Време, 20. 06. 1925., стр. 5

О блта, 20. јуна 1925

Страна 5

ВИДНЕ РЕФОРМЕ НА УНИВЕРЗИТЕ1У Отћлањање политике са. највише београдсКе школе „А&о студенгн Љеде подићв своЈ дои у Београду они морају пресгогн са странчорењем но универзигегу, рекао нам Је ректор г. Павде Поповић Ако се сала у аулу београдског | н *рв. освоино итеа гол.: Улруж «>е Ртс« Бо\-ниверзитета, примепЛе о? одмах нека гоелова, основано 1023 гох прогека на преом кораку. То ће опазит* | >С ем ових др> шк1ва, ни једно друго чзк и они. који само Једном годишње ни ^ признато. Према то .ме на објави кроче на ункверзитет, на Св Саву. Зи- тЈС у могле бити истицане. Полако се подоеп нису више покртее^ објавама и об- ! чела исе.ч »авати политичка архива са уни,л»г.1амз, оном силеогом п-ката пла- ! верзитета. која је мог.и довестн до коб9мх, белих, црвених, поз^ганица ка партн)- КН х последииа

ИЗ НАШИХ КРАЈЕВА

схе зборове и агитационих листа, који су лх2вз_ти атмосФеру некакве провинцијске счтштинске судкице, партијски затроване. Сада је само толико табли, ко;ико нма факултета у згради. Об : аве су в»»дл>иве и \-ређене ОсеНа се рех Четири велика празна места, на четири зида ауле, чекају на велгесе мермерне плоче, у које ће се урезати >*мена свих изп?н\'лих сгудената у \шнулим ратовима. Стварно, друга атмосфера око нас.'Осећамо се у високој школи. После смо дозкали да >е ректор унизеозитета г. Павле Поповић, пошао већ нагло са извесним реформама у универзитетском животу. Због тих реформи, закуцали смо јуче ка г. ректоровим врати>1а. — Ви желите нешто да чујете о малим усзменама. што сте их виде.™? упита нас г. Павле Поповић. Прво што бих желео, ЈО је за београдски студенти саграде свој до*, онакав, по прилици, какав су чланови »Обилића« могли видети свуда по Пољској, где год су се појавили: у Вар* пгави, Лавову, Кракову, С8 >'да. Али они то не иогу учинити, не могу никад, ако и зал>е остану затооеани по.титтоирањем на унтверзтету. Због тога желим, да пожпику ;."клоним са високе школе. Људи који ое овде спремају за највише позиве у животу не смеју биш још у годинама најнежније зрелости експлоатисани и заробљ^гоани од политичких ђилкоша. Нисам против тога, да млади л>уди не политизирају, да се не упуштају у политичме идеје. То је васгоггање баш најбоље. У старој Грчкој, док је Сократ проповедао, младеж се свестрано образовала како у философији. кжлтжевности, уметности, та ко и политици. Васшггање је данас такво у Енглеској, на универзитетима Треба ,да буде и код нас, јер је врло добро. Алј се због тога странчарење не сме уводггти у ове просветне одаје, странчарен>е са огг иим страстима и личним шићарима. То најмање њ*1ма може користити, а често ни странака. Ја сам то.тико наиван да аерујем, за кад би се студенти обратил! иа коме шеф%- партије он би пријатељаси и мудро казао: »избаците полишку док сте у шко.то«. Због тога сам *тскупд>ени.м студентима рекао: »докле год ви тако оштро оолитизирате и ломите копља за туђе рачуне, дотле нећете имати свога, студентсхог дома, јер ни чаршија, која обитто даје универзитетској омладж«, неће да чује сада за вас«. И још сам им казао, да ће дома бши, ако се пође новим стазама и буде радило новга иетодама. Ангажоваће се за њих и најугледније београдске да.ме, оне које су у сгању и ново Куманово да добиј>' а камо м да створе је;вн дом за студенте. Та акција треба да буде на јесен отпочета у аеликом стилу, за смештај свих универзитетских ђака. који су без доброг стања или стигну из ун>трашњости. Због тога је требало почети из почетКа. Једнога дана појавила) ое на ректоро^ој табли ова објава: 3«6рев»ује св у просторнјама \тшверзнтетски! згрвда лепнтл цлн вешатн објаве ђачких удружења соја внсу прнзната од стране унн%врзнтетсхнх властн. Када је ово било изашло, настало је зитање која су све друдитва призната? Го је убрзо било одлучено. Призната су замо оеа: 1.) Велике организације и хумана друштва сФонд» снромашннх студената Уннверзит -1са, основан 1674 год.; Удружење Студенткнња, основано 1922 гох: Удружење Студената Богослова, осноЕано 1623 год.; Академско Пеначко Друштвс- сОбндић>, основано 1864 год.; Свесловенско Коло, основано 1920 год.; Сту-

