Време, 07. 07. 1927., стр. 9

Чгпф-пш. 7. јула 1927.

с ■

Сграиа 31

Велики Киез Николај Пиколајевић о даиашњо] политичкој ситуацнјга и о задаћама Руске Наииоиалие Владе Бољшевици говоре да су Енгле-.ва и учешћа фипансисктп и техска и остале земље узрок њихо-1 нвмкнх снла другнх земала, у вих незгода. I којпма су за време руског бољШто се тога тиче Велики Кнез шевпзма ппдустрпја и техника Ннкојп ) НикоЈи]евић је убеђен на^предовале. да мере коЈе предузимају стране о.таде у односима са С. С. С. Р. нису штетне за Русију и руски на -Ј род већ су предузете само противу ги на Р 0Д - руководити Једино инГреће интернациона.те „ шених ^ресима саме Р.успјс . н стога ље агената.

У компликоваиој целини бујдућих међупароднпх одпоса руски ће се парол. као п сваки др\'_

Руски народ, по мишљењу Ве/иког Кнеза, разумеће то врло лако још и стога што види и сам да су бољшевиии само његови непријатељи и угњетаичи. , Всјнкп Кнез добија тачне вести из Русије из којих се види да руски народ и сада разуме и види колико су лажна и нетачна сва тврђења и обеКања комуниста. Право лице и суштина његових угњетача показала се и постала јасна и у другим земљама. Под јармом, непознатим у току оелокупне светске историје, дух руског наро^а ипак се није угасцо м показује се већ његово незадовол>ство и гнев. Крв жртава совјетских џелата — је света крв. Цео мир је узбуђеи поводом ових злочиначких убистава мученика за слободу руског иарода, слободу коју газе бољшевици. И данас ни лаж нити обећања и уверења совјета не могу више да униште веру у руски народ и његову пламену жељу живота и слободе. Како ће се уредити тај живот и К1ко се замишља будућа државна влада Русије? ВеЈики Кнез чврсто се придржава мишљења да питања руског државног устројства могу бити решена само у Русији сагласно надама самог народа. За себе лично он ништа не тражи и у своме прогонству продужује као стари војник, да даје сву своју снагу својој отаџбини. По његовом мишљењу будућа државна влада у Русији мора бити ванкласна и ванпартиска. Једнако праведна према свима, желеНи свима добро, она Не бити туђа свакој освети за прошлост и лишена племенске и верске мржње. Национална, она ће створити услове слободног развића наиионалног

гова спољна политика може бп ти само руском политиком. На основу последње несумњиво ће се определити економски односи. В сјики Кнез НикоЈај Н икојпјевић мисли да сви који не желе ј да експлоатишу привремену слабост Русије, већ зидају своју економску политику на здравим начелима, могу рачунати на потпуно саосећање од стране будуће влале, која ће њима дати сва економска преимућства и у сваком погледу изаћи у сусрет. Повратак Русије на пут нормалног живота имаће велико значење за повраћање општег б.тагостања у целом свету. Увек мирољубива у својој спољној политици, Русија, по мишљењу Вел/ког Кнеза нарочито ће ценити сада значај мира и доброг суседства. Руском народу је увек био близак осећај захвалности и целокупна његова прошлост сведочи, да ће он умети да буде искрен пријатељ онима, који ће му помоћи да подиже националну заставу његове отаџбине.

Смрт нанчоналног радника др. Бламсз Леклћа на Цетињу НиЈ"е прогало пи десотак дапа, од како је цриогорска омладниа открила у Подгорици спомеиик захвалпости за националпи рад почившем Тодору БожовнКу, иародном послаинку, а већ је стнгла вест да јо на Цотињу умро оиет један велнки нацнонални борац. У претпрошлу суботу после подне умро је у Дрнсавној Волшши иа Цетнњу д-р Блажо Локић, народни посланнк Волике Народне Скупштние у Подгоршш. Само име покојнога Блажа остаћо нама омладинцима за дуго времена једпа успомепа у животу, која 1.6 пас увек подсећати како ваља бранитн. н волети свој народ и отаџбнну. Поред тога, покојпн д р Плажо Лекп!>, по-

