Време, 20. 06. 1925., стр. 6

АДСКА КРОНИКА

Дискуснја је била отворена и ради тога да се репш и питање сме ли Општина да за лази и жртвује електр1«ну централу, а>ко се зајам само по ту цену може лобити, а најважније пнтање је одст>'пање од општинске режије. Општинска управа стоји и данас на гледишту да се задржи комунална режија, али под бољим законодав ством, јер под данашњим околносшма она има својих мана и зајам се тражи само раз« тога да се Београд што пре извуче из тешке ситуације. У поноћ седница је завршена одбијазоеу. овакве понуде г. Данијела и усвајањем преллогп угграве у смислу изјава г. Бобића.

Паклена тучз изтеђу пијаннх другоза Два сгара прнјатеља Сојка ОстојпЉ н Белн Прсггкћ ггрове.тн су прекскноћ једну веселу ноћ. Обпгалн су све ноћнс локале од кафане Три Листа. до варнетеа Лунсор, опробалн сва внна, н кдд су првд зору впделн да нм је од новпа остала само јодна поцепана десетнца, репшлл су да нду на гпаваље својој кућн у Хнлендарској ул. бр. 36. Уснут нм се прнлружно један младнћ, којн је нсто тако као п онн бпо раздраган пнћем, а кога нпсу познавалп. Псшто су се још једном уверклтт, нзврнувпш цепове, да немају новапа, закључилп су да бар заједчички одспава;у остатак ноћн, н твтурајућн. држећн се руку под руку, отншлн су у Сојкнн стан. Тахзн су хтелн да легну. кад се на несрећу Бели наједаред сетн, да му је при плаћан>у пеха код Казбвхв, остао Сојка дужан некнх 80 днлара. С тоса се о^ратн овоме, тражећн да му одмах платн дуг. Како су оботнца бнлп раздраженн ппћем. мало Је треблло па да дође озбил.но до сваће. Увређенн Сојка полетн на

•ЧЈога доугава. ударн га кантом по главн „ . зграбн ?а гупп". Пзмећу обојппе настано стр.ч- ј Завапи кафеџија. И њему се хтело милиховнта туча свнм мог^ћнм предметпма, којн 0 на. Он опт>'ЖИ келнера за крађу. Онда

