Време, 23. 05. 1929., стр. 7

Четвртаз^ 25. МЛЈ 192(Г.

Закон о Српској Православној Цркви

Чл 1. Српока прзвослзвна црква ј в аутокефална, са достојанством Патријаршијв. Чл. 2. Српсна Прввославна Црква своје верско умење јавно исловеда и саоје богослужвњ« јавно врши. Она самостално управља и уређује црквсно-ввроне послове, Она упрзв. ла и слободно раополаже црквеном имовином и црквеним фондоаима и задужбинама (закладама), у грзницама овога Законз и Црквеног Устава, Закона о Главној Контроли и Државном Рачуноводству, а сзе под надзором Државе. Прописи Закона о задужбинама важв и за црмвене задужбине. Имовина Срлске Православне Цркве олужи само цил»евима Цркве, ив може ое ни под којим видом од њв одузимап-и ни на друге циљев9 угтотребљавзти, осим случајз енспро. пријацијв прадвиНане Законом. Чл. 3. Српска Православна Црква и поједини њеки саотавни делови и установе, које ће бити предви|Јане Црквеним Уставом, правна оу лица, споообна да по прописимз Закона стичу и држе како понретна тзко и нелоиретна добра, и врше сва права која им као таквима припадају, Чл. 4. Црквена власт духовнз, црквенодисциплинска и црквено-судска, по уређењу Српске Православне Цркве, припада само Јерархији. Ту власт Јерархија врши преко својих јерархијских предстзвника и органа. Епископска власт, у заједници са свеиггенством и народом, преко својих самоупрзвиих представника и органа, уређује и управљз пословима задужбинским (закладним), фонповоким и другим имовинским по-

Ча 5. Црквена кривична дела и казне су само оне које прописује Црквени Устав. Чл. 6. 5а извршење надлежно издатих чаређења и пуноважних одлука и лреоуда свих црквених власти и ор.'ана, сее државне и самоупрзвне влаоти дају на захтев црквених алз/ги етоју административну помоћ у »олико ове одлуке и пресуде нису Лротивне земаљским законима. Духовни судови могу у циљу извобења доказа тражити правну помоћ ^едовних судова. Чл. 7. Српсну Правослаану Цркву пред* стаал>а пред Државом Патријарх или његов заменик, а поједине Епархије — Епархијски Архијереји или њихо«и заменици. Имовинско-правне интересе Црнве иред држзвним властима заступају они органи који су одређени Црнвечим Усгтавом. Чл. 8. Избор Патријарха и Епархијских Архијвреја потврђује Краљ указом, *а предлог Министра Прааде, отављеи у сагласности оа Предоеднином Мииистарског Саеета. Чл. 9. Дрнва подмирује саоје потребе: 1.) приходима од црквених добара Л фондова; 2.) црнвеним таксама из чл. 13.; 3.) нарочитим разрезивањем на приходе манаотирских и црнввних

4.) државном помоку под условима чл. 10.; В.) црквеним прирезима из чл. 10. и 11. Чл. 10. Лрирез на непосредни през ноји плаћа^у православни порезовници у Ираљевини Срба, Хрвата и Словена-