Је се наставила у свој досадањој анархији. ^Универзитет је стао на гледаште, да ђачка удружења, — која су иначе по сво»км статлтима означена од студентске стране као »неполитичка« — требају да остану у духу својих статута. Некада наши студенти, они давно, из 1971 годдае, када је први пут основано »Побратимство« нт»с\' жуди.и за политичким успесима. Они су онда тражили ореол у поезији. У првом листу, била су многа стихотворенија и много превола лирских, често од укуса. Тургењев је ту најпре предвођен, у листу ^Побратимству« и то баш »Пролећне воле« Студенти из 1850 г. настављају т>' традтшију, Тек 1890 год»*не, када Ј*е на универзитетч' настала промена завођењем семдаара. значај ових у\жина ое мења а прсти полиптчаоа већ хватају за капут на-млађе интелектуалце. Тада први пут, ехо са улице. продире у аулу. И то негат5гано је дејствовало, види се -обро данас. када су на ут«верзитету не 500 и 600 студената. већ 6000. «Ето који су мотиви нагнали Ј-ниверзитетску управу да полако експортира у мери могућега сав политички багаж са универзитета на улицу. Партијских зборова више овде неће бити. Школа ће остати школа Студенти морају да мисле не само на себе већ и на оне који сутра долазе да студирају. Морају мислити на свој дом. И сад су сви одушевл>ени идејом тога будућег и скорог дома. Сами ће прикупл>ати прилоге. Сами ће чак. рекли су, носити малтер цео дан или пЈЈавити прозор и \ттисати у књигу споменииу, да су тога дана то и то радили за овај дом. «Направ .Ђен је и један одбор, под председништвом ректора а као потпредседн'«!чи су: професори УниверзЈггета г. г. Драг. Анастасијевић, Ђорђе Јовановић, Иван Ђаја, Алек. Костић, Бранко Поповић. То ће бити један управни одбор а сеи тога, студенти из свих 29 признатих друштава образовали су др>ги, акциони одбор, коме ће председавати г. Ђорђе Јовановић, офесор Универзитета и члан горњег управног одбора. И сад, веруЈ *емо, настаће на универзитету једна епоха сталожености и студиозног рада, јер на знању почиза будућност*. индустријн у јужиој србкји Скопље, 19. јуна. — Индустрија на југу. битно се разликује од индустрије друптх крајева, јер није имала ни погодне политичке прилике за развој, нити већу помоћ од државе. Индустријска предузећа, која су постојала раније, или су потпуно уништена или јако оштећена. Тако од 1919 год. у целој Јужној Срб»:ји није постојало ни једно индустријско предузеће способно за рад. Нешто мало учинила је приватна иници.итива Тражи се да штдустријска предузећа буду ослобођена од порезе за известан фој година; да се добије землиште за подизање предузећа; и да се добију дугорочни крелити са малим интересо.м. Пошто Јужна Србија нема довол>но кредита, то се пред лаже оснивање индустријске банке са уделом државе или добијање кредита од Народне Банке или напослетку добцјање кредита од нарочитог зајма код Хипотекарне Банке. Захтева се дал>е добија»тме обвезница ратне штете. Подноси се на име обвезница ратне штете. Подноси напослетку још неколттко мањих захтева. У току ове године подигнуте су две фабрике и то: фабрика макарона и других теста Богдана Сзободе и фабрика јСапуна Саве Печеновића и Ристе Пипер-

