Правда, 24. 12. 1932., стр. 7

БРОЈ 359

11РАВДА, 24 ДЕЦћМБАР 1932 ГОД.

С I НАИА 7.

&УЂЕЊЕ ЈЂИЦАМА ПОПА ВАСЕ ПОПОВИЋА

Реконструнција убиства код моста где је убијен поо Васа " оо — ИСКАЗ СВЕДОКА СВЕТИСЛАВА СТЕВАНОВИЋА ПОКАЗАО СЕ ТАЧАН. —

БОЈНИК, 23. — Претрес по убиству свештениха Васе Поповића из Бојника приводи се крају. Још само остаје да кажу своју реч државни тужилац, заступник приватне т>'жбе и браниоци оптужених. Пошто је доказни поступак јуче завршен на предлог државног тужица ухапшен је један сведок за кри^оклетство, а данас је извршен уви ђај на лицу места ради >тврђивања исгнннтости сведочења Светислава Сгевановнћа, земл>орадника из Мрве ша. Данас пре подне цео судски колегиум са претседавајућим г. Кузмановићем, записничарем, државним тужиоцем, браниоцима оптужених,

— САЊАЛИ СУ О ТОМЕ ДА ЗАБЛ ИСТАЈУ НА ФИЛМСКОМ НЕБУ ПОБЕГЛИ У СВЕТ. - ОД АВАЛЕ ДАЉЕ НИСУ МОГЛИ, ЈЕР ИХ ЈЕДАН ДРУГ, И ПОРЕД ДАТЕ ЗАКЛЕТВЕ ИЗДАО. с ;о

. • ицопп1ЈЦП)1Ј ишулчснил, . заст\-пницима приватне тужбе, родби| ли - Уви '* а1 ' да им све каж е, али н: ном убијеног свештеника, оптуженнм Нозком Петровићем и новинарима! пошао је у село Бојник. Јутро је би-1 ло врло хладно и дуги низ кола и два аутомобила кретао се ка мосту на реци Ђацима, где је убнјен свешт&ник Поповић, на први лан Духо ва ове годнне. У 10 и по часова суд је био на честу догађаја. Маса све та, рођацн опт>*жених н многи други људн из околних села налазили су се на простору около моста. Ту су биле и оне две Циганке, које су посведочиле да су виделе кад је свештеннк Поповнћ убијен и које су звале по.ђског чувара Новка Петро вића да притекне свештенику у помоћ. Ту је био и сведок Стевановић, којн је јучераљим својим сведочењем код суда тешко теретио оптуже не. Сем тога, жандарми, кочи су први извршили увнђај после убиства Поповића. По њиховом причању све штеник Поповић је ишао од Бојника у правцу моста и десном страном. Кад је свештеник Поповић био у блнзини моста са леве стране моста појавио се Марко Сушић и довикнуо непгго свештенику. Тада су чезе скренуле у лево. Када је извршен увићај видели су се јасни трагови све га овога што се догаћало. Божидар Слепчевић је са друге стране. како је био свештеник Поповнћ близу ње га, испалио један метак и убио га. Свештеннк је пао у један јарак одмах покрај моста. Главом је ударио у неке каменове. На њима сада сва кога дана његова породииа пали све ће. Прнликом првих увићаја на месту догаћаја примећени су јасни тра гози ногу убииа, који су побегли низ поток. Ио ид^азима сведока убипе су по бегли низ Ђачки поток, онда су ншли Пустом Реком, а онда једном дубодолином изишли на Пањевачки поток. Ту, код моста, у једном шибљаку, видео их је сведок који се јуче први пут приЈавио да сведочи поводом обог убиства, Светислав Стевановић. Он је прошао преко моста непосредно пре убиства, идући у село Ђинћушу код свога кума на славу. Видео је када је поп Васа пао мртаз на земљу и после тога наоружане л»уде како беже у правцу села Голи Рид. Одмах се сакрио у јарак и одат.те, непримећено, посматрао убице, који су се брзо удал>авали пот 1>ком- Видео је да су то Божа Слепчевић и Марко Сушић. Јутрос је суд проверавао исказ сзедока Светислава Стевановића и констатовао да се време, када је |Поп Васа убијен и време кад је Светислав видео Божу и Марка код моста на реци Ђаци, тачно поклапа са временом за које се може прећи сав онај простор којим су убице ишле и Још томе 1Ј)еба додати као •нссумљиЕу чињеннцу да су сведоци, који су да.ти саоје исказе пред судом, посЕедочилн да су једно за дрлтим после извесних временских размака виде.ти оптужене на томе простору. Суд је данас стекао делимично убећење да је ово врло лако могуће, а нарочито треба подвући да се нсказ СЕедока Светнслава Стеванови ћа показао као тачан. Јуче, после сведочења овога сведока, његз сј г напала дза човека у судском ходни ку, који оу покушали да га туку, а синоћ када се враћао кући у село Мрвеш напао га је неки Веселин Ми трОвић са два друга и они су такоћ - хтели да га туку. Јутрос ]е извршено суочење измећу Светислава и Веселина и заступник приватне ту жге прсдложио је да се против Веселина поведе кривички поступак. ШТА КАЖУ ДВЕ ИИГАНКЕ На мест\' \"%ићаја јутрос су биле и две Циганке, које су биле на|ОЛИ же месту где је убијен попа Васа. Оне тгчно представљају догађа) и н.нхови искази тешко терете чуварз поља Новка Петровића, пошто су оне поменутог дана на томе месту виделе једино Новка. Оне кажу да Је Новко, пре не, □ што је наишао поп, задржавао се 1\ же у кукурузима и после ,е прешао гГреко моста и упутио се уо'среЈ попу. који се возио на чезама. Кад_се

