Време, 20. 06. 1925., стр. 4

Стрт 4

Субота. 20. јуна 1925

ПОУКЕ ИЗ БЛИСКЕ ПРОШЛОСТИ Прибићевић-Радић Политичкп пКци1в г. Прибићевића и г. Радића О ј.пг >лтт.г Хрватсћс Ссљачке СтронКс и ствараље СрпсКо.Хрватске Коа.шцшс Да аи сс иогу измирити г. г. Прибићевић и Р л »ић 7

Страик у мсто нреш 5 . каим* у гојинм 1902.*903. јавлаЈу ст г-сссви о хрватасој се-Г стра >ши Стјегаж РадиК пнпн > као ««аЈрчоЈ стражји у ХрмтскоЈ * Гомне 19СИ истуш Ст. Радик (са пр»1 оггсЈМна КорториКе*. Кр*штофгт Шут*ри »с»ш и братом Лктуном ) кз \р ватске Страмке Права и оснина Хрватск Пучсу О.качк) Странк>. Програм стран »* утврђен је ка сцдници 9. Јануа ра 1905. По то« програшу x. П. С С Је сте хрватска м сЈавенска; она има пред очмка храатскн нароЈ, који има свој »език, па треба да себи створи и државу, у којој Ке се окупити сав хрватски на род . x. П. С с треба да ради по мишле н»у » славечскога * п>ка и « славенских > ** сли .1аца; Славеми су хрватски каравни савезниии , зато Ке x. П. С. С. удешава ти свој рад у складу с развоЈем л^шота и мислн у ^ оавенских « народа . « Има стотин >- милиона народа , који говори сјмчннл јкзнком, живи сјмчниш животол и днше готово истим хухом као и наш хрватски народ . То су ето у нашеч шајбЈижеи суседству , паче с нама Хрва тима помешани . делећи с нама зло » добро , — то о најпре СЈОвенци и Срби, а о - дмах уз Србе на истоку Бутари ...» Што се тиче државоправног одкошаЈа Хрватске у 6> дуКности , x. п. с с. иде за тији, « да се хрватски народ уреди у своју лржаву. Но ту треба особито ис такнутн то , да ми не мислимо на такву \ реатск >* државу , која не би имала поста ни с кии на свету , јер таквих државд да нас на свету нема . Но разуме се , да се лржаве тако вежу и да Ке се везати по сво)ој вољи, гј . свака по вољи свога на рода Тако Ке се без су . мње и Хрватска држава морати везати с другом којом државом те и своје некоје послове с њои заједно водити ... Штогод се буде по га!>ало и везало , не сме то бити без при во.че читавога народа ^ »Види брошир> - о «Х. П. С С» издану у Загреб> 1905. године». У самом програму X. П. С. С, који је опшампан на крају брошуре, говори се о иародној политици овако: к) Хрвати су од сгаринв нмлјн ту и данас ммлду своју посвбну државу. 2.) Хрвати и Срб« један су народ. меЛ. агго кор&ју споразумгти и у поднтичком раду. кврочжо онде. где жнву заједно. 3.) Словеици и Хрвати једни су другаЈП тж*о близу. те су мправо н онн с Хрипм /мак ндрод. војн сложно рвлитт ЈвДННЧЛ-У будућност. 4.) Онн ст Јукни Спавени .едва нар-одва ■ господвЈвггвеаа целнна те нн Хрватн дт>хнмо СрОнју. Црну Гору и Вугарск\ сво)нн ндродннн лрогав&иа. Већ из тог програма и коментара (коиу је аутар Стјепан РадиК) видимо олступање од јаснога погледа на политичко народно јединство С. X. С., како је оно изражено у покрету уједињене омладине С. X. С. Ту се признаје — по програму, — да су Хрвати један народ са Србима. а «за право» и са Словенцима — али Хреати су од старине имали и данас имацу своју посебну зржаву. У коментару, који је додат програму говори се о Србима и Стовенцима, као суседним народима, који говоре сличним језиком, живе сјичним животом и дишу готово истии духом као и хрватски народ зато се оии морају споразумети. Дакле: са чисте, праве линије народног Јединства С. X. С. прешло се на неки дуализам, тријализам, шта ли; на нело споразумевање, погађање, везиван.е с другом којом државон — шта не сме бити без /»риво-те читавог народа. А све, свакако, у оквир>', о коме у)едињена омладина С. X. С. није сањзла. Овако је Стјепан Ралић, посте идеалиог схватања кародног јединства с x. С , са првом метаморфозом загазио у практичан политички живот. Но ни оваквг> програмско стајалииЈ;е ке смети ништа Стјепаиу Радићу, да г. 190:;. ка Калимегдаиу у Београду одржи фулкииантаи говор, у коме је поздравио Краља Петра као првот ОулуНет ЈуIосЈОвенског Кра.*>а. Како ли су тада современици мислили о РадиКу? Прве сумме у исиреиост г. С. РадмКа Бмло је веК онда вуди , који иису ве роаали у Радићеву искреиост , у њетсву пуи >- и чисту веру у народао едкиство . Године 1903. јавл > а се у Живал > е8ићсвом Кожу др . Иван Ша > коаиК ( под псеудони « ом Визоје ») писмом чз Загреба под насловом <- Стјепан РадиК и његова дру жина нису искрени поборииии српско хрватске слоге и јединства ». Ту је Шај кови+1 окарактррисао Стјепана РадкКа као скривеног н * пријател > а српског наро да који је баш због тога , што је скривен , нгто је гк )д имеиом пријате .т, а — непри > ате *., за нас опвсиији но сви и најоко пелији СтарчевиКаитЈи . ШајковиК је до лао до овг* конк . тузије : .с РадиКем и његовом дружином нека се нико не обиа Оии инсу ниши Ј&ЈО хј Ве.мко-

