врачару. Доц ннје је, на гражење мнннстра гтросвете, опшгнна уст>тшла за зндање сталне ОпсерваторнЈе општннско зем.Ђнште. До 1905 године београдска Опсерваторнја била је усганова Велике школе, а од тала Университета. На асгрономнји је у нашој опсерваторији прилично мало раћено. Чнњена су стално мери днјанска посматрања и посматрања небеског свода, више у граннцама које су изискивале потребе слушалаца Университета^ Поред тога, Опсерваторнја обавл>а сзакодневно тачно ре гулисање времена. стручнија и детал>нија астрономска посматрања вршена су тек почев од 1899 године. На Опсерваторији је вршено успешно проучавање геофизичких питања. Крајем 1903 године саграђени су на земљишгу Опсерваторије сеизмолошкн и земљомагнетни пави.1>он, који су 1904 године снабдевени савршеним, модерним инструментима. Помоћу сеизмографа су праћене сеизмолошке појаве, што је код нас на Балкану од прилично велике важности, кад се имају у виду учестали земљотреси. Неке справе се нажалост нису могле набавити, али после рата су многи недостаци на пол>у астрономског рада и проучавања земљотресних појава уклоњени и данас се ради на сасвим модерној ошови Најннтенснвније јг ; 4/ ,ло код нас нз мете^~- лји . Систематска е*,. ; .мента.тна посма „-»чета су већ 1887 годи** са термометрима, барометрима, ветромером и кишомером.

Осим тога се служило барографом, пснхографом и хигрографом. Упоредо са радом на Опсерваторији, почео је и рад на метеоролошкнм станицама у унутрашњости Србије. Буџет опсерваторије је био стално незна тан, много мањи него у другнм суседним државама. Око 1890 године изнооио је 12.000 динара, доцније је снижен на 6.000. 1905 је повећан на 15.000 динара. После рага рад на Опсерваторији је почео 1919 године, али опет са примитивним средствима. Те и идуће године служило се термометрима конструкције Ришар. Од почетка 1924 године већ су донете многе модерне справе, које су беспрекорно функционисале и давале нашој метеоролошкој служ би модерно обележје. На име репарација Опсерваторија је добила 1924 године потребан број инсгрумената за организацију мреже метеоролошких и кишомерских станица, као и за подизање модерне астроно>мске опсерваторије. После Светског рата Опсерваторији у Београду је стално одобраван годишњи буцет од 50.000 динара. Решењем савета Филооофског факултета у Београду Опсерваторија је подељена на Астрономску опсерваторију и ^Метеоролошку. То су данас две разне установе. У крајевима ван Србнје метеора^ошка и астрономска посматрања вршена су нешто раније код нашег народа: почела су некако половином прошлог века. Најбол>е је била организована всгрономска и метеоролошка служба у Хрватсжој и Славонији. Пре рата постојале су метеоролошке станице у разним крајевима данашње Југославије, међу којима су најинтенсивнији рад вршиле љубљанска, за

гребачка, црнкпеничка, бродока, сењска и илочка. У Босни, Херцеговини и Далмацнји пре рата није било нарочито развијене ^етеоролошке службе, изузев аустријских војних метеоролошких ста*гнца. После рата се заузимањем мннистарства војске и морнарице на том пољу много учинило.

Хнгненш преимућства пливања — Пливачкн спорт психнчкн и физнчкл Јача човека. — Нарочито корнсно делује плнвање на лепу. Плквање и као слорт н као разо«ода има многа пренмућства. Купау речној или морској води доиоси пливзчу не само телесно освежен»е и расхлаћење. већ има и врло повол>ан психички утнпај. Пливале у хладној водн јача код човека вол»у, храброст, повећава му самопоуздавће, а ако се при томе врше < телесне вежбе, гнмнастнка и спорт. онда се цао органнзаи знатно |ача н његова отпорна снага према болести Невероватно повећава. Једнно од највећих преимућстава п.тивања крије се у томе што се тело плквздем јача и протнв хладннјег времена, оно добнја отпорост за ндућу знму. Немачки физиолог Дибоа-Рејмонд, иаводи да је пливаље ..гимнастика свнју мишмћа коже". Назеб долазн на тај начин, пгго су баш ти мишићи на кожи слабо отпорни и не могу да одоле јачој хладноћи. Пливање је прави тренннг за чове кове мишиће и корнсно утиче и на рад, јер је човек свежији и орнији за сваки посао после пливања. Јачан»ем миЈпнћа коже код човека се стеара могл-ћност јаког реагирања на јаче промене температуре споља. Крв свежије, брже пиркулише, а сама површина коже је здравија и отлорннја. Необиадо корисно де.тује пливан>е на децу, која се на.:азе у сталаоч прооесу развитка и траже освежења природннм гптем. Бољег осаежен»а и јачан»а за децу од плиаања нема. У летње доба родител»и треба да из воде што чешће своје малншане на рему. Већ деца од 6 голнна могу мирне душе да науче пливати, јер

