Правда, 07. 06. 1937., стр. 12

ГРАФОЛОГ

ПРАВДА

7-У1.19?.

Г. ПЕТРОВИЋ

Пошто се графОАОгија углавном аадржава на тумачеЉу карактерних особи на код човека, то 1е г. Петар Петровик пристао да нам изложи своје гледиште, као графолога, о карактеру. — Мн графолози гледамо у карактеру начин реагирања нашег Душевног „ја" на спољне импулсе 1» нмпресије. Ово осагнрање долази спонтано, потсвесно. или пак свесио, али у сваком случају диктовано потсвешКу... Јасно јс онда да ће се карактер, као потсвесна вредвост, маиифестовати само у акцијама ко)е су диктоване потсвешћу. Ово важн за све човекове акцнје, а иарочито за покрете руке при писашу. јср они остављају видљив н трајан траг. Као пример, г. ПетровиК узн.ма човека внчног штедњи, — који Ке, ие обраКајуКи пажњу на форму, исписати брижљиво целу површину харчије, користеКи сваки део простора Оснм ако је конвеиционалан, оставиКе уз саму ивицу незнатан празаи простор. — Ревностаи и педантаи човек, на пример, несвесно Ке пазити да свахо „ја" добизе своју тачку, а „п" и „т" црту изнад, кго н да сваки знак интерпункције буде на свом месту... Људи јаке воље пишу дебелнм потезима. Њихова енергнја и експанзивност манифестују се при сваком покрету, па и при писању. Док нестрпљиви, неистрајни љу дн у почетку пишу пажљиво и лепо. нарочито ако писмо треба да учини извесну импреснју. Но, они убрзо губе стрп љивост н сукцеснвно прелазе у све веКу ужурбаност, тако да је разлика између почетка н краја пчсма врло уочљива. Г. ПетрозиК вели да за графолога није никаква сметња да уочн истнну и из преудешеног, или естетскн дотераног рукопнса. — Потези остају увек исти. Јер, сем код малог броја људи који умеју у свакој прилици да владају собом, увек се код човека довољно изразито манифестује свака промена расположења. Прн писању рукопис се прнвидно мен>а, према расположењу ауторовом, алн оснвзнв карактеристике рукописа не могу се ни хотимнчно изменити. а да то веш графолог не запазн. Шта више.

баш факат, да се рукопис донекле мен>а према распо\ожен>у, користи Графологнја. Ипак. г. ПетровнК остаје при ранијм< да 1е за тачну аналнзу карактера по требан неусиљен рукопис, који није пнсан ни по каквој спољној дикцији. — Осим тога. потребно јс 15—20 Г. Петровић ће сваком нашем чнтаоцу, који му пошаље руко. пнс и приложи спеиијалнн „Ку. пон за графолога", исечен из „Правде", потпуно бесплатно из. вршити анализу рукописа. Ана. лнза ће се објавитн у „Правди" пол шнфром коју читалаи бу. де назначио ако не жели да му се објави име. Може^е слати своЈ рукопис, и. ли рукопис које друге особе, ко ја вас интересује. У затвореном коверту, адресо. ваном на администраиију „Прав. де", са Ознаком „За графолога", треба послати следеће: 1) на хартнЈи без линиЈа 1520 редака исписаних мастилом (најбол»е је да текст буде ориги налан, а не препнс каквог гото. вог текста), 2) назначење пола и доба ста рости. 3) шифру под коЈом желите да вам се у листу одговори, 4) купон за графолога исечен из „Правде". Објављивање анализе почеће 10 Јуна. Стога Још данас поша. љнте своЈ рунОпис, Јер решења ће се об.'ављивати оним редом коЈим буду стизали рукописи. Рукопис без приложеног купо на за графолОга неће се узима. ти у обЈир. На оваЈ начии „Правда" омо. гућуЈе својим читаопима да бес. платно провере и користе вред. ност графологиЈе. КУПОН СЕ НАЛАЗИ НА ДРУГОЈ СТРАНИ

