Време, 07. 07. 1927., стр. 7

Четвртах, 7. Јул* 1957.

Стра»г 7

У самој згради Управе Града јуче изјутра убио се полииијски писар Милан Митровић, из фаталног револвера познате убипе Калине Копић

У Одељку Јавне Безбедвости етзврпшо је јуче нзјутра с&моубиство Милан Мптровнћ, писар Управе Града Београда. Нешто пре 8 часова, док су чиновпиип још пристиза,ш па сзсао одјекнуо је нзпенада кроз ева одељења старе Управе један пригЈТпен ргволверскп^ пупањ, којн је паправно страхбвиту узГ>уну код послуте п чпновннка. Највећа се узбуна и паника палравила код притвореника Управе Града. Онн су поверовали да је покушао неко од њнховпх другова да побегне и да је том приликом жандарм употребпз ватрено оружје. Чпповннпи п послуга, са друге стране, упутпли су се ка затвору раопптуЈући се код жандарма о томе шта се десило. Међутим, један дежурни жапдарм отншао је у канцеларију дежурног писа[.а да га обавести о догађају. У канцеларији дежурног писара Претпрошле ноћи био је дежурнн у Управи Милан Митровић. Дежурни жапддрм закуцаз је на врата, а затим, н? че-

Ситоубица писар Милан Мигровпк

кајући одговор ушао у писареву канцедарију. Чим је ушао у канцеларију ужаснула га је јед на ј**зовита олика. Одмах се трг нуо натраг, појуривши ходпидима да о догађају обавзсти првог чиновника. Пред вратима је наншао на писара г. Крсмакопића, коме је првом испричао шта се десило. Не верујући овзмс г. Крсмановић јз сачекао г. Филиповића, шефа оделења,, који је лшао тога часа уз главне басамаке. Г. КрсмановпН је одмах о свему обавзстио г. Филиповића, а за тим су обадвојипа појурилл у канцеларпју несрећног Митро впћа. Уз дрозор поред свог ппсаћег стола, лежао је у локви крви несрећнн Мнтровић превпја јући се у највећим боловима. Леву руку држао је на срцу, одакле је цурио један млаз топле крви, а у десној је држао грчевито стиснут један зарђао револвер. Поред њега, на даљини од једно пола метра, нађена је чаурнца од испал>еног метка. Г. Филиповић је одмах пришао несрећном Митровпћу и усправио га уза зид. Поставио му је неколико питања, али овај није имао моћи ни на једно да одговори. Отргла му се једна испрекндана реч, а та је, изгледа, било име његовог сина, али тада је запемео за у век. Одма1 је обавештепа општипска амбуланта, одакле је иосле неколико мипута дошао дежурни лекар. Фатални реоолвер Калине Коцић Што је најчудповатпје, то је чињепица, да је покојни Митровић извршио самоубиство са револвером Калине Коцић, која је тј ' скоро убила на 1С1аници Марију Петровић. Оп је лретпрошле ноћи, кад је дошао па д^журство, извадио из фијоке свога стола неколико пред м^та по којима је имао да води истрагу. Међу њима био је н пррдмет по убиству Марије Петровић У досијеу аката био је вавијрн и револв^р, са којим је Калина убила Марију. Покојни Митровпћ узео је акта да разгледа, а револвер је ставил