СЕДНМЦА 0ПШТИНСК01 ОДБОРА Повгуда зајжа г. Данизел.а олбаченаје ПоследуАе дискуснје Општински Одбор јс синоћ донео одлу&зг дл се одбаци понуда заЈма г. ЛаниЈелл Јаввго тачка дневнога реда на слно*»дај сетницн одбора Београдске Општнне биао јв гегга&е зајма. ко)и је, за кллдр«исал>е Боотрада, понудио г. Мак Да«и ^вл. И ако >е с>-дбина ове понуде била ре иЈена још у секдајама, одборничке кдупе 6и*е су готово гтуне У пубЈНдди би.то је «^:олжсо инжењера. а гримеКлн Је » г. др. А4нлорал Недељковић, професор Учиверзитега и директор Поштанске Штедиодаце. Ово 1*нтересоеање одборнииа и публике дошло је свакако отудл, што се на синоћној се^-д+ици није имало аа решн «з«о питаље Мак Данијеловог зајма. него и пигање за)моеа Београдске Општине уопцгге. Дискусија, коју је подпредседник г. Бобкћ отворио одмах после читаља зллисника са грошле седкице, текла је врло отмено. Први пут у овој год>;ни, а друто пут можда у пос.чер:.тном периоду живота наше Опшише на овој се седжвЈи говорило само о интересима Београда, сложно, без много мешања ситних партијских интрига. Београду треба каддрма. то му је једно од жчфотних питања, али Бео град не сме своја питања решавати преко колеш, а још мање сме метати себи нож под грло, бнла је девиза коју је заступала и веКина и опозиција. Предлог олштинске управо да со зајам Мак ДаЈнјела не може гфЈвстгш овакав какав је, примл>ен је једнодушно, што се видело из гозора сбију говорника. Главну критику заЈма изнео је радикалски одборник г. Јован ГаврИЈОвнћ. Мак Данијел нуди четири милиона долара са еашсионим курсом од 84 од сто са 8 од сто »гнтереса. Услов врло повољан за Општин>- да није других устова под којима се зајам даје јер г. Данијел тражи да радове и набааке ск<о калдрм^хања врши сам зајмрдавац, да Општина призна предузи?:ачку награду зајмодавцу, а што је кајглавдаје тражи се, поред државн? гара«у»је, још и електрична централа у експлоатацију за тридссет годијш . За експлоатацију централе зајмодавац нуди гозвлњу кирију од 80.000 долара и извесне инвестиције, које се имају вршити у тоху двадесет првих година закупа, док се за десет последмгх година и.ча само прибирати шк>д. Пре свега, г. Гавр>повић констатује да Онитина и наша држава радовно плапају своје д>тове, па је групи г. Данијела требала централа само зато да што вмве од зајма извуче. ЧепфИ мнлиока долара. кад се одбије емисиони курс изиосе око 193.200.000 дин. Ако се узме да група заради при изради калдрме 17 и по од сто и при набавци иатеријала бар 5 од сто, Општнна за своје радове не добила вжие од 130,000.000 динара. За тих 150.000.000 динара Општина мора вратити, према рачуку г. Гавриловића 453,000.000 динара, кад се узме у оозир време за које се дуг са интсресом враћа. Из свега излази аа Не група својих 150 пилиона исшвтит;? нама 4 гг:-.мнр по 37 и по мклиона годишње док мм л-отемо плаћати тај исти дуг 20 го'.'.: 22 ?лиона годишње. Па и поред свега о- . група тражи центрзлу у закугт. З т:јп : П-.:осто зато што центрзла данас лнје о -о . есет мАштона ДЈГнара прихода, се р-:; Оуде експлоатисала подаатн-и-и каг- - .; даваће и више, док закупна цека ол 80 000 долара изноот данас око 5 им. п-гона лииара. Карактержтику седнице пољукло је г. Тома РазенковнН, двмократа. Сви озборнжг.1 су за зајам, само за зајам под повољ«и}им условима. Поиуђени з°.јам је мали да се израде и неколнко улица, па он предлаже да понуду не треба одбити, него да се и дал»е преговара са групом и тражи веФ1и зајам. па ма се морала и централа дати под закуп. Зеограду је потребна једна милијарда и то треба тражити. Против услова зајма говорио је и г. Ђока Карајовпновић. Зајам није одбијен зато што Општина кије хтела да преговара него зато што нијс могла да преговара. Београд има права по своме данашњем фкнансијском стању да очекује боље услове. Затим су говорили г. г. Ото Гаврнловић, др. Драгољуб АраиђеЈовнћ, Добривоје ПетковиИ, Л1. СокиП, Томц Јовановић, МанојЈовић сви кратко али сви у истом емислу. Дуже су говорили г. г. МихајЈО То^орожћ, о рђавом ста»ву у Београду. и зр. Коста Јовановнћ који је статистиком до:-шзивао да централу не треба никако испуштаги из р>'ку. Централа се постедвих годаж« толико развила да ћо са овом организаиијом моћи увек да подмирује потребе Београда, а из прихода од трамваја може се пислити -ла. полако калдрмисање Београда. Она се више не сме лати у руке приватн^м зр>штвима, јер сс ве1] има рђаео нскуство. И г. г. Тодоровић и др. К. Јодановић гласали су против зајма. После^н говорник у дискусији био је т.гПавЈе КарараЈОвановип па је пог-лредшдник г. БобиН дао свој одговор !;а сва пшзњаг-каја.О' одборници постављали.

ЧУБУРСКЕ СБНЗАЦИЈЕ Судбнаа чаробве вволиае Од Чубуре до Анри Мартоа Врепе је у неколико махова писало о роману чаробне чубурске виолине. Тај роман, веома занимљив да се испричати ј у неколико речи. ' Некн Циганин са Чубуре имао виолину. Из ње је измамљивао чаробне звуке. Његови су га сматрали за чудотворца, и изгласају га за примаша. Чудо није било у прстима примаша, већ у утроби виолине. Примаш је то знао, и свирао је само на тој виолини, али говорио није ником о својој тајни. Тон це виолине, густ и трепетан, имао је драж мистичну и меланхоличну. После смрти примашове породица прода за мале паре инструменат кафеџији Воји Грегорићу, немајући појма о вредности виолине. Воја чуваше раздешено ћемане за свога сина, кад одрасте. Ћемане је лежало, прашљиво и бедно, на полици. Ту га нађе келнер Накић, уновчи виолину врло јевтино, у Загребу. Је ли украо или то учинио по налогу кафеџкје? Мистерија. То је ћемане доспело у руке Јулија Ритера, циганског примаша... Једне вечери падала је страшна киша и чувени виртуоз Франсис Арањи склони се у неку кафаницу, док прође пљусак. Био је запрепашћен звуцима примашеве виолине. Пријатељ виртуозов, Фердинанд Браунер, огромни богаташ, откупи виолину за 200.000 динара од Ритера. Ритер стаде банчити, трошити, веселити се, али га ожалосте пооле неколико дана вешћу да је поступио лудо, јер виолина вреди милионе. Нови власник, Арањи, свирао је на виолини, носио је по Европи, и жњео славу. ПоКазало се да је виолина ретка и драгоиена, од аутентичне кремонске марке. Зачује то сва она гомила из Београда.

