Правда, 17. 12. 1932., стр. 10

I КАНА 10

ПРАВДА, 17 ДЕЦЕМБАР 1932 ГОД.

БР<" 352

АСО

Шест правнла енглеског нраља Шест правила енглеског краља — Животне максиме енглеског суверена, којих се он строго придржава. Као у своје време мексикан ски цар Максимилијан, брат Фрање Јосифа, тако и енглес ки кра .Ђ Ђорђе има своја утвр ђена правила за живот, којих се, по тврђењу енглеских листова, најстрожије придржава. Те формуле за управљање у животу енглеског краља висе исписане на таблици у његовој спаваћој соби на зиду. Таблица садржи ових шест тачака: 1. Све у животу треба озбиљ но посматрати и шалу оставити за разоноду, после свршених послова. 2. Добро је да човек увек чини оштру разлику између ттравих осећања и сентиментал ности. Прво треба ценити, друго презирати. 3. Јевтину похвалу делити је грех, још већи примати је с одушевљењем. 4. Болове и патње у животу треба подигнута чела сносити, сакрити се кад човек хоће да плаче, у тишини носити свој бол. 5. Ннкада не буди охол кад се срећа насмеши на тебе, исто тако ни губитак и несрећу у животу немој потцењивати. 6. Немој никада очекиваги да ће ти звезде пасти с неба, ади немој ни јадиковати над просутим лонцем млека. Упућени тврде да је ове афо ризме сам енглески краљ саставио, па често их препоручује и својој околини. * САНДУЧЕ ЗА ПИСМА ИЗАЗИВА ДВОСТРУКО САМОУБИСТВО. — У Лондону се пре неколико дана десио необичан случај. Један млад палир ну-1 дио се једном архитекти у уну трашњости ради упослења, дуже времена није добио одговор. У великом очајању што нема посла, палир је са својом вереницом одлучио да изврши самоубиство. Они су јед ног вечера отворили славину са гасом за осветлење и нађени су сутрадан мртви. Поведена је полициска истрага, па је утврђено да је архитекла из унутрашњости благовремено од говорио младом палиру и одмах га позвао да заузме место уз лепу плату. Али каргу, коју је архитекта послао палиру, несрећни младић никада није примио. Не кривицом поштара и поште, већ зато што Је карта запала иза саидучета за писма, које је висило на вратима стана младог палира. Она је ту данима лежала, а палир није ни слутио да је добио посао, па је одлучио да се убије заједно са својом вереницом. * ПОЛИТИКА И МОДА. — У Москви постоји средишни комитет за снабдевање радника и радница штофом за одело. Тај комитет сваком раднику и радници одобрава и издаје го дишње шест метара штофа. Али ни радннци ни раднице ни су задовољне издатим штофом, јер су мустре једнолике, а материја груба и проста Рлднице су сада комитету упу тиле молбу, у којој кажу, да политика не може послужити као разлог за то да Рускиње не буду лепе и по последњој моди одевене. Оне траже лепше, финије и модерније тканине за своје тоалете. Како је број радница у Совјетској Русији данас необично велики, из гледа да ће совјетски комитет за издазање штофова попустити - пред радницама, јер и оне су са* N — сујегне жене...

Нов натан за безболно клање свнња. — Један проналазач у Паризу овнх дана јавно ј« демонстрирао своЈ електрнчни аварат, помоћу кога се свињче прво успава па се онда закоље, тако да и не осети болове. Лево: електрични апарат; десно: један експернме нат.

МЕТАЛ КОЈИ ЈЕ ЈАЧИ ОД ЧЕЛИКА, А ЛАКШИ ОД АЛУМИНИУМА. — Енглески металургијски инсплут сада се бави проучавањем практичног и искоришћавања метала берилиума, који је тек недавно открувен. Научници су убрзо уо чили корисне стране тога метала и утврдили да је берилиум јачи од челика, а лакши од алуминума. Једини недостатак овог метала је тај што се лако ломи, распарчава. Али струч њааи се надају да ће пронаћи средство, помоћу кога ће и овај једини недостатак отклонити и тако ће берилиум бити прахтични метал будућности. МАЛИ ПРОТИВНИК РАТА. — Учитељ прича ђацима о грозотама рата, па на крају упита: — Ко је од вас, децо, против рата? Никола усгаје и каже: — Ја сам. — Зашто? — Јер ратови стварају исто. рију, коју ми морамо да учи. мо...

