Правда, 24. 12. 1932., стр. 6

СI КАМА

ПРАВДА, 21 ДЕЦЕМБАР 1932 ТОЛ.

БРОЈ 35

МУЗИКА Нонцерт ученика Музнчке шноле у Веограду (22 децембед 1932)

Музичка школа у Београду при редила је са својим ученицима концерт у лворани Сроохо — францу ског клуба. Програми кониерата ученнча иувнчких школа су у основи увек јиеертисмански, а то је природна послелица тенденције тих концерата, коЈа се своди на то, да школа при «каже Јавносги успех својих даровитих ученика из свираља на поје диним инструментилЈа: клавиру, виолини, челу, флаути и т. д., из псвања и да прикаже музичке знсам бле, који се гаЈе у шко.ги. Сел« тога ученички концерти има)у ^ош л ту свр.чу, да навикаваЈу ученике на јавно извођење са концергног поди јума, пред публиком, а не само V учионици пред наставником. Међутим, изгледа да јс Управа школе хтела програмом свога јучерашњег концерта да избегне уобича јени шаблон (који се намеће прнродом ствари) тиме што је на овом концертл' желела да прикаже искл>у чиво музичке ансамбле у школи: оркестар, хор, и камерчу музику. Но, гледајуКи у програм, не може рећи да )е тај прјшцип стриктно спроведен. Оркестар се појавио првом делу програма, алн не у саздосталној. везависној улозн, већ у улози прагиоца Вива.хдијевог виолиноког концерта у Еф-д.\"р>', који је свирао ученик И. Павчић без довојмо слободе и из нота. Оркестром је управ-Ђао г. Ј. Бандур, про фесор, водећи оркестар темперамен тно и у ритму, тако да је оркестар имао звучну боју, динамичке линије и динамичку архитектуру. У другом делу концерта појавио се хор ученица Музичке школе, који је под управом проф. г. П. Милошевића певао „Југословенске пучке попијеаке" од Добронића уз пратњу клавира и од Мирка „Чети ри песме за женски збор", „а капела". Хор је формиран боље него ранијих година. Као целина звучи добро, у њему има добрих, пробраних, звучних гласова. Хор је певго чисто у интонацији и прецизчо у ритму, алн аве је певано „форте" и некако форсирано, а од учеиица М>зичке школе, које уче „сол>фећо" и соло певање, очекује се већи успех са обзиром на музикално извоћење, културу теасста, тона и зву 1са и диналшчног сенчења. Можда је томе узрок и избор песама. Налази мо да |е арло добро, што се г. Милошевцћ задржао на југословенској литератури, али песме, које је одабрао по свему су намењене средњој, па н ооновној школн. Надамо се да ће у току времена г. Милошевнћу паћи за р>*ком, да хор, састављен од >г>'зккалних ученица Музнчке школе, уздигне на гсримерну уметничку висину. У прзом делу концерта, свирао је у ченик Б. Кузмановић поуздаио БахСградолов оргуљски концерт. Сее остале тачке п.рогрзма: Бах, соната ге.мат за виолину соло (Л. Марјановић); Хендел сонзга Де-дур за виолину и клавир (И. Русо — М Радојковић); Моцарт сонатз Це-дур га виолину и клавир (Т. Бншицкн В. Марковић) и Халдн трио Це-дур за клавир, виолину н чело (Б К\'зманосић, Д Милосав Ђввић и И. Тодоровић) спадају у област камерне мугике, којом руководи дчректор г. Јован Зорко. Те четнри тачке, дале су доказа, да је кгмерноЈ иузицн покло. њена озбиљна пажња, и да се негује оационално, јер су сви ученицн покасГо« ошсао за камер^узичкн стил. Било је ритма. дннамике и осећаја ?а стил-. Можда би за програм било заким.гивиЈе да је у место три узастопне виолинске тачке дошао једа« став клавирског квартета, чли један сгав гудачког нвартета н томе слично. Ну овај концерт музичке школе по казује у сваком погледу озбиљзн и капоран рад настаиника и ученича и песумњиви успех и напреаак ове на'Ј е уметничке установе. П. Ј. Крсгић

НАПОЛЕОН И ЊЕГОВЕ ЖЕНЕ

ЈКШнп одбрана орогнв пшкти и мн сшах ш Наполеон

21.

