Време, 07. 07. 1927., стр. 8

Стрзна 8

Чстпртак, 7. јула 1927.

мупр\ праља

Пред великим јаБиим радовижа Г Р. Арр&мовић, лпжењер н ранији помоћпик Министра - Историја тих добролупштп н скром- оидности и интуитивности, него п

Саобраћаја, нанисао је, ту скоро. два врло интересантна члан ка «Пред взликим јавним радовима», у којнма истнче значај њнхов, а понаособ обраЈш пажњу на котннунтет у раду, већу инидијативу н ужу сарадњу надлежиих фактора. У њнма је нарочпго додирнуо веће радове престонице, које изводе Београдска Оиштипа н Министарство Оаобраћаја. Г. К. Савнћ, професор Упиверзитета, реагира на то у овом наппсу кога донослмо, брапећи нарочито железннде узаног колосека. Како је г. Савнћ, по нашем обавештењу, и стручнн званнчпн експерт данашњем Министру Саобраћаја од интереса је да донесемо п ове палисе, пошто су вероватно израз званнчннх кругова.

[ Ш1Х слугу људског прогреса није, миого љубавн нрема аемљн, кад су нстниа, бнла весела. Свуда су пх ! се решнли да понесу тешку народ-

У два члашса поа горљтгм паслосом објављепкм у Ерсмсну 2. н з. јупа мој уважешг колега н прнјатељ г. Раннсав Аврамовнћ, нзпео је неголнко мнслн о предетојоћем програ му велшшх гра1;0штских радова у нашој земљп. Предмет оам по собн заслужује ве.шку паииву, а тако всто лнчпост г. Аврамовића, као п мислн н погледн које он заступа у томе напнсу,-дају довољпо основа н повооа да с« о тој томп, која у осталом ие снлазс с дновиог реда, још н даље говорн. Мнсоим да, због тога, иеае битн нзлншир да н ја по том зиозоду килсем неио.шко речн. Ја не аполлм да тај предмет посматргм у оио\ј ондгириостн, како га Је нзнео г. Аврамоиић, а ограпн-шћу се тпме да додирпем само оиа пнтања со;а се оаносе па наше железпице: Е 'тх.ово- грађење н експлоатаиију. •Једно од осиовинх пачела коЈе г. 'Апрамовпћ препорунује панш.и над.теншнх Јосте старање да «инвестиције буду довољно доприкосне, да нз постану један несношљив терет за садање поколење и неправедан зз потоња». Овај лрншшп који нстн■' ? г. Аврамовнћ за о?нову наше гра^Звнпске полнтнке без сумње је једна најтачннја н највалсннја полазна тачка за рад на томе пољу. Бојзтн се само. ако бн се оп применно у оној строгостн, каква бн одговарала његовом буква.шом тумачењу, Ла бн нама остало врло мало могућвоста за какве ннвестиције у опште — ја мнслнм овде само на оне јКоје извршују држава, самоуправе н општине. — Ако се впше нагласн друтн став тога припцнпа, опда његов смисао постаје н тачан н довољно јасаа, а у таквом смнслу њега је, очнглвдио. нзнео н сад! г. Аврамо- у внћ. Од колпке је вродпости овај прпнШга за саобраћаЈие путеве у оишге, аарочнто за железпице, с погледом ва општу нацноналиу екопомнЈу вндн се нз речи профосора полнтнчке економије Анрп Трнши: «Грађење и висплоатација (железница) с губитком греба да се сматра као изузетан случгј, на који се треба решичи само кад је очезидно доказано да су ту ангажовани општи интереси. У ствгри, то неће бити увен слу43 ј». «Држава се ложе ангажовати у томе правцу само с предострожношћу*. <сНије довољно да бтварање неког сзасрзћајног пута или неког транспортног средства буде јед?н финансијски рђав посао да би био социално корисан».