Златна антена на небу оо — ЧУДНА ИГРА ПРИРОДЕ. — НЕБО ЈЕ ПУНО РАДИОАНТЕНА. — ДВЕ ПЛАНЕТЕ ОД СУВОГА ЗЛАТА ЈУРЕ КРОЗ ВАСИ ОНУ. —

Човек воли да сазнаје за сзе појаве и догађаје око себе и ван себе. Модерна техника сзе чини да се тај круг знања још више прошири, како би се дошло до нових занимљивих и важних огкрића, која и у овом свакидањем жнвоту често игрдју врло важну улогу. Од почетка света по вашони круже невидљивн зраци разне јачине и циља. Дуго је требало док је те невидљиве космичке зраке, наука открила и неке, бар иоле, објаснила. Али, кад се почело све дубље продирати у тајне тих космичких зракова, дошло се до важних техничких открића на земљи, врло практичних и корисних за човекову свакидашњицу. Тако је пронађен и ралио. Радио се практично могао применити тек после открића и тачног конструисања антене. Данас, у доба невероватее ра ширености радиа, можемо се срести у свету са безброј малих и великих антена, које се виде по крововима колеба и палата, на торњевима цркава и јавних зграда, на бродовима и великим зградама, где велике емисионе антене невидљиво разбацују у етер разнолике радиопрограме. На самом небу, у великим сферама изнад нас, налази сее далеко већи број антена него што би то људско око могло избројати. Најновијим астроном ским истраживањима је утврђе но да су све планете и стајаће звезде у васиони, у ствари, саме антене. Астрономске фине справе доказале су да свако небеско тело шири из себе надалеко невидљивих али јаких зра кова разне јачине и квалитета. Али сви ти зраци су познати под заједничким називом „тајанствени космички зраци". У великој и неизмерној природи постојале су, дакле, велике антене онда кад људи још нису имали ни појма о радиу. Али од свију небеских тела највише се истичу две мале пла нете у васиони, пар планета који се не одваја: то су, »е тако давно откривене, Ерос 1 и Ерос 2. Ако су већ и друга *ебеска тела чудесне и огромне радио-антене у истчни, Ерос 1

'и Ерос 2 су најчудесније ангене међу свима небеским телима. Јер те две мале планете, како су астрономи у новије време на |несумњив начин утврдили, састојр се рд сувога здатз. | Ерос 1 и Ерос 2 спадају у планете нашег сунчалог систеI ма и једина су небеска тела којз ,имају јединствено чисту масу, злато. Многи људи помишљају на то како би дивно било кад би се те две мале планете могле довући до наше земље и |злато искористити у наше. „земаљске", т. ј. материјалистичке јсврхе... Ту би било неколико |милиона тона злата... Али то јзлато је за нас неприступачно, пошто су Ерос 1 и Ерос 2 дале:ко и проћи ће хиљаде година док се „васионска техника" бу'де толико усавршила да људи ракетама или неким другим фантастичним превозним средствима отпутују до Ероса и огсеку веће комаде злата са те драгоцене планете... Они ће и онда људски мислити и рећи: — Боље да је злато у нашим касама и џеповима, него у васиони!... АКО СЕПЕРЕ

„РНАПМА" ј/ЈЈ^ САПУНОМ I комад довол>вв |е за 15 арања. Увек при руци, пере н лечв уЈелно улепшава косу. Може лн се пожелиги вешто боље в практвчвше? Добнје се свугде. Цева 13— дин. ЛАМИКО — Београд, Кв. Мвхајлова 14. 47035

Стара култура на ломачи 00 — ЈЕДАН ОД НАЈЧУВЕНИЈИХ И НАЈСВИРЕПИЈИХ ПОДВИГА У ИСТОРИЈИ СВЕТА. — РУКОПИСИ И КђИГЕ НА ЛОМАЧИ. — ЖИВОТ ЧУВЕНОГ ВАРВАРИНА КАЛИФЕ ОМАРА. —

