Правда, 24. 12. 1932., стр. 5

Г>1-(ЈЈ ЈОУ

ПРАВДА, 24 ДЕЦЕМБАР 1932 ГОД.

СТРАНА 5.

„Три дш љубови" Филм, који се мора свидети сваноме ко има срца и осећаја. 5592

Предавање мннистра просвете г. др. Станковића Г. лр. Раденко Стамковић, Мишгстар просвете, говориће на Коларче во.ч народном уннаерситету у суботу, 24 ов. мес., о Клиничким појавама обо.Ђења срца. Предавањс ће бити полраћено пројекцнјама. Почетак у 6.15 часова. '▼▼▼▼▼ттстттттттттттттпгтттттттт /ттттт

Крвава жепничка трагеаија пред Суботичким оггружним судом Нико од олтужених не осећа се кривим. —

Проспава матураната из 1907 тодине у Крагујевцу КРАГУЈЕВАЦ, $3. децембар. (В. Ц. изв. „Правди"). — Ономал су свршени магуранти Крагујевачке ги мназиЈе нз 1907 године — њнх 15 на броју — прославили двадесетпето годишњицу од матуре. Стављешши су у цркви црнредили помен својим помрлим н погинулим друговима. а затим су у гнмназијској дворани од жа.тн заЈедничку свечану седницу са садањим мат>'рантима. На тој седин | ци је професор п. Марковић одр. жао врло лепо предавање.

>ч одол Vпаста за зубе темелно чисти зуов и не напгша зубни калај. Реловна нега зу<за ОДОЛ пастом за лубе је особито за пушче неопходна потреба. е

Сентов Асео .пред поротом СОЛУИ. 23. децембра. —« Наставак суђењг младом Сентову Асеу, којиод говара за убиство свога оца Монса, очекује се у Солуну са интересовањем. какво се не памти. Ова) процес, чији се конци протежу чак до оне енле у Београду, на Сењаку, предмет је најживљег коментарнсања и утнсци са суђења прекинутог ради накнадног позивања сведока препри чавају се веома детал>но. Евоцирају се утисци са тога суНења седамнаесто годишњем младићу који је ушао у судницу праНен од два грчка жандар ма, тражеНи некога погледом — од стола поротног суда до клупа за публику. Можда је тражио своју иајку, која ције била прнсутна суђењу? Потпј-н мнр у публици што је за Солун доста чудно, јер Солунци воде ларму. Стара судска дворана осветљена је сунчаним зрацима, као да је небо желело да да мало храбрости овом очајном дечаку, који је, — потстакнут чудним владањем свога оца, из вршио дело, за које сада одговара. После убиства Моиса Асеа бнли еу затворени мати и син Г-ђа Асео успева за кратко време да докаже да није учествовалз ни наговором ни делом у драми. Она је пуштена нз слободу. Сентов прима све на себе и сада је пред поротом. У самом почетку претреса држав ни тужилац чита оптужбу. Сентоз га гледа. Присутни добијају утисак да би он хтео да разуме шта му све

у Солуну државни ту^илац ставља на терет. Али, нажалост, та је оптужба грчком језику, јер смо пред грчки.м судом и младн оцеубица, који не зна грчкн, скреће свој поглед на другу страну и од тог момента изтледа као да је и он дошао на некн тућ претрес. Најзад државнн тужилац тражи одлагање процеса. То исто траже н адвокзти одбране, али они захтевају исто тако да се Сентов пусти слободу до ндућег суђења под кауцнјом и моралном гаранциЈом. Ово друго суд — на тражење државног тужиоца и на основу § 237 Кривичног закона — одбија. Претрес се одлаже на неодређено време, гласи судска одлука. Зашто? Због недоласка шесторице главних сведока, које суд за недолазак кажњава. Шта ће бити са Сентовом Асеом? Која ће га казна постићн? Мишљ! ња су најраз.тичитија. Једнн говоре о великој казни робиЈоМ: то су мнш љења ^ожавног тужиоца. Али Је много већи_ број оних. који мисле да ће оцеубицу, и ако се тако назива. снаћи много блажа казна. Ови узимају у обзир околности, које су утицале на душу селамнаестогодишњег дечка који по своме душевном склопу није злочинац, и ако је, злом вољом удеса, извршио злочнн. Тако су подељена мишл>ења и ова подељеност пружа живог потстрека за дискусије, повећавајући нестрпље ње. са којим се очекује насгавак су ђења Сентову Асеу. М.