ДОЛАЗАК ПАПЕ ПИЈА СЕДМОГ У ПАРИЗ —о:о—

Прантичан нспнт учитеља у Нрагујевцу

КРАГУЈЕВАЦ, 23 децемОра. — 1В. Ц. изв. „Правди"). — Ових лана обав,т>€ни су учител>ски. ирактични ис пкти. Учествовало је осам кандидата. Сви кандчдати су показали одличну стручну спрему. Претседник испитне комисије био је г. Стебан Јоваковнћ, директор Учител^ске шко ле. У испигној, комисијн су бити гћа Милева Максмовић, г. Василнје Пеј хел> и г.ћа Јованка Лазаревић, про фесори Женске учитељрке школе.

! Исидор Новакознћ

СОМБОР, 23 децембра. — (А. Л. изв. „Правди"). — Овде ,\е преминуо професор трговачке академије и бив ши иародни посланик Исмдор Нова ковић. — Новаковић Је роћен 1374 године у Сомбору. где је завршио отпотгАу школу н гимназиЈу. Тр г овачху акадекију завршио је у Бечу. 3?узимао је место директора Земаљ ске кредитне банке. а 1927 годике изз^ран је за народног послаккка. По сле тога је поставл»ен за професора овдашње трговачке ададеиије. на ко ме је положаЈу остао све до смрти.

