Речник српскога и немачкога језика, стр. 45

aufpflügen

подићи ; бје anpnen — , HaHepHTH, HaM6CTHTH. -

au{ipjligen, |. an{adern,

aufpfrobfen, V. а. каламити, накаламити , цепити; еше фтајфе —, отворити , отчепити боцу.

апшјриђеп, У. 2. смодити, насмолити.

aufpiden, у. а. зобати, позобати; прокљувати.

an{p{[akem, Y. a. пукнути, пући, распукнути се.

aufplaudern, y, а. наговорити кога на што.

aufyplumpen, у. п. пљуснути, пљускати.

апјрофет, у. а. куднути, ударити, куцати.

au{prdgem, у. а. притиснути, притискати, утештити, тештити.

aufprallen, Y. п. отскакати, отскочити.

an{proben, т. а. навалити (топ).

aufpuſten, \. blaſen.

Зијрив, т. урес. накит, вићење: —еп, Y. a. ресити, уресити, наресити, китити, накиТИТИ, ИСКИТИТИ, ОКИТИТИ; ПОЧИСТИТИ ; КИНђурити се.

aufquellen , y. n. извирати , набубрити , расЕвасити се; — Y. а. намочити, наквасити, квасити.

aufquetſchen, у. a, тњечити, згњечити.

aufraffen, Y. a. покупити, купити; 18 — “. г. устати, дигнути се нагло; ћ2. опоравити се, опорављати се.

aufranken, у. п. пењати се, попети се.

anftaud)en, Y. п. димити се, пушити се; у. а. ПОПушити.

aufräum-en, у. a. спремати, спремити, поспремити, распремити, успремити; почистити; места направити; ацјдесбитие јет, бити добре воље; —ипа, %. спремање, ред, чишћење.

aujraujden, Y. n. затрептити, зашумити.

au{ted)nen , у. а. рачунати, урачунати, нара– чунати, ставити на рачун.

аијтефу, 24ј. једнак, прав; —аду. усправо, дупке, једнако; — бјефеп, остати на ногама, у крепости, важности; — ђа(ееп, у. а. одржати, чувати, сачувати ; — haltung, 1. уздржавање, чување.

aufre>en , Vv. а. пружати, пружити, дизати, дигнути, уздигнути.

aufregen, ſt. aufrühren.

auſretben , y. a. OTpTH, CTpTH , TPTH; очешати, нажуљити, натрти ; (außrotten), HcTpeбити, искоренити, побити, лотући.

aufceihen, y. a. низати, нанизати.

aufreißen, y. a. €paTE, раздерати, провалити, опучити , раздрљити , кидати, раскинути; ете Зи —, раширити; das Maul —, pas3тлавити; bie Угшдеп —, разрогачити, избечити; еп Geſ<hwür — , прокинути ; eine Wunde —, повредити, увредити, вређати, зледити, позледити, позлеђивати ; Die (Srbe mit bem иде —, угарити, (gei<nen), на-

цртати ; — у. п. пукнути , раскинути се, |

раздерати се, распарати се.

aufreiten, y. 2. оседлати; 1 —, у. т. озледити се јашући; — YV. п. узјахати коња.

aufreizen , Ÿ. a. дражити, раздражити , подбунити. — 37

au {|d)dyfen

aufrennen, y. a. OTBODHTH (BpaTa трчући);, у. п. натрчати.

aufri<ten, v. a. усправљати, издизати, наперити, напети, надигнути, дизати, уз дигну“ TH; einen Leidenden —, тешити, разговорити; геициојђај —, спријатељити се; 14 —, у. т. устати, пропети се, дигнути се, исправити се, утешити се.

аи, 24). искрен, истинит, безилан, безазлен, отворен, прав; еп —ег Wein, BEно некварено; — аду. искрено, истинито, право, отворено; —Геи, + искреност, истинитост, отвореност, безазленост.

Зићтефђела, +. дизање, подизање ; разговор, утеха, утешење.

aufriegeln, Y. a. отворити резу.

aufringeln , Y. п. укудравити се, нарудити се, увијати се, коврчити се.

ићи, ш. основа, план.

aufriß-en, v. а. задерати, запарати, нагулити, огрепсти.

aufrollen, у, а. (зијапштепго цел), савити, смотати: (аџз еттапћег тојеп), развити, размотати. аи ет, у. а. узбити, помакнути у вис; (001 тегјеп), пребацити, пребацивати.

aufrudern, Y. n. ударати веслом о што.

Aufruf, ш. позив.

aufrufen, Vv. а. клицати, кликнути, звати, позвати, дозвати, зазвати, зовнути, викнути, повикати, заупити, упити, вапити, поупити, ПОКЛИкНути.

Зи, т. буна, побуна, узбуна; бунт, одметање, смутња ; — угеојеп, бунити.

aufrühr-en, y. a. мешати, промешати; бунити, узбунити ; 2. кренути, кретати; —ет, ш. мутљивац, бунтовник, одметник; —6, 24). бунтован, мутљив, побуњен; —ипд, +. мешање. aufrüſten, Y. a. градити, саградити, подигнути (одар). :

аптинет, у. а. дрмати, уздрмати, продрмати, промућкати, мућкати.

aufs, (auf das), — Eis деђеп", насести; пеце, на ново.

апђадеп, у. а. казати, говорити лекцију; (аб“ ſagen), отказати, опорећи; бје ееипојеђаје —, пријатељство прекинути.

aufſágen , Y. a. пропилити, распилити, преTHAHTH. aufſammel-n, y. а. купити, поткупљати, покупити; —ицпо, +. сабирање, купљење.

Aufſandung, kf. допуштење за упис на поседство. aufſatteln, y. а. седлати, оседлати.

Aufſaß, m. накит, урес, горњи део; ју фег —, саставак, расправа, писмо, рачун.

aufſäßig, adj. назубав, пизмен; тврдоглав, упоран, непокоран ; етепт — јет, мрзити на кога; —јеи, #. пизма.

aufſaugen, у. а, сисати, посисати, полити.

aufſäugen, у. а. дојити, одојити.

aufſ<haben , у. а. стругати, настругати, постругати. aufſhanzen, y. a. опкоп направити.

aufſGärfen, \. aufrißen.