Од еутра (субота) Биоскоп „К О Р 3 О" приказује лремијеру немачког тонфилма НА№ А1ВЕВ& УМР К°АТНЕООП5СН 1Н:

СУБОТИЦА, 23. децембра. — (Б. М. изв. „Правдн"). — Пред Суботичким Окружним судом јуче је отпочело суђење учесницима крваве жедничке трагеднје, која се одиграла по четком августа ове године. У читавом грађансГву за ову суђење влада необнчно велико ннтересовање. Велнка судска дворана у којој се расправа одржава препуна је радознале публике. Суђење води великм крнвични сенат г. Милана Божика, претседника Суботичког окружног су да. Чланови сената-су г. г. Сретен Ра довић, Јован Костнћ, Север Звекић и Марко Вукчевић, судије. Оптужбу заступа г. Петар Варга, државни тужилац. Оптужене бране г. г. др. Дра га Димитријевнћ, Павле Грабовац и Никола Дедић, познати суботички адвокати. Двојица од оптужених, и то Илија Гордашевић, чиновник Суботичке железничке дирекције и Паја Кујунџић, налазе се у судском притвору, док се осталих седморо бране из слободе. Тачно у одређено време г. Милан Божић, пре.седник Суботичког окру жног суда, отпочео је суђење. На оптуженичкој клупи седе Илија Горда шевић, Паја Кујунџић, Васа Марјано вић, Стеван Марјановић, Бранко Мар јановић, Бранко Јокић. Иван Андлар, Јосип Катончић н Петар Катончић, насељеници са Жедника. Пошто је суђење отпочело, државни тужилац г. Петар Варга прочитао је врло опширну оптужницу. Према оптужници, критичнога дана у кавани Жике Јовића на Жеднику, приређена је велика сеоска забхва, која је трајала све до после поноћи у најпријатнијем расположењу. Пре забаве, поподне у кавани Паје Дамјановића, седели су у једном већем друштву Илија Гардашевић и Паја Кујунџић, којн је од>дном извадио свој нож и забо га у сто, говорећи: — Још ћу вечерас овнм ножем клати, а кум Илија Не пуцат;| на муве ! На ове речи Илија ГардачиевнН, који је веН био прилично напмт, одгсЕсрио је: — То нису муве, зеН комарцч кој.и ноНу зује! П>ред доброга вина, које је доношено на литре, разговор је настављан све до касно у ноН. Око поиоћн пошго је Дамјановић затворн своју кавану, кренули су се сви заједнс на забаву. Чим су уш.ти у кавзну Жике ЈовиНа, где се забава држала, одмах је настала препирка ч галама. Илију Гардашевића напао је ргзним погрдни.»1 речима Марко Чампраг, који се после тога окренуо једном великом -друштву напитих :еоских момака, внчуНи им из свега гласа: — Б>*њевци на октп! П:>сле овч.ч р>ечи у каванл отпочела је једна општа гужча и туча. На све стоане летеле су столице. севалн оштри ножеви, праћени пуцањем из резолвера. Врисак и јауч ран-ених разлегао се на све стране. На месту је остао мртав, погођен из револвера, Иван Чакић, хармоникаш. Лоред осталих, тешко су рањени још и Илија Гардашевнћ и Паја Кујунџић, којн су, према оптужннцн, проузроковали ову страшну крваву тучу. Пошто је прочитана оптужница, прешло се на саслушање окривљенил. На питањо г Божића да ли се осећа кривим, ГардашевиН ј'с хладно и отссчно одговорио: — Не осеНам се! Нисам никога у. дарио. Пуцао сам, али само у вис' Мене су ранили нз неколико места. Тешком муком успео сам да спасем сг;ој живот н дођем куНи, где ми је жена превила ране. После тога ГардашевиН је испрнчпо цео догађај како јо текао. На питање г. Божића да ли је пуцао на хармоникаша ЧакићЈ, одговорио је: — Нисам пуцао на Чакића! Прво сам испалио метак у плафон, з и дру ги пут, када сам веН бежго из кафане, пуцао сам без цнља — Да ли си пуцао v масу? — Не сеНам се, пошто сам био пијзн; а када је човек пијан, не зна шта ради! На крају Је нспргто да је доугн дан отишао на службу, где му је сз. општетго телефоно.м да мора бггти у. хапшен. После ГардашевнНа саслушани су сстали окрнвлени. Сви су нзјавилн да се не осеНзју уопште кривим. При ликом суочења сви су оггали прн ссојнм исказима. Паја Куј>нџиН, који је тешко бно рањен на дссетак места, рекао јв свакоме у лице да не говори истину. Суочења, према томе, остала су без резултата. Саслушањем оптужених никако се није могло утврднти ко је убио хар моникаша ЧакиНа. Пошто су саслушани сви оптужени, данас је суд прешао на састушзње сведока, ко' јих има преко седамдесет.