КРАЂА ЗБОТ Љ\БАВИ

Каћо је један трговачћи помоћник хтео да постане „отмен" Разносач штофова у удозн „ШерлоКо Ходиса"

ст се у ссбп налази.тн. Док ст се онн ттклн, непознати 1е у полеткт мпрно лезкал т постсљн н сеттрно. А, кад јо вндео да 6 орС»л отимп маха. и сам св умеш&о, скннуо једно прозорско крнло н потсо обојнпт удапатп. Настала је неоппсана гтжва. Лете,тн су комалп наметтаја, мастноЈпгпа. чапге н дртгн продметн. Паломљена су сва шххЈогска окна. Борба је трајила ове док со Сојка, облнвеп крвљу. ннје срушно на под. Тек тада су се друга двошца растрезкнлн п, вндевпгн, пгга су учнннлн. спремалн су се да тхоЛегну. Мећутпм. т томе их је пзненадно позорнак којн јв неко време ослуштспвзо борбу са у.тнпе п затнм л-пао тнутра. Жанд.ару потерпо о^ојнпу у кварт. Алн, тек пгго гт олмаклп. сетно се да је у ктћи остао на земл^и ц>нтов трећн «друт> и да ?е требао да наврппт на лппт ме^та увп1>ај -/>ог «убн)ствл». По^ерло пт јс натраг. у стан. Кад су у собу ттпли, зграну.ти су се н жаттдарм н С-оЛа је бнла прдзпз . С-ојка нестао. лн еу ту, у соЛн, пптав сат. док се Соча ннје најзад нојдвно, са повезовом гллво>? н руком. На велнко нзнбнаћен.е жандарма, Сојка се обрати својнм др>товтгма речпма:

л-бојнпе. ЧеЛ.и

се покаже крив и Ритер, којн је куповао крадену ствар и није платио праву цену, знајући која је. Онда се јаве и наследници првог Циганнна који су дали виолину кафеџији. Сви они — оптужују се међу собом траже ла се виолина преда њима, јер по закону огромни вишак вредности не припада новоме купцу, ако није протекао извесан законски рок. И шест дана пред ;ктицање рока јави се и Косара Олах, Циганка, која је такође полагала право на виолину. Компликација је била повећана фактом што последњи власник Браунер није про дао виолину Арањију, већ дао на послугу, те се не може узаптити без њега. Најзад, пошто су многи адвокати узели ствар у своје руке, у заштити права Косаре Олах, Јулија Р*тера, Воје Грегорића, Накића, као и Фердинанда Браунера — си^гуација је изгледала неразмрсива, и Д ,- 11ГЛГ . Д требало би чекати можда године да се не-: — Е, ала сам ва.м задг.о зорт. Да се нгесам.што некако реши. Виолгна, најзад добав- ј на.прагт!о мртав. ви Лп ме дотуцалн^Него, 1а ; - |љена, лежала је у улици Зориној, у праш- , де да се шкл-уЛимо' , нлгеом шифоњ.ер> г Суда за грзд Београд и | П стари јтрп _татељп т знак помирења аагр-! и>- Ј ,- а п- а п,лкше с-е н нжл.убнше. * ^ — Нека вас посн ђаво! — прогунћао је са- Али сви се равнају (сеи оа«м постед- ! мо жандпрм л отншао па ллннју. . , н>ег власиика). У Бгоград доллзи светски ' виртуоз Анри Марто. Ње.му показују ви- пи састанак олину, о којој се говорило да вреди ми- ом. м-ца после лионе. 1)0