Број Наполеонових противника знатно се смањио, али и та мала група била је веома активна. Ни сам Фуше није могао да утврди гачан број завера против првог консула Та| вешти полицајац дознао је и то да Жоаеф и Лиоен Бонапарта праве планове за случај пада или смрти свог роћено. брата. По Наполеоновом нарећењу Фуше је пазио на свакн корак чланова породице Бонапарта. Само овог пута без Жовефкнине помоћи. Због своје чувене брошуре Лисјен је пао у немилост и Наполеон га је као амб^садора послао у иностранство. На тај начин уклоњен је најопаонији члан породичног савеза. Наполеон се преварио кад је мислио да-ће конкордатом освојитн симпатије ројалиста. Видећи да ни то не помаже употребио проткв завереника свирспа и драстич на средств^. Илузија Жозефининог ројализма стропоштала се у ни V шта и кад је осетила да се Наполеон аве више удаљује од Републике, постала је одушевљена републиканка. Та частољубива жена одједном је пожелела да јој муж не оде даље на тој скали славе. Кад оу Наполеону законом осигу* рали положај првог консула до кра ја живота, он је почео да мисли на своју смрт. Збот браће Жозефа и Лисјена који су отворено показалл да желе Наполеонову смрт, први консул се одлучио да своје грандио* зно дело заштити од таквих наследннка. У тим тренуцима први пут је пожалио што се измирио са неплодном Жозефином. Жена је осетила да је тај проблем веома опасан и зато је предузела све да ћерку Хор^ тензу што пре уда за Наполеоново) млаћег брата Луја. На тај начин учврстиће своју позицију према чла* новима Наполеонове породице, а о* сим тога Луј илн његово дете постаће непосредни наследник. ДА ЛИ ЈЕ БОН.АПАРТА ОДРЖАВ.АО ЉУБАВНЕ ОДНОСЕ СА ЖОЗЕФИНИНОМ ЋЕРКОМ ХОРТЕНЗОМ? Син Жозефинине ћерке из првог брака, Хортензе, требало је, дакле, да постане Наполеонов наследник. То је био Жозефинин план и уједно одбрана због своје неплодностн. Ис* користивши Наполеонову нежност према лепој пасторци Хортензи, Жозефина је постала подводачица своје ћерке. План је био веома препреаен: Хортенза ће са Наполеоном остатн V благословеном стању и кад се примете први знаци Наполеон ће приморати брата Луја да се ожени Хортензом. Наполеон ће доцније а* доптирати то дете и иеће имати пра во да се жали што нема наследника... И то сина Жозефинине ћерке. Хортенза је заиста остала у благословеном стању, а Париз почео да шапуће. После страховитлх сиена Луј је најзад пристао да се ожени Хортензом. а Жозефина да докаже како су те вести неооноване прире*. дила је, пре венчања овечани бал и позвала париску елиту. Хортенза се појавила на балу у једној спеииално кројеној хаљини тако да се није видео трбух који је већ имао неприролне димензије. Мећутлм, Наполеон је, не осврћући се на све ово ишао све брже према евом циљу и Жозефина се опе1 разочарала. Прогони ројалиста доказали су јој да Наполеон не жели постати спасилац Бурбонске днна* стије, а да је прочитала одговор свог мужа на писмо Луја Осамнаестог о* на би без сумње изгубила и послелњу наду. Није се дуго раловала због постигнутог уопеха са ћерком Хортензом. Наполеон је сјајно играо опасиу партију и једнога дана отворено изјавио ово: — Бурбони су спремни да ми по* дигну споменик, али кад бих им по* могао да се врате на самом темељу тог споменика сломио бнх ноге. Жозефина је схватила да тај чо* век, тај Бонапарта иде једном циљу а то је престо. Шта онда ако закста доће до тог циља? Париз је штоштз шапутао. Она је већ давно убедила Бонапарту да му је у мираз донела положај команданта нталијанске армије (у томе има мало истине) и ако сад оно невероватно оно немогућно постане стварност, а њен муж заиста француски краљ онда, онда... Жозефнна изгледа није могла да одговори на ово питање. Зар он нема обавеза према њој? Страховито се у* плашила. Један краљ мора да има законитог престолонаследника. Шта сад? Ништа се још није десило, али та жена осетила је својим сазршеним инстинктом да јој прети огром* на опасност. Као први консул могао јс да адоптира Хортензиног сина, али као краљ... Очајавала је и плака* ла што у своје време није захтевала црквено венчање, јер заљубљени Бонапарта сигурно би тада пристао. А ако се сад разведе не мора се пла* шити сканлала, пошто је потпуно природно да се један краљ разводи са нероткдњом. Иако историчари тврде да ?е Жоз^фнна волела позииију а не мужа њено изГнанство била би довољна казна. Али кад се узму у обзир њена измењена осећања према том човеку после измирења и страх 'за Републику, онда се добија јасна слнка

да су ти дани билн за Жозефину прави пакао. Имала је још |едан адут. Наполеон је лању био окружен људнма и било је тешко говорити са њим, али ноћу је још увек делио са женом брачну постељу и у тнм тренуцима Жозе-

