Време, 20. 06. 1925., стр. 3
Субота. 20. јуна !»25
Страра 3
ПСИХОЛОГИЈА ПОБУНА У КИГАЈУ
МосБсва. и логађа!и у Кини ЗиновЈев и Чичернн о КинесКо) револуциЈи СовЈетски агитпторн на далеком Истоку
Рита, 15. Јуна. — У Прав,\н од 7. о. м. Зино1}ев ти!ое едан увоаник о догађајима у ШмгжЈу, павланеНи п,ихов «исп>>ијски зм »чај м •*> светм 3*нов*ее о логађајима на далеком кстоку «У праву, хијкму пута у праву био је ,<остедн»и плт* комитета комкнтериа, ко.1и >е. оредвиђаЈуКи промену .раваиа светске пролетерск^ револуције, подвлачмо да рееолуциоиарни догађаји на Истоку сазревају са куд и камо већом брзином но што се то мог.то раније очекивати и Ј*а никаква делишична стабилизаиија капитализма на Запад>- не лк>же да за дуже време задржи нобеду светске револуцнје. «Побуна пролетар(1јата прстш буржоизије својих држава, плус побуна варода у колонијама и подјармљетгм дркавама — тако је дефинисао друг Лењин суштнну међународне револуције. Сада се ова формула све вмше и вжие оваплоКује. Ни»е далеко онај моменат кад Не почет« велики договор међу Шангајем и Калкутом. Ханкоу и Мадрасом. Циндао и Каиром, Пекингом и Александријом. И истодремено рашће и постајати јача револуоионарнс веза између свих ових центара молоиијалних н подјарм.т>ених држава с еане стране и пролетаријата Лондона, Њу Јорка, Токиа и Париза с друге стране. У Кинн » Египту долазило је већ до прелаже&а фабрика и радионица у руке радника. У Индији расте и шири се раднички покрет. Зраци револууионарног покрета са Истока озаравају мрак црне буржоаске реакције, која је подјармила цео твет.« Таква оцена кинеских догађаја,. која потиче ол ЗиновЈева, преастав.Ђа израз држања ТреНе Интернационале, комунистичке странке и совјетске владе у оволе питању. Централни комитет руске комунистнчке странке потврдио је резолуције четрнаесте партијске конференције, која је одржана у Москви и одредила «најпречи задатак коминтерна и комунистнчке странке у вези са успораваљ«« међународне револуци}е». Енглеска и Исток ж БележеНи неуспехе од 1930. до 1925. године у Немачкој, резолуција обраћа пажн>у на Енглеску н Исток и у н»ој се вели: У Енглеској тек сада, како изгледа, почин>е да се ствара општа револуционарна ситуација (нарочито важну улогу у томе игра питање о положају у колонијама), али потпуно је јасно да је ј'ош далеко до директне револ\т«онарне ситуације у овој лржави.» Дал>е се у резолуцији подвлачи. «Исток се пробудио и ми са извесним пазлогом можемо да говоримо о револуционарној с»гуацији не само у Евротт, већ и у Азији. При сада створеној ситуацији у целом свет^ постаје доста вероватно да ће револуционарни талас у иајкраИе време проћи кроз Енглеску, Далеки Исток, Балканско Полуострво и кроз југоисток Европе. Револуционарни талас, ушре^ен са 1923. голнном. оттао је у Немачкој, али се револуционарна ситуација побољшала у таквој земљи, као што је Енглеска. Нациомални покрети за ослобођен е подјармл>ених елемената шире се и ресту Све је то од огромног значаја-» Ч»«ерин о Нинм Раззијајући ова гледишта, комесар за спол>не послове Чичерин говорио је иа иоследњем конгресу совјета ово: «Китај, овај старац међу народима, сааа се иаједанпут показује као младић и испољава младићску психологију. Стпри народи Азије иступаЈу данас као младићи, пуни ватре, пред чијим се духовним очима шире велике перспективе и који са чеобичном енерпЈјом раскидају ланце, кош«а су још оковани. Још ту скоро енглески дипломати одржавали су у Кини счстем финансијске контроле, која подсећа на Даусов план. Али овог момента не може, а да се не примети да енглеска дииломација са необичном гипкошћу покушава да се прилагоди новој ситуацији и на тај начин показује колико су се измекмли односи између пробуђених народа Истока и светских империјалиста.» Интркге к пропатанда Совјета После неуспелих покушаја да се ревооуционизира Немачка. ' ■ обратида своју пуну пажњу на и француске колоније, и на Кину. У Кину су се слали највештији совјетски дипломати и агитатори. Први је био Јофе, који се сада налази у Бечу, други је Карахан. Обојица су они учесници совјетске мисије у Брест-Литоеску за склапање мира са Немачком. ТрошеИи велике своте новаца, овим посланицима је успело да продру у кинеске народне масе и да сугерирају покојном Сун-Јан-Сену, вођи Го-мин-дан да је само Совјетска Русија несебичан пријател> кинеског народа, док се сви остали СПХ1НЦИ само носе мишљу да што боље експлоатишу Кину. Карахан је успео да источно кинескл псшса ооеће V совјет-
ске руке. На овој су се ирузи доскора налазнли стари рускн инжињери и службеници. Карахан је тражио да се они отпусте, али под пресијом Јапана и Енглеске, које су схватили од каквих све последица може да буде повећање совјетског утицаја у Кини — инжињери и службеници већ у последњем моменту били су задржани на служби. Агитација у Киии Совјетски агитатори почели су врло живо да раде у круговима кинеских студената — националиста и радника, бунећи их против странаца. Преко Карахана странци Го-мин-дан било је предато 600.000 франи-^ких франака. Под маском совјетских курира и трговаца у Пекинг, Шангај и Кантон упућивани су војни инструктори за кинеске комунисте, вешти чиновници «чека», а такође и Кинези, којн су у Русији прошли кроз све могуће комунистичко бољшевичке школе (ваља да се присетимо да је совјетска влада од својих првих дана искоришћавала Кинезе аз борбу пропге вбелог покрета». комбинујућк од њих спецнјалне о.треде под вођством комуниста.) Совјетски листови пуни су чланака о кинеским догађајима, а комунистичка страика избацила }е лозкнку: «руке доле од Кине!» Агитација, која се води у Кишт од стране интернационале, има двоструки задатак: да дигне у Кцни револуционарни покрет и да примора Енглеску да бољшевицима учини извесне уступке. Новине пишу да Чемберлен поставља пигање протеривања коминтерна из Енглеске, док догађаји могу да се окрену тако да ће Чемберлен морати да напусти Азију. Нове догађаје у Кини совјетска влааа је прорекла још почетком марта ове године, исто онако као што сада прориче да ће у најкраћем времену почети немиои у Индији. У вези са неуслесима Фоанцуза у Мароку совјетски листови проричу пад Пенлевеа и повратак Ериоа на владу, али овог пута већ заједно са Блимом. Д.