Варалнца Хубер као купалишнн гост у Селду Селце, 3. јула. — Првих дана овогодишње сезоне имало је Селце «част» да прими у своју средину самозванога доктора Павла Александра Хубера кога је ухватила ових дана београдска полиција, као што је то Време јавило Хубер је дошао у Селце и представио се као доктор права и ви ђен члан београдског друштва ради чега је био лепо примљен и ушао је у најбоља друштва. За све време свога боравка у Селцу живео је као прави џентлмен; при ређивао је вечере и звао нове познанике да их угости. Његова дрскост иппа је тако далеко да је чак за бискупа сењског приредио једну овакву вечеру, на коју је поред бискупа био позван свештеник и начелник, као и многе виђеније личности из Селца. Несумњиво да је спремао какву клопку, у чему изгледа није успео. После оваквих оргија Хубер је једнога дана нестао из Селца пошто је претходно насамарио начелника за једну — свакако већу —сумицу новаца, а исто тако није остао поштеђен ни бележник ни поштар. (Време) Удавио се јурећв за рибом Краљево, 4- јула. — Пре неки дан купао ее у Ибру код желез^ ничког моста Сима Опачић рад,ник код предузећа за грађење пруге Краљево—Крагујевац- Купајући се тако, спази једну рибу и појури за њом да је ухвати- Како није умео да плива. чим је упао у дубину реКе, која је ту врло велика — он се удавио. Леш му нису могли дуго пронаћи, дог га најзад Ибар данас *ј 6 часова изЈутра није избанио обале у близини самог моста-

Да ли ће леш њепог сииа да доплови Дунавом из Беча до њеног старог Дорћола? Јуче око 8 часова пре подне пронађена су нова два леша на десној обали Дунава. Оба ова леша потпуно су унакажена и полицији је било немогуће д^ утврди њихов идентитет. Како је Дунав почеа последњих дана да избацује внше лешева, него што се стварно на београдској обали удавило личности, то је сигурно да су једним делом ови лешеви дошли са земунске плаже, где је било дављења, али се лешеви нису проналазили. Свакога дана у полицију долази уплашени свет, који читајући о лешевима стално мисли да је међу њима можда и неки од њихових рођака и познаника, који моментално нису у Београду, а пропустили су да се јаве. Тако се јуче десио један интересантан случаЈ. Нека Марија Бошковић, старица од 60 година, сва уплашена пријавила се полицији, тражећи да јој покажу лешеве нађене јуче на дунавској обали. Сва уплакана, старица је испричала како је међу тим лешевима сигурно и леш њеног сина Драгољуба, банкарског чиновника, који је пре осам дана отишао у — Беч. Што је најинтересантније, Драгољуб се из Беча јавио другог дана по свом доласку. Нервозна и брижљива мајка, зато што јој се син шест дана не јавља, мисли да се он у Бечу удавио и да му је теш Дунавом доТтловио чак до њеног Дорћола И, одлазећи ублажена смехом и охрабрењем, она ипак није могла да на краЈу не заплаче — Знам ја да би се он јавио. Сањала сам јуче како ми лепо каже: Знаш мамо. не могу више да ти пишем, јер је вода хладна...

Паграднш ребуси

| казао пам је како се цеии п брани живота за народе који ће ући у ј слобода, која је човеку дража од састав руске државе. Носећи са свога,

собом општи мир она ће примити н позвати сву живу снагу земље и разумеће тежак положај оних који су били принуђени да служе комунистичкој влади радећи у со•јетским установама.

Наниопалпн рад покојпог д р Г.лажа Лекића почиње од 1!> 10., а завршапа се њсгопом тоотком с.мрку, која јо све болпо потросла. Покојпи Блажо ушао је у борбу првих дана свога школовања у гимпазији на Цотнњу а потом и као

Освећење камена темељца за Соколски Дом у Новом Пазару Нови Пазар, 5. јула. — Поред чланице сокола су послужпвале других културних тековина ко- : ратлук са хладпом водом, пошје Нови Пазар има, иницијати- то чланови сокола немогу тј.-не

Сем тога упркос програму ин- студент београдског Упнверзнтота.

тернационале национа;Тни дух постаје у Русији сваког дана све јачи. Чак и између комуниста многи и многи су разумели свој'у заЈлуду и хтели би поправити своје погрешке, помажући делу ослоОођења отаџбине. Велгки Кнез верује да ће и војска радо скинути иго треће интернационале и поново постаће великом руском војосом. Подвиг који мора учиппти будућа влада у делу васкрсвупа Русије је стварно пеобухватљив.