]а упаоАм

— РАЗГОВОР СА Г. МИЛОШЕМ ЗЕ НЕ БИБЛ о Поводом скупштине београдске сек ције Друштва југословенских библио текара, о којој је „Правда" јуче писала, обратили смо се г. Мнлошу ЗечевиНу, управнику Народне библи отеке, с молбом да нам изложн проблем унапређења библиотека. Овом проблему скупштина, којој је г. Зе-

Г. ЗечевиН чевиН претседавао, поклонила је нарочиту пажњу. Г. ЗечевиН љубазно се одазвао и рекао нам је ово: — Друштво југословенских библи отекара основано је из два разлога. Постојала је потреба заштите чисто стручних, професионалних интереса. Желели смо да свој положај уредимо н побољшамо. Други, можда и важнији разлог ило је У нашој жељн Да установу Онблнотека код нас по.пнемо на онај високи ниво, на коме се она налази у другим државама. Нема сумње, библнотеке долазе у ред главних културних установа и снажно помажу научни и просветни рад. Без добрих библиотека тога рада, бар у озбиљној форми, уопште не мо же да буде. Главни циљ Друштва југословенских библиотекара био би та изналази начине да наше библиотеке и боље уреди и боље снабде ка ко би оне збиља пружале науци ону помоН, која се од њих очекује. Библиотекарско друштво је ново: оно Је постало пре годину и по дана. Исто тако ново је и поље рада, на коме Друштво има да радн. Познато је да занимање библнотекарско као такво код нас није ни постојало. Не треба се стога ни чудити што за вре ме свога рада Друштво југословенских библиотекаоа није постигло на рочите успехе. Као ново, ово Друштво треба да створи погодбе за успехе, а тек после да прнступи ширем раду. Сем тога, и третирање библиотека, код нас уопште — не само у ширим масама него и у круговима научним и просветних радника — није јасно и одређено. Ипак ми се надамо Да ће Друштво успети ипак. Главне по требе нашег библиотекарства, кратко речено, ове су: Да се специјалним Законом уреди оснивање и одржавање библиотека. Да се за библиотеке, бар оне у глав ннм центрима, што пре подигну згра де, коЈ*е бн одговарале захтевима са временог библиотекарства. Да се, поред обезбеђења довољних средстава за снабдевање библиотека, поведе рачуна о томе да оне I ступ но добију право стручно библиотекарско особље. Да библиотеке добију стручно особље, предузети су кораци још пре постанка Библнотекарског друштва. управо 1928 године, кад су донети програм и правила о полагању струч ног испита, и по њима је досад пола гало око двадесет чиновника библиот ска. Овнм је створен један прнлично солидан стручни библиотекарски кадар. Али, да би се ово особље и Даље с вољом и одушевљењем посветило своме позиву, потребно је обез бедитн му чиновнички положај и напредовање у служби. Засада то ннје урађено н због тога особље бнбли отска мора мислити на друге службе, где је чгшовничко напредовање боље регулисано. Радн тога онај стручнн бнблиотекарскн испит не до носн ксристи у оноЈ мери, као кад би то питање било друкчиЈе уређено. Као што Је познато, библиотеке се веома брзо разви.1а.|у и по количини предмета и по врстама раДа у њнма. Све то захтева једну систематизациЈу рада, да би се гредмети библиотеч ки могли распоредити тако Да би сваки посетнлац за наЈкраНе впеме могао наНи оно што му је потребно.

