Време, 02. 11. 1936., стр. 2

ВРЕМЕ

РЕДАКЦИЈ а II адмннпСТГАШМА ПОЕНКАРЕОВА I ТЕЛЕФОНИ: Централа 24-001, 21-002 24-003, 24-001 Стенографп 21-006, 24-008 Оглноно одељење 24-005 МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: Југославија 20 дип. Пностранство 50 дпн. ЦЕНЕ ОГЛАаТМА: 1 см. на 1 стубац ва оглаеној странн 10 днн. у тексту 20 днн Мала огласв п о ценовнвку ЧЕКОВНН РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДНОННЦЕ БР. 5220* Рунописи се не враћају

францускн посланнк гроф Дампјер положио венце на гробља францусккх, немачких и српскнх војннка у Битољу Битољ, 1 новембра. — Данас у подне допутовао је аутомобилом из Скопља у Битољ француски посланик на нашем Двору гроф Дампјер са госпођом у пратњи г. де Гиза, француског конзула из Скопља. После подне г. Дампјер посетно је гробља француских, српских и немачких војника, где је положио венце и одао попггу палим ратницима. Рроф Дампјер ће сутра отићн у лов на дивље патке у околи"ни Битоља. (Време)

Смучарски гнмнастнчки течај Српског ппанинског друштг-а Српско планинско друштво, Београд. отпочиње и ове као и прошле године са органпзацнјом популарннх смучарских гнмнастнчкнх течајева. како за почетннке тако н извежбаннје смучаре. Први овакав течаЈ одржаће се у великоЈ салн Чехословачког дома, Гарашанинова ул. Ср. 39. ТечаЈ ће се одржати два пута недељно. уторником и петком, од 19—21 час. а водиће га г. В. Смодлака, савезнн смучарскн учнтељ. Повн час одржаће се у уторник 3 новембра о. г. а траЈаће месец дана, тако да ће се чим падне првн снег прећн на практнчно извођење курса на терену. На овом течају учесннци ће добнти потребну кондициЈу за наступа^ућу зимску сезону. и тнме ће олакшати правилно напредовање у вожњи. Ради правилног извођења и органнзацнЈе овог курса потребно Је да се сваки учесник прнЈавн друпггвеноЈ канцелариЈн (Жоржа Клемансоа 48), тел. 21-554, и уплати одговараЈућн износ, и то за чланове дин. 30 за нечланове дин. 60, за верифициране чланове друштва те чаЈ Је бесплатан, док за верифицнране чланове других клубова п друштава взносн дин. 30. Вежбе ће се изводнти у гнмнастнч^ом рделу в патикаха.

ВЕРИДВЕ Гца Дапнца Крунић, днпломнралш фнлозоф н г. СлавКо СтејнИ, кандндат технике, нз Београда, испнтанн. Г. Драгоелав Д. Ружић, електро-машински ннжењер, снн поч. Олге и пок. Добре, бпв. државног саветника и гца Десанка С. Милорадовнћ, днпломиранн фнлозоф, кћн поч. Вукосаве н г. СтоЈана, дпвнзнског генерала, веренн у Нишл". Г. Ратоинр Ј. Јевтнћ, саобраћаЈни чнновннк и гца Радмнла Снмнћ, верени у Београду. Гца маг. фар. Тнлда Левп, кћн поч. Саре и г. Јакова из СараЈева, и г. ЈаУнел Финци, снн гђе Рахеле и г. Аврама нз Шнбеинка верени. Г. Вогољуб Гајнћ, електричар и гца МариЈа Снмулов, кроЈачица нз Београда, верени. Гца Слободанка Вогдановнћ и г. Мнодраг Сергнјевнћ, књнговезац нз Београда, нспптани. Г. Мнханло СтаннСављевнћ, чпповннк Д. П. О. н гца Надежда Мнлошевнћ, апсолвирани филозоф из Београда, испитани. Гца Цвета Раннсавл.евић и г. Станнслав Јанковић, молер из Београда, нспитанн. ВЕНЧАЊА Г. Мнлисав СтоЈановнћ, служнтељ Београдског универзитета и гца Јелена Брајевић, венчани. Г. Милан Васовнћ, индустријалац и гђа Јованка Голошевић, нз Београда венчани. Г. Дпмнтрнје Днмнтрнјевнћ н гца Олнвера Томнћ нз Београда«