на сто. Овај фаталпи револвср био је и па изложби Технпчке Полпције, поја је приређепа у јуну месепу ове године у Београду. Није пн дпрпуо целе ноћи у њега — кажу некн жандармн — већ је непрекидпо разгледао разна акта и допосио по њима рсшења. Пре 3 сата покојни Митровић отишао је да спава у собу дежурног а гента. Остао је спавајући све до 6 часова. Тада је устао, пресвукао се н парсдио послужите љу да му се донесе кафа. Већ у 7 сатп сео је поново за свој сто. Био је расположен, тако прпчају жандармп и агенти који су дежурали са њим, и ни шта се на њему непрнродно ннје могло прнметити. Нешто пре 8 чаоова покојпп Мнтровић узео је са стола онај револвер, којн је синоћ бно нзвадио, и п^чео иешто да га раз гледа. Алп га је одмах оставио, вероватно због тога што су у канцеларији били поред њега дежурни агент и још једна чиновница Управе, која је баш тога часа дошла на посао. Попгго су се они удаљили из канцеларнје, Митровић је поново узео револвер и почео са њнм да непгго манипулише. У томе је послу продужио све дотле док није испалио једаи метак на себе и пао на земљу. Шта је узрои самоубиству? Овај догађај у канцеларијп Управе Града одмах се рашчуо по целој вароши. На разпе начине почео се коментарисати трагичан завршетак покојног Митровића. Док једнп нису хте ли да уопште говоре о узроцнма самоубиства, дотле су други тврдили да тих узрока пма и сувшие. Његовп пријатељи твр де да ј"е покојник био презадужен и да је главни разлог овоме самоубисгву материјална беда и неке породичне незгоде које је нмао у последње време. Са друге стране дознаје се опет, да је покојнн Митровнћ овпх дана очекивао упапређење у служби, али да му је то са извесне стране спречено, а то је на њега учинило веома тежак утисак. Јуче се тврдило нзмеђу осталог, и то да је требао узети у рад и један предмет, на коме су у последње време неколицнпа ! писара заглавила због неуспе1 ха. Како му је у погледу реше| ња по овоме предмету било ; ставл»ено и питање службе, то се он радије решио на овај корак, него да се једног дана нађе са жепом и децом на улици. Покојпн Митровић бпо је стар 30 година. Има жепу и једпо мушко дете од пет година. Становао је у Макензијевој улицн број 35.

Стрељачка дружпна у Радовишту Раловиште, 6. јула. — Прошле неделе одржан је збор омладинаца у Радовишту. На том збору основана је стрељачка дружина, Изабрана је управа у коју су ушли: као председник пешадијски потпоручник г. Марко Радуновић, потпредседник г. Стојан ТрајковиН рентијер, секретар г. Јанко Јанковић монополски чиновник леловођа г. Јеврем Стевић општин ски деловођа, благајник г. Бори сав Антоновић општински бтагајник; и као олборници г. г. Душан Марковић, Еф. Османовић и Ђошо Јефтимовић из Радовишта. У лружину се уписало око 50 лица, а ускоро ће их бити много више, јер је интересовање велико. Иницијатор је г. Радуновић и стога је он за прелседника кзабран акламацијом. Предселник општине г. Славко Таушановић заузео се, те је лружини дато место за стрелиште, а општина ће подићи и хладњак и довешће волу на стрелиште. Са збора је упућен поздравни телеграм председнику савеза стрељачких дружина г. Љуби Јовановићу. (Врепе)

ЖУЉ сваки нестаје за 2 до 3 дана употребом најбољег препарата «тинктура санитас* искљу чиво продаје дрогерија Сапита^, т еразије 13. 15