оно )€ не само здраво и корисно, већ има и практнчне вредностн. Поред тога пливачки спорт крије усеби безброј дражи и лепоте за децу и одрасле. * ГОРУШИЦА ОД УГЉЕНЕ КИСЕЛИНЕ. — Многи л»уди пате од непријзтне горушиие изазване угљечид! киселЈаама. Та горушица се много разликује од горушице која долззи од јела и јаких вачина. Л>уди који имају такву горушицу морају се вај сгрожје уздржавати од употребе те чности с угљеном киселином. Такве тсчносги су: сода-вода, поједине ки селе воде, »ОЈссљацн, ша>шањ.лниуиада, краосер, пиво и шампањац. * БЕЛИ ЛУК И СКЛЕРОЗА. — На учницн у новије време све већу паж н»у поклањају белом л>-ку као леку. Утврћево је бвзбројним опитима аа је бели .тук одлнчио оретство за пре дохрану против артерио-склерозе (за кречаван»е вена). Људима којн су склонв скле^ози лекари прописују диете с белим луком. Употребом бе лог лука оман»ују се грчеви у вена. ма, болоаи попуштају, опште осећан»е болесниково је врло гчжјатно. Диета се сасгоји из 3—4 чешл»а прес »ог белог лука појел^ног са хлебом и сланином. Та количина се стално повећава до једне глависе, затим се пациент постепено опет враћа на 34 чешља. Лекари у новије време пре писују и екстракт си белог лука, ко јн се продаје у апотекама и дрогери јама. * КАКО ЧИТАМО? — Погрешно је веровање да наше око за време читања књиге, новина, рукописа ицј ,' равномерно прелази са слоа* ул Сто во н са речи на речи. Наи*? око при читању скаче. Научни* експериментима је утврћено да око одједном схвати читаву групу слова и по том „скаче" на другу групу. Измећу скокова, у врло кратким паузама, ствара се веза измећу ока и центра вида у мозгу, тако да у том тренутку и схватамо оно што смо прочитали. Та пауза не износи више од тридесет дела секуаде. За то кратко ареме човек ништа не види. Тада је у стању формалног слепила.

Претплата на „Правлу" стаје: За нашу земљу месечно 20 линара. За иностранство месечно 50 дннара.

РОМАН „ПРАВДЕ 4 *

Чо

век

у огледалу Р. М. РИНЕХАРТ. -

43. — Тражила је метар. — А Џозефа је питала за мер деаине, зар не? — Да. — Шта је хтела са мердевинама? — Немам појма, господине ин опекторе. — Смешно, промрмљао је Ха рнсон. Иначе је сигурно неки разлот. Да видимо догађаје оне ноћ«: Џозеф је чуо да у врту ла ју ваши пси, али одмах затим они су ућутали као да су препо знали човека, који се сакривао у џбуњу. Ви и Џозеф отишли сте доцније у гаражу и Џозеф одједном чује нешто. „Ко је?" почео је да виче. Нико не одго вара и ви идете дал>е. Сутрадаи ујутру нашао сам међу џбуњем отиске ногу. То су били вештач ки отисци. Поред тога отисци ногу једне жене. Са Џозефом сам прегледао ципеле и дошао до закључка да то нису биле ци пеле жене, која се налази у вашој кући. А најингересантниЈе је да је госпођица Џеди рањена око десет увече, а која је тек око два после пола ноћи видела у врту сумњиву прилику. Поставл>а се питање где је био Џим Блек између десет и два после пола ноћи? Зар је отишао да донесе ципеле неке ви соке жене, која има „0" ноге? Џим нема жена у својој соби и човек који је толико спретан да оставља вештачке отнске ногу како може да направи такву сграшну грешку да оружје којим је извршио убиство, закопа у својој кући? Ово последње је дело будале или лудака, а чо-