требе; архијерејсни, манастирски и парохијски домови; православни кул турно.историјски споменици (манастириил-а, црквишта и т. Д.); и дворишта свих побројаних установа. Чл. 15. Сзештена лица мирског и монашког реда нису обавезна лично да врше оне јавне послове који се, према нанонским прописима, противе сзештеничком чину и позиву. Чл. 16. Све државне власти, које по саојој надлежности понрену кривични поступан против саештених лица оба реда или монаха, дужне су одмах о томе да известе надлежног Архијереја, као и о коначној одлуци, коју буду донеле по дотичном предмету. Чл. 17. У свима држааним и приватним школама, прааославна верска настава предаје се у сагласности са иадлежком црквеном влашНу, а по одрадбама Занона о тим школама. Наставне планове и програме за предавање веронауне прописујв надлежни Министар, по споразуму са Архијерејским Сабором. За уџбенике веронауке важиће прописи Занона о уџбеницима. За све уџбенике даће Архијерејсни Синод саоје одобрење у погледу њихове верске садржине. Вероучитеље у свима државним средњим, струЈним, а по потреби и основним шкотдла, поставља надлежни Министар ло претходном саслушању надлежног Архијереја, а премешта и разрешава их дужности над лежни Министар по одредбама школских Закона. Вероучитеље у свима приватним школама поставља и премешта Улрава Школе по одобрењу надлежног Архијереја. И за ове вероучитеље важе прописи школских Закона. У државним основним школама веронауку могу предавати квалифиновани парохијски свештеници или нарочити вероучитељи у смислу прописа Занона о Народним Школама. Где, по закону,* или иначе, није могуНе, да православну веронауну предаје свештеник или нарочити вероучитељ, вршиКе ову наставу вероучитељи те школе, ноји су православне вере. Епархијсни Архијереј може чинити предлог надлежном Министру да се разреши од вероучител»сне дужности сеаки наставник веронауке, за којег налази, да веронауку не предајв по прописима православне цркве. Чл. 18. Архијерејски Синод настојава и стара се да предавања на лравославним богословским фанултетима државних Универзитета буду у сагласности са науком православне вере. У случајевима осведочене несугласности предузима код Министра Про свете потребне мере да се оне отнлоне. Професоре и доценте богословсног факултета иоји се бирају по Занону о Универзитвту поотавља Министар Просвете по саслушању Архијервјског Синода. Чл. 19. Све црквено-аутономне духовнв шноле стоје под управом и надзором црквене власти. 0 оснивању ових школа решава Архијерејски Сабор. Он прописује за њих иаставни план и програм предавања, поставља и разрешава њихове управнике. Министар Просвете даје одобрење за оснивање ових шко ла и за наставни план. Архијерејсни Синод стара се за нарочиту спрему наставничког и васпи тачког особља, поставља и разрешава га. Епархијски Архијереј води непосредни надзор над овим школама у својој епархији, подноси о томе изве-

ца имају прво да распишу Цркаа, ] штај Архијерејском Синоду и пред

Епархија и Општинз, свака за своје потребе, и то само ако приходи предвиђени у члану 9. од 1—4 не могу поирити њихове буџетом предвиђене раоходе. Одлуну о распису овог приреза доносе органи Цркве, Елархија и Црквених Опиггина, који су по Црквеном Уставу за то надлежни, и то за свану годину на посе; ова од. пука постаје пуноважна кад је одобри Министар Финансија у саглаонооти са Министром Правде. Чл. 11. Црквене прирезе принулљају органи држаане поресне администрације једновремено и у свему по пролисима за државне дажбине, и предају их у тромесечним ратама надлежним црквеним властима. Чл. 12. За званичне радње црквене влаСти, и у јерархијском и у самоуправиом делокругу, плаКа ое само она такса коју црквене влаоти пропишу лосебним Прааилником одобреним од Министра Правде. Ова се такса наПлаКује у норист Српске Православие Црнве. Чл. 13. Службеиа преписка и аманетна пошта оеих црквених власти и установа оолобођава се плаИања поштариие и телеграфске таксе. Чл. 14. Свих јавним дажбина ослобођавају се згроде намењене Служби Божјој, црнвеио-просветним и добротворним устаног-ама; заводи за црквене по-

логе о постављању и разрешавању наставника и васпитача. Врховни надзор и над овим школама води Министар Просвете. Чл. 20. Војни православни свештеници постављају се по Занону о Устројству Војсне и Морнарице на предлог Епар хијског Архијереја, коме ће они бити законсни потчињени. Свештенике у државним болницама, казненим и њима сличним заводима и другим државним установама, постаеља на првдлог Епархијског Архијереја, надлежни Министар. ЛРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА НАРЕЂЕЊА Чл. 21. При превођењу цриавних надлвштава, установа и лица са државног буџета иа буџет Српсие Празославне Цркве, уредбом Министарства Правде и Министарства Финансија утврдиће се ноју ће помоН из држовних сродстава Српска Православна Црква стално по држааном буџвту примати. При утврђивању ово држав не помоћи узеИв се у обзир они досадашњи расходи по буџету Министарства Правде, који се односе на она црквена надлештва, установе и лица, која прелазв оа држввног буџета на буџет Српско Православне Цркве. Поред ове државне помоНи примаНе Српсна Прааославна Црква још и стални годишњи изноо на име одштете за потраживања, која при-