СР6ИЈА Политичко убиство? — Умка, 19 јуна- Матеја Снмић. к«ет села Баљеваа, оншткне конатнчке погннуо јл данас око 4 н по члсл. УЛнство Је нолнтшЈкв прнроле. јвр је Матеја бно рвднкалскн првак среаа послвског. Крнмп је у рукака властн. (Врвмо). ВОЈВОДИНА Цигани мз Руиуиијв. — Новн Слл. 18 јуна: Венерас је вовосзјгм подптгија уалсн.и ЈЈазаоа Јокснмовнћа н Драпгтнна Отојановзћа, цнгано нз РумуннЈе, глјн су с* скитали по граду и улазплн V поједнне куће. Пошто су бсз аг.права, бнће ггротвранн. (Врвме). Хигијенскз иаложба »атворвна — Соубор, 19 (тна: Хнгпјенска нллоасба у Сокбору коју јо посетнло око 15.000 људн, затворена јв. Јлдно оделење тв нзложбе бнће пренето у Вуковар, С. Мнтровнцу & евонттално н у Вннковпе. (Врвие). Пожар у фабрици чвтака. — Суботнца, 19 јуна: Прошле ноћп гром је ударно у овлатн>у фабрнку четака Вугопа ВаЈса н проузроковао (>громан пожтр, јер је магацнн бно п .\"н матернјала. Магаднн, као н пнтава фабрнка, нпгоролн су упркоо ноасртвоваи.у овдагаплгх ватрога.^аца. којн су нетиорно раднлн, ла бн што внше ол ватре спаслн. Штвта нзноон првко 1.000.000 двнара. (Време). Б0СНА И ХЕРЦЕГ0ВИНА Смрт Хвџи Хамнда Сврзо. — Сарајево, 19 ј >"на: Ј>"че је премннуо п данас глхран>ен уз огромно утешће СрЛа мЈ'слнмана н правог .тав1гнх познатн шмгнонллнн борац д-р ХаџнХамнл С врзо . бнвтцн наролнн посланик демократскв стралке, бнвши члап народног вгћл и члан управног одбора Градске Штедноннце. Покојннх Је бно аа време рата ннтерннран у Араду н Бнхаћу. За врсме борба Срба протнв А^—гмтЈе. Свгзо с нстакао као велнкн Србнл. Тестаментом је оставно целок\'пво своЈе нмање к>'лтурннм н просветнмм друштвлма Просввти и Гајрвту. Ово је првн сл^ч&ј после ослобођеЕ >а. ла један муслнман остав.1л своје имање Поосеети. (Врене). Убиство због к>иве. — Мостар, 19 јуна: Јуче су атазлзфмн дотералн у окружнн затвор ВндоЈа "Бевђевпћа нз Коњипа. због убнства. које јв пре неколнко дана нзвршно на једној њивп. Свађајућн ое са својвм ммпгнјом Јовом Петкоетћем због Јелне спорне њнве. међу њнма јв дошло ло туте. Вндоје је потегао нож п свога протнвннка в пјтв ранно услед чега Је овај подлегао ранама. (Време). Несносив мега око Мостеоа. — Мостар, 19 јуна: Последа.н1 дана )в у Мостару завладала несносна вотћнна. Услед жеге изгорела су жвта на многнм њпвама. те су сељацн због тога јако забрннутн. (Време).

Судбина наше Опере п. Г. Христић омета правилан рал у Опсри и ствара хаос

Првтив ннфлацн г Поводом к«змуннкса Нарозшв Банке, коЈн смо донелн у претпрошлом броју нашега лпста, обавештени смо у МппнстарстЕу Фкнапснја да г. д-р Огојаднновнћ стош на гледншту антнннфлацнЈе н да су све веств о трвжењт крвднта код Народне Банкв неосновале. Мнннстар Фнвалсн>а ће прнлнком првтреса дванаестнпа датн опширну нзјаву о стаау иајттргт фннанснја.

