Правда, 07. 06. 1937., стр. 13

Андријевица и лепоте и»еие околине имвЈу неодољиве туристичке дрожи Руде и шуме без корисника, оскудаи живот без бољитка, траварство као лек, травари као лекари — и све то због нехата том Н ци |на'а није"та о КаШ °' 3е " ЉИ " еМа ТаК0 Лепу '' ""Р" , вапуштена н заборављена као Андријевица. лека О . Д п, "1 Ла " а У ЈЗН и3уиире Као ла « на,ази иза \а г'л ппип ОЈ-тику|е свим аним што се може тражити од једног кра'најбЈЉЈи ^Јегмнаг, лспогаиа огрочне ш>*мске комплексе с пмчнк™ ћиг-гп Т 0М чија Јебљ «»» к>«°си 10 трн иетра у п ихлх" бн " ри 3 " е " и Лии који обн.туЈе најукуснијом рибом на свепр'им^оритн " "У 7 "'. гостопримљивост грађана којима се не може

Долина Лима близу АидриЈевпе

Није овде реч о самој АнлријевнИи као паланци. Она сама за себ^, пргоо речено, кад би била одвојена од своје околине не би давала толи ку атракцију за туристе. Али зато њена околина обилује свим богагим туристичким условима. Не може се рећи да се ооде нешто стварно урадило на улепшаван>у овнх природних услова у туристичком по-гледу. Па, нпак, у послед н>е време пошло се доста унапред. Пребацује се да су слабе комуникације, да нема модерних туристич•ких Домова, санаторијума и болница. Па зар |е то оправдано? Зар |е овај крај за то крив кад нас соуда претстављају као сиромахе у паСН8Н0М крају? За сада је н оправдано. Али, ако би кроз Лимску долину и Чакор зазвиждала лпкомошва, Црна Гора би одједанпут изгубила ова"| непријатан назив пасиван крај. Још више, она би намах постала активна и готово богата. Искористила би се небројена бО| атства шумом, која из године у годину трули и пропада неискоришћена. Отворили би се богати рудници о којима су се стручњаци у неколико махова најповољније изразили, а који данас леже за копани дубоко у земљи. Из богатих Васојевичкнх пасишта отерала би се стада оваца и крда гооеди, која би преплавила инострана тржишта. Под овнм и оваквим услоеима не исплати се гајити стоку. Услед овог слабог додира са средиштима народ овога краја и данас је знатно запуштен. Стари сред њевенсени патријархални живот сачувао се и данас. Разне празноверице н надрилекарство узело је великог маха у поједнним местима. а то би требало говремено искорењивати. У читавом о«ом крају нема ни јеДна већа болница у којој би оболели цоглн наћи лека. У читавој Ломској долнни постоји свега Једна банпвинска болница са око тридесет постеља. То је само за нај хитни|е случајеое појединих обољења, док су болесници, којима је потребна хируршка интервенција, лишени ове помоћи. Нарочито за време дугих зима, кад околна брда Чакор и Треињевик постану непроход ни услед великог снега. Ооакви болесници морају се под огр*мним на порима по неколико дана носити на носиљкама. Није редак случај да мно1и на путу у најтежим мукама испусте душе и враћају се мртви на зад под гежим околностима. На хнљаде овакоих случајева забележено је до сада. Оваквом злу треба Једнам статн на пут. Треба да се ме ролаани заузму да се у Горњим Васојевнћима отвори {една повећа бол ница, ко:а ће првенствено имати хи руршко одељење. Земљорадња је примитиона, а рационално газдовање уолште не постоји. Дрвена ралица је |ош у свакодневној употреби. Нема пољогтринредних школа и курсева. Воћарство 1е такоће на ниском ступњу, јер нема ни једног воћног расадника у читавом согум крају, иако је ово један 0] на|бо(атијих воћарскнх козјева. Воћке са саде без плама и без рела О каквој заштити од разиих штеточина на в^ћу. које су уништн1е толике воћњаке. или о каквом не гопањ. воћа нема ни речи. Нема нн једна молернија сушницз (нитн макачлнх Др\тих) v читавом о вом крају. Још се од воћа једиио 'Ф-изводн ракија. ко)а не даје скопо никактп' корист сем за домаћу потребу, Због тога се У поЈединим местима и шири алкохолизам. За развз| туризма с«ај кра) имл пуио смислн Нлрочито се у томр по глсду игтиче Мурнно, коЈе Ј« ула-