Г. др. Лаза Марковић у Мостару Требиње, 6. јула- — Одмах по доласку г. д-р Лазе Марковића у Мостар дописник Врепена посетио га је у општинској већници и ставио му следеће питање: — Проносе се гласови, господине Министре, да ће г. д-р Круљ и г. д-р Пера Иванишевић изаћи са посебним листама у Херцеговини? — Што се тиче г- Круља, рекао је г- д-р Марковић, он је пре демократа, него што је радикал, те према томе он не може ни цепати листу, нити се кандидовати у Херцеговини на радикалској листи. Г- Иванишевић је радикал и може бити носилац- За г- д-р Круља, где сам год до сада био. нико неће ни да чује, а има места где за њега нису ни чули. Г. Иванишевић долази вечерас овамо, па ћемо видети. Најбоље ћемо видети шта ће бити у суботу. на окружној конференцији у Мостару. У 5 часова по подне г- д-р Марковић са својим партијским пријатељима одржао је дужу конференцију у општинској сали Овле су се г- Марковићу многи жалили против Министарства Саобраћаја» што је укинута железничка секција у Требињу, те иста присаједињена дубровачкој секцији. Многи су се муслимани жалили против шефа железничке секције у ДуОровнику г- Голубовића, који прима и отпушта чиновнике из партијских разлога- Жалили су се и против велике порезе. Г. д-р Марковић обећао им је, да ће се за све ово заузети код надлежних министара. Г. д-р Марковић напушта сутра Требин»е и продужуЈе пут за Чдпљину- С« Г• Једна праведна одлука Министра Финансија Ових дапа се г. др. Богдап Марковнћ ретно н најсиромашнијих државних пензнонера, ко јцма је признао псплату пензиЈа са круна у динаре. Тиче се око 1500 старнх, ислуженнх радника монополских фабрнка ду вапа у целој земљи (има пх седам) п пекојпх откупннх уреда, којима је горњим решењем Мнииетра Финаисија повећана пен зија са преко 1000 днпара годишње. Кад се има у внду да су то радници који су већппом цео свој век провели па раду у државним фабрпкама, онда се ова одлука мора сматрати као више но праведна.

Ко је овлашћен да говори у име Савеза Радништва Одјсвне Индустрије и Обрта Југославије Уредпиштво је примпло опу исправку: «У Времену бр. 1082 од 29 јупа о. г. нзашла је једна отица: Скушптина радннка војне одеће, коју јв позвао Савез Радннштва Одјевне Индустрнје н ООрта ЈугоолавнЈв, у педољу 26. јупа, а на којој је бно рефорент Стојан Огапковнћ савезнн секретар. Извршнн одбор Савеза Радпнпгтва Одјевпе Ипдустрнје н Обрта у Југославнјн даЈе ово оОавоштеље у ннтересу нстине. Помепутн Савез ннје позвао тога дапа скупштнпу радпика војне шнваре, н ннје нстнва да је Огојап Станковић секретар тога Савеза, по је нстнпа да јо оп бно сесретар тога Савеза до 4. октобра 1925. Тога дапа на плепарпој седпшш Стојан Стапковнћ, пе само да је бно смењен са секротарске дужностн тога Савеза, него јо н нскључен нз глапства, јор се грубо огрешно о статут тога Савеза, на таЈ начип пгго се ннје хтео покорнтн одлукама Пептралпе Управе, п покушао је да па педозвољеп пашп узме савсзпу н мовнну. У недозвољеиом начнпу у знмана савезпе нмовппе помагао га је г. Лука Павнћевнћ, па му је чак као секретар Радннчке Коморе нздао сУвереље* да је Стојан правн секретар тога Савсза. Међутнм, Савоз Радннпггва Одјевпе Иидустрнје н Обрта Југосла'вије, одржао је свој редовни копгрес 22—24 маја о. г. у Београду, па комо су присуствовале све подружнпце 49 на броју, са 40 делегата. На том копгресу учествовао је н изасланнк Централног Секретаријата Радннчкнх Комора у днпу г. Јоже Ролмајера, н нзасланнпа интерпапноналног Секретарпјата пз Амстер дама у липу г. Карла Фолбера. На том копгресу је једпогласпо одобрена одлука о пскључењу Стојана Станковнћа нз члапства, као, год гато је осуђено н његово самовласно титулнрање, секретара Савеза Радпигатва Одјевпе Индустрнје и Обрта Југославије. Долепотписатн овлатћен је од нз врптог одбора тога Савеза, да једнпо може говорнтн у нме Савеза Ралпнштва Одјевпе Индустријо н Обрта Југославије као секретар. А од свпх осталпх којп сами себе нстичу за секретаре овога Т!авеза, ограђл т је се, јер пе говоре у нме легптпмпнх представпнка помепутог Савеза. У нме пзвршпог одбора Савеза Радннштва Одјевне Индустрнје м Обрта у Југославнјп. Бооград, јула 1027. Секретар Ћирило Колачеи»

Исправна Централне Управе Југословенског Новинарсног Удружења

Уреднпштву је преко Суда достављена ова нсправка: сПознвом на чл. 26. Закона о пгтам пн молнмо Вас, да као нсдравку на Ваш нзвоштај о скушптнни Боогртд ске Сокцнје Ј. II. У., којн сте објавнлп у броју Вашег лнста од 29. пр.