Жозефвна фнна је била господар над човеком кој"и ј 'е толнко волео своје навике. ФРАНЦУСКА ЦАРИЦА ЖОЗЕФИНА ТАШЕ—БОАРНЕ—БОНАПАРТА А онда се десило нешто необнчно. После страха, бесаних ноћи и узбуђења лошла је утеха. Осамнаестог маЧа .1804 годнне они исти људи којИ су „спасиоцу" Републике повери* ли судбину француског народа, а за љубав Републике, посетили су Наполеона у свечаној поворци, дошлн у дворац Сен Клу и ословили га као Француског цара. А Жозефину какво чудо — Жозефину Таше де ла Пажри — Боарне-Бонапарта — као француску царицу! Жозефлна се збунила. Ваше величанство? Шта је то? Биографи кажу да.се снашла тек на гала ручку на који су дошли Луј и Жозеф са жена ма — као принчеви и принцесе. Дошла је и принцеса Хортенза. У новом поретку геније Жозефиннног мужа као војсковоће, организатора и законодавца за ову жен> није значио ништа, али зато се радо вала и уживала због чињенице шт. је »еднв Ларошфуко постала њен& дворска дама. Милошћу овог малог н смешног Бонапзрта била је царица н вероватно би се брзо прилагодилз и овом положају да опет није осетила опаоност с друге стране. Кад је Фрања Први постао аустри ски цар, свето римско царство престало »е да постоји у пракси. Ово римоко царство наследили су пре хи љаду годииа владари Франка и Нзполеон је одлучио да га преузимањем традиција рестаурира. На та» начин постаће цар. Ко зна није ли Наполеон отворио овај план већ онда кад )е прогласио конкордат? Зар то није изгледало као неко тражење веза са римским папом који ј? у том случају требало да га крунчше и миропомаже?.Хоће ли папа при ст^ти да доће у Париз да изврши свечани чин? То је био веома компликован проблем. Папино колебањс било је поли^гичке природе, али кад је Наполеон запретио укидањем кон кордата, папа је најзад пристао. Жозефина је преживљавала страшне дане. Хоће ли Бонапарта — још је тако звала мужа — пристати да римски папа и њој ставн царску кру ну на главу? Је ли то могућно? Осим тога још нешто. Хоће ли Бонапарта пристати да се венчају црк* веним браком, јер папа не признаје граћански брак. Хортенза и дворске даме, нарочито госпоћа де ла Валет настојале оу да јој докажу како је њен страх неоправдан. Јер на крају крајева то је било логично — зар није Наполеонова жеља била да постане царица, зер је није за време великих свечаности у Инвалидском Дому позвао да и она присуствује. Осим тога, повео ју је на трнумфални пут кроз рајнска подручја. Путовала 1е са њим као жена и као царнца. Зар би он радио све ово да је у последњем тренутку имао намеру да се разведе? Може ли он уопште да јој одрекне право на крунисање, ка-д |е то једино што ће је потпуно оси-

гурати. И упркос логичног доказчвања њене најближе околине Жозефина је упорно понављала: — Ох, ви га не познајете. Он може све... Наполеон и Жозефина вратили су се у октобру са грандиозног пута у Париз. Бонапартова породица по* чела је са страховитим интригама против Жозефине, а кад све то није помогло, Жозеф је направио послед њи службени корак. Посетио је Наполеона и молио да одустане од кр\> нисања нероткиње Жозефине са којом ће морати да се доцни]е разведе. И, упркос тога, Наполеон је јавио жени ла се спреми за крунисање. Она није веровала у ту срећу, а кад се убелила да је то истниа, добила је хистеричне нападе од узбуђења. Марљиво је учила своју улогу и све детаље који су се односили на це* ремонију круиисања. Сваки дан су се вршиле пробе, а последња проба целокупног ансамбла који је требало да присуствује крунисању, вршена је у париском Нотр-Даму. КРУНИСАЊЕ Жозефина је имала тешкл огртач од црвеног сомота са хермелином и златним орнаментима. На огртачу инициали Н. Царичина круна имала је осам шиљака са куглом и крстом. Сама круна била је украшена огромним брилијантима и златним орнаментима у облику палминог лишћа. Круна се закопчавала на челу једним појасом с огромним смарагдима и аметистима. Велика диадема би ла је комбинација огромних бисера и диаманата укутгно од 30—49 карата. Само ова диаманти на Жозе. фининој круни коштали су 860.000 франака. Двадесетот новембра папа Пије Седми допутовао је у Фонтенебло. Наполеонова мајка Летнцнја није до последњег тренутка всровала д*ј ће се „свети отац" узнемирити због њеног сина. Она још увек није могла да се прилагоди чињеници којз је изгледала као неки сан. Кад је сину писала писмо адресовала је о* вако: „Господину цару Наполеону Бона парти". Цео двор је отишао да дочека па пу. Приликом прве посете коју је па па направио Жозефкни, жена је ск\пила ову снагу и ислричала старом господину да није венчана црквеним браком. Као разлог је навела револуцију. А папа који кије нмао појма да ће крунисати „жену бурне прошлости" благословио ју је и изјавио да је све у реду...