Ј С .. Н ? < 1 ? ГГ а вндео .' а после каже да се I путу се прсдомислио и врагно кући, " ■ 1 ј^р се (Јдј^ освете . Каже да није мислио ни на суду да се појави као сведок. Али кад је видео како је Лазар Окиљезчћ дао једном сведоку 100 динара, да лажно сведочи, ннје могао више ла издржн н пријавио се суду да и сам сведочи. Суд је испитао све околности, које су се на суДУ показале као сумњиве, нлн недовољно доказане и консгатовао да је Славко Петровић дазло знак убицама кад ће наићи поп, и да се све онако десило како је то државни тужилац претставио у св-> јој оптужници. Сутра ће дати реч заступници туж бе н одбране. А. Лековил.

поплашио н није смео да приће мосту. Сас.т> г шавању Новка присуствовала су и његова деца: трн ћерчнце н један сннчић, н они су за све време плакали. После тога, судски колегиум, прзћен масом света, од преко три стотине душа, отишао је на место одакле је сведок Свегислав Стсвановнћ видео убице попа Васе. Ту-је Стевановић реконструнсао цео догаћај; описао је положај у коме је био, затим како |е побегао да га убице не би приметили и како се доцније вратио у село. Хтео је после да оде на лше места, где су иследници вршн

Робинзонада седморнце ученниа једне београдсне гимназије

поп приближио

мосту, Новко се стал

окретао да види шта Ке бити са попом^ кад нзиће иа мост. Кад (е поп погоћеи метиима. пао на земљу, Пи"'анке " Новка поззале да иупри текне V помоћ. али он се тада-брзо ч-л *,нп ие осврћупи се. , На питање заступника привагне т ^-жбе- з!што иије притекао попу у имок, Новко одговара прво да