Такав остаје н у арелнЈим годннама, увек доследап својнм ндејама н жртвујуКн со за добро свога иарода н своје шире отаџбипе. Одмах по свршепом докторату у Белгнјн, покојпнк се враЈ.а у Црпу Гору, где је попео борбу против режнма покојног Кра,га Ииколе. Његови. први покушајн напшли су на веома јак отпор, коме оп ннје подлегао, алн нпак је то његово нежпо здравл.е осотило. Он се пајвнте нстнче 1018. годипе, клда је у Црпој Гори наступно раздор. Тада го оп повлачи у своју Црминчку Нахију, где радн протипу Јоваиа Пла-

Како би се он могао извршити I мениа и "»вгових људн. цотребпо је најпре да сваки бу- • Ставља се на чело тадашње ом де спремап да се веома много

1 ладнне и неуморио Је водн сво до Ппл „л.л,,,,,,. јдапа, када је своје ндојо још нз мла 5!!! и Ј • .» п« ирсти почео остварнвати. Од те влиии Кнез ие сумња, вас-ј , 1сте 0Млад , |Нв потпомогиут је у пароду тога краја, где је нзабран за народпог послапнка за Велнку Народну Скуппггнпу која је 1018. изгласала Уједињење Црпе Горе са Србијом. Ои је својнм пеуморинм радом допрнпео миого делу народпог уједињоња. Још као студент сарађивао је на свнм слободоумннм листовима и часописима онога премопа, залажућн сву своју енергнју за пгго всКе

крснуће Русије у погледу њеног унутјжшшсг уређења и ићи ће брзим корапима, чпм комуппстичка влада пасил>а и самовоља буде замењепа влалом која ће поштовати закоп и личпу својину. То ће се најпре показатп у о(бласти пол>опривредр. основно и главпе индустрије у Русији. Сељак. чим земља коју оп обрађу- оа цгго иип« Је буде призната законитом лр- ј зближењо две слободне српске зем жавном владом као љегова пот-'л.е. Оп Је са одушевл,ен.ом прнхпапуна спојина. лаће овој земл>р ! гно опдпшњн рад г. Марка Лакови сву своју снагу и трчл I п Јована Ђоновића, којн су билн СлоЛолној ивинијативв биће°" к " ° п """' г "јелпако стављрне па ра^положрп« трговпна и инлуС1рија, и то

омладннски вођи у Црној Горн. | И онда, када јо покојни д р Бла ! жо вндео најлепше плолове свога , , папорног рада, смрт га је нлнепода ће поновно створптн за ралпнке покоснла и отела из загрл>аја ње-

вгодне прилике живота п рада С друге стране побол>гпан.е мате ријалпих као и осталих прили-

гове породице и миогобројних прногорскнх омладииаца. Покојнн л р Блажо Лекић остаће

ка радника и развиће ралничког ме ј>У првогорском омладнном у ду закопика биће пррдмрт нарочите ГО Ј У^помени као великн и редак бриге и пажље непосредно саме, " ациопал и" радник. бу17ћ, влале. I л - ДЕЉА Потпупо |е ]нгпо ла повраћаљг ■ 1 ■ " |ивв " 1и -"** " ■ економског жнпота у Русији по-, II мтојта Опапло трсбује много повчапих срсдста-! ^ИТ31Т6 0[36М6

вом директора гимназије г. Ј.рдана Нетровића јуче Је освећ .-н каиен темел>ац првог СоколпкоГ Дома у Санџаку у присуству ие локупног грађанства. Освоћеп.е је вршио прота г. Нпћифор Цвијетић са свештеником г. Душаном Крсмановићем. По свршеном освећењу одржао је говор о гначају ове Ј'.росгк-тне установе г. Лазар Оој> вић надзорнвк- основних школа за округ рашки, који је парочи то подвукао да омладипу треба ваопитати не само интелектуално, већ и физнчкп, јер је у здчавом телу и здрава душа. Тои приликом је замолио грађаие дл и у будуће буду као и до сада издашпи и да матернјално помажу ову устапову. За тим је директор гимпа-зије г. П^тровић поставиз повељу у ископану јаму, и одозго је положепа и зазидана плоча. За време спушташа камепа

смеју пити алкохолна пића. Главни део захвалности за оствареп.е ове корисне замислн припада"директору гимна-зије г. Петровићу. Не мање треба захвалити на помоћи и команданту места пуковнику г. Вјекославу Фердербергу, који је ставио па расположење неколпко војника да стално раде док се дом не подигне. На крају као жртва традпдије било је једно јагшешце, чнја ,јс крв обојила зазидано камеље темеља да би се исти што дуже одржао. Од присутних запажен је начелнкк округа г. Цветковић, поглавар г. Кутвић. судије, лекари шеф. фип. Управе г. Госпић, председнлк опгптине г. Петровић који је и поклонпо земљиште Соколском Дому, као и мпо-

ги други.