нлп норматна, на своме Ј'е месту; п најбогатнЈе земље не могу тражнтн проко таквог хлеба погаче. Чувенн дмернчкн нижењерн н желеЈНн^шн економистн Велиигтон н Веб формнралн су осиовио начело које је прнзиато у богатој Амернци: да ни један издата« на ма како побољшавање транспортних средстава треба да буде учињен, ако он није економски оправдан. Монн је жао пгго је то тако, алн је преко наше воље, неосиоран факт да наше железннце уског колосека (ие мнслнм иа оне од 0,60 м.) могу н да ће дуго моћи савлађиватп онај саобраћај којн нм наша привреда може датп. Отказа због недовољне моћи тих жедезннца још пнје било н пеће га дуго бнтн. Овде треба добро нагласнтн потребу да се тачно одвоје потребе наше опште прнвреде од нашнх жеља, може бити ц од потребе појединнх привредника или чак н поједшшх грана прнвреде. Грубо, али тачпо речено железннце мн. пе можемо граднти према нашој жељн, него према нагпој кесп, подразумевајућн ту пе само нашу готовнну већ н јачнну прнврединх нзвора нашег благостања. Кад се тако посматрају наше железннцв уског колосека, тада се ие да оспорпти да оне потпуно задоБољавају потребе наше привреде. Овде не требз мешати опе мпоге педостатке саобраНаја на железницама, којн дају повода к основаннм жалбама, али који ннсу својствепн само уском колосеку, него долазе од других узрока и којн се нсто тако појављују н на оннм нормалног колосека. Морам за то прнзпати да ми је до ста чудновато чутн од г. Аврамовн^а. да је штета н грех што из срца Србије ка Босни води железпица уског колосека. Штета бн бнла ако та железнипа не би савлађнвала саобраћај међу срцем Србнје и Боспом, међу тнм, то пнје случај, пего, па против, ни моћ те пруге уског колос;ђка још далеко пнје довољпо искоришНена. Ја нсто тако не мпслим да је то сзла коб Србије што њени најбогатији крајеви, њен центар имају железнице усиог колосека». На против ја сматрам да је то срећа што их имају, јер оне њпхову потребу у саобраћају задовољавају, јер вормалне пруге опа још не бн добниа и да их је добила оне бн је више боштале него пгго бн јој вреднле. •За жаљење је.што се г. Аврамо-

Не трсба доказнватн да је наше задовољно оппггим изразнма а

друпггво, чак до самих врхова наше држ&ние управе, расположепо да мнсјш са свнм супролно томе, што каже парискн про{)есор економије г. Тршпи. Међу тнм, здравнм расуђнвањем мн би, како бар ја мислим, дош.та дб уворења Да мшпљење г. Трнши тек код нас и за наше садашње прнлнке нма своју највећу вредност и снлу. Код иас, у самој стварн, шгЈе у шггању само у томе, да лн ће н у волико ће битн повољан економски ефекат изграђнвања раобраћајлих нутева, него се с тнм изграђнвањем може довести у тгнгање моћ како садашњег тако б^дућнх поколења да сносе фнвансиЈскн терот, којн од тог грађења на њихова плоћа пада. Предостроашост коју пропоручује г. Трнши код нас ток мора бнти прво правило у одлушвању питања која се одиосе на нзграђивање саобраћаЈвнх нутева. Ја сам сматрао за своју прву д >'жи'ост да овнм цнтнрањем стравих ауторнтета — којима се увек внше веруЈе — поткрепим и подргшм горњн прицции којн нстиче н г. Аврамовић. * Алн, ето одмах, полазећн заједно са г. Аврамовиће«! од тог његовог осиови <јг начела, Ја се ие могу сло2:нтн са оинм месТима његовог на пнса где се он изјашњава против сфазоризирања уских железница« и против тога што се миого ие нзвршујв одмах него се одлаже сза после, иад се унаже потреба«. Мепи се бар чшш да о фаворизирању железннца уског колосека не мозсе бити пн говора. Ко њих воли? Ннко! Не волим их чак ни Ја, иако увнђам да мн чшшмо велнку неправду гоме врло корисном путу којн Ј0. нзгледа, једиио у стању да ацЈ.ЦЈзиииу код вас, 1ако да кажем, демократнзира, да је учипн д > ступном шнрем кругу нашег становиишгва, сиромЈПншм и брдовитим краЈевима наше зимље. Железниие уског колосека намећу се нама ма:;ар као пасуљ на Боа:ић сиршашном човеку; иамећу се силом навшх финаиснјскнх околиости, зривредног развнтка наше земл>е в силом закона и прншшпа које је у почетку признао и сам г. АвраКОБНћ. /Келезпипе се граде да пајрапноналпијв задовоље потг)еС»у саобраћаЈа. Свака железпнпа која ту задчћу задовољава, па била она уска