Прекјуче поподне када су облаци магле почели да обаеијају престоннцу и температура пала нспод нуле, ссдам ученика нижих разреда једне београдске гимназије напуштали су куће сво.тих родитеља. решени да бе же у свет. Хладкоћа их није мало плашила. а нн глад Њихов сан је био да се удаље од Београда и аа нико ништа о њима не дозна Имали су намеру да пребегну у иностран. ство, и да заблистају као филмски старови. Свих седморо су сннови угледних родитеља. Нико.ме ниЈе пало на памет да обрати пажњу на њихове че сте састанке. Још мање да сумња у њихово редовно посећивање биоскопских претстава. Нлрочнто су волели криминалне и узбуд .Ђиве фил. мове. Њихозу машту то је највише за-грејавало. Школу су занемарилн Стабе оцене су се рећале. Наставници су их опомиња.ти да ће битн искључени због слабог успеха. али де чацн су били сасвкм равнодушни, као да их се кишта ннје гнцало Док су остали учешши паж.г>нво пратнли предазања на часовима и труднли се да покажу што бољи успех, њнх сед моро били су стзлно као ззмншл>ени. Дешавало се често да ннсу знали о чему се на часу говори. Мећутим. како се навршавало прво полугоће, а слабе оиене биле нарећане једна за другом. они су одлучили да наћу излазак из гешке си туациЈе. Знали су да ће од родите. ља добити багине због слабог успе ха и одржали су заједнички сзстзнак да претрес>' свој „проблем". Један од њих. на.јстаријн, који ;е у школи бно најслабијн ученик, о6јзс нио им је циљ састанха После дискусије, »ајзад суодлучили да напу. сте Београа Изабрали су воћа и заклели се на верност. Како је путовзње било скопчано са извесним теаЈкоћама, решили су аа обуку топ.тије одело, набаве храну и тек онда поћу на пут. Означили су место на коме ће се састати и утврди.ти време поласка. 1ачно у одрећени час свих седморо су се сакупили н пошли на пут. У џеповнма сУ нмалн и нешто мало пара. Иш.ти су журно, јер су се бојали да им родитељи не сазнаду за њи. хово „путешествије". Кад су прош.ти кавану „Орлић", бацили су послелн»и поглед на Београд. који се једва назирао у магли. Ишли су у правцу Авале. Аутомобили су често пролазили поред њих асфалтираним авалским друмом, алн нико није обра тио пажњу на седморицу малишана Ветар је дувао и тресао оголело грање кад сУ стигли у подножје Авале. Пут им је био познат. јер су преко лета са родитељима сваког празника правити излете на Авалу и V игри и песми проводи.та дан. Ноћ је по.тако освајала и бивало је све хладније и хладннје. Владала је савршена тишина. С времена на време, чуле су се само аутомобилске сире. не. Мали авантуристи пе.ти су се уз Авалу. Умора нису осећали. Кад су сткг.ти код „Шупље стене", вече је већ било освојило. Изгледа ла су тек тада осетилн све тешкоће свога п\та. Ноћна мртва тишина натерала им је језу Сетилн су се прича о веш тицама и ћаватима, а знали сУ и ја у шуми има звериња. * Рсдитељи одбеглих ученика нису могли да се снаћу. Били су у неиззескости игта се догодило са њиховом деиом. Помишљали су и на најгоре: самоубиство, несрећан случај н тако даље. Лутали су ултшама. а.ти нису мог.ти ништа да дозна:\у о својггм сиковима,- Ноћ је већ била ду. бо«о освојила, а њихове деце није бнло. Најцрње мислн су их мучиле. Целу ноћ су провели у ишчекквању. * Док су њихови родитељи забрину ти лутали улииама. свих седморо од беглих ученика сУ вечерали у пећини на Ава.ти, а затим. уморни од пешачења. легли да спавају Стражу су чува.ти по Ј 'едан на омену. Ра^ње јутра поздравили су цвокоћући од зиме. Било им Је страшно хладно и једва су чекали да сва. Доручковали су, а загнм разгле-

далн околину. Заложили су и ватпу јер сУ собом понели и шибицу. Неопажен од осталих, Један је успео да побегне од својих другова. Спавање на тврдом камену ннје му се свићало. Сетио се своЈе топле собе и доброг јела које му Је мама спремала. То га је натерало да погази дату заклетву и изнсверн своје другоее. ♦ Криаична потецкја била је обаве. штена о нестанку седморице ученика кнжих разреда једне београдске гнмназије. Истрага је одмах поведена и организована су одмах трагањз за несталим дечацима. Агенти су јурнли на све стране. Обавештени су били н комесарнјати железничке и паробродске полиције. О несталим дечацнма ништа вије могло да се сазна. Мећутим, поподне зазвода.о је телефон Кривичне полицнје. Језан од родитеља јавио је г. Поповићу да ј "е пронашао свога сина. Онај ученнк што је побегао од другова и вратио се својим родитс. љима био је дочекан са прахером. Бзтттне су пздале као киша. НаЈзад морао је нспричатн своме оцу о целом путешествију. а сем тога био је принућен да ода и авалско скровиште. За час родитељи свих одбеглих ученика знали сУ где им се налазе синови. По договору један је узео аутомобил одвезао се до „Шупље стене" Грдну иуку Је имао док је децу пронашао, натоварио их у кола и вратио у Београд. Дечачки сан Је ишчезао пред гру бом Јавом. Више нису мислили на фи.тм и авангуре. Идеали су били по рушенн, јер су их код куће чекале батине. К. ттттттттттттттттттттттттттттттмттттт

и сточна заразна болест „шап и го већа куга". По извршеном прегледу, који је олредила надлежна власт, утврћеио је да код тамошње стоке не влада никаква сточна зараза. Према томе она вест не одговара истнни. (Из канцслариЈе ветеринарског одељења министарства пољопрнвреле). (А.А.)