Годишња скупштина бугарског Главног савеза земљорадничких задруга Управник г. Диков истиче велике успехе задругарства у Бугаршн

СофиЈа, 5 јун Поводом претстојећег конгреса бу гарског Главног савеза земљораднч чких задрута у Бугарској, који ће со одржати у недељу, 6 овог месеиа, у сали Художественог театра, посетио сам управника савеза универзитетс ког професора г. др. Днкова којн је био љубазан да ми за читаоце „Правде" каже неколико речи о раз воју задружног покрета у Бугар. ској. — Задружни покрет у БугарскоЈ, почео је г. Диков, јесте грандиознп дело друштвеног и социалног пре порода нашег народа, ,а специалчо нашег села. Главни савез земљорад ничких задруга у Бугарској основач је тачно пре тридесет година. Окупио Је под својом заставом све сеоске задруге. Крајем 1936 године У Бугарској је било 1600 земљораднич ких задруга, од којих су 1393 учлањ-; не у нашем савезу, а подељене су у тридесет осам реонских задружних потсанеза. Општи броЈ чланова ових Задруга надмашује 200.000 сеоск«х приередника. Пре неколико година један велики број ових задруга био је везан искључиво за кредитно посло вање. Међутим, сада су задруге реор ганжзовале своју делатност. Поред кредитирања својих чланова оне се баве привредно - тргови-нским и кул турно - просветним питањима. Благо дарећи обилном кредитирању од стране Бугарске земљорадничке и ко онеративне банке земљорадничке за друге у БугарскоЈ претстављају м^ ћан фактор у привредном животу земље. Тако на пример, у прошло' години ми смо извезли 985 вагона грожђа, јагода, патлиџана, паприка, ораха, шљива и тако даље у вредно сти 54,940.250 лева, 28,845.32о комада јаја у вредности 47,494.784 лева; 209,561.745 килограма зрнасте хране, сунцокрета и других артикала у вре дности 592,475.829 лева; 60.050 ружи ног уља у вредности 2,000.000 лева; млечних производа, живине, меса. ма сти и др. у вредности 19,615.562 лева„ Укупнп Савез је извезао разне ро бе у вредности 716,526.488 лева. У истом размаку времена Сгеез је увезао и пласирао у земљи колониалних артикала у вредности 88,о00.000 лева, машииа, резервних дс лова и др. за 7.5 милиона лева; мази ва и сличних гртнкала за 33.736.841 лева; ха-ртије и др. за 2.450.000 лева. Свега је увезено разне робе у вредности 130.980.000 лева. На пољу културног подизања на шег села Главни савез земљорадни чких задруга у Бугарској развио је такође велику делатност. Поред мно

гобројних читаоница и библиотекз. Сааез Ј 'е у току године Издавао неко лико листова и часописа, Том својом свестраном привредносоииалном ц културном делатношћУ наш Савез је допринео подизању ц*? на сељачких производа што се, уо-

Управник г. Диков сталом, види из чињенице да су сељаци чланови задруге много способ н»ј|и за сваки посао, него они којч су ван задруге. — Какви су односи између вашег Савеза и југословенског задругарства? — Одлични и врло срдачни. Институту је задатак да испита могућносг заједничког иступања наша деа саве за на међународним пијацама. Југо славија је, као и Бугарска, привред на земља. Она извози готово исту ро бу, као и ми. Ако будемо удружени. мц ћемо иступати увек заједно. тај начин биће избегнута свака конкуренција што ће, несумњиво, доне ти повећане иене пољопривредних артикала, т. ј. повећање зараде малог произвођача. Осим тога, Инсти тут ће испитати могућности смањења увоза пољоприврених машина, инду стриске и колониалне робе, тиме што ће се постарати да за неке од њих отвори у Бугарској или Југосл« вији у својој властитој режији специ јалне фабрике: фабрику за производ њу плавог камена, за прераду коже, фабрику за по]едине делове пољо привредних мгшина ц тако даље. На тај начин ми ћемо створити могућ ност нашем пољоприореднику, и ма лом човеку уопште, да уштеди знат не суме. Та сгпадња припремнће исто тако терен за стварње једне при вредне уније између наша два брат ска народа. А она би била од великс користи по екокомски и политички просперитет нгших земаља, завршио је г. Грозју Диков. Ст. Србаков