ЧНТУЉА Наша мила Елизабета Вирфн, преминула Је прекЈуче у 30 годнни. Сахрана 2 о. м. у 15 часова у Панчеву. — Наш ннкад непрежаљенн Душан Поповнћ, премннуо. Сахрана 2 о. м. у 15 часова на Земунском гробљу. ПОМЕНН НашоЈ драгоЈ и непрежаљеиој Мнлицн-Мнцн Тошић даваћемо 40дневнн помен у уторак 3 новембра у КњажевачкоЈ црквн. Ожалошћене породнце Мнлетнћ и Тошнћ. — Милева А. Дрнњаковић, са синовнма и кћерима, даваће четрдесетодневни помев своме нпкад не прежаљеном супругу, односно оцу, Андрн Л. Дрињаковнћу, учитељу у пензнЈп, у ЉубићскоЈ Бресници у уторак 3 о. м. Данас у 11 часова на Новом гробљу (парцела 18), даваће ожалошћене породнце Стефановнћ и Мнленковнћ шестомесечни помен својоЈ мплоЈ Верн. — Сутра, 3 о. м. у 11 часова на Новом гробљу (парцела 45) даваће г. Зарнја Даннловић, непрежаљеноЈ маЈци Кудннкн шестомесечнн помен. ПОСЛОВНЕ ВЕСТИ Г. др. Обреновнћ, слецијалиста за кожне — венеричне болести спфилис, ординнра Краља Мнлана бр. 22.

ЧИТУЉ д Јуче су сахрањени у Београду: Драгутнн МатнЈашевнћ, приватни чиноввпк, 67 година, Сазонова 35; Зорка Бабнћ, домаћпца, 21 годину, Босанска 26; Богумпла Матнћ, дете 5 година, Јатаган мала први ред бр. 1; Савета Гавнћ, удова, 86 година жнвела у КосовскоЈ Мнтровици. ТКПК^ТШЧГ.ТЕЗЕЕ 1®]Е"ЧГ]И

Водоравно: 1 свештено звање, 6 северна европска престоннца. 7 експлозив, 9 земљорадничка алатка, 10 спор, 12 наша река, 13 медицннски стручњак, 15 недеља дана (хрв.К 17 река у Југославнји, 18 сродник, рођак (латински), 19 наше мушко име, 20 грчко слово, 21 варош на Сицилији, 23 енглеска свеза, 35 море (франц.), 26 део лица, 29 чувени француски авиЈатичар, 32 свеза, 33 прижељкиван, 35 бински украс, 37 врста цвета, 38 испит зрелости, 39 позиати мађарски књижевник прршлог века, 41 стари данскн краљ, 42 варош у НемачкоЈ, 43 превремен. 44 пролетер, 46 прилог за време, 47 сточна простирка. Усправно: 1 део главне ствари; следовање, 2 корен, 3 округласт, 4 мрачан. 5 врста крокоднла, 7 од дрвета, 8 припадник азиЈског народа, 9 варош у Индокини, 11 драма од Ибзена, 12 остарела, матора, 14 савремени немачки књижевник, 16 козачки поглавица, 19 награда, добнт од рада, 22 варош у АлбаниЈи. 24 нишанска оправа, 27 горак

рапав; 28 мењач (турски), 30 покрет за препород класичних наука и уметности, 31 наука о говорннштву, 33 трн консонанта, 34 страно мушко име, 36 руски сељак, 38 наше женско име, 40 грчко митолошко лице (отац Икаров), 45 мутав. РЕШЕ1БЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА Водоравно: 1 пол, 4 прек, 8 тамо. 9 редак, 11 епископиЈа, 13 миш, 14 ао, 15 Пал. 17 ер, 18 опор, 20 ка, 21 сликар, 23 слет, 24 Мура, 26 сто, 27 Адемар, 29 Кавало, 31 Уна, 32 Арес, 33 линч, 35 невнни, 38 ет, 40 Нина, 41 бн, 42 рир, 44 ка, 45 ерг, 46 аматернзам. 49 Котор, 50 Нада. 51 Ремс, 52 два. Усправно: 1 папир, 2 Омнш, 3 лос, 4 пророк, 5 реп, 6 Еднп, 7 кајак, 8 темељ, 10 каламара, 12 ,,Капнтал", 18 оле, 19 раме, 21 Словен, 22 Румуни, 23 стар, 25 ранч, 26 Скагерак, 28 Долинар, 30 Асан, 34 ина, 36 Викерс, 37 сигма, 39 Тимор, 41 брада, 43 рате, 45 Езав, 47 том, 48 Инд.