падају Српској Православној Цркви у Србији и Црној Гори према Држави. И овај ће се стални годишњи износ утврдити поменутом уредбом. Овај стални годишњи изноо уносиНе се сване године у буџет Министарства Правде. Ова се уредба може мењати оамо Законом. Чл. 22. Српске Православне Епархије и њихови делови ван граница Краље вине Срба, Хрвата и Словенаца, као ј студент техенке; Аленоандар Рашио саставни деловиСрпсне Патријарши- 1 виН, стар 10 година, нз Дражева, аба је, остају у погледу организације у ј џнски раддик; Стеван ЈовелиН, 21 го јерархијском и материјалном односу ; ста-Р. Кузмнна, обућарога

Прстрес јсданаесторвцв иомуииста □ред Др^кавним Судом Јуче пре подне, пред Дрзвавннм Су дам. отпочело је суђење једанабсто ридн комуииста. којн су оптужеии по Закопу о Заштити Драсава ОЛТУЖЕНИ Једанаеоторица оптужеиих су: БољевиН Стеван, стар 24 године, нз Лошког Пол>а, обућарс^и радник; Стеван ЧоловиН, стар 19 госрша, »з Радобућа, трговачкн помоћник; Пвтар Грубор, стар 27 гохгана, из Дубрава, ооанчарсеи раоинж; Бан АндријевиН, стар 24 годиие, из Велеса,

према Српсној Патријаршији у коме су били према појединим Српсним Митрополијама, све док се ови односи не би другачијо регулисали. Чл. 23. Црквени Устав о целонупном уређењу Српсне Правослазнв Црнвв, свих цркваних и црквено-самоуправних власти донеНе се Заноном на предлог Министра Правде, стављен у сагласности са Председником Мкнистарског Савета, а претходно Не се о овом предлогу саслушати Архијерејски Сабор, Чл. 24. ОвлашНује се Министар Правде да Уредбом пропише све псближв одред бе, потребне за извршење ових Закона. Чл. 25. Овим Заноном и Црквеним Уставом предвиђена организација Српске Православне Цркве има се извести најдаљв у року од две године, рачунајуНи од дана ступања на снагу истих закона. По ступању на снагу обају ових Закона, престају важити сви Занони, Уредбе и други прописи, који су противни овом Закону и Закону о Црнвеном Уставу. Но досадашњи прописи о организацији Српске Православне Цркве губе важност тек нада буде проведена организација, предвиђвна у првом ставу овога члана.

помоћник ;Јосиф Белончек, стар 35 го дина, из Београда, металскн радник; Милош МатијевиН, 27 година стар, из Кестенова, фабрички радник; Све тислав СтвфановиН, 10 година стар, иа Кучева, трговадки помоћник, Сокол Антун, 26 годана сгар, лз Лубина, обућ&ј; Јосиф БожиН, 22 године с/гар, ив Ружића, обућа-рсвн радник. Ови оотуоквни бор&вилн су сгално у Боограду. Дрскавни Суд с&отављају: првдсе давајући г. Васа ПетровиН; судије: г. г .Љубомир Арнери, др. Вицко ДубоковиН, Драгољуб РадојловиН, Трај ко СтаменковиН, др. Јосиф КавчиН, Свет. ВукајловиН; деловођа г. Милен ко СтојковиН; оптужбу заступа' заме ник државног тужиопа г. М. МанојловиН; браниопи: г. г. Угљеша ЈовановиН, Рајко ЈовановиН и Тома Мило сављевиН,

КОД ШУЉЕВА, затвора, поцепаних црева, навале мокрења, код болести џпгераце, болова у крстима — тешког днсања, лупања срда, несвестице, олак шаће вам угодно употреба Франц-Јозефове горке воде шта више често вас и излечвхш. Опецнјалзсти лекарн за унутрашн>е болести наређују у многим случајевима да св пије дневно у јутро и у вечв по пола чаше Франц-Јозефове воде.