Земунска полиција спровела је јуче Управи Града Милорада Бозејана трговачког помоћника у радњи М. Стакпћа и Комп, у палати Академије Наука, који је у току прошлог месеца извршио више крађа у радњи у којој је запослен, и то на један добро смишљени начин. Фирма М. Стакића и Кохп., поред својих помоћника и шегрта има и известан број разносача, који разносе поручену робу кућама потрошача. Такав један разносач, пријавио се пре три дана шефу радње и саопштио му нешто што је код њега изазвало сумњу. — Већ седам дала непрестано носнм пакете у хотел Палас, за нскаквог г. М. Јоваповнћа, ј >енао ]о разносач. Тај Јовановнћ, изгледа, не постојн, јер за н»ега не зпају нн хотелскн портшф, нн дпректор хотела. Ја сам се распнТЈгвао н кад сам то сазнао дошао сам да вам прнјавнм ствар. Пакете мн је увек давао помоћннк Милорад Бозејан, па ви сад како знате. Менн пзгледа сумљнво то, банг п да постојп тај Јовановнћ, да седам дана узасто.ше пазарује, плрче по парче, оно што Оп могао да учтпгн одједанпут. Шеф је мирно саслушао разносача рекао му је да никоме о томе ништа не говори. Од тога момента почео је пажљиво да мотри на Бозејана. <?Жел>а» да буде отмен Помоћник, о коме је реч, ступио је у радњу М. Стакић и Коип. на препоруку једног пријатеља поменуте фирме. Још од првог дана уживао је пуно поверење, које је најзад од пре месец дана почео да злоупотребл>ава. Бозејан је становао у Земуну, у ДобанОвачкој улици. Зимус на једној забавк у Земуну упознао се са једном девојком. ћерком једног земунског чиновника и између њих се развила љубав. После многих и неизбежних заклетви о вечној љубави и о срећ^у браку, млади пар се тај но верио. Требало је само да тајни вереник оде код родитеља девојчиних и да се веридба озваничи. Али, Милорад није могао да се одлучи на тај корак. Најзад је уговорио са вереницом да ће њене родитеље посетити крајем овога месеца, а у исто време засновао је један фаталан план. Уверен да ће родитељи његове веренице дати радије пристанак, ако у веренику виде отменог и елегантног младића, Милорад је одлучио да се тајно снабде повећом количином штофа из радње, од кога би створио себи једну, доста завидну гардеробу. Разлношвао је дуго о томе како ће да почне са крађом, и најзад је пронашао начин. Први пут, 11. о. м. предао је једном '-азносачу (ономе истом који га је осум-

њичио) пакет са адресом г. М. Јовановића и наредио му да пакет однесе у хотел ПаЈас. У пакету је био штоф за један пар одела и сав остали потребаи материјал. Разносач је однео пакет и рекао портиру коме ће да га преда, а Милорад је јот истог дана, чим је изашао и радње отрчао у ПаЈас, пријавио се портиру под кменом Јовановића, при.мио пакет и прекео га у Земун. Сутра дан поновила се иста ствар, прекосутра исто тако... чктаву недељу дана то је ишло тако, све док разносачу није пало у очи. Крадљивац на делу Шеф радње, коме је разносач открно своју сумњу, мотрио је на Милорада, али преко целог дана није могао да примети ништа што би потврдило сумњу. Сутра дан, дошао је у његову канцеларију онај исти разносач и рекао му да му је Милорад Бозејан предао још један пакет с налогом да га однесе у Палас. Шеф је одмах телефоном обавестио полицију и замолио да се пошаље један детектив који би крадљивца ухватио на делу. Пред вече, кад је шеф отпустио особље, Милорад је, рекавши да иде у Земун, пошао у правцу Калимегдана на пристаниште. Али ,чим се одвојио од осталог особља, ударио је улицом Вука Караџића и отишао право у ПаЈас. — Да нема какав пакет за меае; уцаао је портнра, још са улаза. — Има г. Јозановпћу, — одговорно је оза4 н пожурпо со да му преда један повећн пакет. Бозејан је извадио 10 динара, дао портиру и упутио се излазу, али у томе *оменту пришла су му два агента, који су дотле седели у салону и позвали га да пође с њима. Моменат је био тежак и непријатаа. Помоћник је пребледео и ивокоћући зубнма почео да муца некакве нејасне речи, али знајући да је свако опирање, излишно, додао јетихнм гласом: — Добро, водите ме. Бозејан је још исте вечерн притворен, а Управа Града затражила је од зе.мчттске полиције да изврши претрес његова* стана. Преметачин}-' је вршио капетаи г. Коча и том приликом нађено је <жо двадесет ^етара најфинкјих штофова, затим потаве, когаза, разног матер?гјала и јеоан нови, тек направљени ибериигер. Све. те ствари стигле су јуче Управи Града» и ЗозеЈан је признао да их је крао из радње, на начин како је горе предтааљено. Данас ће крадљивац бкти спооведен Градском Суду.