дентско Друштво за Лигу Народа, основано ковића. У Велесу је подигнута фабрика Г, м"|- И Г ДУ ш ^ на ,зејтина м чаковог

тнпе, основано 1924 год.; Друштво Са Ђпрнаа н Методија, ошовано 1923 год.: Академско Апстинентско Друштво, основано 1909 год.; Спорт Клуб, основан 1919. год. 2.) Стручиа друштва за негоеање науке Пранззнко Друпгтво, основано 1690 гох; Отуденпско Географсво Друппво, ооновано 1921 год.; Удружење Студената Исгоричара, основано 1924 год.; Удр. Студената МатеМагнчара, основано 1924 год.; Удр. Отудената Гволога. основано 1923 год; Удр. Сгудената Бнолога, основано 1921 год.; Удр. Огудената Хемнчара, основано 1905 год,; Удр. Студенага за Српскн Језик и Југословенску Књнжев*ост, основано 1925 год; Техннчко Друппво, основано 1921 год.; Удружење Студената Аргатектуре, <хновано 1924 год.; Удружење Огудената Машннаца, основано 1922 год.; Удр'жење Студената Меднцинора, основано 1920 гох; Удружење Студената Агронома, основано 1921 год.; Удружење Огудендта Шумара, основано 1924 год. 3.) Р ^с.ча с т, -деитска друштва Удружење Рускнх Огудената. основано 1921 год.; Удружење Стулената Руса Тетиичара •+аг+.м., ГГЛ • Улшж&њв Меднцн-

зрна), док се у Куманову подиже велики млин. Индустрија у Јужној Србији миого ће добити подизањем електтмтчне централе у Тетову, која ће располагати са 3.000 коњских снага, тако, да ће давати струју Тетову. Скопљу, Гостивару и свима местима у околини. Централу подиже једно друштво, у коме имају удела тетовачке 52 од сто а сколске и лесковачке банке 48 со сто. (Вре.це).

ШЛЂНРСКК РНДВИЦН У НОВОИ СНДУ Нови Сад 19 јуна, — У току прексиноћне потере, новосааска полиција ухапсила је двојицу мађарских радника Јосифа Монтага и Белу Хоглара. Они су прошле недел>е у 3 сата изјутра прешли нашу границу без пасоша. У Субот*тци су од неке радничке организаштје добили помоћ- Пошто се шку осећали сигурни у Суботаци, дошли су у Неви Сад, где их је полиција при-ижом потере ухапсила. На састушању су изјавили, да у Мађарској нису имали посла, а и полиштја их је гањала рали комунизма. Хоглар вели. ла је после комунистичког режима у Мађарско.ј побегао у Чехо-Стовачку. Када је мистио, да је полиција заборавила на њега, вратио се у Пешту. Ту је био запослен у Ганцовој 'фабриии и фунгирао као радштчки повереник. Једном приликом дошао је у сукоб са директором фабрике и побегао Ј*е у Румунију. Тако је дуже времена лутао по разним државама и најзад дошао у Југославију. Монтаг ве.ти да је побегао од комунистичког режима. Они су се случајно нашли у Келебији и заједно су прешли гранииу. Осуђени су на по 14 дана затвора због недозвољеног преласка границе. Полиција ипак водјј истраг>' о правим намерама њихова преласка. (Време).