Плаћање претплате за право употребе пријемннх радноапарата Решењем г. Министра саобраћаЈа нзмењен Је и допуњен чл. 29 Правнлника о радио-приЈемнн.м апарати ма коЈи сада у целости гласи: „Претплата за право употребе *три Јемних радно-апарата ншмаћује се од нових претнлатнкка за три месе ца унапред. Претплата се рачуна од првог дана месеца у коме Је издата лозвола. Код далич плаћања могу претплатници плаћати прегплату тромесечно нли иесечно али увек унапред. Претплату наплаћује пошта која је издала дозволу. Приликом плаћања нретплатник ће локазати дозволу за држање пријегаог радио-апарата или казати њен броЈ. Начин наплаћивањз претплзте про писаће се наредбом". (А. А.),

„Шта се то, Пајо, десило с Твојом жвном? Пре Је била тако забавна и весела, з у последње времс просто незна за шалу". „Није ни чудо, кад јој је прошла — ' 'а с" л Ја 1ул'ча пати од хемороида па можеш мис.шти какве ,Ох, па зар само то? П моја је жена пагтила од тога, али јој је пое^и^о Постеризан и за кратко време била је опет здрзза. 1^-Р/ј ми, 1 о Је одлично средство, кажи Твојој жени. нека то проба." Постеризан масти Је цена дкл. 32.—, а кутији чепића дин. 39.—■, а добчја се у свакој апотеци. Одобрено од Мин. Соц. Пол. н Нар. Здр. С.Бр. 936 од 10.-5.-32. 47331

Паркз пред празнике оо — КАКО 1Г Г ЛЕДА ПАРИЗ ПРЕД БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ -

-оо-

ПАРИЗ, децембра. Мој мали деветогодишњи пријатељ предложио ми је једног сунча ног децембарског поподнева, једног од оних реткнх поподнеза. кзда над градом није бато ки вечито тм>-р. них облака, који се ссвршено стапзју са сазим, скоро црним Пзризом, ни оне магле, чије болесно плавеши ло буди у сутон носталгију за зави чајем, а у исто време и јеЈизо чуд но осећање присности и љубави баш према томе црном и по спол>ашности такр тужном Паризу, — предложио ми је да се прошетамо ветиким булеварима и да завиримо у стоваришта чика-Божића. То је био један од оних дзна, када Луксембуршки парк испуњавају мали Фран цушчићи и њихове маме, као и стари пенсионерн, који су изншли да се надишу свежег ваздуха (ваздуха, уосталом, намирисаног бензином), јеј дан од оних дана, када булеаар

Светлосне рекламе немају више утииаја на психологију купца, бар немаЈ *у онај утицај од раније. Модернн купац је већ прилично блазиран да би га такви трикови могли нзгнати на сувншне трошкове. Па ипак, сваке вечери велики магацини прсплављују своје фасаде наЈневероватнијнм слаповима светлости. Свакако дејство није исто као некад, али у сваком случају дражи машту купца. Управе великих трговачких кућа су пронашле нешто боље: обратиле су се деци. Знајући добро психологи ју деце и њихов утицај на родптеље, приредили су велике позоришне ч биоскопске претставе, проткане раз ним атракцијама, у самим просторијама магацнна. И збиља, деца су жизо зажелела скупоцене играчке. Мој мали пријатељ пада у екстајзу, одушевљава се и трострукоавиом ше прича, него што има обичај,--иа;

Сен-Мншел. препуи студената свпх | обича| је ника не преставе могућих народиости света. личи на ;Малн 6уциасти ф ранцушчи( , и снева . ју пред живим излозима и питају се шта ће им чика-Божић ставити у ци пеле крај камина. Занимљиво је ви-

Тешка саибраћајна несрећа код Затреба

ЗАГРЕБ, 23. децембра. — (Н. Ш. изв. „Правди"). — СиноЋ је на прузи измећу Загреба и Сесвета, код села Чулинаца, дошло до велике саобраћајне несреће. Сељак Иван Хорват се још четнри путника возио се колима и ишда кући. Када је прелазио преко жслезничке пруге одједанпут је наишао брзн воз. . Возовоћа који је видео сељачка кола и у њима људе покушао је да спречи несрећу. Али како је то било услед малог растојања немогуће воз је здробио кола, убио коње и одбацио сељаке на неколико метара од пруге. Сељак Иван Хорват је од задобијених повреда одмах умро, док су осталн сељаци теже или лакше рањени. Воз је одмах заустављен и сва четири сељака су пренета у загребзчку болницу.