век, који је направио те отиске није луд. — Јесте ли све ово саопштили окружном судији? Упитала сам. — Зашто? То није потребно. Рђегов је посао да консгруише оптужницу. Харисон је узео оловку са мог писаћег стола, посматрао је и опет ставио на своје место. — Још нешто, наставио је. Где и када сте први пут говорили са Џимом о Сарнном нестанку? — Један дан после њеног нестанка, у овој соби. Кад се Сара није вратила до сутрадан ују тру замо.тила сам Џима да дође овамо. Он је био забринут. — Да ли сте осим тога приметили нешто? — Ништа нарочито. Сећам се да је питао за Ховарда. — Шта је пнтао? — Питао је да ли је Ховард болестан, кад је последњи пут био овде и да би могао путовати? Инспектор је пажљиво слушао: — То је необично иитересантно. Ви сте говорили о Сари Џе тингс, а он се интересовао за Ховарда. — Да. — Ви сте знали како је Ховарду Сомеру и зар се нисте чу дили што Џим претпоставља да је Ховард био овде. — Да, сећам се. Он ме је својим питањима довео у забуну. — У ствари, 0 Ховарду Сомер су не знамо ништа. Зашто је он прошлог лета кад је био овде изменио у тајности свој први

тестаменат? За кога је и зашто одрећена она сума од педесет хиљада долара? И зашто вас је Џим Блек питао је ли Ховард Сомерс био овде? — Ја сумњам да је Ховард био овде, одговорила сам. Он јг био болестан, а жена га не пушта самог. — Али ипак то је било могућио. Ховард је могао да дође оаамо док је, рецимо, његова жеаа отишла на спавање или била позвана V посете. Он је имао свој аутомобил и поверљивог шофера. — Да. Не разумем зашто је требало да долази овамо? — То и мене интересује, госпођице Бел, насмешио се Харпсон. Наговорите Џимовог адвоката да га пита зашто вас је оног дана питао је ли Ховард Сомерс био овде. Направио је нестрпљив покрет: — Да људи све кажу што знају не би било правних злочина. То чине из страха или опет мисле да ћутањем користе неком. Например ви. Бацили сте ћилим у пећ и створили доказ за Џимову кривицу. Про сечан правник осудио би га на основу озог доказа на смрт. Зашто сте уопште бацили у пећ ћилим из Џимовог аутомобила? Шта сте нашли на њему што ми нисмо приметали? Ја сам пажљиво прегледао ћилим — Па зар иисте нашли петро леум на њему. — Петролеум? Зачудио се Харисон. Петролеум на ћилиму? — Траг петролеумске канте. Харисон је устао и узео шешир. — Кад сам ујутру после убиства Флорансе Гунтер прегледао ћилим нисам видео никз« кав траг. Шта је закључио из тога нисам знала. — Сумњам да ће ово направити какав утисак на суд, наставио је Харисон. Случај је потпуно јасан. Код Џима Блека нађено је оружје, а осим тога јнађен је и мотив за овај злоЧЈШ. Недосгаје му само једна ствар, а то је мозак. Немојте да ме криво разумете. Ја не гврдам да је Џим Блек невин, али постоји нешто што ми још није јасно* То је било осамнаестог, месец дана после Сариног убиства и отприлике шест недеља пре него што је неко пуцао на Џозефа. Душевнно и физички уморна отишла сам увече у своју спаваћу собу и ов*е нашла Џед.ч, која је такође била ван себе од узбуђења. — Могу ли остати овде док се мајка врати? молила је она. — Па ја не знам да је Катарина изашла .зачудила сам се. — Чини ми се да ју је Робер одвезао Џимовој кући. Чудила сам се, а Џеди је објаснила да Катарина жели да Џиму поша.ље у затвор одела и рубље. — Само не знам зашто то тако дуго траје, додала је. I — Нисам чула .кад је аутомобил отишао. • — Ти не чујеш добро, Елизабета. Не бнх се изненадила да штошта не чујеш и не видиш што се дешава у твојој кућн. — Наставиће сс —