Хрвати Сва »е раз-тика само у томе, што

| је Сгарч^-виКанизам био гл>-п. плитак, док је [хииКевизам ме4>ути* чодеран гтросв**Кен и препреден* Стјепан РадиК улази и као посчаник у Хрватски Сабор. Он се је увек одлико вао као добар говорнкк Гооорио је мно |го, па је и у својим говорима правио вехкке скокове. Једном приликом, као пос»ан1тк у Хрватском Сабору, одржао је опет један силан говор По свршеном говору, запита РадиК Једног постаника, саборског бе.чежника — по струци економа, — како му се је свидио његов го вор. Овај му рече: «Ваш говор наличк оштром касу пунокрвног енглеског коња, који јури, јури Јадном линијом, па се одједаред ритне. скренр с линије десно — лево!» Тако је Радј*ћ у свом практичном полктичком рад>', са праве југословенске •мније скренуо најпре иа м е сно, у аустоијско-хабсбуршки монархизам, па поспс на Јево: у антијугославенски, чисти хрвзтски, сељачки. чкро .Ђубнви регтубликанизам. Г. Св. ПрибиКевиК у акцијн Светозар ПркбићевиК, по свршеким наукама добија од Куена декрет, за суплента на реалци у Срвмској Митровкци Он га с индигнацијом одбија. јер га ниЈе >Н1 тражко. Не прича државне стужбе из руку Куенових, баца се на мучнО, неС.лгодарно по .Ђе журналистике, да посае п>'ном снагом загази у политику. Појава Светозарова у Србобрану даје овоме листу сасвим др>ги правац, скреКе политкку српске самосталне странке на пут, који води потпуном нашем националчом остобођењу и уједињењу. Нико сјајније није наступао и бранио хисао народног јединства С. X. С. него Нови Србобран, у чију су редакцију, поред Светозара, ушли одабрани омладинцн из кола уједињене омладине С. X С. Тако смо ми ушли у практичан политички живот под вођство^- ^встозара ПрибиКевиКа 1905. година Долази година 1905. Хрватске и српске полктичке странке свршавају Ријечку н Задарску Резолуцију, које служе као основ новој по.титичкој концепцији у Хр ватској. Политика коју на тој основици води српско-хрватска коаЈиција, била је права национална, антихабзбуршка, антидинастичка политика којој је коначни цил> било: уједињење свих Срба и Хрвата. Рад српско-хрватске коалиције толико је познат да о томе не треба овде трошити речк. НеКу претерати, ако кажем да је рад српско-хрватске коалиције најсветлија страница у политичкој историји Срба и Хрвата у бившој Аустроугарској Монархији. У тој политичкој акцији највиднију је улогу итрао Светозар Прибићевић, остајуКи веран и доследан сво.м политичко.м идеалу из младих дана: мисти народног јединства Срба, Хрвата и Стовенаца. У целој овој акцији око Задарске и Рије^же Резолуције и у политичкој борби, коју води српско-хрватска коалици-

