Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

113

Predsednik D-r M. Ninčić: Stavljam na glasanje: ko je za predlog g. Magovčevića neka izvoli sedeti, a ko je protiv neka izvoli ustati. (Većina ustaje). Objavljujem da je predlog g. Magovčevića odbačen. Sad, gospodo, da se sporazumemo o predlogu koji je podneo g. Vujičič. Izvestilac D-r Laza Markovič: Dopustite mi, gospodo, da ja saopštim taj predlog. Kod čl. 73. g. Vujičič predlaže da ostane prvi stav isti, a kod drugog stava predlaže dopunu čisto redakcijsku ali o čijem značenju ima raznih tumačenja. Kako ja razumem tu stvar, reči „činovnici koji vrše javnu vlast", to se odnosi na činovnike, čija je funkcija da vrše prema gradjanima ono što se zove imperium. Prema tome u te činovnike ne mogu dolaziti tehnički činovnici stručni činovnici: lekari, učitelji, inžinjeri i profesori. Ja mislim da je to jasnije nego one reči „činovnici koji vrše izvesnu javnu vlast". Milorad Vujičič: Gospodo, kao što sam već nekoliko puta kazao da svaki gradjanin naše države, apsolutno svaki gradjanin naše države koji ispunjava opšte pogodbe ima prava da bude biran za narodnoga poslanika. To je prvo. Drugo, država kao takva ima svoje činovnike, ima svoje organe koje plaća. Ti činovnici, to su ljudi, koji su zaključili izvesan ugovor sa državom, da njoj služe i da njoj rade. Taj ugovor to je zakon o činovnicima gradjanskoga reda. I kad su ti činovnici po ugovoru sa državom, onda kao pravna lica ne mogu ostati pri ugovoru a da imaju nešto više, što ostali gradjani nemaju. Ja sam dakle zato da se svima činovnicima dade pravo, da mogu biti birani za narodne poslanike, ali oni koji budu izabrani za narodne poslanike, moraju prestati da budu činovnici. Predsednik D-r M. Ninčić: Ja mislim, gospodo, daje najbolje da idemo redom i prvo da govorimo o predlogu g. Vujičiča, koji se odnosi na teritorijalnu nadležnost kandidata. Molim g. Vujičiča da pročita svoj predlog. Milorad Vujičič: Stari tekst glasi: „Ostali činovnici koji vrše javnu vlast ne mogu se kandidovati u

izbornom okrugu svoje teritorijalne nadležnostiJa predlažem da taj drugi stav člana 73. glasi ovako: „Ostali činovnici koji vrše javnu vlast i čija se nadležnost ne prostire na celokupnu teritoriju države". Ako se ostavi stara stilizacija, onda za kasacione sudije, za državne savetnike, za članove Glavne Kontrole, za profesore Univerziteta i činovnike drugih struka čija se nadležnost rasprostire na ćelu državu, nema izbornog okruga. Ja neznatn da li se oni mogu kandidovati. (Odziv: Ne mogu). Ja nisam zato da ne mogu. Jasam zato da mogu da se kandiduju, da svaki ima prava da se kandiduje, ako se primi mandata, da prestane biti činovnik. Predsednik D-r M. Ninčić: Niko se više ne javlja za reč, ima reč g. Ministar za Konstituantu. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Ja hoću da skrenem pažnju vladinim grupama u Ustavnom Odboru, da su ove odredbe, koje su unete u Ustav, došle posle duge diskusije i da su one kompromis izmedju Vladinih grupa. Predsednik D-r M. Ninčić: Onda ćemo ovaj predlog g. Vujičiča odložiti za iduću sednicu, dok o njemu održimo konferenciju. Reč ima gospodin Djonović. Jovan Djonović: Ja sam podneo jedan predlog i kazao: „Državna teritorija ne može se razdeliti, -otudjiti ili razmeniti bez odobrenja Narodne Skupštine". To je moj predlog a imali ste ga i u starom Ustavu, pa s toga mislim da bi ga trebalo uneti i u ovaj Ustav. Nadam se, da će odbor naći da je ovo potrebno. Računam na svest odbora. Izvestilac D-r Laza Markovič: Dobro, da odložimo da se reši i o tome. Predsednik D-r M. Ninčić: Reč ima g. Andjelić. Pavle Hndjelić: Kad se ovo odlaže, molim daše odloži i moj predlog o vršenju advokatske dužnosti, pa da se i o njemu reši kada se bude rešavalo o predlogu gospodina Vujičiča. (Prima se k znanju). Predsednik D-r M. Ninčić: Današnju sednicu zaključujem, a iduću ću pismeno zakazati. Svršetak sednice u 12 časova.

LX SEDNICA

USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA Držana 8. juna 1921. godine u Beogradu.

Predsedavao Predsednik D-r M. Ninčić. Izvestilac D-r Laza Markovič. Početak u 9 i po časova pre podne. Predsednik D-r M. Ninčić: Gospodo, otvaram 60. sednicu Ustavnog Odbora. Ostala su nesvršena neka pitanja, ali pošto gospodina izvestioca nema, molim gospodina Ministra za Konstituantu da uzme reč. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Gospodo, rešenje o članu 75. prošli put je odloženo zbog stava koji govori o odlaganju sednica skupštinskih Ukazom. Ustavni Odbor želeo bi, da ovaj stav ispadne i da mesto njega ostane da se skupštinske sednice mogu odlagati samo skupštinskom odlukom. Mi smo u vladi razgovarali o ovome stavu i ranije, a i sada. Vlada ne misli, da pravi pitanje od toga, Stenografske beleške

samo skrećem pažnju Ustavnome Odboru, da je ova odredba doneta i da bi trebala da ostane i dalje zbog prilika koje mogu nastupiti. Treba imati na umu, gospodo, da ova naša država nije čisto nacionalna država, kao što je bila Srbija, i da u njoj ima i anacionalnih elemenata kao i elemenata nacionalnih koji nisu dovoljno svesni i da se zbog toga može stvoriti u izvesnom momentu nezgodna situacija, pa bi dobro bilo, da ova odredba ostane. Ali, kao što sam kazao, vlada od ovoga ne pravi pitanje. Predsednik D-r M. Ninčić: Diskusija o ovome predlogu gospodina D-ra Ivanića završena je. Predlog gospodina D-ra Ivanića je da se iz člana 75. izbaci stav 4. koji glasi: „Sednice Narodne Skupštine mogu se odgoditi Ukazom najdalje za dva meseca." Zatim ima predlog vlade, koja pristaje da se sednice Narodne 15