БОЉЕ ЈЕ КУВАТИ КОД КУЋЕ. — Две жене разговарају у кујни. Једна упита: — Сматрате ли ви, комшинице, да је штедљивије кувати код куће него ићи у ресторан? — Наравно. Откако кувам код куће, мој муж једе два пута мање него раније... За СЛАВЕ и БОЖИЋ спуштене су цене сликама, да би сваки и поред кризе могао украсити свој стан. Уверите се куповина необавезна, Хуго Фајгл, Кнез Михајлова ул. 30. 46891

Арапски калифа Абу Хафзах Ибн-ел-Катаб, који је владао под именом Омар Први, остао Је забележен у историји као један од највећих варвара и непријател>а старе културе. Он Је унишгио културне тековине старога века, на којима су хаљаде научника и књижееника радили стотинама година — и то једном својом заповешћу. Омар Први (владао од 634 —644) освојио је Сирију, Персију и Египат. Александрију је је четрнаест месеца држао опседнуту. 641 је заузео, жртвовавши за то 25.000 бораца. 1 Штета је била за толике људ; ске животе, јер Александрија није вредела 25.000 храбрих арабљанских ратника. Да ових 25.000 бораца из војске Омара Првог нису поги нули, неби се десио један од најжалоснијих догађаја у исто 1 рији света. У своме бесу због огромног губнтка у људима, калифа Омар је, ушавши у Александрију, наредио да се спа ли огромна библиотека Птоломеја, која је тада бројала око 400.000 књига и рукописа. Ту је била концентрисана сва култура старог века, ту се налазило овековечено у рукопи сима све што се односило на културни и историски развитак старе Грчке и Рима. Многе тајне је крила та библиотека. Али калифа Омар је у свом варварском бесу прешао све границе допуштенога и рукописима из библиотеке Птоломеја ложила су се арапска јав на купатила у Александрији пу них шест месеца! ПриЈатељи калифе Омара су упозорили моћног ВОЈСКОВОђу и владаоца да је учинио неопростив грех према потомсгву и целокупној људској култури што је те драгоцене културне и историјске споменике спалио. То.тико духовно благо није се смело бацити на ломачу. На то је калифа цинично одговорио: — Ако је у тим старим рукописима било ствари коЈе се противе прописима Корана, он да су, као штетни, требало да буду спаљени. Ако пак има у њима оно што и Коран садржи, онда су сувишни и стога

\у сваком случају у ватру с њн ма! Ове речи су калифу Омара у историји учиниле чувенијим него све његове победе. Но, није Омар једини вар, ва^рин који је тако лако и сви! репо уништавао културне спо , менике највеће вредности. Слав ни римски војсковођа Јулије Цезар такође је волео да спаљује библиотехе непријатељских народа. Исто тако је Сци пио Африканац још у трећем веку пре Христа спаљивао по Египту и Сирији чувене и велике библиотеке, у кОјНма су се крила огромна блага Културе старог века. Сципио. Цезар и Омар су би ли одличне војсковође, али варвари до сржи. Нису били савршени људи, јер су признавали само локалну, националну културну. Цезар римски, Омар Коран... * УЧЕНИ КУВАРИ НА ЕНГЛЕ СКИМ БРОДОВИМА. — Одавно већ постоји у Енглеској за кон, по коме бродови, који по ^азе на прекоморско путовање не смеју полазити на пут без ученог, школованог и дипломираног кувара. Овај пропис односи се на све бродове који имају већу тонажу од хиљаду тона. Ти бродови не смеју ни пошто узимати куварицу и.ти кувара, који није довољно упу ћен у свој посао и нема сзе| доџбу неке куварске школе у Енглеској. Енглези то оправда вају тиме што само учени кувар може да приређује на бро ду јела, која пугницима, склоним морској болести, најмање шкоде. У истини, Енглези су највећи гурмани у свету и воле да и за време путовања по далеком свету једу јела из своје кујне. МОРНАРСКЕ ЖЕЉЕ. Два морнара за време вожње на мору, у доколици разговарају на палуби о томе, шта би зажелели кад би им неко рекао, да ће им се три жеље сасвим сигурно испунити; један морнар рече: — Ја бих прво тражио рума што више, затим дувана што више, на трећем месту... опет рума, али још виш^.