Пасле уЈедмњен>д Долази осЈОбођење и уЈемињеље, као плод успошног ратовања и победе, коју је извојевала јуначка фпска војска уз помоК југостовенсккх чета и чоКних савезничк»тх армија. Треба да се то уједи н>ење и формално проведе. Образује се у Загребу Наролно Веће, у које улазе представници Срба, Хрвата и Словенаца из разорене Монархије. Доноси се одлука о присајед}в1>ењу чрватско-српско-с-товеначких крајева Србиж Долази до историјског акта од 1. децечбра 1918. И ту у првич редовима вијичо СветОзара ПрнОиНевића. Опет нема ту на хеЈу Стјепана Ралића! По најновијим изјавама Рудолфа Хериега, једнога од вођа радиКеваца — При биКевкК је у Народном ВеКу под фуфмом народног јединства проводио велико-српство — хвге.монију Срба. «А против тОга )е устао језини Стјепан аРдиђ. Он је тада — 24. студенога 1918. — про^ласио начело самоодређења хрватскога Царода«. РадиК је дакле веК тада окренуо Београду леђа. Њему је Београ* црн пре него што се знало за батине. за његову корупцију, за његову неспособност у администрацији. Он неКе у Београд, он неКе јединствену државу, Кра.^епиму С. X. С., не признаЈС д»тастије КарађорђевиКа он тежи ка самоста.тној хрватскоЈ реп>блици: се.г.ачкој, миро .Ђубивој, човечанској. На том путу стиже он у Пешту, Беч, Лондон. Москву, на крају крајевз нађе се у мишијој рупи (не на барикадама — како му је криво прорекао паришки професор), а оданде «с оне стране 5раве» — одакле се коначно приближио Београду Стјепан Рахић, по карактеру свом, по темпераменту свом, створен да прави скокове у политици, направи и у ове дане један крупни ба11о, од Савла постаде Павле, од републиканш посЈаје монархиста, од ан гидинастичара династичар, приста лкца Јединствене, цвнтралистички управ|л>ане Крал>евине по Видовданском Уставу. Да ли из страха или из политичког оопортункзма или уз убеђења — не маримо испнтивати. Ствар је РадиКева и онако ™ $иђ јиЈЈсе, па треба оставити суду ' да доносе своју пресуду. Главно је сада да стриц Стјепан на делу покаже и оствари оно. што је онако лепо у беседи казао синовац Павле. На другој страни стоји Светозар ПрибкКевкК, који консеквентно г^оводи политику народног и државног јединства и у новој Краљевини С. X. С. — увек достедан својој ранијој идеологији и политичкој концегаоији, а у складу са програмом демократске странке. Замера му се, да је преоштар у својбј тактици, да је крив због батинаштва, због прогона Хрвата, због корупције, због лоше администраш^је, због претеране централизације, због хегемоније Србз, због зеликосрлске политике у овој државн. Једном речи: свему злу у нашој отаџбини, кркв је Светозар ПрибкКевиК. Потребна наломена Није моја задаКа, да овде од тих опту-