Други дан сензацмоналиог процеса у Кошицама

Оптужени све поричу

Кошнце, 22. маја. — Данас Јв настављена расправа против слзвачких цигава којн су спгужвни аа шест убистава н за које постоји сумња да су своје жртве нспекли н појели. За другн дан продеса владало је још веће внтересоваље. Распра^а је почела у 10 сати. Пре тога, суд је одлучио да усвоји јучерашњн предлог одбраие и да позове једног стручњака, поихијатра, да прати понашање оптуженнх цнгана. Како је познато, одбраша је мотивисала овој предлог тиме да, ако је истана да су оптуженн јели л>удсбо м&со, онда су свакако н&аор малнн н зато то троба улврднги стручним доказама. Ток рашраве прати стсхга, днректор ДЈ'шевне бол нице у Копшцама, др. Јарослав Стру хли. Пре во пгго је почело су^е&е председник ое обратно новннарнма малнм гоаорам н сдазао их да шал»у својстм ластовнма само верне из вепггаје о току расправе. Почоло ое одмах са салушол&ом Барнаба Груља који је оптужен да је учвствовао у >^ч":тву трговца Нм ринга. Оптужена сада све порнче н изјављује да >е признал пред нстражнлм судсм само зато што се 6о >ал да ће га жандараш апегг тући. На суочењу са осатлкм аптуженишама саи порнчу да ма пгга знаоу о убнству. Вођа раЈзбојннчке балде, Павле Рибар, који је оптуикен да је лично у<Јно Њгринга, сада изјааљује да се за време кад се дес.нло убнство налазно у болншцг у Коттшцалга, на лечењу од очне ба1еоти. Председ

ннк преккда свднизгу да 6н добзо информадчје од улрадника болнице да ла је ово тврђвње Рнбара нстиинго. Усворо стнже нзвештај Јтграве болнице да се један Павле Рибар занота налазно на лечењу у бачннци од 2. до 12. актобра 1923. годнне. Суд на оанову авог извепггаја доносн сдтуку да се оотужепи Рнбар суочи са лекарима и болначарима да би се утврдило да ли је заиота овај РнОар био тамо на лечењу. Ако се тврђење Рнбара обвстини, отпада главна оптужба атротав њега. Затнм су саслутпанн оаи осталн аптужепи кс<ји редам изјављују да се не осећаау крнвкм и да је њизово привнање било изнуђено од жандарма. У 1 н по час рааправа је преканута-, Конгресу комора у Новом Саду присуствоваће и Министар Трговине Нови Сад, 22. маја. — У недељу Не се у Новом Саду одромата конгрес привредних космора Новосадска Трговачка Кочора добила је данас извештај да од сгране Минисгарства Тргоеине и Индустрије долазм у Нови Сад г. •д-р Же.тгмир Ма*журанић Миниогар Трговине и Индуотрије са шефом кабинета г. Достани^ем, начелником г. д-р Штајнецом, инспекторима г. г. д-р Лазаревићем и Борићем и дфекпор речне пловицбе г. Нико.ић.

ЛАНАС

'Н0Р30'

ПГЕМИЈЕГа

Вслико дело рус.ке уметности У режи/и Е. ЧЕРВИЈЛКОПЛ

са најбољом трагеткижом руског филма Дном Стен и Г. Мичрном Као додатак на свеоп. захтеве продужавамо приказивати „Одважни поморац" са иајбољим руским комичарем НИКОЛАЈ КОЛИНОМ Почетак у 4, 6*Зо и 9-2о Це ие ппсу оовишеве.

Ка/већи ед глески дисац у Дубровдвку

Г. Бернар Шо о нашој земља и њеном уређешу Г. Шо путује у Сплит

Дубровнот, 22. маја. — Оииоћ пооле ввчере решио се г. Бернар Шо, после дужег опнрања- да прваш новииаре који га већ одавно опседају где год се појави. Кад је директор хотела обавеогно г- Шоа да новииари чекају на љегов долазак, он је одговорио са досга сарказма: Г. ШО 0 НАШОЈ ЗЕМЉИ — Каива сам ја то величииа да ми ови љуци ие да]у нира! Улазећи у малу салу мтела Империјал, г. Шо се руковао са присупним новинарима н упитао их: — Шта господа жвле зиати?