редака нспнсаних мастилом. |ер оловком често није могуКно известн разна подеб љања на линијн слова. Дописнице, посетннце и слични папири ннсу погодни за рукопис потребан за анализу. јер ;е код њих простор релативно ограничен, што скучава слободу пишчевкх побуда. Исто тако рукопнс не сме 'бити на хартијг с линнјама, јер правац редака нма велики значај за графолога. (Испод овога: услови за учсствовање). Ауторске награде не треба више уплаћивати преко Министарства просвете Поједини ауторско праани корисници (госгионнчари, прнређивачи концерта и други) уплаКују погрешно ауторске награде на чсковни рачун Министарства просвете н пос*е 27 ма)а ове годнне. СкреКе се пажња свнм интересентнма да се Наредба за уплаКивање преко рачуна односи само на уплате. које су нмале да се изврше до 27 маја т. г односно на заостатке до тога датума, а за рачун Аутор централе за агторска права С БакарчиК и Централне задруге југословенскнх аутора- Уплате за јуни не могу се више вршнти преко Министарства просвете, веК преко новах овлашКених посредништава: Удружења Југословенскнх музнчких аутора ( Ујмз) Београд, ПашиКева 72ј Загреб МарулиКев трг 17-1, Љубљана, Ресљева 13, н Удружења југословенских драмскнх аутора (Ујда) Београд Немањина 32, Загреб МарулнКев трг 17-1, Љубљааа Ресљева 13.

Рековаи, 6 јун У селу Опарићу, недалеко од Рековца. на врло свечан начин извршено је освећење цркве и костурнице. На овој свечаности Нз. В Краља заступао Је бригадни гене. рал г. Чеда К>пчалић. Свечаности је присусгворао и министар правде г Нико Суботић, који је заступао владу а Народну скупштину народни посланик г. Никола Лазаревић На овој свечаности. поред сел>ака из околпих села, узео је учешћа и велики број грађана из Крагујевца,

Пссредовање у штрајку радника текстипне индустрије браће Ристић није успепо Ниш, б Јуе Јуче су настављени преговори о ликвидацији штрајка у фабрипи браће Ристић у Нишу. На састанку послодаваца и радника присуствовз ли су у име послодаваца г. г. Ристић. Пејић и Савић, а од Југораса г. г. Крагујевић и Митић. Прегово. ре је водио инспекгор рада г. Барбиери. Као делегати радника нсштрајкача на преговорима су присуствовала два радника. Сви посреднички предлози наиш. ли су на жесток отпор сопсгвеника Ристића. па тако и предлог г. Барбиериа о враћању отпуштених радника на посао. Синоћ су радницима исплаћене наднице. Најпре су плату добили не штрајкачи, а зантим, пред вече. и штрајкачи. П.