Милзн М. Милановић чнповник.

Утопио св у Сави код Брода Брод, 3. јула. — Док су претрпзни аутобуси довозили нелел.ну публику на купатило По.тој и зок ка и Новинара Краљевине С. X., се купатило сјало о:. шаренита С примило је Урсдииштво ово купаћих костима и суниобрана и пнсмо: | од некуда се чуо са "•—"

Руски кшижевници из Совјетске Русије упукују проглас и апел својим колсгама у пелом свету Од Савеза Рускпх Књпжевпи

Позпата је ствар, да је наш свет модерап п савремен у сваком погледу. Оп се бави свим врстама спорта. иптересује се модом, књижевпошћу. му-зиком и уметношћу уопште. развитком пауке и техппке и свим другим елем-нти.ма сложепог човечпјег ждвота. У том погледу наш парод не изостаје иаа западних, културиих народа, а својом урођеном бистрином одскаче од мпо гих других, Не уступајући у другом наш парод и у решавању ребуса иде V корак са ипострапством. Ова врста запимања данас је у пелом свету на дневном реду. Њим се баве и школовани и нешколовани. и чиновиици. и трговпи. и занатлије и раднппи. И старо и млало; сви сталежи. умни и'физички раднипи после тешког и папорног дневног рада траже олмора и разоноде у решавању ребуса. Тако.је у пелом свету. па тако је и код нас. Огромно интересован>е које су побудили наградни ребуси Врсмена најбоље документују горњу чињенипу. Рапидии пораст одговора на паше ребусе, којн свакодн впо прп стижу у масама. дају нам право да за1;ључимо. да 1е то пајомиљеније заннмање паших *читалана. Са свих гграпа. из свих крај ва паше државе. из вароши н нз села читао!^ узимају живог учешћа у решавању ребуса. А ннје то^само ж.удња за наградом. Уз^оии томе леже у урођеној бнстрнии ума и у инливидуалним наклоностима поједпнана до опробају своју довитљивост и сиособност. II ако по својој величпни захтева прнличпо вр мена за своје решење, ребус бр. 10 прнвукао је пажњу огромног броја наших читалаца. Учешће је. као и увек са мање или внше среће, и овог н.ута велико. Једино исправ но решење п°казује наша слика, а број таквих. тачних одговора је: 548. 1Бему најближи у прогнози су били: Јелена Драгнћевић. Мнлоша Великог 11, Б«оград. (544 — предвидела још 109, 100, 214, 230, 292, 304, 328 443 и 009); Радивој Шикопарија Алмашка 10. Новн Сад (543); Иедељко Ристовић пешадпјекп паргдппк; Студенпчка 79, Београд (543); Днмитрије Бугарски. школа за резервне артиљериске офнцире, Осек (555 — ирелвн-

г-ца Драгићевић и г. Ристовић могу своје награде подићи у редакцији сваког радног дана од 11 до 12 часова. • Прву награду од 500 дииара за ребус бр. 17 редакција је ис. платила господину Н. Н. Обраћамо пажљу чита°цима да у бу. дуће такве адресе нећемо примати. Ако се не жели објављи« ваље имена, мора се вавести бар занимаље и тачна адреса (удивд и број куће). Резултат ребуса бр. 18 обја. внћемо у броју од недеље 10 ј.У в а. Реб ус бр. 19. (Купон исећи и посдати)

гра.мофона 1?° )0Ш 777 и 099); Милорад Мн-

Сапезу Руских Књижввиика в та нго Монтевидео, одјекнуо Је пШ

Новииара у Краљевинн С. X. С. по- са сре дине Саве очајан вапај, ко-

■ је проглас «Групе Руских Књи

ји је звао у помоћ. Тај је узвчк

ГвтскГплас™ 7\ф је^упућеп електри.ао нуб.тнку и одједном је (Књпжевпниима целога г.вета.* | иело купатило било у покрету. Текст овог прогласа, за чију аутон- ј Мајке су ужурбано прикупљале тичност јамчи Савез Кн.ижевннка, своју дечицу, жене су узрујано нредставља огроман нитерес, као хражиле своје мужеве. ПрисутГлас Књижсвпика из' СССР. војп. ■ духом потрчали су у помоћ, ток сад први пут допире отуд V, 1 Ј г

Европу. — као иеоборнвн доказ њихових тешкнх мука, као пробој кордона, којп спречава уста, створепа да проричу. Руски Савсз Књпжсвпика н Нопипара у Краловини С. X. С. од своје стране послао је тскст помепутог прпглзсч свимз Поаиатим му у зомл.и органима пттампе, и сем тога овим Пас моли, гогполине Уредпнче, ла будетр л.убазпи, па ла се преко Плшег пси.еиог лнста об^атите читавој штампп у Крал>евнни с молбом, ла се текст прогласа олштампа па дпп 10. јула ове голипе, ггада ће се исти птгампати у еовиттама пелог света.»