ннје изнео бар колнко толнко бројннх података о саобраћају да њнма докаже и поткрепи своју тезу. Нема разлога г. Аврамовнћ нп кад се буни протнву тога што је н апред врата престонице опет доведен усни колосек.» Ја налазим да је то право п потребио да се, на заједпичку корнст престонпце и земље,' мрежа наших железпниа. уског колосека доведе до београда.' То је тапнко јаспо н очигледно да пема потребе да се даље доказуЈв. Да напоменем само то да су сви велики градовн Белгије као Антверпен, Ган, Намир, Лнеж, па и сама престоннца Брнсел непосредно везанн са белгиском мрежом железннца успог колосека. Доцкоп је сада бапати проклетство па хелезиице уског колосока.

апатемисали, крнтаковали и нападалн. Алп, на супрот свему томе, оне су стекле право грађанства које нм се ннгде више, оснм код нас, не оспорава. Њихов ссромви трпумф најбоље ће посведочитн следећн податтш: Желозинца уског колосока нма да»ас у свету око 255.0оо км. што чнпи 21.5 од сто целокупне спетске мрожо. Највише их нма баш у Европн — око 53.000 км. где опе чипе 15.5 од сто мреже. за тнм у А зијп 61.000 км. или 51 од спо.њепв мрежо; у Јужпој Амернци 52.000 км. и.ти 59 од сто њопе мреже; у Африци 46.000 км. или 55.6 од сто; у Аустралнјн 28.000 КМ. НЛН 69.5 од сто њопе мроже. У Европн их има највпше у Фраппуској: око 15.000 км. или зз од сто; за тпм у Гермапијп: око 7.ооО км. нли 12 од сто; Шпаппји в.ооо км. плн 33 ОД сто; Белгнји 4.340 км. или 39 од сто њепе мреже. Натпа земл>а пма 3.260 км. уског колосека што чнии нешто преко 30 од сто од цвлокупне мреже. Кад се има у виду с једпе страпе стање паше привреде а с друге ортографски карактер паше змље, онда, у сравњењу с Белгијом, Фрчнцуском, па и ма с којом другом напредпнјом ев[>опском државом, ми | бн тробали да имамо пропептуалпо далоко вшпв железпнца уског катосека. Дч се не бп мнслило да је ово стање желвзпина уског колосека и њпхов однос према пормантнм једпа заоставпггнпа пз пређашњих вром«>па, да.је то резултат недаљновидости старпјпх генерапија, наводим факат да је овај пропентуалпи однос нзмеђу уског и пормалиог колосека достнгпут тек у последње вреон продужује да расте у корист жвлезпнца уског колосока. Тако, на прнмер, у Фрапнуској пропепат железннна уског колосека пзпоСНО је 1905 свога 12 ОД СТО. 1922 ГОдинв 33 од сто, а далас је тај процанат још већп, јер у послсање време у Фрапцуској се градн једап зпатап број тнх железпнпа. У нас овај пропепат који недавно нзпосно зз од сто, опада, јер се у последње време граде железшице само нормалиог хо лосока. Да бп впделп колпка је трапспортиа моћ железинца, већ се можемо користнти податцима о саоЗраћају босанокнх железница за последњу продратпу — 1913 годнну. У тој години босалске железиице по::азуЈу обрт од 305.826 пето тонских кнлометара па кнломотар прометне дужине. Српске железннпе нормалпог колосека — старе београдске дирекцнје — могле су имати у исто време обрт од 155.0000 нето топскнх кнлометара на киломотар. Под претпоставком, да је се та.ј об;)Т до сад удвостручно (за 14 годнна оп је могао, примерно, порасти за 14X5 од сто равно 70 од сто) мп можомо закључнтн да је он н лапас доста мањи од оног обрта који су савлађнвале босаноке железшше уског колосека у 1913 годнни, нако оне у то то доба далеко ннсу биле достиглс максимум свога напрезања. Није ми бпла намора да певам славопојке железницама уског коло сека, него се осећам позван и принуђеп да то, нстина скромно, али, ипак, врло кориспо оруђе културног прогреса заштитим од неираведне обуде — готово анатеме која се па њега баца и коЈа је у толнко неправедннја кад долази од стручпих и обавештених лица. Ја тврдо верујем да бн више даљновпдиости и континунтета, на којо аполује и г. АврамовнН, ишлн само у прнлог уском колосеку. ибЈективннм иснитивањем без сумње би се показало, да су баш напти старнји показали не само довољно даљно-