ТУЂИНСКА НАЈЕЗДА НА НАШУ СЕВБРНУ ГРАНИЦУ 0. Ш, '1 Е. т Суботичкегп Сајау Уз одо^рењг каше држав* у СуСтЈтици, на иашој севернеј граници, Удружење велепопвдника из Мађарске ^аћи ћс несметано да вриж пропаганву Новн Сад, 19. јуна. — Пре извесног времена објављено је да ће се у Суботици одржати сајам. Штампа је већ објавила да се већ >велико чине припреме за овај сајам. С обзиром на то потребно је да се већ сад обрати пажЈва на извесне појаве. У 161. броју суботички мађарски лист Бачмађеи Н ппјо у рубрици Привр^ла пише и ово: « Земаљско Мађарско Пршзред> дружење моли да се пошље на изложбу вени број пропаганаисткчк;;х летака и тнсканица. О. М. О. Е. молн и то да серок за пријаву излагача продужи, јер хоће да зршс што већу пропагаиду међу мађарскпч привредницима!« Колико је кана познато, гора>е Удр>*жеи>е, са својпм седиштем у Буднмпеипн, представља скуп мађарских велепоседника, који подржавају и финансирају мађарску иреленту. И онда, потпуно >е прирозно и разумљиво да то друштво, са својим члановима, на мисли добро нашој држави, а нарочито нашим северним крајевима Бачкој. Б*шату и Барањи. Ова кратка нотииа у суботнчком лксту, у којој се мо»:е много и између редова прочнтати, указује и нехотице на на мере овог страног друиггва да својим присуством на изложби V српској СубОТИШ1, поколеба уверење тамошњих Мађара, да је ова држава, а нарочито њени северни крајрви нешто трајно, што ће остати стално као саставни део Кралевине Срба, Хрвата и Словенаш. Приређпвачки^ одбор изложбе свакако је учинио погргшку што је дозеолио да ово друштво учествује у толиким размерал1а на изложби и да у каигу дрмсаву донесе стотине и стотт«е кила летака, који треба да се растуре међу овдашње ГАађаре, аеллке и грађане. И са гледишта опортунитета, ово |«је требало дозвољгп!. Главну реч и иш^цијативу на Суботичком Сајлгу треба да воде наша пољопривредна « аграрна удруже н>а, а никако страга. То диктираЈу не само наши привредни, него и национални интереси. (Време)
Ц С2
Сва ку француску и немачку књигу најбоље је поручити преко Књижаре "Врем^ Краља Миланз ул. 37 Телефои 22-&7
у у •д 3 у о
Шш царинска тарнфа ступа | данас на снагу Најзад. нова царинска тарифа, о којој се код нас толико говорило, даиас је ј уведена у живот. Јучерашње СЈужбенс Новине, публкковале су Закон о општој увозној и извозној тарифи. По новој тарифи нзвозне царчне су означене у злату и на њих ће се плаћати ажмја, као к на увозне. Изеозкс царине Извозне царине подносе: пшеница 1.30, раж 0.80, кукуруз 0.80, овас 0.40, јечам 0.80, пасуљ 2, сено 0.15, шећерна репа 2, суве шљиве неетивиране 0.20, опијум 65. Коњи и кобиле од 4-*-16 дин. по старости, овце 2.50, козе 1.60, говеда 3.20 од 100 кгр., свиње живе преко 70 ктр. 16 дин. комад.,пе{жата жнвина жива 8 дин. 100 кгр., заклана 4 дин., јаја 8 дин., коже говође 80 дин., овчЈе и козје 16.50, коже од дивљачи 150 дин., овчја вуна 80, перје од живине 8, рогови 16, кости 8, кудеља слободна, старо гвожђе 8, стари метали 40, крпе текстилне несортиране 50, сортИргше вунеие 1 .60, памучне 16, стара хартија 8 дрво за грађу неурађено од 0.80—5 дии . отесано 1.20—4 лин Увогне царине Новим законом поништена су сва ранија решења Министарског Савета. Према томе плаћаће минимални став, .возну царину прокзводи земљорадње. Они су као и у ранијој тарифи. Пиринач плаћа,минималан став 16 дин.Јутгном воћу повећана је царина од 10—100 од сто. Кафа плаћа 80 дин. и нема разлике између минималног и максималног става. Биље за индустрију је махом стободно, осим хмел>а који пла!