љено од Пећи 60 километара а од Митровице свега 16 километара. Пут од Пећи ол излазне железничке станице прошаран је лепотама, која за* дивљује. Путовање кроз живописну Руговску клисуру преко Чакора аутобусом, ко|и свакодневно саобрзћа у оба правца на линији Подгорица — Пећ, чини ретко задооољство. У Мурини има два хотела са собама 36 преноћишта са конфором ка кав се само може пожелети у једној паланци у планини. Цене су у хотелнма врло умерене. Цео пансион V овим хотелима износи 2? динара. Цене ЖИВ01ИИХ намирнина су и ове године о.рло јевтине. Једно јахње од 8—15 килЈ <т>ама продаје се по 30—40 динара, васојевићки сир 4 — 5 дин., кајмак 6—8 динара, овиа музара 70—90 дин., крава 250—300 динара у најбољем случају. Вуксан Р. Комадина.

Плодна депатност Пододбора лиге против туберкулозе у Битољу Битољ, 6 јун Већ две године у Битољу ради Пододбор лиге против туберкулозе. Пододбор је одржао скупштину у просторијама основне школе „Св. Сава". Скупштину је отворио и претседавао јој претседник г. Луног суда. Из извештаја се види да |е Пододбор лиге за Битољ и срезове Битољски и Мориховски у прошлој години издао само за млеко болесним_ лицима 3.878 динара; за хлеб 2.585,50; за слање у санаторијум око 6.234,50 динара као и за разна летовалишта око 800 динара. За многе друге помоћи издато је динара 1485,75. У прошлој години било је прихода 17.643,60 динара. Пре нето је готовине за нову годину 2.659,75 динара. У нову управу су изабрани г. г.: за претседника Лука Иличковић, претседник Окружног суда, за потпретседника Ђорће Цветковић, про та; за првог секретара др. Миливоје Лазаревић, срески лекар, за другог секретара др. Вукашин Попадић лекар Дома народног здравља, за благајника Ннкола Србиновић, грг» вац; за чланове управног одборз г.г. Војин Кешељевић, директор фи лијале Народне банке, др. Константин Робевић, срески лекар, др. Вти ћел Шорковић, лекар, др. Десанка Пјанић, управник Дома народно. здравља, Атина Лешњаревић, претседница Кола српских сестара, лр Марија Попадић, лекар Дома народ ног здравља, Христина Борисављгвић, претседница Српске мајке, г-ца Марика Замаули, домађица, Аврзм Романо, рабинер, др. Сотир Атанац ковић, управник Бановинске болнице, др. Моша Ђераси, срески лекар, др. Давид Барух лекар Вановинсхе болнице, др. Александар Стајић. са нитетски капетан, Десимир Новаковић, полицијски писар, Петар Мегаломастора, трговац. У надзорни одбор ушли су г.г. др. Јован Јованчвић, срески ветеринар, др. Димитрије Несторовић, општински лекзр, г-ћа Романо домаћица, Талат Селим, муфтија и Филип Николић, ад вокат. Вук. Ч. Вук.

Испраћај из Вучитрна г. Ђзр^а Мијушковића, среског начелника Вучггтрн, 6 јун Г. Ђорђе Мијушковић провео |е у Вучитрну дуже времена као срески начелник и стекао искрене нзклоности целокупног граћанства Пошто г. Мијушковић одлази нз нову дужност приређен му је у Вучитрну срдачан испраћај којему .у присуствовали његови приЈатељи многобројно грађанство из местз и околине. М. П.