ну клотву која иа њнх иевине иада н да, иа супрот јавиом, ио иеобавештеиом мишљењу, отпочну спабдевати земљу мрежом железннца уског колосека. Правн н тежак грех учипнће тек оии који , бнло у заиосу, било по необавештености, заиемаре то ваљаио саобраћаЈио средство, које ће гек данас и у будуће нмати да игра ваашу улогу у иашем прпвредном н културном прогресу. Тнме би опи само омелн скоро нзграђивање железница у нашој земљи, а с тиме и њен културин папредак. Да, трсба Пнти ирнпроман н на то,

ДАНАШЊА ИНIЕРНАЦИОНАЛНА УГАКМИЦА ХунгариЈа (Пешта)ЈугославиТа е » ЕГочетаГс у 0 чаС. па игралишту ЈугоСЛ-автаЈе

Данас иа пгралпшту Југославнјо гостује првн пут у Београду елитии мађарски клуб ХуигарНЈа (М. Т. К.). Хуигарнја је тим контнпеитал-

ће скромне железпнчке пруге уског [ це екстра класе. Томе тнму иије ио-

колосека тробатн да буду замењене моћнијнм, нормалиог колосека. Али то поће бптн губитак којн ми треба да жалнмо, него уснех коме треба да се радујемо, јер само ово мале железпнце моћн Не роднти оне велнке. Кад дођемо до таког прнвродпог богаства да пам железнице уског колосека у истннн буду мале — пгго данас иа жалост инкако ннје случај — мн ћемо за то нматн да благодаримо малим железшшама н благодарпошКу троба да се л .ећамо те њпхове благотворпе улоге. Ако се све стварн поставе на сво је место, опда ће, без сумње, у нашој снротој, прнвредно слабо разВИЈОПОЈ н брдовнтоЈ земљи ЈОШ дуго време много места бнти за те пеомнљепе железшше уског колосека. Дужност нас свих, а нарочнто позватих стручњака. и јесте у томе, да објоктивпнм испитнвањем н ладнпм расуђива!вем свему нађемо то њего во право место, а у том случају н ускн колосек добпИе достојну оцену н правнлпу прнмену. (»пи који су прочиталн еапис г.

требна реклама нсто као нн прашкој Спарти нлн бочком Рапнду. Само нме је толнко познато у снортском свету да је довољно да гарантујв атракцнју првога реда. Тек ирошле иодеље јо екс-првак Мађарске гостовао у Бечу, где је дао фамозиу нгру о којој бечкн Спорт-Тагблат вели следеће поред наслова: «Један сат пропагандног футбала». У сернјн ииторнационалинх утакмина Рапида, јучерашња представља кул минацију. Игра се развила у најлепшу борбу, коју смо нмалн ове сезоне. То парочнто важи за прво полувреме, док је доцније зпање знатпо попустило па обема страпама. Бечлије су срећно прошлн, јер је скоро за све време игре Хунгарија била бољн н интересантпији гнм: Бири, Манрл, Ола; Ребро, Нвас, Надлер; Сенкај, Молнар, Орт, Шкварек, Опата. Можда Хупгарија п нпје створепа за првепствепе утакмнце у лнгн као други мађарски клубови, алн нзразитнји футбал пнје дао до сада ппједан стран тнм ове годнне. Ви

Аврамовића у Времену видеће да | сока култура нгре старога М. Т. К. свога опога, што сам ја овде крн-1 прешла је н па млађе. У осталом н * у дапашњој Хупгарнјн има још пе-