*а 70 дин. На животтгње и животињдке производе царина је такође повећана. Дрвима је царина скоро остала иста. Млинарски продукти мало су втне сада заштићени. Браганс^плаћа 10 дин. (пре 8). Јаклм алкохолнге« пићкма повеНана је царина за 50 од сто, вину такође. Извесни хемиски продукти два нута су јаче ?аштићени. Памучне тканине показују минимални став за 30—50 од сто већи од пређашњег, вунене тканине од 30—100 од сто, свилене тканине 50—150 од сто, чињене коже 20—50 од сто. Шећеру је остала царина непромењена. Хартија је такође јзче заштићена, ноитаарској је атмитена, а ротациона је у пола јевтинија. Стакло је више заштићено са 30—50 од сто. Гвожђе са 20—50 од сто. Машине, које су до сада махом би ле ослобођв:е плаНају просечну царину 25 "пг:!. од 100 кгр Аутомобиаи плзНају 30 од сто од вредгкхгти. Укинута је царина на луксуз, а такође : решење Ц. Бр. 51602 од 23. септембра ј 1920. годнне у пог.чеду увоза афоеина и г:олупрерађевина за потребе индустрије. ј Остају на снази и даље решења о слободном увозу хране-и забране извоза злата | и сребра. Царинска ажија остаје такође иста т.ј. један златан динар равно 12 папирних. Најзад, уволи се у живот тарифни део Трговачког уговора са Италијом. Нов ромап "Бремена" У лодлистку Времена почеЈу? да излази интересантни роман ПОЛУДЕБОЈКЕ оа олшљено? фраацуског писпа. МАРСЕЛА ПРЕЕОА Рсклан се одаграва у високим круговима парнскш«, међу оним елегантним светом чији сјај допире и до најудаљени}их крајева земље. И ти људи са врха, по изгладу савршени, интелектуадао Јтајбољи, приказани су у овом раману у целој својој моралној абнормалккгги, без ичег узвишеног, з-травог у своме беспоса«арском животу. Из те соедине изабрао ј *е Марсел Поево за јунакињу свог романа, младу аристократкињу која хоће да искористи живот по својој ћуди без обзира на друштве и морал. Типична представница модерне. • «елшнциповаие» девојке, прнсталица ослобођења женскиња, поборгвша слободне љубави, млада Мод де Рувр има главну улогу у узбудљивој драдш која се озкрава око ње и због ње, баш због тог непоштовања на}основнијих *>оралних начела. Занимљиво писаш роман Марсела Превоа, одличког познаваоца женоке природе, бнНе занимл>ив за читаоце Времена и због изоесне сличности коју показује данашњи «еманципован*»» београдски свет са париском средином коју саавнн француоки писац врло живописно и вермо сли>а у своме чувеном роману. Роман поч*«ве излазити од сутра у Времену.
ЗАКОНОДАВНИ ОДБОР ЗаКон о туЉиоштву у начселиој дисћусији
Чита.1Хе
Вечерње "Време'
Јуче и пре и после подне претресан је у начелу законски предлог о државном ту/Киоштву. У почетку седпнце дошло ј ^ до краНих објашњења између председништва и опозиције. Први је протесто вао г. Спахо против рада на лрекјуче рашњој седници, који сматра неправилним, ј»ер седжца није у реду сазеана и против читања залисника од стране г. В. ЈовановиНо, који ниЈе секретар одборз Затим )е протестовао и г. Шуперина што га г. председаик у почетку агднице ннје хтео забележкти на листу говорника, упућујуНи га да се требао гтријавити за реч на прекјучерашн>ој седници. У своме одговору г. председник конста тује да се у ред Законодавног Одбора хоће да уводе сасвим нове методе, којима ое локушава да поншвти и један свршен рад. Он то не може дозво."