Тешко ранно оца девојне ноју је волео

РОГАТИЦА. 23 децембра. — (Д. Д изв. Лрав.т«"). — У селу Врањцима, Срезу рогатичком, однграла се у сва товима Ђемиле Јусуповић крвава дра ма, чија је жртва отац м.1адожењин Мујо Исаковнћ. Млади муслиман Шеисо Дедајић упознао се још пре две године с ле. пом и младом пуслиманком Ђемилом. Позната по својој лепоти Ђемила је била од свнју вољена и о њој се много говори-то. Шемсо, видевши како се око, ње врте многи м.1аоићи, почео ју је од дана познан ства стално и ревносно посећивати. Љубав младог Шемсе је све више узимала маха. Најзад је одлучио и да запроси њену руку и не надајућн се одговору који ће битн по њега поразан. Ђемила га је одмах одбила и с тим је изгледало измећу њих све свршено. Алв. Шеисо је и да.-ће гајио иста осећања према лепој Ђеми.ти И док је Шемсо још у нади живео да ће ипак успети, лопреше му до ушију г.тасови који су учинили на њега страшан угисак. Огорчен н по гоћен у срце. тражио Је иачин да се освети. И успео је. Позвао јс своја два стричевића, Дадајића Ша ћира и Селима, да судедују на овај свадби, како бн успео у својој намери. Критичног .^ана сва троЈица пошла су у село Врањце и дошли пред ку. ћу домаћкна Муј)е Исаковића, где је женскиње играло коло. а муцЈка м.талеж и стариЈН порећали се унао-

РЕУМАТИЗАМ можете зауставити Без обзира далн су *болови у мншићима или у зглобовима, 310А N-0V ИN1МЕИ Т ће их одстранитн. Без утрљавања — олмах продире, греје и умнрује. Не трпите — нмајте увек боцу при себн. Употребљавајте 810АН-0У1Ј маст против реуиатнзма, ишиЈаса, болова у крстима, болвстн лађа, болова дисторзнЈв и контузиЈе н протнв свих врсти болести мишића. Добива св у свим АП0ТЕКАМА и ДРОГЕРИЈАМА бтАЈЧ-ов 1ЈМ1МЕМТ одстрањуЈе болове .Одобр*но од Мии. Соа. Пој . ■ Н«р. Здр. С. вр. 4407 од 16 шт1 1932 47545

коло и оа $аловољстђои посмаггра^ нгру. Непун час по доласку Шемсе Зт дајића и његових стричевића. започела је мећу младежи гурање и опи рање. Одмах се приметило да су три незвана госта дошлн да ометају све чаност. У почетку се није томе баш прндавала нека важност, док се ниЈе почело руковати и са оружјем Отац Ђемиле насто)ао је да спречи ово зло. Али Шемсо, још више гњеван, тукао Је где Је пре сгигао. Мећутим, неко из гомиле и њега Је оши нуо. Пао је, и са млазом крви из гла ве, подигао се, удаљио 10—20 корака и из подрезане пушке, коју Је понео собом. пуцао према гомили света. Првим пуцњем погодио је у кост десне руке оца Ђемиле, Му ју Исаковића. коме ће. по свој притици, рука бити ампутирана. За своје недело Шемсо ће одј овараги пред властима, које су га притвориле, а рањени Мујо Исаковић упућен је у Државну болницу у Сара .Јево. УТТ»ТТТУТ??ТТТТТУ?ТТ?ТТУТ?ТТУ?ТУТТТТТ Изјава г. Рпзе Наргша — Поводом процеса адвокату г. Смаилагићу —