ја у цил>у остварења заЈедничког идвала:, браним Светозара ПрибиКевиКа. Је

народног јединства Срба, Хрвата и Словенаца — не видн се више Стјепан Радић! Он веК тада иде својкм путем, који не води зближавању Срба и Хрвата. него удал>ивању њиховом. У борби. коју је водила српско-хрват ска коалиција, били су у прокм редовкма чланови српске самосталне странке, на челу са Светозаром ПрибиКевиКем. Баш ти Срби борил;! су се најодлучније за по.татичка права Хрватске, и није им сметало ни име ни застава хрватска. а нису се боЈали ни хегемоније Хрвата. Ушло се у борбу са пуно одушевл>ења, искрености и вере у коначну победу праве народне мисти. Такви су били онда и Хрвати, који су се налазили у колу српско-хрватске коалиције. У време ратова Дошао јс ВаЈкански ргт. СјаЈне победе српске војске код Куманова и Битол>а па на Брегалници изазваше у редовича наших до тада најбол>их пријател>а и једномишл>еника бојазни, да Ке поскочити шаксе српском делу нашег иарода, дд Ке доКи до хегечоније Срба, иа штету Хрвата. Осетили смо, како су веки и најол наших другова охлазиили. потт> стили, клоиули у својој зо тааа чврстоЈ вери у народно ј^динство С X. С Некоји нађо|це се доцније и у загрлају са Стјепаном РадиКем Хвала Богу, били су то р^тки кзузеци. Дошао |е и велики светски рагт. Он је онемогуКио сваку живл>у политичку акцију. Сачо се шапутало, уздисало, стрепило, сањало. Како ко...! Најбат»е је преко тога бацити копрену заборава и не Јирати у ту црку страну наше иајближе историје; не вређати ране још нсзацеЛА*не. I

дно, држим, да могу констатовати: да Је он од првога часа, када је почео политички мислити и делати, па до дана данашњега ксжсеквентно заступао мисао народног јединства и да није никада одступао од свога основног политичког начела, по коме може да постоји под жезлом династије Кара))орђевиКа само једна, јединствена Крал>евина Срба, Хрвата и Словенаца. Може се реКи, да је Светозар ма)стор у ицеоЈогији, а Стјепан ма)стор у тактици. Светозару је главно идеја, принцип; Стипи је главно чсЈментани успе.х и њвму за љубав вешто тактицира, својо поступке удешава према менталитету маса, демагогише, а идеја му је спородна кзчена по (КУгреби. Ко радк, ко ствара таЈ мора и да погреши. Ако има грешака на обе стране: Светозар никада нс греши у идеји, него можда само у тактици. Сткпа не греши у тактици — али је велик грешник у идеји. Ако је дакле било: .Ресса*иг Јп1га е1 ех!га шигов" — у сваком случају Светозар је — са гледишта интереса наше отаџбине и троименог народа нашег — далеко мањи <ггреижнкл него Стипа. "Греси- Светозарови иигчезавају спрам греха С типкних! Па ипак, многи се отимају за пријател>ство Стјепана РадиКа, спречни да чу све опросте и да са њич колаборирају. И он хоКе са сваким, само не са Светозаром! Стаки ддн чујемо у читамо овакове изјаве радиКеваиа: «Сигурно је, да са Самосталном Демократском Странком не може да буде никаквог аранжмана и никакве кочбинаиије, јер је за селлчку странку (РадиКеву) јелнна сатисфакција, ла из јелне новс комбинације испадиу самостаЈни лемократиЂ.

