Време, 07. 07. 1927., стр. 6

(Стргш 6 * '

Четсртак, 7. )ула 19«.

ПОСЛЕ КРВАВ Г ОКРШАЈА У ВАЉЕВУ о-о-оГ. Коста Алексић тужи суду г. Драгомпра Само^ресозвћа и н»егова ода

Од г. Косте Алексића, пародног иослаиика иримило смо ово иисмо: «11оштовани г. уредпиче, У Политици од 6. јула о. г. објављона је изјава г. Драгомара Самокресовића, ипжењера из Ваљева и гелограм његова оца г. Јовапа Самокресовића, управчика Бање Ковил>аче. Оба ова наииса .садрже клевете и увреде за мене и мој посланички рад, и зато ћу оба госиодина тужити суду, где ћу им пружити прнлику Да своја тврђеЈва покушају и доказати. За/ сад се задовољавам да ради својих многоб[х)јчих пријател>а у округу ваљевском, н ван истога, одговорим оволико. Мој рад као човека и као народног послалшка довољно је оцоњон од народа који ми је већ три пута поклонио своје пуно поверење; као и од надлежних у Београду где сам уснео да за време свога посла"иковап>а стечем код свих политичких редова магогобројне пријател>е. Произвољне цифре које г. СамокјМЈООВић -син "аводи као моје н његове нрнсталице могу изазватн само смех код свих оних који су ма из далека посматрали недељни збор у Ваљеву. А што се тиче павода г. Самокресовића-сина да сам «недостојан да будем представник Паљева и среза ваљевског*, то ће најбоље демантовати предстојећи избори, које ја са поуз-

'дањом н вером у пародну свест спокојно очекујем. Г. Самокресовић-отац, који св та1и> лако титра са речју дезер тер, има11е прилике да ту своју тешку оптужбу на суду доказује, а сви 01Ш јсоји ме знају, прећи ће са п{>езрен>ем преко једпог овако апсурдног тврђенл. Да ли сам ја шнекулант и Муса Кесеџнја, то ће »ајбол>е умети да објаоне масе парода које су увек ишле и иду за мном .1 одувек трезвеном ваљевском кра ју, који у мони не гледају само свога представника, већ и пријатеља, брата и заштитника. Оволико за сад, а г. г. Самокресовићи имаће на суду да одговарају за своја лака п неоано вана тврђења и клеветања. Примите, господине уредниче, моју захва.тпост и попгговање. Коста Алексић, народни посланик* ЧАВМТЕ^р жигом ШШ УЧ НАЈБОЉЕ, НАЈТРАЈНИЈЕ, ЗАТО НАЈЈЕВТИНИЈЕ

ШЕШИРИ ЗА СВАКУ ПРИЛИНУ | на треба да да утисак расцветак* Доста се веН говорило о лгпим и ливаде. скупоценим шеширима, које носимо Овакви шешири су згодни и зато^ са свечзније прилике и изласке; што дама од уиуса са њима мож« треба прогогорити коју реч и о [ да покаже потпуно своју оригиналобичним, простим шеширима, које , ност и шик. Хал>ина, велика ташш

7. Шешнр за поље од тусаЈге беж, са црвеним штрафтала; обом овЈаш уштннут; чвор напред од црвене и беж пантљике; 2 Цео шешир од гро-гренских пантљика у бо ]и крљушти; 3. Шешир од турског фиЈца, гарниран са пантљикама у виду ревера: бЈелим, розе ш пјнвим ; 4. Шешир од беж СЈаме маниЈ; пантљике саксокско ПЈав# и од розе сатина, увијене и Једна преко друге пребачене; 5. Шешир од шареног кретона, украшен позади машном од црног сатена; 6, Мекани шешир од даа тона ПЈавог тафта; цвет са стране од мусЈинаи

ћемо носити: у пол»у, на плажи, при игри и т. д. Ови шешири, намењени излстима и спортским летњим уживањима, го тово су сен од сламе, или од какве ллке матери.е. Лепи су од свакојаке слзке и елггантно изра1 у ених материја, које дају врло леп утисак кад се комбинују са нешто филца, или велјра. Затим, правите их од пикета, од маниле, од крепона. Сви су ти шошири врло прости, али ипак зато лепи и згодни, јер су им ободи велики, или бар већи (то стоји до укуса), те се на тај начин лице заштиНује од сунца. А сБака дама, ма колино волела цветне баште и вруН песак на плзжи, на првом месту мисли како Не да сачува своје лице од пега и препланутости. Кано Нете украсити један такав једноставан шешир? Врло просто, а зато ипак да буде лепо, модерно и шин. Око капе пантљика, по вољи вам је ширина, везана са стране, или напред, у два кокетно начињена чвора. Или, просто, где вам се највише свиди, дисгретно ставите китицу цве^а. Врло је л?по кад на селики шешир од беж маниле без реда посс*е":е ситног, пољског цвеНа. Ра^уме се да тао и ваша хол>и-

за купаћи костим, шешир и суиц»бран су од исте материје: шареног крепона. Све је то врло просто, јефтино, а тако лепо и оригинално; често, оваква тоалета може да има више успеха, него ли и најснупљи модели за плажу, баш због својв снромности и елеганције. Врло млаге девојке, којима |ош није потребно да сувише пазе н» своје лице, никако не усвајају вели ј ке шешире и ако су они као створ# I ни баш за младеж.