прсасеапнк само у својв пме боз споразууд са Ценгралл>м Упра-ом. Скупшпша пн јеане Секшде за собе ннје налложна, да доносп од .туке о раду Цонтралне Управе. Фо румн којнма одговара Централна Управа, јесу Конгрес н пленарне сод-

месеца, нзволите уврстити ово аа- ,™- 1 на " 1 ? Ј,ша % ^тупл,опе све ше саоппгтеље: СвВДИЈв заоедпо. Зато св двлегаш .ПлеаЈМ Цептралпв Управе Југо- 113 Сегапча нз содннпе пл<пту. словепског Нишшарског Удружења ма поступка, да јвд на данаппвој свд.шш уз учешће ј »» Свкшпа против овга остали Свк свш Свшнја, сом Веоградс/е. зау- циза ненаалвжгаи п;-твм рвша-а опзво јв јсдногласш становнште аа ' шта н заЈвдннчва питан,а пелв орга1ГНЛ.1/ПИО КГМА ПД ПЛТП.Ч.ПЛ глмо

нападаЈв у новЈтокнм нзвештаЈама са скуппглше Београдске Секцнје, у којој ннје заступан зпатан брзј београдс&их ноаинара. Ови нападајн на Централпу Управу услсонлн су зато, што јо опа н проко своје воље бнла позвана, да решн спор, којн јв пастао међу боогралскнм нозннарнма, а Београдска Секција у року оа шоот месоцн ннјв га сама рогаила, н ако јв имала могућности да га реган у смнслу статута. Упркос томе што су обадве групе нзнале сп >р пред Централну Управу н узеле је за судију, садашња Управа Бооград ске Секцнје пезадовољпа са пресудом, ускратнла јо провођеље одлуке Цоптрално Управе и ослорпла њезипу легалпост, н ако су све до сада седелн у тој Цептралпој Управн пред тавннцн н делегатн Бооград ске Окцнјв. На ове нападајо констат>'је Цон-

[гнзалснје, која има да реппава само Коигрес. Седннце Централпе Управе одржаванв су целе годЈше уз учешће свнх Свкцнја, па и Бвоградскв, а од луке донагаане не само уз пргастапак Свкција, него н на н>итов захтсв. Истом сада нступа Београдска Сокцнја н порнче лвгалност нленума н Централне Управе, н то на крају пословпв годпно пред попосродпггм састашгом Конгроса, којн као врховнн форум Удружеља кма да донесе ппдложне одлуке о свјем ,;дтаљљма. Централла Управа у пуном миру очекује Конгрес н његове од лу*е, а дотлв со зајеано са свнм осталнм Сектгтјама ограђује протнв покушаја, да се једпа Секгоија иплнже над вољу свнх осталнх Секш^Ја и пројудЈЛшра вољп самог Конгроса. Цонтралпа Управа жалн, да је Ј Београдска Секција прекнпула све

Велика привредпа нзложба у Осеку Од 8 — 18 септембра о. г. велики вашзр и пол.опривредна изложба у в ент РУ богате Славоније. — Југословенска изложба у Осеку. —Аустријска влада иалаже у Осеку