ПесреИан сл.учај на савсћом пристаништу

Јуче, око 4 часа по подне, десио се на савском пристаништу један несрећан случај. Више радника било је запослено на истовару једног великог гвозденог точка, који се налазио на једном шлепу. У тренутку када су са шлепа спуштали точак, он се оклизнуо к пригњечи ногу раднику Ђури Дураковићу из Далмације наневши му теже повреде. Уз припомоћ присутних повређени радник смештен је у један фијакер и пренет је Општинску Амбуланту, где му је указана прва лекарска помоћ. Из а.мбуланте | је превезен колима у Државну Болницу. Лекарским прегледом утврђено је да му је нога повређена у десном куку и да озлеђена к карлична кост. Полиција је повела истрагу.

Леш на обали Дуиава Јуче око 9 часова пре подне, наишла су нека деца на земунској обали Дунава на један човечији леш, који је вода избацила. Деца су одмах обавестила полицију и убрзо за тим кзашао је један полицијски чиновник, који је извршио увиђај. Леш је у распадању, и изгледа да је дуже времена у води. Обучен је у тамно одело На кошуљи има инкцијале М. С. Т. Р., знак мађарског бродарског друштва, те је вероватно да је леш неког мађарског бродара. Детаљним прегледом примећене су на оделу мрље крви и да је нагризен црвима. Према овим знаиима полиција држи да је посреди злочин, који се ко зна где и кад одиграо на копну. Изгледа да је непознати прво убијен, па пошто је леш био извесно време негде прикривен, бачен је у воду. Полиција ^е.повела у томе правцу опсежну истрагу.

Андри Марто даје суд који поражава све наде Он изјављује да би виошша можда и вредела милкон, али сада не вреди ни 200 хиљада динара, и то из разлога тога што је изнова премазана Јаком. Нови лак квари чистоћу звука. Али би немогуће било сккнути нови лак а да се не скине и стари, чиме би виолина постала без икакве велике вредности. Ко је то лаковао виолину?.. Који од прелазних власнкка. Пред овим фактом сви се ранији власници мире — видећи да нема смисла водити парницу: јер виолина вреди само 200 хиљада, које треба исплатити Браунеру. РЈггер даје 90 хил>ада колико му је заостало од примљених 200, и ту суму деле адвокати и клијенти. Виолкна, гсак, остаје Браунеру, који ју је и платио 200 хиљада, колико и вреди... Али сад настаје неочекнвани обрт. Неки експерти тврде да се и Анри Марто преварио. Они тврде да виолина вреди преко милион. Они кажу да је Марто можда желео купити виолину за себе, па је навлаш казао малу цену... Друти опет кажу да је цела историја трик адвокатски, и да онај господин који је гледао виолкну и није био Анри Марто. већ неки преобучени нарочито најмљени глумац... У сваком случају сви су се нагодили, и нема места жалби. Са болом у срцу они помишљају да су можда били насамарени. А њихови адвокати неутешни су..

Пгјослава дггдгсетЕетогадмшњввс ■атуриата Пошто ое прнблнасује дан прославе другом, зојп су матурнралн 1900. год. н пошто се гт -цјавно прнлнчан број нашкх колега нз -^тл трапш.остн, моле се све колеге из Београда вензост.гвео дођу на послсдњн прнпреуИмтгерпјал* у понедел>ак 22 часова радн завршног дого- ј И. А. сматра за дужкост да чује мишљеп . - ! ч>е свих архитекта у Београду. С тога »е По утврђенон програму 25. о. м. јо азлет т\, , • ^ . Ј

ВеоградсБсе заести Клуб Архитекта Поводом поделе делокруга рада инже»■ра и архитекта — према новој Уредби » Оснивању Инжењерских Комора луб Архитекта Секција Београд У. Ј.