тнковао, нема у тим његовнм чланннма. Ја и сам знам да г. Аврамовнћ пије н пе може бнтн апсолутно и у свакој прилици протпв уског колосека, алн ја сам се корнстио њоговнм чланцнма да, говорећи о њнма, прокрнтнкујем опште и неоправдапо мншљење о уском колосеку. Г. Аврамовић ће видети и разуметн да се све у овом напису пе може одпоситн па његов напис у Времену. Алп, оно што је у њнма, као узгред, бпло речепо о уском ко лосеку, навраћа воду па воденипу опих апсолутнпх противпика тога колосека, те сам, због тога, ја сма трао за своју дуаспост, да одлучпо. бранпм колнко пепопуларну толнко праведиу <?твар тнх железннна. Ако се не могу сложитн са г. Аврамовићем у погледу онеие вредности уског калосека, ја се опот с њпме морам сложити у погледу потробе да се постојећа мрожа иашчх селезшша пгго про приведе у тако стање, да се па њој саобраћај може вршитн најраЈшопалпије н с обзпром иа паше прнвредне и друге саобрађајпе потробе. И ја сам се једиом прилнком — у чланцнма штампаннм у Политици , — изјаспно у томе смислу да таЈ посао оргагагзашгјв саобраћаја иа постојећнм пруга.ма треба да претходн изграђивању нове мреже. Јер, било би нол«> пично н нераллона-гно пе искорпстнтн како ваља нн прве, а увећатн мрежу њнхову новнм пругама, чнме бн се, очнгледпо створила поред већнх фннапстаснх теппсоћа н чнтава забупа у експлоатацнјн. У .колико се то сапирање саобраћајних услова.па постојођој железпи.чкој мрежи нма и може постнћн измоном метода и реорганизаннојом службе, а у колнко новим постро јоњпма и инвестшшјама, то је пнтање дубље и стручне студнје, којој овде није нн вроме пи мосто. КИРИЛО САВИЋ профосор Уннворзнтета

колико велнчппа пз старих прошлпх година. Одиста је бнло право задовољство вндети на делу ову једапаесторнну. Сваки од њпх толико је пажње прнвлачно да смо његовог бочког протнвпнка потпуно заборављалп. Бнло је у масп аплаудпрања — једап редак случај — за пеобичио успеле комбнпацнје Надлера, Молнара, Орта нли Мандла.* Као што се види из горње крптике, Беч којн је размалсеп разппм леппм нграма прашкнх, пепггапскпх п разпих егзотичпих тпмова, нашао је право ужпвање у нгрп Хупгарпје. Ова критнка је довољпа, да пам каже да ћемо у Хупгарпјп видетп

те се према томе тјкјшкови друштва подмпрују из улога члавова Друштво иикадауте може доћи до кзвесне готоиипе. У ЗајеВару посгоје веколико клубова, а као првн се рачунају Тимок и Српски Мач, Ти?.'.ок је освовав 15. маја 1920 г. н 'ве до данас се одржао у лоброј форми. Српсни Мач, вешто млађн, освован је у априлу 1921 г. Љегов оспнвач г. Бања Лаловић.учнтвљ успоо је да га одрлси ао сада у врл<. повол.пој формн. Али све је то узалуд, внЈедпо од овнх друшгава пије до гкоро нмало нпшга т.ј. никаквнх потврђвивх нравпла, пити пак свој<» вгралаште. 11ре изве«'пог врвмена Тимои јв подпео овлашн.нм властима, те су му оиервле „правилцнк", а овпх дапа предао је молбу оппгтит« да му дод» ли земл.пште, на коме бв могао да уре* ди своје нгралиште Прнјавио се за члана Београдпип Лоптачког Подсавеза, на Т11е0а да се припремн за јесеи.у сеоопу, јер ће нмати доста погла. IIма да нгра са око 24 страпа клуба, што зиачи да 12 има да посетн, а остало 12 ће посетитн Тимок. Да ли ће опгатина града ЗаЈгчап* узети то у обзнр као једво од наЈбољих срчдстава за упознаваље м|иш« са страпннма, или не, не вна с« '11ознтивно је да су се изве'Т1н грађана већ запнтересовали н да се поЈађљују као љубитељп спорта ва раапим утакмпцама. Нарочито се почело леио да одазнва томе позину омталипа овог ме?та, која је увидевшн ог|ч*мвЈ вхурпст од спорта почела вагло да св обраћа разннм клубовпма аа чланство У току од месен дана каго се зпаје од векпх члапова 3. С. К. Тимок пријавило се томе клубу око 40 осо« ба .са молбама да се приме за чланоне. Шта ће бнтн на крају да ли ће ЗкЈе« чар и његова општии ка упраиа до сада своје лепо вме уметн да Још бол»« улепшају нлн не, видећ»-мо ЗАЈЕЧАРАД