КН&ИГЕ и листови политички ГЛАСНИК Политнчни Гласник за ову недел>у, број 15, лоносн нзмеђу осталог КраЈ Нацноналног Блока, од уводннчара; Г. Војнслав Маринкоонћ противу спол>пе полнтнке државе. ол Момвра Низолнћа; Москва на послу у Кнни; Ш^ска пнсма; Никола Други н велнкн кне-

^ С 0 Л

једино сигурно средство за утамањигање буба-швабд, руса и т. д. добије се свуда где су видљиви Русолин плакатн и у радњама, које држе оригиналнн лепак за муве: Медос и Аероксон Извештаји телефон 21-96

Јавна је тајна и то певачи, солисте и чланови збора, међу собом причају и не крију, да кад опером диригује капелник г. Христић могу певати што му драго, «}ер он то и *иаче неће чути*. Ја тврлим да г. Христић нема префињеног музичког слуха. Његово уво није кадро да одмах запази сваку грешку у оркестру или на позорници, бар не сваку финију грешку, а то је један фаталан недостатак за диригента. Један капедпик на пр.: примно у јвдну од г. Храстнћввнх оперв, да Је спремн и диригу^е 7лп репризу. Првко двгдесет грешака нашао је он. прнлнком проба, у орЈсестарскга глаговзиа. — грешакл, коЈе г. Христић није чјо ннти поправво. У оцори сМаноп» (сцгаа пред клпелом) пвва мешовити абор позади сцепе. и 1 капме, у два маха једпу црквену посму. Први п>т јс завршава акордом О-Јиг. а чруги п т сл Н-гпо'!. За све време док је г. Хрнстнћ управлло овом опером збор је обл цута ову песму завршавао са 0-<Јиг акпрдоу. Те* гзд јс члпојшнк г Полнћ прнмио да управл .1 овом опером. поправио Је ову грешку пр<ма орнгипалу. Кад је. пак, г. Хржгтић пои^вз уаео ову ј своју оперу да днригује, он ннје нн прчметио, овт поправку и мнрно јо пр^шзо преко тога места. као да ннгата ниЈе пи * било поправј Л>РНО. ! Кад сам једном Ја днчно заменпо г. ХриI стнћа, (док је он бно на неком одсуству) и ј дириговао једну од њега спремл>вну оперу, наишзо сам. осим на неколико снтннх грешака у оркестру. и на Једну велнку. грубу погрешку у једном орквстарсхом глагу. којв апсолутно не бн смала да се непрнметно промакн^ иавеж|5аном слуху једнога рутиннраног капслннка. У једвом домннавт-сетггакорЈУ бнла Је грешком преггисива&А ставл>оаа мала тврца у место велнт.е. Може ли се н замислнти ла и?дан каплиннк не чује чвггу вођнцу П-е1«оп). 1 Е. то ср. внднте. десндо г. Отевану Хрнстнћу. Било би олвише дуго и досадно на овоме месту и дал>е износити и ређати све детале, који аАсолутно тачно утвођују моје наводе, да је с. Стеван Христић јеј дан врЈо СЈаб хиригент, — ј*р нема ни 1 ритма ни потребног сгуха. Ако се г. Христић не слаже са овим I мојим мишљењем, и ако хоће да докаже ј да ја то све говорим из неке злобе или | пакости, нека тражи да се одреди један ! лири од стручних људи, пред којима бих : ја био обавезан да све своЈ *е наводе до ' С1овца и докажем. Какав је г. Христић као стужбеник? Ако г. Стевану Христићу дате који посао да га сврши у одређеном року, знај! те у напред да неће бити готом. Ако га зовнете на какву седницу, знај; те да ће или задоцнити или у опште неће ! доћи. Врло ретке су биле те пробе, на које ;е г. Христић дошао на време. Била је опште позната нстина, да пробе, заказане од капелника г. Христића, никада нису почињале у заказано време, — увек је морало бити каквог задоцња- ј вања и због тога, разуме се, долазило врло често до препирке и размирице. Колика је била велика неуредност и непоштовање дужности од стране г. Ст. Христића најбол>е ће се још видети из једног мог реферата, који сам био принуђен, и рокрај свих обзира, да поднесем, као Директор Опере, талањем Управнику Народног Позоришта, г. М. Гролу. Тај реферат од 18. фебруара 1922 врло ј *е опширан, и до детал>а износи сву | алжавост г. Христића. Ту се износи да^ тум по датум како г. Хрисптћ не иде на ' пробе и не ради са оркестром те због тога комади доживл>ују фиаско. На крају, ево шта сам казао о спремању «Фауста»: 3. деце.мбра почеле су пробе за оперу лФаусп> (за солисте и збор). Солисте спрема г. Нел>идов, а збор г. Колчевски,, — наши коррепетитори. Данас је 18. фе-ј бруар и г. Христић од 3. децембра па до ј данас ни једну пробу за оперу «Фауст» ј није лично сам држао, нити ма и једну, кој"у су други у место њега држали, обишао и њихов рад проконтролисао. Са таквим ралом капелника г. Христића нисам задовол>ан; тако се не ствара репертоар, толиок потребан једној младој опери као што је наша. Г. Стеван Христић је доста слаб диригент, можда најстабији међу нашим капелницима и само честим пробама, савесни.м и ревносним радом на овим^ може да посптгне жељени тачан контакт између позорнице и оркестра, — а да тога врло често нема кад он диригује, видело се и чуло најбоље на синоћној представи, где је ансамбл био испод сваке критике. Свој реферат о лености, немару и ал>кавости г. Христића завршио сам овим речима: «Овај рефврат подносим Управнику само с тога, Што сам сва лруга средства већ исцрпио; ни пријател>ске опомене, ни писмена наређења нису могла ло сала да помогну да капелника г. Христића натграју на рад.» Непостушност и неуредност у атужбеној дужности г. Стевана Христића позната је врло лобро и Уметничко Оделењу Министарства Просвете. — У оној истој соби у којој је спремл>ено оно чувено незаконито решење, којим се ја разрешавам од дужности Помоћника Управника Нарол. Позоришта и упућујем као ' диригент у оперу, где остаје и лал>е као .вршилац дужности директора мој млађи