а1ти и стараће ое да се све одредбе Устааа и Пословника стрик-шо нзвршују. По члану 11. послозника говорници се пријављују одмдх у почетку претреса, а тај претрес почет је прекјуче. Илак је на предлог г. иредс^дника веНина пристала да се и поред тога да реч г. Шуперини, који се тиме задово љио. На захтев г. Слахе гласало се о прч;јему записн»в<а поименично, и записник прим-г>еи са 16 против 14 гласова, после чега се прешло на даевни ред. ДИСКУСИЈА У НАЧЕЛУ Први је добио реч у начегиој јвккусији о државном тужиоштву г. Ан?реја Госар, да заврши свој говор почет на прекјучерашњој седгеши. ГласаНе гфотив овога законског пројекта за то што је реакционараи. ЗАМЕРКЕ Г. Д-Р П0ЛИЋА Д>то, образложено и стручно говорио је г. др. ПоЈић. Закон о Државном Туилштву и Закон о Судијама и Уређењу Оудова, ко)и су такође поднети Осупштини, имаЈу тендекцију да се судови и чи таве судске организације ставе на расположење алади. Налази да ће оза три чудобишта од закоиа пр«4тиснути нашу земљу као троглава аждаја. Основни закон Јге о уређењу судова и у многим *ем. 1>ама ова три закона сачињавају један. Изшже за тим историјат инстит>ци]е државног тужиоштва, у другим зеаимма, ;уегов значај, надлежност и улоређује остварен* тах начела у поднетом предлогу. Замера што »о<је задржан назив аржавно одв^етнмвтво. који се одомтћио у свима нашим крајевима где )е та институција до сада постојала. Предложеним пројектом заиста је остварено да је ;*>жавни тужмлац сртан за акузаторне функције у процесу, једино је то пита:не чудновато решено код среских судова, где се овлашћу^о .Мжвктар Правле да може поставити нарочите врд1ио«е дужности државног тужиоца. Гоеор^пи о делокругу рада државног тужиоца лр^тшван ]е \ брзавању постугв<а преко реда и онде где се постутк уредним темпом врши. На лази такође да ое не може иор.мнрати компетекдоја ненадлежним путем. Дело:руг држатаих тужитаца треба што више ограммсги на њихоеу основну фучкцију, да буду заст> пнЈо&1 јавче опт> г жбе, ичаче се појављује бојазан да они постану 1ека врста послужитеља свих могућ:гч Мннистара. О § 5. желео би да чу)е штз ажсли вдада под предметима јавног права. — Ту л«кн «ец! пре^нда г. Шуаернма. Г. ПоЈић: Тако је, изгледа да /ржавни ту^илац треба онако дискретним начичом да пришапне судијама оно што мисле М^гаистар Правде и Министар Унутро:ин>их Де.та о литањима избора, за то се ержлчнкм тужноиима озим параграфом да јее толико голема компетенцнја. Стога тражи да се ова ствар у г пецијалној дискусији дстаљно објасни' Послушност државних т>жила Ца по § 15. н«е дал>е че.о по/лушност сзаког другог админисгративиог чуидвника. Приговара и § 19- г:о коме се чланови аржавног тужиоштва могу сменнти и без ^клдиплинског постуша, и за то су они осуђени да буду слуге сваког режи.ма. То у њима убија морални карактер, ,ч то Не бити људи који ниједиу улогу не^з сматрати за срамотну. Довољгн садо овај члан, кад не би било и других, да опозиција мора гласати против овога зако на. Чланом 15. и 19. потпуно ;е изиграно и начело легалности. Легалитет Не постојати у случа)евима који неће интересовати Министар Правде, иначе се кривци за које се интересује Миннсгдр неће прогонити. Напослетку констатује да се прелазним наређеи>има укидају сва досадаи1ња држаана одветн*шггва и надодветништва и ако новим законом >'з неке маде изузетке имају исту просторну компетељЈИју. Тенденција је, вели, прооидна зашто се то чини. Нема се вП-т обзира према пречанима. Ако ое хоће да иззрши изједначење и читава ова организација спроведе, онда сни ови организаторски закони морају ступити на снагу у истој време са законом о кривичном постугЈ:у. гмв Из снЈ4х шмекутих ррзлога гласаНе^
!.
