Правда, 17. 12. 1932., стр. 9

БРОЈ 352

ПРАВДА, П ДЕЦЕМБАР 1932 ГОД.

СТРАНА 9

БЕОГРАДСКИ ЖИВОТ

Наука и живот

ПЕТАК, 16 децембра Народно позориште — (19.30): „Фауст". Београдско мало позорнште („Славија") — (21.15): „Претседннковица". Коларчев Народни уннверситет (17.15) Др. Мјечислав Малецки, доцент Университета у Кракову: „Пољска ослободилачка борба у огледалу књижевности".— (18.15) Др. Раденко Станковн)», Министар просвете: Рад човечијег срца и његови поремећаји — V „Обол>ење >-нутрашње површнне срца". Варнете Руски Јар (Палата Луксор) олличан децембарски програм умегност — младост — лепого Дансинг целу иоћ. Свира првокласна уас музика Почегак музике у 10. Програм у 11 часовв 55724 Театер Варнете Палас (22): Велеградски вариетски програм, Алан Перци и Мод жонглер и хава1ска игра, биране уметнице и лепотице. Почетак у 10 сати. Хотел „КрагуЈевац" Савско пристониште: Свира и пева позната трупа Браће Смук, у истој групи пева|у Силва „Румунка" и Анче Рускиња. ненадмашиве севдалинке. Сваки дан рибља чорба и остали рибли специјалитети. поред осталих гурманских мезелука. Ускоро долази г. Бора Јањић симпатија Београда. „Пивнииа Т. Цветковића" Краља Петра 64. Има увек оалична разноврсна вина чао: Књажевачко. Ж упско . Смедеревско ко|а 1е сам цедио исто Карловачко и т. д. Да|е у ЛЈкалу лигар по 12 Д-ж. Пр^рећује сваког чегвргка и суботе свињску даћу и ћевап и прасе на оажњу и осгале све гурманске мезелуке на рошгиуну Пегком рибља чпрба. пи\-ги|е. Препоруч.чме вино и раки|у за славе и празимке. На веће количине кафанама. 47<К)5 , Кафана „Морава" у Краља Алексан- ј дра ул . бр. 168 Смелер Ђерам из )снова 1е рсн »вирана ч снабдевена лобирм мезелуц-чма и пр* вокласним л»маћим пићем Свира>у на чЈнцергчим хармоника ма чувеии Рале 'Иам »вац и омиљени тгнЈриста мали К)С1ица пева1у севлалинке неналмашне певачиие Оана 1аковљевић (Сре* мииа) ко1з н јси лру|у награа> са уг..кмице » ујсл >веиских певачииа и Зорииа Б »санка 1)гв »рено ло 8 часа у ноћи. Телефпн 2^- 705 4бл()р| Ресгоран „Херцеговина (Кућа весеља) улниа иара Николе II I Ма кензи!ева) бр 65. Свира олабрана ламен капела. пева г-ћа М јцј Николић. ( уз пратњу Николе Б\чука чармониквша) ко1а >е ло била прву награду на утакмиии Ју»ословенских певачица РесЈоран располаже со богато Соргирзним рошгиљом 557НЗ Рсс^оран „Липов Лад": Српска кујна. Гурмански мезелуии. Вина домаћа чиста приролна. Свира Цале Ћчпричанин са свОЈом дружином. Отворено целу ноћ 47475 БИПГКППИ Касина (15): „Љ\'бав у поноћ" (Дание.та Парола, Пјер Бачев. Шлетов). Уранија <17) преми|ера „Скамподо" (Доли Хас) Коларси (15) „Трансатлантик" Ноћи на Океаиу) (Едмунл Лов, Грета Ни:ен. Мнрна Ло|). Кологеум (15); „(Јио \' пс !15" као гон. филм. Корзо (17) премијера „Девојке за љубав" — Тапгегшеп Гиг 5пс1-А. тепкч кезисћЈ — (Лнта Парло. Хири Франк н Хари Харт); Додагак. Еклер (15) „Љубавни експрес' (Дииа Грала. Георг Алексан1ер) Додатак Журнал и Бимбо Луксор (15.15): „Пут ка слааи" (Рихарл Таубер); „Пвроди|а тамнице" (Стан Лаурел и Оливер Харди). _ Метронол (17) ..Мараду"; „Слим на Чапалном фроитУ". Новачовић (15): „Срца у магли (Мил тон Силс, Кенет Мак Кен); „Краљ Пориза" (Светислав Петровић); „Мики Мауз". Балкзн (15) „Три Мускетара" (Дуглас Фербанкс); „Л>убав Ренате Ланген" (Алфрел Абел. МеДн Кристианс); Фокс мовитон новоПросветнн тон-биоскоп даје „Живи леш" » културни филМ. Дни. 2. 4, 6. ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: Г.г. Алмозлино Нисим, Краља Пегра 97 (тел. 20-392)" Антони1евић Коста. ђалканска 32 (21*040); Ђајд др Синкша. угао булсвар Ослпбоћ?Н ј а и Очрилске ул (23*П7). Ј" и ановић Милисав. Зелеии Веиаи М (94-018) Милошевић Милорал. Краља Алексвмлрв 256 (22-917); Пренлић Свегислав. Краља Алексвндра 68 (20-204). Сганишевски Сганислав. Булевар Во)в01е М"ц,ићз 13 (26-464); Г.сић д уш.и. Кнез Милегинв 49 (21 -214», Тра1ковић Свеголик Кнежев Споменик 2 (20-644). Сганииа з» СТ»мввње и брзу помоћ 23-4-5&.