Добар ттотитичар не може реКи, да ап солутно никада неКе сарађивати с Дру гим којкм политич&ром. Чуо сам више пута изЈаве Светозарове, да сж неКе да сарађује са онаквим Радићем, какав јо доскора био. Он је радије цепао и демократску странку него да сарађује сз ~>наквим Раднћем, какав је он био прс годину дана и до пре неколико дана. РадиК и радиКевци су говорили, да неКе никада ступити у везу са радикалима као представницима великосрпске политике, батинашгва, корупције и свију зала која долазе кз Београда — па, чождд ипак није далеко час, када Ке со рад»*Кевци наКи у загрл>ају са раднкалима! Кад је то РадиК могао да >-чини преко ноКи, без икакве резерве, без икакве одступнице, без етапа; кад је могао да прог>та толике пијујс: монархију, династијУ, Видовдански Устав, радикале — неКе му шкоднти ако прогута и ту горку пнЈулу, која се зове: Светозар ПрибићевнН. Нека се не брине за своје присталице! Они •е му и то опростити, као што су му опростили и веКе скокове и теже грехе! Г. Стјепан РадиК не треба да заборави, да је некада био у једном колу са Светозаром ПрибиКевиКем, не треба да заборави да је још пре 25 година заједно са Светозаром тр>-био у један гЈас у свву јединства Срба, Хрвата и Словенаца; не треба да заборави, како су се Срби. под вођством Светозара ПрибкКеттКа залагали и исттгали у борби за политичка фава Хрватске; но треба да заборапи на онај природни закон, по коме топлина настаје трењем тамо, где се две плочс рибају — па је природно и то, да је плачен страсти међу Србима и Хрватима раслал>ен највише тамо, где се те две часе додирују, тару (Хрватска) и да би се то тре^ве догађало и без Светозара ПрибиКевиКа, док се год не уклоне хубљи узроци тога процеса. Не треба да се упуштамо у ислитива »ве, ко је више или мање крив овоме стању, у коме се наш народ — наша држа ва — данас налази. Лепо је некад рекао Ст. РадкК: «На путу к' јединству треба да престанемо са оптужбама, ко је крив досадашњем раздору, јер ко хоКе да ује тај не сме да оптужује.» А Св. ПрибиКевиК, приликом последа,е изборно борбе казао је: «Ми чоКемо се споразумети са сваким, који хоКе да буде још бољн, још одлучтдаји. још са аршенији поборнкк идеје једкнства од нас». Г. Стјепан Ралић треба да после г.-иву пепелом, да метне руку на срце и да призна: .Ра(па, рессауЦ" Он треба да се врати на своју стару стазу, на којој се налазио пре 25 година; треба и он и остали наши другови из омладинског кола, који су се окупили око њега, да пригрло ову нашу заједничку отацбину и да на делу покажу, да воле своју садању отацбину као што смо ми волели и бранили своју ужу отаџбину Хрват<жу. Треба Стјепан РадкК и остали другови из на шег кола уједињене С. X. С. о.младине да пруже руке једни другима — не помирбу — него на заједнички рад у корист лепе над отаџбине и дичног нам троименог народа: Хрвата. Словенаца и "!р(5а. Нека ми не замере моји другови из чладих дана, ако сам говорио сувише искрено, отворвно. Но истика, ако је и горка, може понекад д& послужи добру. Моја је најбоља намера и лична жел»а двострука: да — с једне стране — пред шире кругове, који се интвресују актуелним политичким питањима, изнесем чињенте. које су прешле у заборав, а које треба да се з»*аду и у садашњици, а — с друге стране — да својчч друговима из м.-идих дана дадем повода. да размксте о томе, није ли дошао прави час, да се вратимо на своје старе стазе и да с<* спречимо, да у години 1926. достојно прхлавимо 100-годишњицу рођен>а нашег великана др. Светозара МиЈСтиНа, чоја Ке бити ујвдно 30-голншњица покрета ујсдињене С. X. С. омладине око Наролие Мисји. Београл, чаја 1925. Ј-Р МИЈАН КОСТИЋ