V Доситијезои Пловну још се чувоЈу освештоке усоомене но славног прочелника српске просвете Ту се надахнуо за своју „Ижицу", ту учио децу, ту гпадно гутао књиге „просвешченија" лосле заморног „путешествија" по свету . . . Плавно, 6 јун На тромеђп Босне, Хрватске п Далмације, под планннама Орловицом н Коњском Главом, налазп се селг, Плавно. Рашнрнло се око пстопменог Плавањског Пола слично венцу. Као драгуљн ннжу се племенскп засеоцн један до другог. Баве се пскључнво земљорадњом п по мало сточарством, а у задње време н воћарством. Плавно, само по себп п по данашњем начину живота, нема нингга нарочито, али је, ипак, знаменнто. Ту његову знаменитост зна сваки Плављанац и поносн се њоме. У Плавну |е био Доситеј ОбрадЈвнћ. Ту Је написао „Ижицу" У непо. средној близти Плавна, у Црнвм Потоичма, боравио је и Петар Мркз њић. Овде су отвориле школу Мис Ирбијева и Мис Џонстон. Али рад Доснтеја присно је еезан за ово место. На малој узвишици, међу Јелама и храстовима. налазе се даиас цркпа, по^гвећена \лченкку Георги1у, основ на школа, парохијска кућа и „брагска кућа". У тој „братској кући" |е Доситеј становао и поучааао деиу. Та кућнпа — Доситејева школа састоји се из два одељења. Прво. ве ће прегсобље са кухињом, а др\'го. мање. соба у којој је Досите.1 спапзо и држао своје књиге, које је набавио путујући. У претсоблуу 1е држзо об>"ку. И сада се виде иако је већ све трошно: озида-не к.т\"пе — сгдала око читавог олељења, на ко!има :у. ваљда ћаин седели за време обуке, и то само кал је рћаво време. По ле пнм ланима Доситеј 1е учио св)!е ћзке пред „школом" И заиаг се зиже неких тмгетак метара испрел згра ле храст под којим је Доситеј учио ћаке. У Птавну је Лоситеј бно 1769 и 1770 голине Ту је иапнсао и тов >цјио свпју лоугу Букиину. коју јеч.ч зчпо „Ижина" зато што је слово ..Ижниа" „мећу свим слоннма кпо иа рниа остале господе"... Н>у је писао у својо! соби, гле се скривао лети од несносне врућине, а зими од сту

дени", како сам пише. Путујућн по Грчкој н Венецнји купио је некол Iко одабраних књига и марљиво их читао и прЈучавао у својој соби. а плод тога, нарочито „јелиногречешких књига". била |е његова Буквица". Ту је Доситеј просто гутао књн ге западног „просвешченија". Од друга „Буквица", која је после дугог преписивања и распростртњивања, најзад. штампана, слична |е првој „Буквици". ко|у је написао на ДалматинскОм Косову. Доситејева школа данас служн, v непосредно! близини цркое и на гро бљу, као „богата кућа" з а остав\ разних црквеннх ствари, као и склониште за вернике у празничке данс за слаба времена. Југоисточно од „братске куће" к основана школа Доситеј Обрадов^ћ Велика је зграда коју су саградн ти сами мсштани пре четрдесет година.

ПРАВДА

7-У1-1937

У средини кума г-ђа Хаџи Јелена ник Милан Тасић, секре Параћнн, 6 јун У оквиру своје славе Цара Константина н Царнце Је\енс (дан када је у Србији железница прешла из приватних v државне руке) ПараКински пододбор Удружеља југословенских нациовалних жалазничара и бродара осветио Те друштвену заставу. Овој лепој свечаности присуствовао је изаслаинк Обласне управе Удружења инжењер г. Димиртије Каракашевић, затим делегати из Суботигје, Ниша, ЗаЈечара, Ћуприје, и других места. На свечаности су тако!>е били: срески начелннк г. Никола Благојевић, претседник Општине г. Божа СтојковиК са већем, претставннии вој-

Тодоровић, учит. у пенз„ претседтар Иван Безпратенко н др. ннх н цивтних власти, разних друштава и многобројно грађанство. Водоосвећење и сечење колача обавио је у Соколском дому прота г. Вучета Стојановић уз асистенцију четирн свештеника Приликом освећеља ааставе говорилн су изасланик Обласне управе из Београ да инжелер г. Каракашевић и потпретседник Параћинског пододбора г. Чедомир Поповић. Заставу је даровала г-ђа Јелена Тодоровић Њ. Св Патријарх г. Варнава честнтао је параћинским железничарнма ово лепо славље. Б.

Двадесетпетогодишњи јубилеј најбољег словеначког глумца г. Ивана Леоара

Љуб.иана, 6 јун Некада познати и славни оперск»; певач, баритон, љубимац немачке пу блике и славног Зигфрида Вагнера, сина просливљеног музичара, касније Један од најбољих словеначких по зоришних уметника, љубљанскп Краљ Лир, Херман Цељски, Макбет, Сирано од Бержерака и Глембај, г. Иван Леоар, првак Љубљан. ске драме, прославио је у присуству великог броја љубљанске позоришне публике 25-годишњицу свога умегничког деловања у позоришту. Иван Левар је, као скоро и сви словеначки уметници, прошао кроз све фазе најтеже борбе док је стгкао име великог уметника на позорници. Рићен у породици скромних