Павиљоп пз вашару у Осеку

трална > права и прнсутнн делега- в03в ^ цлепумом Цептралпе Упратн СекцнЈа следоће: 11е стојн тврд 1 ве као П р едста вннком пелокуппе орн>а, да је Централна > права само- гапизапијв новинара у Краљовинп вољно одредила буџет, пошто Јв ц унутарљн спор у Удружељу бацнтај буџет ове, као н свих пре- • ђашљиЈ годнна, донет на првој сгдинцн плепума уз прноуство и ристанак делегата свпју Сокпи : п. па н Боограоско. Садагаља Ц°тгр"лпа ј права протстапља попорен>е огромпв ве1шпе . :апова попгго је пл т; " ресу у Цоттш.у нзабрана са прс-ч 3 чотвртнне гласова. Потписатн до :огатн стт~ Сс"~"1.,а, сем Београдсете, који пред'*тг' т,, " , Ј'у огромну 1-оћину члапова, изја^ују да су сво секцнје, служо'" "^ониоима статута и правом во'шие члапства коду продставллју, од";лле сазнв ватфодн^г 1Сонг; ч н оствоваљо па ље.\гу, глагајуКн пуно повереље Цоптралпој Управн л

ла у јавност, алн се пеће тиме дати смостн у свом раду н логалиом путу вршеља статута. У Загробу, з. Јула 1927. годнпе Пле пум Цоптралпе Управе ЈНУ. Продседник: Крошнмнр Ковачнћ с. р.; подпродседннк: Стапко Внрант с. р.; Први сокротар: Ђуро Виловнћ с. р.; Другн с«гретар: Нвал Крзпарић с. р., гвнера.1нн благајннк: Милорхд К. Ивапнћ с, р. Др. Миливој Дежмап с. р., за Сокпнју Загреб; Фраи Тероеглав с. р., за С окјшју Л>>15л»ала; Макснм Свара с. р., за Сокцију Сарајево; Алекгапдар Томап с. р., за Сокцнју Нови Сад. За Надзорпн Одбор: Фрап Смод^ј

бнјајући домЈлс1гју, коју јо па>в л, ' г ^о с, р, Славко Водваршка с. р.

Осек. 5. јула. — Ово је трећа годиаа што Осек, средшшБи град врло богате Славоаије, Бараље и западпог дела Бачке одрлсава свој велики привредни вашар по узору других великих трговачких центара. Код пас се држе у нашој Кралевини ти редов ни вашари још у Загребу п Љуб л>ани. Овогодиппби вашар комбипопан је и повећап са великом пољопривредном пзложбом, где ће бити изложени земаљски продукти и стока. Ту и-зложбу и тај сајам приређује сталан одбор на челу са велнким индустријалцем Албертом Рупом. Овогодишњи вашар одржаће се на врло лепом простору од 25.000 квадратних метара усред вароши. У поврпшни од 654 плошних метара постав .1 >ен је главни павиљон, којп ће пмати впсину од 20 метара. Тај се паваљон већ гради у форми октогона, а око љега ће као око централне зграде бити саграђени сви остали павил»они. Од довршених павшвона помена је вредан павил>он пожарне чете и опај за јавпу безбедност и управу. До сада су сем ових довршени павил>опи који ће служитп за аутомобилске изложбепе гараж-е и за екопомски машински парк. Да је била потреба проптиритн тај осечки сајам и на пољопривредне продукте и организоватп господарску изложбу у 0секу, впди се по великом одзиву за учествовање код те' прпредбе и то једнпо са страпе вели ких поседиика, економа и земљорадника. Аустријска' влада најавила је сзоје 'учествовање и гради свој сопствени павиљон у коме ће изложити приплодну стоку пле мените пасмппе симекталске, пи!шгадска и пустерталске. Тај ће павил>он бити за наше сточаре од нарочитог интереса. Сем тога изложиће немачке инду-