Учтттељски течај за итучавање ручнаг рада Дапао јв отиочво упитељски тепај за руши рад, који арирвђујр Београдски Облаоил Одбор ."•"»V Ј ЛЈшарн^п опди . п ' г1 II ,, после дужег времепа (Д. Ф. Ц.) опет | Подмлатка Црвеног Крста, на ојодпом футбал, којп одушепљава. | сиову одобреља г. Министра Про Југославнја ће изаћн у своме по- свете. Циљ је овоме течају да о-

вом саставу и имаће пред собом тим, којн ће захтеватн све флтбалско зпап.е од свога пготившЈка. Зато ова нгра дапас обећава футбал «пар екселапс*. Нииолић, Ивновић, Спасо?езиН; Локчзревић, Петровић, Млаоенози^; Начевић, Јоксимовић, Лубурић, Сенулић и Хрн=ичек можда са којом малом измепом пмаће да се попссу дапас протпв Хупгарпје. — П мп желнмо само частан резултат. СИТНЕ ВЕСТИ Б. С. К. игра лротив Сашка у следећем саставу: Нлнћ (Глнгоријевнћ) Мнтровић, Роднп; Арсеннјеннћ, Маринковић, Ђорђевнћ; Б. Марјаповић Сек, Сотнровнћ, Драгнћевнћ, Најдановнћ. Бугарска: Славија—Сердика 5:0. У Софнјн су однграпе следеће пр венствепе пгре Левскн—Спорт Клуб 2:1, Славнја—Сердика 5:0. Одлична игра соф. првака Славпје. ЗАЈЕЧАР И ЊЕГОЗ СПОРТ По угледу на своје прнјате.ге и л?У гове а паклотћепа спорту н омлалина вароши ЗаЈ*ечара осповала је нзвесна спорт^ка друштва. Алн олзив грађана нпје задовол.авајућн. Грађапп врло мало пооећују спортске утакмине.

сиособи паставнпке -це осповие школе за н[>еданаље ручпог рада у радионидама Подмлатка Црввног Крста. На течају се пријавило 25 утатеља и учитељица. Течај се држи у Савској Оопов-, ној Школи. Наставиици осшовпцх школа који би желели да се упишу у овај течај могу се пријавити иакнадио још само до 10. о. м. Пријаве треба унућивати непосредно уиЈ»;1вп течаја у Савској Ооповној Школи. Жетва у Срему Стара Пазова, 6. јула. — Овогодишња жетва у овим крајевима је ванредно добра. Досадашљнхј година жетва је почин>ала обично око Петровдана, док је ове године изузетно уранила, тако да ће дв ПетровЈана са жетво.м бити свршено. Вршидба је у јеку и парне машине неуморно раде и жито се из поља вози. Жито се плаНа просечно 8 м по јутру, а јечам 10—16 м.

Ала је леп овај свет, јер Радион пере сам!

Мудра праља ужива. Не мучи се лупаи»ем и трљањем, за н>у ради Радион. Радион посве сам? Да! Перитеовако! Растопите Радион у хладној води, ставите намочено руоље у ову растопину, кухајте 20 мипута, па онда исперите обичном чистом водом. Рубље ће бити чисто и бело ксо сгтег! Није више потребно да се лупа и трља, јер то шкоди рубљу и рукама, напротш — рубље постаје лепше него пре. Радион, идеално срество за праг^ Штеди рубље!