Г. Бернар Шо После краткот раамншљанл г. Шо се решно да одговори -па питаље о своме пјјј у нашу земљу, и о пмпреонјама које је добио у Датцмадаји и Црној Гори. У главном је г- Шо изнео своје погледе на промет отрадаца, чудећл се да људн могу да жнве у овим крајевииа од послова. као што су даваље преноћшпта и претране турнсгнма, јер има н друпгх, бољих нзвора за за; раду. 0 ПОЗОРИШТУ И ХАЈДУЧИЈИ СА АУТОРСКИМ ПРАВОМ Овоје мишљање о позоркшгу, а спецнјално о драмн г. Шо је излагао са пуио хумора, којн је местимично изааивао омех код присушнх. У главном. г. Шо прнзнаје за себе д-а он ннје ннкакав теоретичар већ само практачар. Чуди се одакле га поанају они које он мало или никако не познаје. Са великом дозам цпшгзма г- Шо је говорио о ауторском праву. .Међународне утоворе о томе назвао је некаввом међународном погодбом за хадучнју. На ггоноагена пнтања о Друпггву Народа и о љеговом гледншту на нацноналиа пнтања у Европи г. Шо није -!;елео ништа да гавори: О ПОЛИТИЦИ И ЕНГЛЕСКИМ ИЗБОРИМА — На мвлим. камв г. Шо, Да говорим о политици ма чије л»е, а најмање земље чије госто примство уживзм. Моје се драме

дају свуда и иигдв нећу да имак непријатеља. За избора у Енглеској не желим бити пророц а има и једна празноверна реченица иоја ми не да да проричем. Изборне лажи, нојима со служе партијв у изборној агитацији, не могу бити нрунисане трајним успехом над једним човеком који цени своју савест, Најзад јв г. Шо подвуткао своје соцнјалиотичке погледе, али, подвлаче&и, да ипак има момената када греба разликовати слободу од »слободе», и кдда треба осигЈфати извеоно поштовање закоБИма- За то му се преузимање власти (ц стране К^аља Александра не чини никаквом фаталнопхћу за демократију, јер то може да буде корионо. Како сазнајемо, г. Лупис, шеф ЈЈТословенског Бироа за Инф&рмадију Пносгранства, уопео је да наговори г. Шоа да поссги Сплит и његову очсолину. Г. Шс сутра п^тује за Сп.тит. ' (Време) Кретање незапослености у земљи Централна Одбор за Лосрвдовање Рада нзвештава; Из годинв 1928. остало јв незапосленнх радпика 4307 мушких и 1025 женских. У првом тро мвсечју 1929. годнне пријавнло се за упослење 37.590 мушких и 4662 женскнх радника, понуђен је посао за 8750 мушкнх и 1600 женскнх радника, извршено посредовање 5028 мушкдхи.1102 женсках радннка, отиа-и) или >*послило се без посредовања Берзб Рада 9279 мушких и 1996 жеаскнх радника, отоутовало 17.775^уш кнх и 1560 женских радника, на крају тромесечја остало је незапослених пријављеннх радника 10.324 мушких и 1320 женскнх. Проценат између прнјав.гених незапослених радпшга и понуђених упо слења био је 24.5,од сто, између прнјављених радника и извршених посредовања 14.5 од сто, а између понуђених места и извршених посрвДЈ вања 59 од сто. За то доба издато је редовне помо ћи динара 789.609.75; ванредне помоћи дннара 175.421.50; путне помоће динара 48.468,'помоћи у натури днна ра 1&343.50. Повлашћених карата за вожњу нздато је 19.922 у укупној вредности од динара 1.237.в26Ј20.

Делсгадије народиих ма&виа аа свечаиостима у Румунији Букурешт, 22. маја. — Румуиска шталша констатује са задовољ ством аа су свечаности у Алба Јулији лрисуствова.ти и представници народних мањина. Осим зва«ичних представника .мађарске страи ке пртгсустеоеале су и з®ани"чне Је.тегације немачких, јеврејских, бугарских и турских .мањинских оргаиизација из свију крајева земље. У оаворци учествовали су и многи лредстаеници мађарског становкиштва из Секлгрса. У саечаноспвма узели су учешћа и је-

вреЈски отуденти.

За негу уста и зуба сем Одола долази у обзвр још само Одол паста за зубе. Одол - паста је резултат научнвх студнја н тридесетогодишњег искуства. Одол паста чува и одржава здраве зубе, чнстн на најбоље и делује на њих антисептнчки. Нема боље пасте за зубе од Одол пасте.