Заклетва ђака-регрута Другог пука Јуче пре подне око 10 часова одржана је заклетва ђака регрута у касарни Краља Петра Првог у Земуну. Ђачка чета основана је при батаљону Другог пука тек прошле годинс. У њу се примају ђаци неборци и изобразују се за резервне официре. Прошло годиње ђаци су први пут били у школи у Земуну али су дошли неколико месеци после ступања у војни кадар. Тако је и јучерашња заклетва била прва ове врсте у Земуну. После црквеног дела заклетве говорио је ђацима командант ме ста бригадни генерал г. Чемерикић. Генерал г. Чемерикић је изишао из оквира значаја војничке заклетве и говорио о ђацима и о стварању Југославије

ВАСППТНО ШТИВО Свима је познато да се.при избору штнва за омладину могу употребити само она, која својом садржином корисно утичу на њено морално васпитање. Међуткм у једној немачкој читанцн за више разреде гимназија наиђох на Гетеове стихове који би у нашем преводу озако гласили: ,.Да ли те лепа млинарка Каткад љупко погледала?" „Јутром она отвара Капке својих прозора. Њена мила прилика Долази тада да се купа. Е>ене су груди тако пуне и беле Да одмах почнњем да се пушнм од врућине." „А може ли она у води Да распламти жар своје љубави? Ја необично ценим Гетеову поезију, само се чудим да састављач ове читанке није. нашао погодније стихове, којима би изложио дечацима и девојчнцама суштину лирике овог великана Није потребно бити неки нарочитн педагог, па знати, шта ће нашн ђзци при читању ових стихова најпре запазити, А то се свакако не може назвати моралним васпитањем омладине. • ПЕЋСКН „ХАИЛЕ СЕЛАСИ" Кад допутујете у Пећ, било са које стране и скинете се :<з кола уморнн, срешће вас један млад човек, потпуно здраз, са црном брадом коју не брије, са цилиндром на глави, и неким нарочитим оделом на себи. Прићи ће вам љубазно, расплтујући се за ваше путовање, за ваше здравље и остало. Ако седнете пред хотелом или кафаном и он ће вам правити друштво. А после. кад хтеднете да се опростиге са њим, он ће вам рећи: — А сад, господине, једно пет динара за мене, да бих данас могао живети!... И ако се почнете објашњавати или га одбијати, он ће вас фнно избрусити, као да сте му били дужни, па му у одређено зоеме нисте вратнли. А ако му дате новац, он ће отнћи у кафану и попнти га. Чудан је тај порез на странцн, па ма он долазио и од тог човека, ко<га тамо зову „Пећски Хаиле Селаси".

ЈУГООЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК Дубоко ме је дирнуло писмо Загребачког сајма у коме се, поводом издања мојих привредних књига „Мој План" између осталог каже: — „Послате нам књиге „Мој План" редовно се читају и оне нам се необично свиђају. Али жеља би нам била да првом приликом нешто напишете и на хрватском језику, како би и хрватскн народ могао чнта.ти оваке корисне књиге" ... Ја сам ову жељу разумео и, пошто су моје привредне књиге намењене широким слојевима народних маса, то сам намрран припремити ове књиге и на хрватском језику. Али ,сад настаје питање да ли ће те књиге бити једновремено приступачне н Словенцима и пгга ће тек онда ови рећн кад онн много теже читају српски него Хрвати? Према томе, значи, да ја и за њих такође, морам тражити тумача да им он са српског језика преведе моју књигу на словеначки. Зар ми, да у земљи имамо три језика и да их велика већина међу собом не разуме?! Зато и питам компетентне шта ово значи?! И хоћемо ли једанпут већ приступити изједначењу и упрошћавању нашег језика — са практичне тачке гледишта? Да би се могло приступитв формирању југословенског језика потребно је, пре свега, створити један заједнички речник на тај начнн, пгго би се у њега имале унети најбоље н најпрактичније речи из српско - хрватског и словеначког језика. Тако би се постигло да паш језик буде подједнако мио и драг свеколиком југословенству п наравно. био би богатији у изразима и у његовом преимућству лаког изговарања. Искуство других. напреднијих народа у том погледу. требамо имати пред очима, јер сваки је други *език богатији од нашег. Ето то су главни разлози који су ме руководили да ово неколико редака напишем. Посетите хотел »Српску круну« где се точи Вајфертово пиво, одлична кухиња и Смедеревска вина. Хотелијер Ђорђе Попара