Уредништву „Правде", Београд. Поштовани Господине Урехчнче, У броју 350 Вашега листа „Прав де" од 15 децембра, у извештају са сућења скопском адвокату г. Смаилагићу, стоји једна нетачност и то у месту где се. поред осталог, каже: „Затнм Је саслушан сведок Риза Ка рош, бивши писар кол Смаилагића. Он каже да је једнога дана свратио у Смаилагићеву канцеларију (био Је већ огпуштен из службе код овога).„ « т. 1 н т. 1 па Вас моли&( да. без обзира на Закон о шталши, изволите у наредном броју Вашега листа уврститн следећу исправку: Није тачно да сам ја био отттуш. тен из службе од стране адв. г. Сл!аилагића, као што је то у Вашем листу цитирано, него сам ја својевољ но иступио из канцеларије адвоката г. Смаилагнћа из разлога тога што сам отпутовао у Сарајево, где сам мислио стално да живим али како су тааш прилике биле горе него у Скопљу, то сам се понова вратио натраг у, Скопл>е. где сам, после из весног времена, ступио у службу у једну другу адвокатоку какцеларију. Истина Је да сам док сам био беспослен свраћао с времена на време У адвокатску канцелариЈу г. Смаилагића, где сам више п>та, на њего. ву молбу, писао извесне ствари као иалбе. тужбе и др., па чак Једном приликом. и то полошзк>м јануара 1930 годнне. откуцао на машинн, по његовом дихтату. и Једну признзни цу. у којој се говорнло да је Иван Пехер примно од г. Смзтапнћл Су-' : Му .сд 95.000 динара у Беогрвду.' Разуме се. да сам ове товеоне ства ри ра.уто само у случајевнма кад је чиновник г. Смаилагића био негде отсутан канцеларијскнм послом као што су забране и ствари томе слкчне. Иначе, ја не бих имао потребе то да радим, када би његов чнновннк био у канцелариЈи; а ја пак као сзом бквшем дугогодишњем добром шефу никада нисам то могао одбити, бу."\ ћи да мн је по некада и пла ћао изресни хонорар за обављене му радове овакве врсте. / Наглашујем и то да кишта друго ннсам ралио нити пнсао, што бн сА могло односнти на г. Ивана Пехера, оокм те признанице од 95.000 дина. ра. за коју ме је алвокат призатне тужбе г. Попбвић напрввио „саучес ником" (?!) у овој ствари. Унапред захвалан на гостопримсгеу 20 децембра 1932 год. у Скопљу. Риза Карош. а-двокатскн писар у алвокатској канцелариЈи г. Л>убивоја Стаменковнћа. адв.

т????тттт?????т??тттт?т???

Обнјање Земљзпадннчне зааруге у Рељн

СМЕДЕРЕВО, 23 децембра. — (Б. Ц. нзв. „Правди"). — Ноћас су непознати злочинци развалнли зид на згради Земљорадничко набављачке задруге у селу Раљн, удаљеном 5 километара ол Счедерева. Кралљивцн су на згралн направлли рупу велику да се кроз њу човек може ла провуче, увуклн се \'нутра, обилн чекмеие и узели пто^ог динара, а затим покупилн разне робе V вредности око 5»У)0 Л1м«ара. Истражнн судија г. Павле Бошковнћ, са деловоћом г Ђорћевиће.м, одмах је изишао на лице места и извршио уваћај.

Хапшење опасног нрашшца у Велнном Бечнереку

ВЕЈ1ИКИ БЕЧКЕРЕК, 23 децембра. — (М. В. изз. „Правди" ) — Опа:ни мрадљивац Леопо.чд Розент, бивши сед-!ар, допутовао Је пре два л-на у Ве.тнки Бечкерек н. кријућн се од полкцнјских органа приступио је прнпремама за похаре. Он се нарочн то дуго задржао пред кућом индустрнјалца г. Шташпера, али су полицијски органи прнмеги.1и Розента и он је ухапшен. На саслушању је утврћено да је Розент побегао из Панчева, где га власти траже пошто је звршно више краћа. Розент Је већ био на роби ји . са које је ту скоро пуштен, по нздржа?:ој казнн. Крадљивац је спроведен за Панче > и нредат панчевачкој полицијљ