материјалних могућности у Ракеку, Левар је имао ту срећу, да својим лепим гласом освоји позорише стручњаке, који су му после завр. шене гимназије у Љубљани омогућили, преко обилате државне потпо ре, студије на Уметничкој академији у Бечу. После шестогодишњих студија Ле вар Је наступао у разним улогама по немачким позорницама, стичући све више симпатнје немачке публи. ке. Његов реноме омогућио му је да већ у својој 23 години наступи у наслсоној улози „Риголета," где се углавнм и показао као уметник великих могућности. Круна тих успеха у иностранству за нашег уметника био је ангажман у позоришг\* Зигфрида Вагнера, 1914 године, где је имао, заједно с једним прослављеним америчким баритоном да наступи у чзсловжч улозн „Холанћанина луталице". Збо-г рата тај ангажман је раскинут. Левар се нашао у домовини одакле је касније, после дужег оклевања, дошао у Загреб (да би избегао војскл), где је пожњео трнумфз лан успех и освојио неподељене снм патије загребачке публике. КаД Је по ослобоћењу отворсно позориштс у Љубљанн, Левар је прешао там ^, али је наскоро' оболео н иагубиз глас. Захваљујућн пријатељској наклоностн познатог руског глумца и режисера Бориса Путјате, Левар је прешао У драмскз позориште. Ту |е брзо стекао глас доброг глумца и као такав опет освојио сим патнје љубљанске публнке. Као оперски певач наступао је у преко 130 улога, а у лрамн досада у 200 разних комзда. ОпециЈализовао се за ритерске, крал»соске и хероЈскг улоге V кошма је постао неупоре лив. | Пред саму прославу посетилн смо 1убилара и замолилн за неколнко ре чи о њему самом и о његовом досадањем раду. Одмах смо се могли уверити да г. Лсвар спада мећу онс

ретке уметннке, који нерадо говоре о себи, остављајући публици да и.х оцењује. Так кад му је успело да „нађе добар нос" за улогу Сирана (свој Јубилеј прославио је у Ростан оом „Сирану од Бержерака"), при стао је да нзм да неколико података о себн али под условом да по« ђемо код њега „на српскотурску каву." — Ето, и мене је, као и многе дру ге између нас, — почео је г. Левар, док је његова симпатична нећа киња, такође глумица, донела каву, — погодила судбнна да не могу мимоићи уобичајене јубиларне нрз славе, 25.годишњег робовања уметности. Кад је већ такав обичај код глумаца, морам му се и ја повнновати, пошто се нема куд. Том приликом најглавнија ми је дужносгдз се захвалим свима онима. хоји су ми, на моме трновитом уметничкзм путу, помогли да пребродим све тешкоће, којима живот немилосрдно шиба уметнике наше струке. Ја мислим да сам се њиховој помоћи најбоље одужио што сам досадз ис пунно све оне дужности, којг су ми биле наложене и као уметнику и као Словенцу. Око мене су се пле. ле и плету се најразличитије ба;ке. Био сам најомиљенији и наЈЈзтстављенији, највише цењен и нзјвише понижаван од свих словеначких глумаца. На све то могу, поводом данашње прославе, ми-рло казати: гледао сам увек да испуним своју уметничку и народну дужност и ти>ме дао оно што сам могао за подизање домаће културе. Да ми је то увек било пред очима, сведочи околност што љу* ди, који се налазе у мојој позниији, имају своје виле, новац и све што им треба, док ја свега тога немам, већ имам пуно материјалних тешкоћа. Пребацују ми зашто сам се везао баш за Љубљанско гледалнште н што нисам примио разне ангажмане из иностранства или из унутрашњости. Међутим, ја мислим да је за мо је осећање свеједно да ли сам првн међу словеначким глумцнма или пр ви међу глумцима неког великог на рода. ја се морам, ако могу, борнти за напредак наше културе. исто онако како се они боре за културу својих народа. Уверен сам да свако од нас мора да изврши своју дужност. Зато сам срећан н задовољан, што сам остао мећу пионирима наше драмске уметности, па ће оннма, ко ји за нама доћу. бити много лакше радити на том пољу него што 1е бн ло нама. Зато ћу до последњег даха радити за то и у том правцу, завршио је г. Левар. М. Ракочевић Нова управа „Адвокатског кпуба" у Осјеку Осјек, 6 јун Ошде Је одржаиа скупштнна „Ддвокатског клуба". На скупштинн је нзабраиа нова упрлва, ко|а сачињааају г. г.: претсединк др. Аугуст Петровић. се кретар др. КамИЛО Фнрингер, благајник др Фрањо Пашер. Одбориици: г. г. др Стјепан Хгфер, др. Марко Лајтнер н др Слаоко Шпрннгер. Надзорнн одбор: г г Јован Божић. др. Алфред Фншер н др. Фрањо Прохаска. А . К. .