Јагодине, Рековца и Трстеника. Чин освеКења извршио је епископ г. др. Ни .олај Велимировић уз асистенцију викарног епископа г. Тр. лајића и неколико свештеника. После освећења г. др. Николај одржаз је говор у коме је наоочито подвукзо значај подизања цркава и котурница палим за народно ослобођење и уједињење. Затнм је госгима приређен ручак на коме јс пало неколико здравица Иза тога вастало је народно весеље. Славонски Брод добиће аеродром Славпнскв Брод, 6 јун СиноК је стигла у Славонскн Брод комнсиЈа Ваздухопловне команде нз Земуна. Комисија је тражила од Градске општнне погодан терен за подизање аеродрома Потреба аеродрома у Броду није само саобраћаЈна веК н стратегнска. Комнсија је разгледала околнну Брода н пронашла на периферији један вго дан терен. Сместа је поднесен предлог надлежнима да се оваЈ герен уступи др жавн за нзградњу аеродрома. Славонски Брод добиће нову поштанску зграду Славонскн Брод. 6 јун Градског поглаварство у Славонском Броду прнмнло је одлуку миннстра пошта и телеграфа г. КалуђерчиКа којнм се саопштава да Ке се за кратко време у месту поднКн нова попгганска вградж, Б. Т.

У бпнзннн Пеште нзнрнуо се аутомобнп и том приликом погинули адвокатн др. ВелендериП из Осјека и др. Митровић из Вуковара Осјек, 6 јун Синоћ око 10 часова муњевитом брзином у Осјеку се пронела вест да су тешко иастрадали на путу за Пешту познати осјечки адвокати др. Јое ВелендериН и н>егов друг из Вуковара др. Ђорђе Митровић. Ова вест запрепастила је њихове многобројне пријатеље и познаннке.

Стигла је вест да су оба адвоката погинули у аутомобилској несрећи у непосредној близини Будимпеште. Из првих вести сазнало се да је до несреће дошло између места Шафо ка и Секешфехервар код села Селше — Дирекфалу, Срез тамашки. Аутомобил, у којему су се налазили адвокати др. Велендерић и др. Митровић, јурио је великом брзином. За управљачем седео је сопственик јутомобила адвокат др. Мн тровнћ. Вероватно услед квара на управљачу ауто је одједном у вели кој брзини скренуо с друма_ и претурио ге неколико пута. Са здробљеним грудним кошем и другим те шким повредама по телу адвокат др. Митровић остао је на месту мр тав, док је у непосредној близини др. Велендерић лежао у бесвести и крви. Несрећу су приметили неки се љаци, који су притрчали у помоћ. али је све било касно. Они су једино могли да тешко повређеног др. Велендерића хитно пренесу у бол. ницу Св. Ђорђа у Секешфехервару, где је над њим одмах извршена операција. О овој тешкој несрећи одмах су извештени наш конзулат у Печу;у, као и власти у Осјеку и ВуковзруНеким осјечким адвокатима, пријатељима погинулих пошло је за руком да око 11 часова у ноћи добију телефонску везу с болницом Сз. Ђорђа у Секешфехервару. На телефону је био један лекар, који је изјавио да је стање др. Велендерића, који се баш тада налазио на операционом столу, безнадежно, јер му је напрсла лобања, а сем тога сломљене су му обе руке на више места. За др. Митровића није се ништа знало. Лекар је јавио само толико да знајуза још једну жртву тешке аутомобилске несреће.

Неколико мннута доцннје из исте болннце јављено је Да је н др. ВелендериК подлегао тешким повредама.

Др. Јое Велендерић Интересантно је напоменутн да су на овај пут у Буднмпешту нмали да крену заједно с др. ВелендериКем н др. МнтровиКем и потпретседннк Градске општн не. у Осјеку г. Душан РадановиК и државни тужилац у Осјеку г. Душан МнлојчиК. Они су такође желелн да оду на јунске свечаностн у Будимпешту. Ме ђутим, потпретседник Општине г. РадановиК био је спречен пословно, док државни тужилац г. МилојчиК као државни чиновник ннје могао да добије дозволу за одлазак у нностранство. То је за њнх била велнка среКа, јер би сигурно н они настрадали. Још јуче пре подне, пре поласка на пут, др. ВелендериК је још једном позвао г. МнлојчнКа. Када овај ннјг могао да пође. кренуо је заједно с др. МитровнКем на пут око 11 часова пре подне. Онн су кре-