Богато иаслеђе нз Пшепк Смромаита девојма из Сдса код Инђмје иаследница богатог рођана из Пре извесног времена доведека јс ■ нрачарски кварт једна десетогоджии^ девојчииа која је нађона нп улиии г» плаче Изведека пред члан« кварта о 4 )е изјавила да Је дош.та у Београд д. : )л тражи своју еестру Милкцу Кот> р н, села Саса код Инђије, која је пр«* годину дана одбегла од куКе. Међутн* МилтЈцу није могла да нађе по алрес* коју је имала и осгала Је без федсп. ва за живот У кварту се случајно аатекла и једна госпођа, која је изјпвмдј да ће девојчкцу примити код себе у службу за извесно време. Девојчии., пристала и отишла са дамом Ч,тан врачарског кварта г ЛазиК. у. познао се за време рата, у Пожареш;у са једним чланом Америчко Мисије нким То.масом Колби-ом, са којкм * одржавао ста.тну прсписку. Пре два дана добио је г. ЛазиК с* свог познаника, који је сада прокурвтор у Пинсетолу у Америии. писчо, у коме га овај моли, да се распита о Милици Јоце Котура из села Саса, крвј Инђијо, пошто је тој девојчици једам н-ен рођак завештао богато наследство Члан је одмах позвао Милкчину сестру, ?л се обавести о богатој наследттцм. Али, девојчица није могла да даде никакве податке о њој, осим да је чула д :е налази у Беофаду. И тако, док Милица перуКи ввроват но посуђе у некој загушл>ив0ј кухи*л и не сања о доларима. очекује је богатв пастеђе и раскошан живот. За Милицом по.ткиија трага да је обавести о изненадној феКи.

Шта треба путннцнша ко ■ стнжу у Београд н одлазе из Београда? Неккх 40 возова дневно стигну у Београд. На хиљаде путника јури од јутра до мрака по београдским перонима, би.то ка излазу, било ка возовима, који треба да пођу у свима гтравцима за унутрашњост. Међу овим путницима много )е странаца који не знају наш језик, много је опет сиромашних којима је сваки динар скуп, а врло су велике тешкоКе изнети до свога стана сав пртљаг, кога је путник собом понео. Подвоз је у Београду, било колима било аутомобилом, тако папрен и немогуК за средњи сталеж, као да је највеКи луксуз. Често коила више, чего цела железничка карта. Због тога }е крајње време, да г. Минкстар СаобраКаја, ко)и је гкжазао врло много подузетности, уведе на београдској станицн једно оделење где Ке путници чим стигну предавати своје пртл>аге: кофере, пакете, а одатле Ке се аутомобилом и по најнижој тарифи разносити по целом Београду. Странцима би овим било нарочтгго олакшано. Тако ксто, ово оделење би се побринуло и за пренос пртљага на станицу и тиме допринело врло много уредноч фуикционисању промета на београдској железкЈтчкој станици.

ПОРЕЗНА КЊИЖИЦА 2 °о порез за илмештеннка н СПИСАК РАДЕНИКА (Табак за уплате) за разрсд пореза од телесних радннка у смислу члана 56. Закопа о буоетскоЈ лванаестнпи за мссеце априла—јула, 1925. год. 6р. 16.929/925. могу се добитн код ШтампарпЈс Пилншер н Станишић, Новн Сад 100 књижица 100 дии.. 100списак (лупло) 100 днн. Код мање маручбине аарачун« се поштармна.

Нз Управе Народк Банке Управа Нлродне Б»н*е унолнлл жжс > да обЈАВимо следеће оаођцггене: <У Ноаостимз од 1в о. м. препггаиПАНА )е Јодна влгт нз Хрмт« од 1в о. м.. у злЈоЈ се п> во[»и о всклкоом сувобу нвмеН? Господнна Мнннстра <1 >иплн <-нја. Г-тлвног Днрлкторл Народне Банке г. д-р Новлловнћа с једне стрлне н Гуворнера Наг>одне Банке с др уге от раис. Ц«а т* влгт од почетна до кра>* жгпгуно )е иамишл>она н нс одговара тткин »

ПРИОПЕО ЈЕ ПРАШАК «САНИТАС» )едипо онгурно средство против буба-шваба, стеиица, буба и мува. Добија се само у дрогорији <Сапитас», Кнез Михајлова 5 и у Н[1В.цима у шффимсријошј радњн «Санитас *.