•вегов клуб против иредлога. 0 поистичком карактеру овога законског иац}Уга ЈОвориНе кад се б> г де расправ.вало о Закону о Судијама и о Закоиу о редовни* су довима ПРИГ030РИ Г. КУЛЕН0ВИЋА Члан Ј. М. О. г. др. (/а*/>ер КуЈгнооић замера што се овај законскц пројекат полкхи прерано. Доношење и>егово у Србију и Црну Гору, где такве устлноае не постоје, могло би се }ош и разумети. Закон и кад се донесе важиНе опет само за пргчанске крс.јеве. ПоЈедужи државни ту.киоци могу бити самоеољ»< у своме раду. не по својој ннинијативи него кав оруђе свога Министра. — Кеиа мвпистрл' првклда г. Ајвмовмк. — Бтезза св вгп т ј^дном одбору није распрлвљдло бев предстмтггиу.а ктедеј прихвагга опоавцнја. — ЧукаЈТ® <5вр досаоашње добре пдрломев*арн« обнтаје и не тноснте новотарн )е н насн.-Бв у Ш.рламенат! бунн се г. Спахо. — Г. Спахо, гкхзивам вас на ред! ооом»иве председавајући г. Јурај Де цетропаћ. — Ја хоћу Ојјп ред. мнслим да 6н мннд<"тра трвблзад да посотете на ред! љутн се г. Спахо. Настаје ирвј« нретшр^а, коју енергнтав нрвннда г. председавајући. Г. КуЈеновић сматра да је боље и не стварати овакву једну институцију, оставл>ајући онде где не е то појијији, јер ће после то:;. суд имати да каже своје. Ова1. »ни тужиосда бити слуге Минис и . ршити задатке онако како им се буде наређивало. У један сат после подае седаииа је прекинута да се насгави у 6 часова. П0П0Д»« У 6 часова настављен је рад. Први је гоеорио г. Џафер КуЈеновић, који пре подне није био завршио свој говор. Опшнран је и после подне. Налази да у законскоме предлогу има саега и свачеса, да« се преко предлогаопозиције који имају у виду искључиво општу корисг прелази по једној унапред одређеној на.мери противној држа»«м интересима. За то ће његоеа група гласати против. КИШЉЕЊЕ Г. Д Р ЖАНИЂА Последњи на говорпицу излази г. Жанић. Говори дуго и он. Слушаоци губе стрпл>ење, читају новине, воде разговоре у групицаиа, шале се и задиркују. — Држе ЕОН<ј>ерезцију Лнтв ДрзевЛ н Секуда Трунбн^! смеје се једна гр>тница шади г. Шжца, којп нм показује г. Трумбнћа где са г. Дрљевпћен рвзговар .1 тихо у ш>следњнм клупаца. Председннг.а г. Л>. Јобавоввћа замењуј* потпредсодннг. Опозпцпја је непопусгллва, гово^н стрпљаа:', говорн неуиорно, аастају говоркицн, претурају белешке, пројека^, очекују упаднце, да С чј се самб пгго дуже тввр-
— Пооле експеримената, веди г. Жлнић. који су годикама трајаЈ«, који су ншли кр-.Јвим путевима, и којн су држави донели велике шпете, коначно је пре годину дана образозана влада, која је посгави-1г ислравне темеље своме деловању: споразуман рад Срба. Хрвата и Словенаца. Била је то влада г. Љубе Давидовића. И кад је та влада т?мала за донесе пред Скупштину закрн о коругв &јји. уклоњена је. И овај моменат у ком се доносе овакви законн најбоље означује сврху рада које се они доносе. Желе да се униште све групе које с>' 1ротивне овоме режиму. То показује спш друти § 5. У тој установи врата су кроз која може влада. којој су пре свега партијски интерцесн на срцу, да врши свој утииај на састављаЈБе изборни.х листа, бирачких спискова и остале изборне розве. Стичне одредбе имате и у члану 15. и 19. Гласаћс за то проат Седница је за^ључена у 8 часова, а идућа ће се одржати дшас у 5 часова после подне.
Нзлет чакзшјш Оољава V Езраау Париз, 18. јуна. — На прекоатланској лађи присјшла је ј> че у Париз група пољских излетника из Чикага. Међу њима илм ингелектуалаца, лекара, адвоката, трговдца и других, и ичају на-меру да пропутује Бвропу на властитнм аутолгобилима које су понелн са собом. Грула има N особа, а на челу јој је опат Кнеблевски, аописник главних павских новина у Сједињеним Државама и организатор постедњег конф1 'са за пољску емиграцију у Сеперну Америку на коме је било 14кн} оредставника. >' излету учествују сем осталих, доктор Калис и љегова госпо!>а кој Ч! су познату у целој А.мерици због свог сошилног ра. л, и адвокат Грабовски. Из »Рраицу ске огпутоваће кроз Швајцарску Игали)у и г . тоију V По .ЂСку. ( Време)