Речник српскога и немачкога језика, стр. 59
ausſpeiſen — 51 — ausftreichen über ебраз —, отпљувати; —, n. OTIL»Y-|| aud{tdnben, Y. a, испрашити, прашити. вање. 8 апзубиреп, У. а. ишибати, избити.
ausf\peiſen, Vv. n. јести ван куће; појести.
апзјрепђб-еп, у. 2. раздати, раздавати, разделити, делити; —ег, т. раздаватељ, раздавалац ; —UH0, +. раздавање, делење.
аизјрештееп, у. а. врата пред ким затвориги; bie Веше —, раскорачити се, распечити се.
аизјрјејеп, У. а. изигравати, изиграти; (зи (nbe јртејеп), свршити игру, одиграти.
ausſ\pinnen, у“. а. испрести, опрести; ће. измислити, измудрити.
ausſpintifiren y. а. извијати.
aušipipniren, Y. a, уходити, вребати.
ausf\pott-en, Y. a, pyraTr ce; —1Uung f. pyraње, поруга, погрда, руга.
Зизјргафе, f. проговарање, изговор, изговарање, изрицгње, произношење.
апзјртефел, у. а. произносити, проговорити, проговарати, изговорити, изговарати, изрећи, изрицати. изустити.
аизјртетјеп У. а. распети, раширити; ге 50 дег —, разастрти крила.
ausſpreng-en, у. а. избити, разбити, одбити; ein 'ferb, пустити коња у скок; еп (је rüht —, разнети глас; шап hat E ſprengt, nyxao је глас; O ce; —ung, È. ће. разглашење.
ausfprießen, |. anš|prpo||em,
auš|pringen, Y. 11. скочити, ИСКОЧИТИ ; чити, утећи, наскакати се.
апбјрив-еп, у. п. прекати, пренути ; — Y. a. попрскати, испљускати ; —ипд, 7. прскање, пљускање.
аизјртојеп, V. а. пуштати, терати (младице); никнути, ницати, клицати, клијати.
Ausſprößling, m, младица, огранак.
Зизјртиф, ш. изрека, изречење, одлука, суд; den — thun, одлучити, судити.
ausſprudeln, a. а. бацати, метати (воду): У. п. EJOKTATH, EJyHATH.
aušipritben, v. a. бацати, метати, сипати (ватру); — Y. n. фрцати.
auš|puden, v. а. пљунути, испљувати.
aus\pül-en, у. a, исплакати, испрати, ронити, разлокати ; —19, п. помије, —цпа, +. плакање, локање.
аи јр иђеп, ~. а. обложити даскама.
aus{pür-en, y, 2. 'уходити, открити, изнаћи, пронаћи, наћи, нањушити ; —ет, IN. ухода; —ung, f. њушење.
ausftaffir-en, y. a. onpaßBATA, опремити, накинђурити, накитити, искитити, уресити; ſi, —, у. т. накинђурити се; —шп, +. 0према, оправа, кићење.
ausftallen, 7. a. истерати, изагнати из штале.
ausftämmen, у“. n. издупсти длетом.
Живалб, ш. дуг, новци на дугу, преостатак, остатак. од дуга.
an9{tdnbiq, adj. оставши на дугу, неисплаћени; —е Зујеп, преостале камате.
ausftänfern, y, 2. засмодети, нањушити (траг од звери); ће. њушити, цуњати, њушкати.
ausftatt-en, y. 2. опскрбити, опремити; удати кћер, дати јој мираз, прћију; —ung, f. опскрбљење, мираз, прћија, опрема.
уско- ||
ausfte<en, у, а. избости, лробости, извајати, изрезати, ископати (око); еп Glas Wein —, испити, испразнити, сушити (чашу), е17
пеп —, истиснути ; als Freier —, HNpenpoсити. ацејебеп, у. а. побити, обесити (стег на виДик); обележити, назначити ; — беп Zehent,
одредити десетак.
ausſteh-en, y. n. тржити; (бео — haben, имати на дугу ; — Y. a. feine Sehrjahre —, HByЧИТИ ; Schmerzen —, трпети, патити, претрпети, подносити; — бје Фкаје, издржати, претрпети казну; N adj. —e Shuld, новци на дугу, неисплаћен.
ausftehlen, v. a. красти, покрасти,
ausftehli<, adj. GHOCAH, HOAHOCABH.
auš|teijen, V. 8. HOCTABHTH IAATHOM EDJTEM.
апзрђедеп, у. п. сићи, саћи, изићи, искрцати се.
ацеје Шел, у. а. излагати, изложити, метати, метнути на видик; УЗафеп —, поставити cTpaze ; eine ЗОпИЕцид —, дати, написати, издати намиру; — епе Штипђе, оправити, саставити, издати исправу; (auf\ſhieben), одложити, отезати; (габеи), кудити, корити, забавити, манисати; — Хешапђеп, ставити кога на срамотиште, пеленгир: —егт, ш. издавалац, трасант; —цпа, 7. изложба, отезање, одлагање, издавање, куђење, мана, укор, прикор; —еп тшафеп, забавити, налазити ману, манисати, кудити, укорити.
апзјетбеп, у. п. помрети, замрети, изумрети, обамрети; —, п. помор, обамирање.
Ausfſteuer, f. мираз, прћија; —1, у, 2. дати мираз: —ипд, #. мираз, прћија.
Ausftih, m. ner.
ausfti>den, v. a. A3BeCTE, навести.
ausſtimmen, Y. a. yroAHTH, угађати.
ausſtinfen, ут. п. престати смрдети.
ausftöbern, у. 2. поплашити, изагнати; нањушити, нацуњати.
аизјофеги, у. 2. ипчачкати, чачкати, прочач= кати (зубе).
апајобет, у. а, искрчити, искоренити.
апЗјорреп, у. а. отиснути, очепити, запушити, испунити, наденути ; mit Stroh —, набити, напунити са сламом ; —ung, f. Haдевање; набијање.
ausftóren, у. а. прекопати, претрести.
З(пејој, ш. ударац, одбијање ; —1, у. 2. истурати, изагтнати, прогнати, истерати, протерати; eiutem ај беп Зобеп —, одаднити, избити дно; ископати (око); Reden —, r0ворити ; — у. пл. ударити, одбити; —шио, #. истуривање, прогнање, истеривање.
апбјефет, у. п. пружити, опружити, отезати, исплазити; (9) —, V. г. извадити се, теглити се, протегнути се; —ицпд, #. пру, 6, протезање, теглење.
ausftreih-en, у. а. (уагеп), згладитиј mitder Feder —, #36PHcarTa ; mij “Rutbeh.: ишибали ; ([обеп) хвалити, похћ Y. N. скитали се, клатити ce; Bu Tagé показати се; —ипу, + глађењ Обрив шибање.
a