чиновник — по рангу и плати, — г. Стеван Христић, — у тој истој соби Уметничког Оделења, причано ми је, концем прошле сезоне, много лепих ствари о г. Христићу, као по све непослушном и неуредном чиновнику. — Он је, на име, добио из Уметничког Оделења мкнистарско наређење да, као ИзасЈаник Госп. Министра Просвете, присуствује испитима у Музичкој Школи «Станковићт>. — Г. Христић не само да није извршио ту министарску наредбу, да тим испитима присуствује, него чак иије ни пригвирио у ту школу, нити је икакав извештај о то*е поднео! Пос1е свега овога, до сада изложенога, може се врло јасно видети колико може да омета правилан рад у нашој опери, ко.тико хаоса може да створи у служби један неуредан и у раду немарљив службеник. Е па таквог једног човека поставили су, — и то баш они, који су знали све те њ(«ове лоше особине, — за шефа једне установе, где мора све да иде у највећем реду по тачности као на каквој жел>езничкој станици, и где се свако вече полаже јавно — пред публиком рачун о раду и реду преко дана. Жалостан је такав шеф станице! — И за то није никакво чудо, што се у његовој станици возови тако често задоцњавају, искачу из шина, па чак по који пут и сударају. Ст. Бининки.

Гтрави лекари у Нпвош Саду Нови Сад, 19 јуна. — Данас пре подне у 11 часова брзим возом стигла је у Нови Сад једна група страних лекара, који су до сада били у Јужној Србији. Они су у току данашњег дана разгледали здравствене институције у Новом Саду: Државну Болницу, Епидемиолошки Завод, Пастеров Завод, аутоколону Министарства Народног Здравља ит.д. Ваш сарадник је имао прилике да разговара са овим страним лекарима и да их упита о њиховим импресија.ма у Јужној Србији и здравственим инстмтуцијама у тамошњим крајевима. Лекари не могу да се нахвале хигијенским уређењима у тамошњим крајевима. Изненађени су и очарани одличним уређењем амбуланта, хигијенских и заразних установа у јужним крајевима.