стрије пољопривредне мтшпнв и т. д. Од великог је интереса, да н» овој изложби прпвредни свет предратне Србије буде што бо л>е заступл>ен, јер су трговачке н индустријске везе оевернв Србије са Осеком врло жлве, Прпјаве се за ову изложбу примају у сУправи осечког велесајма и излол;бе» Осијек I Прилаз 23 (Телефон 2-38), свега до 16 августа ове године. Уз ову изложбу осечко друштво за унапређење науке и уметности приређује општу југословенску сликарску и скулпторску изложбу. Садаља уметпичка изложба у Новом Саду има да послужи као језгро те о сечке изложбе и биће преиета у Осек. Уз то ће битн комплетовапа са радовима уметничких група. које нису изложиле у Новом Саду. Сви југословенски уметпици биће позвапи, да суделују са неколико својих радова. Посебнћ жири води послове око аранжмапа ове изложбе. Упоредо са изложбом, наме* рава се, у времену од 8—18 оентембра позвати професор д -р Богдан Поповић у Осек, да на Народној АКадемији одржи једно предавање о лик<јвној уметности. -Сем њега би и г. Вељко Петровић одржао једно предава ње о старој војвођанској уметпј Ј стп . а заврпшо би са једним предавањем.професор г. Бранко Шеноа нз Загреба. директор уметтггке академије у Загребу« За време осечког велесајма З^чеснпци нмаће 50 од сто попуста на железпици. Од важности ће бити, нарочито за наш привредни свет из старе Србије, као и из Босне, да у што већем броју учествује на тој изложби, којој је циљ повезати пгго тешн>е везе нашега севера са напгим крајевима из у» нутрашњости. Д-Р Ш-ћ

Међународни конгрес противу дувана Радничке олимпијаде Праг, 2. јула. — Дапас по подне, веома свечано, отворен је овде пети међународни конгрес противу дувала. Отварању су присуствовалн представницн председннка Републике, владе, поједилих министарстава и разннх културних чехословачких и немачких друштава. Кангрес је отворио новонзабрани председннк Међународпе Лиге против дувана, веома познати чешкн научник г. др. Огоклас, професор Универзнтета. Међупародну Лигу образују 25 националних удружења н одбора. На копгрес су дошли представшгци више држава Европе и Америде. Нагпа омладинска друштва п старије борце протнв дувана заступа на конгресу г. Ђорђе К. Стајић, инспектор Мкннстарства у пен-зпјн. Г. Сгајић је поздравио учеснике конгреса па српском н немачком језику и изпео рад пашнх омладинскпх друштава, њи хових вођа, миогих угледнпх лекара н социјалних радника наших, који се боре противу пушен>а, као п помоћ. коју указују у овој борби Мшгастарство Просвете п Министарство Народ ног Здравља. Главни цнљ је овога конгреса упознавање са научним истраживањима па пољу борбе противу нзгкотинизма. Прнјављено је 25 предаваља, која пе се одржати у току ндућа три да"а. Предавања ће држаги поглавнто универзнтетски чехословачки, немачкн и америчкн професорн педагогије, фнлозофије п појединпх меднцппских факултета. У току идуће недел>е одрлхаће

I се овде велика радн пчко- соц и)а листцчка олшгаијада, за коју св врше велике припреме. Свакога часа стижу у Праг групе радника у уннформама са свију страпа, из земље и из ипостранства. Веће групе дочекује и прати до Радчичког Дома музика са гра"ђанством. Приређују се бурпв манифестацнје. Необично је свечано дочекан директор Међународног Бнроа Рада г. др. А.' Тома, којн ће у поиедељак држати овде јавтго прсдавање. На улицама је веома живо. Велико шаренило од униформа и застава, Држи се да ће на олпмппјади бити око 60 до 80 хнљада учесннка. (Време)

Раднпк испада ноћу из воза и пропада кроз железнички мост Краљево, 4- јула. — Ђорђе Стефановић, кожарски радник и® ВарварЈгна пошао је из Краљева возом за Крушевац. Није хтеода седи у вагону, него је изашао н сео на платформу. опруживши ноге на степенице. Чим је воз наишао на железнички мост преко Ибра, вероватно од хуке коЈу ствара воз кад пролази кроз мост — Ђорђе је изгубио свест и пошто мост није био патосан, стрмоглавио се у бездан испол моста дубок 7—8 метара- При паду је задобно тешке повреде по глави и кичми- Без свести је лежао испод моста све до сутрадан до 6 часова изјутра, кад је примећен и пренет у овдашњу болницу. Повреде су тешке природе, али се верује да ће остати у животу.