СПРЕЧИТЕ НЗС?НЂУ ЗА ВРЕМЕИЛ! Још 1928 године железнпчка пруга узаног колосека ЕеоградУмка—Обреновац, предата је у саобраћај. На успутним станкцама дуж ове пруге има много насељених места, и много друмова који прелазе преко пруге. Ови прелази немају своје рампе које би требало да служо као браник за прелаз путпика и кола, и зпак да је воз већ у непосрздној блнзини, како би се помоћу њих избегла саобраћајна несрећа. Један је овакав случај, међу осталима, и на прузи између станице Умка и Мале Моштанице, где из варошице Умке почиње бановински пут који прелази преко пруге и иде за Мељак. Са обе стране овога прелаза налазе се две велике окуке — кривине — које су заклоњене воћњацима и брегом кроз којп пут пролази, да је немогућно наилазак воза благовремено приметити и избећи несрећу поготову како је пролаз ђака преко пруге и колски саобраћај врло жиб и чест. • НИЈЕ БАШ НИ СВИМ ЂАЦИМА ЛАКО Драги Одјече, баш ти хвала што донесе онај напис о нашем директору, који ђацима од „милоште" тепа: клипане! А сада пусти и ово нека одјекне, макар само донде докле треба. Имамо интернат да не може лепши бити — споља. Али нећу да га по спољашности цените. Било како му драго, тек неколико ђака добише шугу. И док су се лечили нису дабоме долазили на предавања. По оздрављењу отишли су да се, по наређењу, јаве г. директору. На несрећу то је било онога дана када је у „Одјецима" изашао онај напис о њему. — Шта ћете ми! Не требају ми шугавци у школи, да ми ошугавите све ђаке! Наравно избацио их је из канцеларије. И сада се ови ђаци плаше да их не истера н из школе. Зато вас молим јавите ми. Да ли у Југославијн постоји каква учитељска школа за шугавце или неко усамљено острво као за губавце.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

Толстој: „Живи леш"

Драма ..Жипн леш" има психолошк^ продубљћну радЊу, драматично збивање, у "коме човек доживљује трагедију.. Мало је класичних дела у којима је са толико психолошке профињености искристализован карактер личности, да свака понаособ чини галерију изванредно реалистички оцртаних типова сцене. „Живи леш" нма своју ..велнку исторнју" по композицији, можда је делимично драма романсијерски грађена, и можда је то нека концепција анахронизам. Али у њој има реалнстичких приказа, има пуно бинскога штофа који се могао и умео са грандиозним уметничким замахом искористити — лумом художественика. У основи својој Толстојева драма има јасно изражено сценско обележје по самој радњи, њеном психолошком и узбудљивом развоју, карактеру личности, њиховим идеолошким схватањима и духовннм преокупацијама. по драматичности цроживљавања личне и туче трагедије. Затим, руски, или још карактеристичније, Толстојевски начин психологизирања .снажним потезнма ставља гледаоца, управо, пре тога глумца и редитеља, пред — руску драму. Најпознатнјн уметиицн рускн до револуције и најнзразитији претставннци нове Русије и њене уметности. глумцн и редитељи нашли су онај славни и занредно леп уметнички израз за известан ред руских драма. Сганнславски је дао са сарадннцима уметничке основе који су и данас остали најбољи уметнички израз за те драме, или још боље најубедљивији израз за сценске креације. Художественицн су широм свет§ пронели ту уметност и стекли признања која нису дата можда ниједном уметничком изразу. Београђани су имали прилике да виде и осете замах художествене глуме.

Толстојева драма „Живн леш" дазана де, у Бррграду рд стране художественика. У „Живом лешу" гостовао јб н славни уметник пок. Александар Моиси. Најзад, није давно било да је Пудовкин креирао на филму Феђу Протасова и истозремено режирао драму за исти фнлм. Наша публика је, дакле, довољно васпитана била за драме овога жанра. Управо, она је преваспитана. Београдска позоришна публитеа дошла је прексиноћ у позориште са једном великом надом. Дошла је да прати узбудљивА ток једне сложене драме и да види пре свега уметничку глуму; да, ако нншта друго, дочара оним што види на сцени, импресије стечене код художественнка и созјетског филма. • Г. Ракитин није више Рус. Г. Ракитин је заборавно правило да се руска драма Лава Толстоја „Живи леш" може играти само на руски начин и да се од ње не може правити обична површна грађанска драмица, приказана обичном, безбојном глумом, у којој су наши глумци остали безизражајни, без нерава, без узбуђења. врло мало уметници. Живот Феђе Протасова претставља тешку људску драму у чији комплекс он својим сурвавањем увлачи сву породицу, све личности које га окружују. То драматично збивање Феђино одржава се гигантским психолошким налетом на сваког појединачно, са великнм сударима у којнма се кулминативна тачка узбуђености налази ван људске снаге самосавлађивања. У томе вртлогу често наговештен необуздан крик долази и до изражаја и везује нит нервне напетости гледаочеве за свако ново збивање, за сваки художествени гест, художествено исказану реч, израз. Тамо живи руски човек.