Хигијена школске деце — НЕКОЛИКО ПРАКТИЧНИХ САВЕТА ИСКУСНИХ ЛЕКАРА ЈА РОДИТЕЉЕ. — СПАВАЊЕ И ИСХРАНА ДЕЦЕ КОЈА УЧЕ. — ЧИСТОЋА И СВЕЖ ВАЗДУХ. 1. Деца мсрају увек довољно ра»о устаги нзјутра да би стигла на време у школу н не би била нзложена грозничав«>м спремању, доручковању на зрат нл нос и бесомучној јурњааи од куће до школе Деца не смеју задоцњавати у школу не само због школске дисциплине, већ и због гога, што се журбом и несређеношћу код детета изазива велика н^рвоза, која може врло кобно да утиче на малишаново здравље. Стога је згодно да и сами ђаци већ увече припр>еме све што им је потребно за одлазак у школу, јер ће тиме избећи сувишну нервозу. 2. Још пре одласка у школу дете греба код куће да обав.1 столицу. У том погледу родитељи греба да буду најстрожији, јер органи за варење. нарочито црева, најлакше и најбоље се навикавају на уредност, ако се још у детињству пази на уредну столицу. 3. Одело ђака нека увек одговара годишњем добу. Треба радије даваги деци хаљине, које се лако мо-гу прати Кад је киша, дати детету добру обућу, кад снег пада дати му и каљаче или чврсте чизме. То за време боравка у школи, наравно, греба скинути. 4. Ако дете иоси у школу ужину, најбол >е дати му хлеба са бутеро-м илл медом. воће Нчкаква друга тежа хране нека се не даје детету Ужину треба ћак да поједе иа{мање три сата пре него што ће код куће ручати. Пре ужине не«а дете опере руке. б После школе дете не мора одмах похитати кући. не мора ни игром да губи време него нека се шега по свежем ваздуху. јер после седења у школи гтлућа треба вентилирати Оча су оптерећена тешким вазду-

хом у школи и талозима пр.1шине. 6. Прање руку и лица неколико пута дневно није за одмет код ђака Јело не треба хвагати рукама, запрљаним у школн и на улици. То је важно и због избегавања њнфекције од разних болести. Треба прати и зубе и уста бар два пута дневно, изјутра и пре спавања. 7. Родитељи, чија деца посећују школу, нека подешавају ручак и вечеру према дететовом времену. Дете мора у миру и лепо да једе, никада не ужурбано и нервозно, јер треба времена за жвакање и правилно ва рење. За време ручка и вечере деца не смеју читати, учити и много разгоеарати са старијима. 8. Исхрана школског детега мора бити Обиллија него детета које не учи Ипак, храла мора битп лако сварљива. Треба бирати јела која дете воли. За препоруку је ђаку давати доста хлеба, воћа, поврћа, млека, пчринча, кромпира, бутера, меда, колача. Деца нека не једу сувише много меса. Алкохол и јака црна кава отров су за нежно и неразвијено детиње тело. I 9. Децу треба благов*ремгпо навикавати на трајн-о осећање чисгоће и неге свога тела. Руке морају увек бити чисте, нокти 1 кратко отсечени и чишћени. Но ге треба свакога дана мокром крпом протрљати. Деца нека се чешће купају. Једном недељно | опрати и главу. Мрл>е од масти ла са руку треба уклањати лимуновим соком и са мало киселине винског камена. Џепиа марамица нека је код ђака увек чисга ] 10 Вечеру не треба деци давати сувише касно Јела увече нека нису тешка. Најдонније 1ђак мора вечерати сат пре одНОВИ РОМАН „ПРАВДЕ 1