Вавилонску кулу, — укратко, дан, ка да је на другој обали Сене париска буржоазнја освојила велике булеваре. Природно, пристао сам. Париз пред божићне празнике има нарочити израз пословног града, који се у исто време и забавља. Бар гахо изгледају његове трговачке артерије. Мој мали пријатељ је чисти, расни Француз. Весео је, много присмеје се, показује типнчне одлн ке парнског радозналаца и свака дру

дети озбиљне људе како задубљсно посматрају оживљене пајаце и балерине. Немојте мислити да је то нешто неприродно и чудновато! Не. Ти исти људи су се пре два месеца вео ма озбиљно забављали са јо—јо-ом, као и мала деца гд седам година. Мој малн пријатељ је овога п >та у току описивања једног паЈаиа. ко је добио прошле године и који,

„Шарлах н у Копашину"

У листу „Политика" од 26. новембра о. г. изишао је напис под насло вом „Шарлах и дифтерија у Колашику", у коме се измећу осталог на води да у општини Радић-Пол»ској влада поред шарлаха и дифтерије

г. | I а дџипи 1 УЈПП*. П га реч му |е: Зар не. господине, с . е5( гј , тако личи на овог у нз . ПНР Г ПГГП1Л1 ЈПГЛ папиГ1/ЛГ -

Чие с'е $1 пдо1о!". Арго париског предграћа је, најзад, продрео у домове бур*жоазије, студентн су га већ одавно освојили (разуме се, само оно што им се највише свидето), к арго, у неку руку, добија своју класичну форму. Разговарао сам пре неки дан са једним студентом, једним од оних, што с вечери вичу бу леваром Сем-Мишем: Аксион Франсез, орган националне реакције, једним од оннх, што су водили прву реч у недавним манифесгаци:ама против ратннх ду-ова, и који са гор дошћу причају како су извршили пресију над народном скупштином, те је ова изгласатз неповерење Ериоу. Пола у шали, пола у збиљи, ве.ти ми, мешајући арго, |ер је у том случају језик сочнији: Ериа смо оборнли, јер нећемо да наша деца буду робови Америке кроз читавих шездесет година. Уосталом, он је републиканац. А што се арго-а тиче, повешћемо акцију да уће у реч ник наше Академије. Бесмртницн би се тим у неколико оправдали за своју стерилност. Успеју ли, класичност арго-а доби ће и своју званичну потврду. Недеља је и булевари су преплав љени празничном гомилом, која везује корисно са забавним, типична одлика француског буржо-а, и шета јући се, купује што јој је потребно. Велике трговачке куће довијају се на све могуће начине да заинтересују париског малограћанина н да га на неки начин натерају на куповину.

К А С И Н А

КОЛОСЕУН

премијера: У КРЕВЕТУ НЛДДЕ УДОВИЦЕ Кете Нпђ, Вили Фрич Да би се избегла навала умољава се публнка да долази на почетак 3; 5; 7; 9-20 а

Још данас милионскн тонфилм: смо УАР15? 47745

логу, као да су браћа! Најзад се с муком откидамо од излога, јер би мали остао целу ноћ, сневајући булан пред царством играчака н свако је дете понело у очима јед?н одблесак среће, којз је била тако б.тизу њих, једва десетак сантиметара, па ипак тако далеко. Оцевн ће вечерас да с.тушају поруке за чика-Божића. Слободан П. Јовановић.

Пирнка словенач :е „Модерне" (Предзвање г. Н. Бартуловнћа на Коларчевом Ушшергитету)

Синоћ је на Коларчевом Нар^дном ч-н.иверситету г. Ннко Бартуловић, књижевник, одржао всома интересантно предаиање о лирнцн сл«»веначке ,.,\\'лерне". Г. Баргуловић :е при казао рељефно како је дошло до по крета Модерне у Словеначкој, и упоредио тај покрет с истонмеиим лчтерарним покретом код Хрвага, затим са његовим савременииима код Срба, са Дучићем, Ракићем, и т. д. Указао је на Ашксрца и на катур Iлистичку школу која је претходилл Модерној, а онда је дао синтезу чет ворице најјачих преставннк? „Модео не": Цанкара, Жупанчића, Кете-а * Александрова. Посебице је прикззао лнтерарни лик најизразитијег сензитивног лирнчара словеначког, Јосипа М\"рна-Александрова, и дубок рефлективног и снажног Драгугнна Кете-а, који су обојица нажаллст ; мрли у 23, години живота од тубео« кулозе, и оставили за собом само по ј 2дну збирку песама. Г. Бартуловнћ је с топлином анализирао њихову поезију, показао је у најглавнијим карактеристикама и цитирао, уз слободан превод, најзначајпија места њихове .тирике Указао је и на лирику Цанкара, чију је књнгу „Еротнка", као „саблажњнву" надбиск>а љубљански Јеглић, наредио да се пок>'п>'је и затим спа.тио. У идућем предавању г. Бартуловић ће говорити о трећем и најзиачајнијем .тиричару слоЕеначке Модерне, о Отону Жупанчичу, о коЈему данас постоје већ опсежне књиге нз француско.м (Тесиер) и на нталијанском (Грониа) језику.