Ту драму ствара осетљиви. интелигентни, нервно утанчани Феђа Прота «ј ©в, који је свестан свога допадања и стропоштавања у понор са високих степеница друштвене хијерархије, али који изнад свега жели да на томе путу „остане чист'. да не лаже, да прашта, да се жртвује. Та жртва њега прогони, то је његова мисао водиља, јер он помоћу ње може себе да оправда пред собом, због драме коју је створно и у коју је завукао сву породицу и личости око себе. Све се то могло изразити једино художественом глумом. Сваки глумац је морао да има за своју улогу ту полазну тачку. И г-ђа Арсеновић и г-ђа Прегарц, г-ђа Паранос, г-ца Бркнћ, г. г. Гошић, Дрннћ, и други. Режија г. Ракиткна имала је једну полазну тачку и баш озде она није смела бити пренебрегнута. Никакво упропашћавање глуме није могло бити замена креацијама које су пуне нерава. ширине, душе, пластичности и непрекидане реалистичке концепције. Није смело бити отступања тим пре, што се г. Ракитин већ трудно да извесне сцене (хор, типови у кафанн, судница, саслушања) постави што реалистичкије. Феђа Протасов пре сиега је захвална улога. Она даје могућности уметнику да дође до најбољег уметннчког изражаја. Г. М Жнвановић је био сасвим близак концепцији коју ми апострофирамо, али цео његов почетак био је безизражаја«. Тек У другом делу он је у замаху, у пуном заносу глумљења, коме оу само делимично недостајале велике фннесе. Епизодна улога У креацији г. Воје Јовановића усамљено је бљеснула поред глуме г. Живановића. Константин Атанаонјевић

ВРЕМЕ ДАНАС:

Преовлађује облачно температура расте

Омдро.Л.« оСлачно .СЈ;"'- облачно.®-?* облОТНО.ф-ЛОТП, облачно,®.магла,-*-'сиег, / ^кишна зона, ^Ј-О-Устрмииа цоказује правац ветра, а иопречнс цртице његову јачнну (краГ.а цртица до 2 м/с. а дужа до 4 м/с) = нзобар«* А = антицнклон (висок прнтисак), О = денреснја (циклон) ннзак притнсак. Температура означена бројевима.

ОПШТИ ПРЕГЛЕД ВРЕМЕНА НА ДАН 1 НОВЕМБРА 1936 ГОД. У 8 ЧАСОВА У ЕВРОПИ: Слаба депресија са претежно облачним временом н местнмнчном кишом, влада на Средоземном Мору, у области Карпата н на источном делу Валканског Полуострва. Антициклон са Атланског Океана захватно Је северозападну Европу и тнме спречво шнрење северне депресије на европско копно. Дубок антициклон са претежно облачним временом одржава се над Русијом. У ЈУРОСЛАВИЈИ: Разведрило се у Приморским кра1евима. Облачно у осталим пределима, са кмшом на северном делу. Температура се није знатно променила. МИНИМАЛНА ТЕМП.: Мрзла Водица —2о С. МАКСИМАЛНА ТЕМП.: Мостар 1во С. ПРОГНОЗА ЗА 2 НОВЕМБАР 1936: Преовлађиваће облачно у целоЈ Краљевини. Извесннх ведрина биће местнмично. Слабе кише може бити још у северним краЈевима. Температура ће мало порасти. СУНЦЕ ИЗЛАЗИ: 6.17 час. СУНЦЕ ЗАЛАЗИ: 16.25 час.

