Ратник, 01. 03. 1922., стр. 46

40 . РАТНИК

(1 — 2 ч.) лета, објекти повучени дубље у непријатељске линије налазе се ван домашаја дневних група.

Да би се даљни објекти могли бомбардовати, а тако исто и у циљу ноћног узнемиравања и могућности да се у време стабилизације ноћу открију објекти који су дању брижљиво прикривени, створене су групе за ноћно бомбардовање.

Авиони ових група одликују се великом снагом „за ношење и способношћу да по неколико сати остану у ваздуху.

Они су фатално спори и ниског плафона (плафон највећа висина на коју може да се уздигне авион), особине од споредне важности за ноћни лет. Наоружање је такође сведено на минимум; као што је код шасера све жртвовано брзини, тако је овде све жртвовано што већем товару.

Овај товар, према типу, варира од 500—2000, па и више килограма; према објекту, овај је товар распоређен на већи или мањи број бомби; каткад, у случају бомбардовања заклоњених објеката утврђења, фабрика, мостова, насељених места, сав товар концентрише се у једну једину бомбу, звану нетачно ваздушна торпиља.

Тактика _ бомбардовања

Како у дневном тако иу ноћном бомбардовању потребно је унапред добро познавати циљ; он је по могућству увек раније фотографисани брижљиво проучен.

Растурања бачених бомби већа су по дужини но по правцу. Бомба бачена из авиона, услед брзине авиона, има за почетну брзину — по правцу, смислу и величини — брзину самога авиона; услед тога бомба пада увек, у односу на вер- , тикалу спуштену из авиона у моменту бацања, за извесно одстојање у правцу и смислу кретања; ово је одстојање функција висине и брзине аероплана у моменту бацања. Када би ваздух био хомоген и непомичан, коректура за сваку брзину и висину авиона могла би се лако израчунати; у ствари је сасвим друкчије, и путања бачене бомбе зависиће увек и од брзине ветра и од ваздушних струја, често неправилних. Нишанске справе нису довољне: потребан је дар и велико ис-

куство нишанџије, да би се добили добри резултати.

Начин гађања је овај: ако је могућно — што је ретко пилот надлеће први пут циљ не бацбјући бомбе; он га узима, по могућству, по дужој симетрали и уз ветар. Извиђач кроз окно у дну свога седишта, са хронометром у руци, бележи време за које је авион прешао од предње до задње ивице циља; чита на алтиметру висину а на тахиметру брзину аероплана, Имајући те елементе, пишанске справе и таблице дају