лажења на починак. Увече дете не сме јести меса. После вечере нека деца припреме све што им је сутрадан погребно за школу, тако да ујутро избегну нервозну јурњаву. 11. Дете мора увек рано одлазити у постељу, како би сутрадан било испавано и свеже. Дете које иде у школу, нека спава дневно десет до дванаест часова. Да би добро и довољно спавало, дете се не сме увече изводити у позориште, друштво. 12. Спаваћа соба деце мора бити велика. а непосредно пред спавање греба је добро проветрити. Температура собе за децу нека никада не износи више од 14 до 15 степени Реомира. 13. Пре одласка нз починак дете се може подвргавати уоби : чајеним процедурама за очврш ћавање Треба да хода босоного, да се пере у хладној води, да се бави мало и гимнастичким вежбама. Не греба. разуме |ое, ни у овом погледу претеривати, јер тада опет може да по'стане малокрвно и нервозно. 14. Најважније је да дете борави довољно на свежем ваздуI ху. да се много креће, пешачч и приређује излете у природу. Дете, које стално седи у соби. непокретно је и не игра се с осталом децом, не може бити 'здраво нити ће се моћи нормално развити.

Освежићете

се,

ако за купсљ употребите ВЕЛПСА таблвту од сирвковн* мглиоа. Доби|а сс у свии аиотскама, лро1еии1а ма и пзг.фимсртамз, уз иену оп Оин 3 50 за таблету. 4753«»

Хрониман натар у носу Ако се катар у носу не може дуже времена да излечИ, то лекар мора прелузети потребне мере, да аронвђе узрок, који ста.тж) подржава кијавицу и остале поремећаје у носу. По потребн се мора целв глава тгодвргнути рентгенолошком посматрању. У обзир долазе при томе ове бо лвсти: полип у носу, поремећа1и у носној слузокожи, повећање крајннка, запаљење дупље чела, стра«о те ло у носу, луес и т. а. Тек после уклањања основе болести, могу се лако и успешно уклоити и сви симпто ми катара у носу.

РЂАВО ВАРЕЊЕ затвор. ненаравно распадање и грулење у цревима, сувишна киселина у Стомачном соку. нечистоћа коже на лицу. на леђима и на прсима. чиреви. пристаћи многих катара. слузне кожице у устима. губе се употребом наравне Франц - Јозелове горке воде Многобр'>јни лекари и професори употребљују Франц-Јозефову воду већ више десети.ча година. код одраслих и код деце. обојега спола. изврсним успехом Франц-Јозсфова горка вода, добива се у апотекамз. дрогеријама и шпецерајским грговинама.

Свиреп злочин у једном селу крај Крсња

ЉУБЉАНА. 15. децелбм — (К. Д. изз. „Прзвди"). — У Воклу, једном малом селу кра| Крања, оджрао ое ужасан мочин, који је узбудио читгву околјгнЈу ' Нопознати разбојннк упао је у кућу сгарца Фрлнцета Наглнћа, који је лежао у постељи н У* наказко га иожем, а ззтим иестао. Злочии се одигроо баш ондл кала је кћи старога Наглчћа отиш-м у чпкву. Кад су дошли кући, затекли су старца како немоћ«-:!:! ле л вен крзљу. Стари Неглић јсии је нмао толико снвге да исприча како се злочнн оди1рао. Он је лежао у постељи кзла му јв прншао разбој::ж< и осветлио му е•лсктркчном ламром Л1\це. Непознатог напалача стари Наглић нијс мо!ао познати, пошто к овај, 6 ро у мраку. Зграбио је старца зз гуши и хтео да 1а удави. Како се старац оЈзјничкн бранио, разбојник је изводао нож и покушао да му пресече вратие жиле. Мећутим, у томо ни|е успео. већ је старца исн<ао само по лицу, а затнм напустио ку^у. Позван је одмах лекар, који је рааеном указљз прву помоћ. а зачим 1е Наглић превезен у болницу у Љ у 6љану, где је услед великог губитка креи умро. Интсресаитио је да разбојник инје лншта однео из куће. иако је сее орјмане испрегурао. Истрага се води.

Потера за Бокачием

ДОНАЛ0 ФОРТЛЕЗД -

Хари се пажљнво загледао у њу и Сибила му је у том тренут 1>у веровала Он Је сигурно имао разлога зашто јој тако говори, али њен понос био је повређен што поступа са њом као са маЛн м дететом. — Дакле? упитао је он Имате ли још увек намеру да посетите професора Штерна? — Да, изјавилв је Сибила. — Не заборавите дв сам вас упозорио. Кућа господина про фесора веома је опасна. Не само за вас. — Надам се да ми се ништа неће десити Девс је махнуо руком. — Ко зна, рече. Не бих желео да се мешам у ваше послог-е, али... Размишљас је иеколико тренутака. а онда додао: — Знате шта, госпођице Ване. Ако сте се већ одлучилн да посетите професора не иднте сами. Сибила Јехтела да одговори, нли Девс је прекиде: — Немојте да ме криво схва тите, госпођице. Не бих желео да утичем иа вас, алн ја познајем кућу господииа професора и саветујем вам да не идете сами. Поведите собом човека коме веруЈете. — о томе можемо да говоримо, насмешила се Сибила. Сачо ве знам ко би требало да буде тај човек. — Ја, рекао је Девс. — Ви? — Да. То је на1згодниЈе решење. Рекох вам да ^ознајем