]© авлет ; 25. јуна збор помен умрлкм

Касловце н на Стралгилово, код Грачаљипе на Косову лр-.товпмг. Колеге које се још до сад тгнсу прнјазнле за учегаће у ттроолави могу то учинити на састапку код «Имперп)ала» 22 ов. м-ца где ће до\>итп н легнтнмаштју за повлашћену вож?'.у у чотврт цене.

права Клуба реошла ла одржи једну ван"•дну седнкцу, на коју позива све категе з разлже били чланови Удажења или

Средња Тевшчка Школа у Београд? Рад у Орсдљој Техввчкој Школн завршен је 15 <>. м. а 18 о. м. упешшима су раздата увервпл. У ева четирн одсека бнло јо упнсано 160 ученкка од којнх се 45 препо голане пспноа' ло. а до краја годхне остало је 135 ученика. Уснех просечан бпо је врло добар. Свк ученнцн којн су свршилн прву годину ј ;.тт>'ћени су по разнпм предузећнма на фе!'н ; алп> праксу. Ово је прва генерацнја ко)а пролазп кроз прцу Средњу Тепгичку Школу па тернторнш старе предратне Крал>евипе Србнје. Од средстава која су далн самп г. г. наставЈГкцн уз прнпомоћ некнх београдскпх књпжара сПалнрус«, н Антоннјевнћ н Ћуковић набављене су четнрн награде за четнрн пајбоља Јгченнка које су додел>ене н то: л.пвку Мншовановпћу нз Електротехнпчког Одсека, Непаду "Вурнчпћу нз Грађевннског Одсека, Косацп Павловпћа нз Архнтектоцског Одсека н Огевану Дамјановнћу нз Маппгнског Одсека.

ПР0ТИВ КАШЉА. туберктлозе најбод,! лев СНРСФЕН пена 25 јвн Апотека »Пар* Душана* Шлмдћ, аређе Вушдковжћ, Беогрзд. Концерти

^МЕТНИЧКИ КОНЦЕРТ Меснн Одбор Удружепл Глумана под председпшптвом г. В. Богнћа прнрећујс у суботу 20 о. м. у 5 часова по подне у сали Новог Упнворзитета уметпнчкн концерат у корист бол -есие деце нзгннулих офнцнра у рату. У концерту учествују г-ђе Таборска, Рнзннћка, Попова; г-ђнце Прнцз, БошнлковтЛ; г. г. В. Богић, Д. Гошнћ. Зннопјеа. Ертл. Улазннце се м<*7 добнтн од 8— 12 часова пре подне н од 2—5 часовз по подне н стају 10 II 5 дкч од особе.

Седница ће се одржати у Дому Удруже:на у уторак 23. о. м. у 6 часова по подне Кнеза Милоша бр. 9. Због велике важности оаога питања моле се све колеге да нитзоставно дођу иа оеај скуп. Матвиани из Нашица у Беагразу Јуче је допутовала у Београд једна велнка група ученика и ученица грађанске школе нз Нашица, у С.-авогв!}и. У Београд је дошло око 80 ученика и ученица, које предводи школски надзорник г. Јосиф Штухофер, наставнице г-це Јелисавета Биондић, Станка Јажовић, Драга Радан, Јулија Крајц, Даринка Радан, Милка Блажевић и Викторија Кајић и наставкици г. г. Јоснф Радан и Александар Петек. Малишани из НашЈеда провешће два три дана у престоници. За време бављеша у Београду начиниће излете до Земуна и Панчева. Изложба у Уметничкој Шволи Изложба радова ученика и учешнда Уметничке Школе у Београду, која ]е отворена још пре две недеље, продужује се до 22. јуна. Дечје опоравилиште у Ксшутлаку Министарство Народног Здравља отвара 1. јула дечје 1 опоравилиште у Кошутњаку. Ово опоравилЈШЈте, које је досада припадало Еиглеско-Српској Болгоши у Београду, потпуно је преуређено и моћи ће сада да примн много већн број деце. У опорави.тиште у Кошутљаку упућизаће се она слабуњава београдска деца, коју о^>еде шко.тске поликлинЈже. Дечји родитељи ПЈтаћаће за децу у опоравидашту по 25 динара дневно.