СВЕТСКА МАРКА СЕХППЕ гсшл-.р: ма1^пашМ'; П01ЈШ013—РАШ5

али је било касно. Антун Штефанаи, берберски помоћник стар 15 година, почушао је да преплива на босанску стралу. У моменту када је дошао у најјачу струју ухватио га је грч и за трен га је струја о:вукла на дно Леш, који је тражен до касно у ноћ, ннје још пр^нађен. Б. Ц.

Брат боксера Демпсеја женоубица и самс у Јица Париз. 6- јула. — Листови јављају из Њујорка, да је Шнекедију, у Њужерсеју, брат Жлка Пемпсеја. бившег светског шампиона бокса убио жену хитгшма из револвера, а затим је извршио самоубиство- рот (536 — још 429); Ковстантин Фамин. Коларчева 7, Београд (501); Недељко Жакула ученик 9 разреда гимпазије, Бањпчко Брдо 14, Београд (5С2); Миодраг Шапон.ић ученик 8 разреда гимназије, Св. Саве 23. Београд <505 — предвидео и 1349); Атанастпе Арапђеловић гимназист, ПЈумадијека 12, Београд (531). Као што се вндп п овог је пута морала копка да одлучује. Према томе г )00 динаоа добипа Јелсна Лрагићевић. Мипошз Великог ул. бр. 11 из Београда. 250 д^нара доби!а Радиоој Шикопарија, Алмашка ул. бр, «0 из Новог Сада. 100 динара лоби1а Недељио РиСтовић пе^адиСки

Из овпх писмена: А, Г, Д, Е, 3, И, М, Н, 0, Р, Т, саставити: а.) изреку од 22 писмена која су у н>ој нумерисапа редом бр<>јевима од .1 до 22, што ^начи да се пека бд њих нонав.1>ају. б.) Према тим бројевнма у дољем-прегледу наћј| ре 1 ш састављене из истих писмеиа, алл тако да почетна-пнсмена тих речи, озго чнтапа, дају оно што чвтаоци стално имају на уму решава јућн р»ч5усе. Свако писмепо у следећам ро чима престављало је са одговаг рајућнм из предходне изреке, а зпачења тих речм су следећа: 1.) 19, 15, 14, 1, 8 злогласни римски цар 2.) 5, 10, 22, 17,13, 4 река у Америци 3.) 16, 7, /4, 2, 20 војска 4.) 14, 9, 21, 1, 14, 6, 18 суд 39 хемнјске потребе 5.) 5, 12, 15, 8, 21 полицпсКЈ оргап 5.) 2, 14, 9, 79 дрво 7.) 11, 21, 3, 8, 18 варош у Грчкој Ншраде за ово/ ревус су: 500 динара 250 динара 100 динара Награде ће добити чнтеоцв који иоред тачног решеша најириближније погоде н број тачних одговора. Одговорн за оваЈ ребус иримаће се до среде 13. јула (За Београд до среде у подне). Поред своје тачне адреов (заиимаље, место стаповања, у. лица и број куће), треба на коверту ставити «за ребус бр. 19.г Без ове назнаке и без купон| одговорн се неће узимати у об зир.

Гајретове пвтомнцо у Селду Селце, 4. јула. — У Селце су стигле Гајретове иитомице н» летовање у внлу Норма, коју је у ту сврху закупнла председница Гајрета госпођа Мара Трифковић. Ученвде је на прнстадишту дочекао општннскп наче-тннк и поздравио нх у нме општпие, док нх је у име Пододбора Домаћнца и Матера поздравила гоопођа Јелена Кршул. Затнм су нспраћенв до внле уз пратњу музнкв и миогоброЈног народа.

Сутро дан пошле су на излвг око целога острва Крка луксузннм паробродом «Плавом». Троиаредннк, СТуденична 79 из Бео шкове за пзлет подашрнла је г-ђа МаЛел Грујпћ, позната добротворм лаше ратне сирочади.

града. Г. ГПпкопарпјп награда је по<-лада поштанском тдутапиом, а