нулн преко Белог Манастира н Печуја велнком брзнном. Покојни др. МнтровиК важно ј Ч .^ о ? један од најугледннЈих грађаиа Вуковај ра Имао је око 40 година, а син је познатог вуковарског лекара г. др. Јована МитровнКа. Др. ВелендериК је имао 43 годнне. И он је важио као један од најугледннЈИХ оаечких адвоката, веома цењен н вољен у грађанству. Др Велен дериК је познат као адвокат нз великог нашичког процеса. НоКас су на место несреКе кренули сродници погину^ог др. ВелендериКа, ње гова сестра професор Мнлнца ВелендериК из Осјека и Коста ВелендериК, чпновник фабрнке Бата у Борову. као н један члан порознце несреКног др. МитровиКа. Њихови посмртни остаци бнКе пренети и сахрањенн у Вуковару, односно у ОсЈеку. А. К. АДВОКАТ ДР. ВЕЛЕНДЕРИЂ ПРЕМА ЈЕДНОЈ ВЕСТИ НИЈЕ ПОГИНУО Према једној јутрошњој вестн нз Секешфехервара нетачно је да је адвокат др. ВелендериК издахнуо прошле ноКн. Он је одмах пренет у болннцу »Св. Ђорђа м у Секешфехервару н над њим је нзвршена хитна операција. Сматра да је његово стање безнадежно. Позориште Зетске бановине на турнеји НШСШНК, 6 ЈуН Зетско позорипгге са Цетвња почело је своју турнеју по бановини. Прво своје гостовање прнредило је у Подгорицн, па затнм у Н икшн К у - одакле путује за Санџак. Турнеју завршава 1 јула у Ко совској Митровицн. Од домаКих пнсаца ча репертоарусу се налазили г. НушнК са комадима: „Др", „Ујеж", „Госпођа Министарка", „Београд некад и сад"; ВеселнновиК: „Ђндо"; Фрајдерах: „Граничарн": Ннкола Први: „Балканска царнџа", а од страннх: Маршан: „Балтазар"; Ннкодемн: „Скамполо"; ВернеЈ: „Осма жена"; Фостер: „Кобна Огрлица" н Толстој: „Живн леш".

9 селу Петријевцимо коо Огјеиа сељаци забранипи својој деци да посећују шкопу док два учитеља не буду преиештени

Осјек, 6 јун У славонском селу Петрнјевцима код Осјека избио је ових дана веома ннтересантан спор. Још за време тијеловске процеснје дошло је до сукоба између становннка села н учитеља основне шко ле г. г Мартина Прела и Стјепана ГотлибовнКа Становннци тога села, револтиранн поступком учитеља, забранили су деци да посеКују школску наставу у

другом н треКем разреду основне школе, у којима предаЈу поменутн учитељн. Уједно су родитељи школске деце обавестилн надлежну власт, да децу неКе слати у школу све док ова два учнтеља не буду премеаггенн из Петријеваца. Са да се с велнким интересовањем очекује како и у чи.у корнст Ке се решнтн овај спор. Зна се само толико да роднтељн школске деце нису вољни да попусте. А. К.

Састанак поморских радника у Сппиту Сплнт, 6 јун У простори)*ама Радннчке коморе одржан је шнрн састанак поморских раднчка, чланова сгручног савеза помораца. Састанак Је отворно г. Смољан. Он је дао имформације о свнм акцијама које су предузнмане у цнљу што правнлннјег решења питања из областн соцнјалне заштите помораца. Поводом разннх тужби на поступке Лучке капетаније у Сушаку, одлучено је да се преко Дирекције у Сплиту пре дузму мере да се поступање лучких органа и капеЈаније доведе у склад са законом На крају Ј *е закључено да се апелује на све неупослене поморце ,да даду своје поморске књижнце Савезу у Сплнту у ннтересу свију помораца. А. Б.