Радно и социјално право, 01. 01. 1997., стр. 84
76 Д. Драшковић: Ново законодавство о раду - путеви и дилеме
радном односу у приватно својинским облицима предузећа у којима послодавац врши функцију органа управљања и пословодног органа, а то значи да има и она овлашћења која се тичу уређивања радног односа и одлучивања о правима, обавезама и одговорностима радника. У друштвеним предузећима, међутим, средства рада и пословања су у друштвеној својини, што значи да нема правно-својинске основе овлашћења директора, већ су му она додијељена од стране државе као власника капитала, посредством закона, тако да су изведеног карактера.
ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
1 .Одлучивање о правима, обавезама и одговорностима запосленог је од посебног значаја и за заштиту тих права, јер заштита, у ствари, и почиње већ од момента одлучивања о праву радника. Савезни Закон, као што је речено, због предмета и обима свог регулисања не садржи одредбе о начину и поступку доношења одлука оправима, обавезама и одговорностима, већ уређивање тих питања, које је нужно за објективно и правилно одлучивање, препушта закону и колективном уговору. Ни Нацрт закона о радним односима Црне Горе, међутим, не уређује остваривање права, обавеза и одговорности у погледу начина, поступка, органа итд. Није речено ни да се запосленом у писменом облику доставља свака одлука о њјеговом праву, обавези и одговорности са образложењем и поуком о правном лијеку.
2. Савезни Закон веома рестриктивно утврђује право запослених на заштиту својих права унутар предузећа, иако само за одлуку о престанку радног односа, односно отказу уговора о раду, каже да је одмах коначна (члан 65. став 2.). Савезни законодавац, значи не утвђује глобално да је коначна првостепена одлука, што би се могло тумачити тако да се све одлуке о правима, обавезама и одговорностима запослених, осим одлуке о престанкту радног односа има примијенити принцип коначности у другом степену. Међутим, из цјелине текста Закона, а посебно из чињенице да се у посебној глави која је посвећена заштити права запослених не предвиђа право запосленог да добија одлуку послодавца, односно директора, већ се говори о коначној одлуци, произилази да су одлуке директора коначне тако да у предузећу практично постоји једностепеност у одлучавању правима, обавезама и одговорностима запослених. Изузетак је предвиђен само код дисциплинске одговорности, али ни ту не у потпуности већ само ако је