Египатски краљевпћ отка зује љубазнипама Парнз, 4. јула. — V Дрггињану, малом месту приморрких Алпи, у. ј хапшен ја јздан млздиН, кога је једна Енглзскиња, њсгова љубазница, ' оптужила за преваре и двоженстзо. Али, младиН је полицији подноо документа и? којих се види, да се зове Алах Фуад, 38 година стар, син сгипатског краља. Прзваре одрича, а што се тиче двоженства вели, да у његоБој земљи он може да откаже љубаа једној жени, над год му са допада. Полкцн а га је ипак загр. жала под присмотром, дон провери да ли је он збиља египатски вип. (Време)

Авнјаппар Левин н „поробљске жене" Партз, 6. јула. — Њујоршни листови исмевају једно отворено писмо г-ђе Анриете Свенитен, председнице удружења «Псробљених Жена*, објављено у «Њујорк Трибјуни®. У писму г-ђа Свенитен обраНа апел свим америчким женама оптужујуНи најжучније Левина. који је прелетео Атлантски Океан, без претходног споразума са женом. По мншљењу председнице, Лееин је извршио тапо одвратно дело^ да би га одмах требало ухапсити у Берлину, окоаатх и као бедника спровести у домовнну. да окаје злочии што је проуароковао жени толики стрлх, (Време) Шарлов брачпп мнр стаје 200.000 долара Паркз, 5. јупа. — Према вестима мз Лос Ангелоса, Шарло је изјавио да пристаје на споразум са женом, с тим да јој да 200 хиљада долара. Иначе остаје при тврђењу да му је жена била неверна, ечстравагантна м непажљива. (Време).

— Псњнте се, госпођицс, брзо, брзо, јер ће воз кренути. — Али, ја морам да пољубим своју сестру. — Брзо, брзо, ја ћу то већ удесити.

Десет најлепших Љена на свету

На иајвећем досадашњем конкурсу женске Јепоте старог и новог света у Г аЈвестону, као што Је «Време» већ Ј пвијо , изабрано је десет наЈЈепших жена на свету. Наше СЈике доносе ових десет Јепотица.

За Мис Цео Свет изабрана Је Мис ЊуЈорк (горња СЈнка). Остајих девет награда распоређено Је овако: 1. Мис ФЈорида (горња сЈика); 2. Мис Луксембург (доња СЈИка); 3. Мис Шпанија (доња СЈика); 4. Пен БЈеф (горња сји-

ка); 5. Мис Канада (горња сјнкп); 6. Мис БрукЈин (горња сЈика); 7. Мис Француска — Дороти КазеЈ (доња сЈИка); 8. Мис ДаЈас (доња СЈика); 9. Мис ИтаЈиЈа — МарнЈа ГаЈо ( доља иика).

Интиман з & кбот 1унака ваздуха

Супруг* авиЈатичара ЧемберЈена спрема топЈу кафу у термо фЈа4 ш мии, прел његов поЈазак преко Океана

Чудан спорт једиог енглеског баронета Лондон, 5. јула. — Живо иитересовањо иза:вало је прошле недеље у Лондону суђење баронету Жерару Максвелу Уилсхиру, који је осуђен на 6 месеци затвора, зоог једне чуднне авантуре. Ноћу 9. маја он је повео у свом аутомобилу дражесну фризерну од 22 године Јованку Алдс. Пошто су пили у више ноНних локала, баронет је фризерку довео у сред шуме, Ту ју је претњама натерао да снине са ссбо све, сем ципела и чарспа. Онда јој је везао руке на леђима, намазао је сву црном машНу за ципеле и оставио је тако. Девојка јв дуго лутала по шуми док није наишла на једну кућу, где се окупала и обукла, а вративши се у Лондон поднела је гротив баронета тужбу. Баронет је признао нривицу, изјавивши да не зна шта ради, над се напијз. Он је ожењен веН 4 године и има једно дете. (Време)

I У вароши Олимпији, у Америци, један трговац кучиНа успео је да набави ретку и јединствсну расу неких снбирских паса. Ти пси не лају никако и само помало реже, када хоНе да једу. Иначе мирни су и Нуте као рибе.

Да би спречили гасу у неколино његов мирис, а уједно да повоНате оилину његове светлости, додајте у сзаки литар иашииу кафену нафталина у праху.

— У почетку свога брака таI«) сам волео своју жену, да бих је појео... — А сада? — Сада жалим пгго то писам урадио.

— Кажите истпну. Поигго се тако унорпо удварате мојим ћеркама, која вам се највише допада? у — Она удата. 2Кена убица тепора Гросавеску пуштена испод суђења Боч. 4. ј> ла_ — Прошле недељв с;ожано јв у Бечу суђење жени бечког познатог тенора Гросавесну, *оја је убила мужа из љубоморе хитцем из револеера. 0 том догађају «Време> је у своје доба опширно јавило. Бечки поротни суд пустио је жену испод суђења, нашавши да је хзвршила злочин у моменту менталног растројства. (Време)