Југослопенсћи Дерби Дунавско Коло Јахача «Кнео Мнханло* прмрекхчо у недељу 21 јуна свој четвртн летњж тркачкн састана^ — Југословвнскм Дерби нахрада 97.625 дннара. Лнцптацпја грла ће св одржати у суботт 20 оа м-па у 9 часова у вече вод сКаснго* ва Терагијама. Почетак трка тачно у 4 часа по подне. Нарочнти велнкн путннчкн пароброд пола^ зи са савског Прпстаништа т 3 часа по поднв за превоз посетнлзца на тркалнште н нрвћа се по овршеннм тркама. Тако исто вововн којн полаав у то време стаће код Цареве Ћупрнје прн одласку н прн повратку по свршеннм тркама. Услед К1ГПТД. које су омвле последњн тркачкн састанак, Управа Кола Јатача одлучнла је да трећн дан летњег састанка нспадне <-асвнм нз програма, а да се четвртн дан — Дербн одржи. као пгто је бнло предвнђаао 21 о. м. С обанром на особнту важност ове трке, нзнећемо успехе н шансе поједнннх грла и штала. Штала Јулија Лелбзха нма у Дербнју дв. крака Ђенђ-Хармат н Раблоа. "Бен1)-Хармат је добнла прошле годнце две грке, оба пуха нспред Моје Вол>е. једна од ови трка је бнла Костолац. једна врста Дербнја за двогодце. Мећутим. Ћ-нђ-Хармат је бнла једном н четврта, нза Мо^е Вол>е, Маре н Даннце. Ож године 'е ^енћ-Хармат трчала трн пута. пран п)~г је била трећа иза МоЈе Вол>е н Ваиаре,другн пут прва пспред Војводс, трећн пут друга нза Валхаре. И ако је 1>енђ-Хармат ;еднно грло на нашем тркалишту које ове годнне тукло Во^воду ипак њене шансе за Дербн нису тако сјајне. Ни друто Лелбахоно грло, Рабдо, не улнва внше поверенл. Он је додуше ове године био увек првн. алн зл.то всћнном ннје нмао о.тбил.не конкуренте. Државна Ергела Љубичево нма ове годнае за Дербн трн грла- Војводу. ВЈЈргилија и Взлхару. Војвода је ове годнне крак крзкова, тукао"те све трогсде ждребце сем Раблоа, с којнм ннје трчао, а пгго ~у много важннје, тукао је н Долу, Бл>ена, Антнјеа н С еднду . Овакав успех Је реддк на нашем тркллншту. п Војвода има нного шанса да у недел>у по четвђтн пут преће први кроз цил>. Виргилл-е н Валхара, н поред својс велнке вредносги не могу очекивати победу, јер онн нмају да помажу ВоЈводи, а Валхарнна помоћ знат* мпого! Штала д-р Геде Дунђерског. пушта у Дербн два грла: Моју Вољу н Брку. Моја Вољз је прошле голинр два п>та тукла Ђенђ-Хармат, н пута бнла тучена од в- . Костолцу је бпла лруга. алн се па ову трку дају радднчита објашнеља. Овг годнне је трчал* два п^та и оба путз бнла прва: прва пут нспред Валхаре н Т>рнп, другн пут нспрел Валхаре н "Вепћ-Хармата. У трешннгу је. нзглем добро, те се за н>у може рећн да је једино грл« које се може протнвставнтн В ојродн, н ла гз ччк н туче. Брг.ч. онаЈ сјајнн Бпка из'пр-">шле годннр . н<> може впше да се позлл н од н>ега се тражп само да трчн -зл шталу. Петр ^Еарадин не м^же Да се пласнра Д*ннпа ^и имала доста гаанса. алн вер.->ватно да неће пи трчати. 0д непознатнх грла трчс Л>уботен нз шташ Владе Илићз п Камендин нз ергеле Кам«ндин. Оба су Санокрптовн снновн, а то знатн много. Л>убсгген ;е једном трчао н то врло слабо, а.тн му се оно трчаа* н* моаге узетн у обзир. Дагле. кзнднлатн су: Моја Во/уа. Војвода. Љуботен и Камендии, остада су аутса^ерн .