ту кућу и зато вас молим да ми дозволиге... — Ја заиста не знам._ — Ви штошга не знате, наста* вио је Девс. Не знате, на пример, да ли сам згодан за такву улогу. Вас, меНутим, привлаче тајанствени случајеви... Дакле, могу ли да вас пратим? Сибила се орасположила. — Ако баш толико желите... Младој жени изгледао је чудан овај човек Исмева је, а у исто време жели да му она веЈ-УЈ е — Кад мислите да пођемо? упитао је Девс. Сибила је погледала на сат. — У четири.... пет... Хари се обратио доктору Теслану: — Кад полази воз у ЦеленЛорф? упита. — Одвешћемо се аутомобилом, рекла је Сибила. После дпа десетог неуспеха наставићу истрагу трамвајем. * Снбила и Хари јурили су аутомобилом према Целендорфу Млада жена је инстинктивно осећала да има поред себе енергичног и одважног човека, који је одлучио да је брани. — Још мало па смо у Целендорф, рекао је он најзад. Ако књигу не наћемо овде тражићемо је на другом месту. Људи су чудни... Извадио Је табакеру и показао у једном правцу. — Погледајте, госпођице Ване. Оно је вила професора Штерна. — Шта мислите хоћемо ли на

ћи књигу? питаЈ(а је Сибила — Ако је не наћемо овде, он да... Је ли ово та берлинска адреса? — Да. Аутомобил се зауставио а шо фер окренуо. — Овде смо, рекао је Девс Шофер је видео да су странци и зато их је возио најдужим путем. Такса Је била велкка, а.1и Хари се није освртао на то Платио је и рекао шоферу да чека. Девс је сад зазвонио на вра тима професорове виле. Чекали су неколнко минута и Девс је по други пут зазвонио Чули су се кораци и неко је опрезно отворио врата. — Шта желите? упнтао је један промукли глас. Хари је дао знак Сибили. — Ми смо пријате.ги књнга рекао је. Чули смо, господине професоре, да имате дивну збир ку... Дозволите нам да је видимо. Мој књижар прича чуда о вашој збирци руских књига Ја спремам Један каталог, а ваша збирка треба да доће на прво место. Врата с^ сад отворише, али професор Штерн још је посматрао своЈе госте сумњнвнм погледом Ушли с\> на!зал V кућ" Сибила никааа V животу инје видела необичнмјег човека Лице му је било бледо и наборпно, уснице плаве и полуотворене. С времена на време, дигао би поглед и тада би се показале мзле, немирие очн. Потлед му је био оштар и пронииљив. Снбила је одмах закључила да

је професорова скромносг у сг«2ри само маска. Такаа )е био Девс, размишл.а ла се. Није се могла одупрстн а да не упоредн ова два века. Инсимктивно је осећала дв су ови људи друкчнји него што изгледаЈу. Кад су ушли учутра, Шпрч захључа врата. — Данас су несигЈ-рна времсиа, извињавао се Чове« ие може аа буде доаол-но опрезсн. Извините Професор се при ходу 'Мслањао о штап Изгледало Је да су му ноге укочене. Отвооло је једна врата — Изволите, по-лОвио 1е. Ушли су у малу мрлчну собу. На средини сто и столице. — Вас, аакле. иктересују руске књуге? упитао је. Хари је пчгврдио. — Да Мој кн»ижар ми је прч чао о Једном дикчом и р?т о-ч при.мерху Бокачиа и нашнм ру ским писцима. — Хм. мрм.мо је Шторч. Иако Је знао шга желе, пр>фесор је Још увек стајао ш истом месту и Хари је пОСТЈО нестрпљив Хтео је већ да га пита шта чека. А.чи, у исмм тренутку чуо се неки глас, а затим крик. Девс је приметио да је С !* била пребледела. Порофесор Штерн се насмеЈао. — Шта се плашите? насмешио се. Мој мали Џони »ије опасан, али кад вили крв, постаЈе незгодан, додао Је. Поиекад разлупа кавез. Није потреб но да се плашите. Одједном је пошзо према вратичМа, — Чекајте, рече. Донећу вам књиге. Врата се загвор«ше. Сибила је прекинула тишину: — Наставиће се —