шш библотена

ЧЕВИЋЕМ, УПРАВНИКОМ НАРОД-

То су три главна посла, на којима, у циљу унапређења наших библиотска, има да ради Друштво Југословенских библиотекара — завршио је г. ЗечевиН. НОВА УПРАБА БЕОГРАДСКЕ СЕКЦИЈЕ ДРУШТВА БИБЛИОТЕКАРА за претседника београдске секције Друштва југословенских библиотекара нзабран је, на скупштинн секције, г. Урош ЏониН, управник Университетске библиотеке. За секретара је изабран г. Михаило Подољски, а за благајника г-ђица Иванка Пилетић. библнотекари Народне библиотеке. Разрачунавање међу арбансним емнтрантима ПОДГОРИЦА, 23 децембра. — (Ђ. Р. изв. „Правдн"). — У барацн Ђура Ивановића, пиљара, која се нзлззк насред главнога пазарнштз у улици Слободе, Зеф Соколи, арбански избеглица, покушао је сз четирн меткз из револверз система ,,Штајер" да >"бије Цуф Душиа, такође зрбан ског избеглицу, и тешко га ранио са два метка у глаау. Рањени Цуф Душна окрвављен и онесвешћен посрнуо је, па је извздио и свој револвер, зли, како метак није био у лежишту, то револвер ни.је опалио. Тако, срећом, није настрадао и неко од невиних гра ђана, којн су се у великом броју нз прве пуцње окупили. Рањенн Цуф Душиа одмах је :пре 1 везен за болницу Крушевац, где му је указаЈна хитна лекарска помоћ. Његово је стање тешко, али лекари мисле да нпак може остатн у животу. Цуф Душиа је прошле годнне у својој каваници у свађи, која је избила при игри домина убио братг свог садањег нападзча, па је био ослобођен од Окружног н Велико! суда, пошто се утврднло да је убиство учино био у нужној одбрани. Зеф Соколн је данашње дело учннио из освете. Убнца је одмах ухапшен. Истрагу по овом убиству води нследнн суднја Окружног суда г. др Вељко Петровић. Покушала да се отрује због неслоге с мужем НОВИ С.АД, 23. децембра. - (А. Б. изв. „Правди"). — Счноћ око седзм часовз обавештена је управа новосад ске полиције да је млада домаћица Јулишка Болдижар, оодом нз Суботице. која станује \ Ждраловој улици број 31, ПЈкушала да лзврши самоубиство, попивши већу количичу рзствороне камене соде. На лице места одмах су отншла кола за спасавање н дежурни лс-.члр је кесрећној млздој женн указао прву лекзрску помоћ. Досадањом нстра>ом утзрђег?о је да се младз жена одлучилз ич само\'бкство због несло! е са својим цевенчаним мужом Белом Кишом. с којим има једно дете од четрнаест ме. сеци Бела се у последњв врем • о 'ао пићу н врло чсто ј? зтостављоо Ј\"лишку Она веН више није \го> 1а да подносн ово н одлучила »е да се оТ РУЈ*. Свн су нзгледи ла Не Ј\мишка оСТ2ТИ у животу. ^^▼▼▼▼▼▼▼▼^▼^▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼ттттт тттттт » Сточна зараза у Суботици СУБОТИЦ.А. 24 децембар. — В М. изв. „Правди"). — Заразне бо.те стн шап н устобоља још увек не по пуштају у Суботпци и околнни. Ве теринарска ст&ница консгатовала је нове заразне појаве н није искључено да Не бнтн потребно да се понова прнмене оштрије мере. Нарочнто постоји бојаззн да шап н устобоља пређу и на људе: Последњнх дана на једном имању у Радановцу пронађено је двадесет болесних крава. Ово имаше је одмзх изоловано н прнмењене су мере да зараза не пређе и на друга имања. Ако се стање че поправн. није искључено да ће се морати применитн такве мере ■ :<оје ће чз ч>'""е време спречнти одржавање сточне пиЈаце.