ПРЕГЛЕД МЕТЕОРОЛОШКИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ДАН 1 НОВЕМБРА У 8 ЧАСОВА 1 2 3 4 5 6 7 Љубљана 1015.7 2 4 -0 3 магла Сушак 1013.4 17-1 0.2 ведро Марнбор 1012.3 5 6 4 2 облачно Загреб 1015.4 5 6 4 5 облачно Сл. Брод 1016.2 2 5 2 облачно СараЈево 1018.6 3 6 2 облачно Ковнљ. 1015.4 5 6 3 0.2 облачно Крагујев. 1014.6 3 5 3 1 облачно Београд 1016.2 4 6 4 5 кнша Н. Сад 1015.1 4 7 3 2 кнша ОснЈек 1014.9 4 6 4 облачно Сента 1012.9 5 6 1 12 кнша В. Град. 1016.7 2 7 2 38 киша Ниш 1016.5 2 6 0 18 облачно Краљево 1017.3 3 6 2 облачно Зајечар 1014.6 4 6 2 43 облачно Скопље 1016.5 6 9 5 облачно К. Мнтр. 996 4 6 3 облачно Прнлеп 1016.2 5 9 1 облачно Раб 1015 6 9 4 дел. обл. Сплнт 1013.7 6 14 5 облачно Вис 1012.9 6 15 3 дел. обл. Дубровн. 1012.4 9 13 6 дел. обл. Ерцегнов 1012.1 11 15 7 дел. обл. Објпшњеље зпакова: 1 метеоро* лошке станице, 2 ваздппнн пра* тнсак у милнбарнма. 3 температу« ра у степеннма Пелза1гса данас у 8 часова, 4 макснмална температура Јуче, 5 минимална температура данас, 6 водени талог у мнлнметрима за 24 часа н 7 време.

За побољшање наше путне м&еже Предлог закона о путним фондовима

Стање путева У нашој државн није заиста на завидној внсиии. Не само да је путна мрежа недовољна, јер су поједини нашн привредни и туристичкн центрп врло слабо везани, него је и сам квалитет друмова врло слаб. Многи државни и бановински друмови су у таквом тању, да у Доба киша постају готово непроходни за модерна саобраћајна средства. Као пример навешћемо само друм којн веже Београд са Загребом, дакле друм од капиталне важности у сваком по гледу, којн се данас налази у врло рђавом стању. У том погледу ми се налазимо отприлике у оном стадиуму у коме су се налазиле остале европске државе првих година после рата. Развитком аутомобнлизма в моторног транспорта. поједине државе увиделе су важност добре путне мреже и прнступнле су систематској изградњи модерннх путева, тако да неке од н»их етоје у том погледу на завидној висини (Француска, Немачкч, Италија, Белгија итд.). Али, пре него се понстјиило техничкој страни изградње, трс бало је на првом месту обезбедити финансиску страну, јер познато је. да је изградња и одржавање путева скопчано са великим материјалним грошковчма. При томе се увек пазнло, да за ове радове доприносе онн, који ће првенствено имати користи од друмова. Тако ое прво у С.А.Д. почело са организовањем путннх фондова, чији је циљ

АВАНТУРЕ ПРОФЕСОРА АЦЕ

Сорупбћ! ћу Орсга МипсН

прнбављање потребннх новчани* средстава путем зајмова, чијн с« ануитети обезбеђују из редовних прихода тих фондова. Та се но* вина пренела касније н у осталв државе. Мннистарство грађевина, у намери систематског решсња овог питања код нас, израднло јв предлог закона о путним фондовима, који се ослања на слнчн« законске прописе у нностранству. Према поменутом нацрту оснивају се државпн н бановински путнн фондовн као јавно правна тела. Они ће моћн самостално закључивати зајмове за које ће јамчнти држава и бановинеГ Сваки од ових фондова имаћв своје редовне приходе, али ћв бановински путни фондови, чији ће приходе бити знатно мањн, моћи добнтн субвенције од државног путног фонда. Редовни приходи овпх фондова добиће се од државнвх и бановннскнх прнхода, који су у вези са друмским саобраћајем н који су се и до сада убиралн, само што ће уместо у државну касу, ићн од сада у путне фондове. Тако су као приходи путних фондова предвиђени: таксе од регистрације аутомобила; царине на увоз аутомобила, мотоцикла н бицикла и њиховог прибора; царине и трошарина на бензнн О* убране царине на бензин и Ч на нафту) н уље (% убране царине на уље); откупнина лнчног рода У новцу; приходи од разних так са итд. Али поред ових редонних прихода, који су се и до сада убирали, предвнђени су некн нови наметн. Тако се предвиђају: новв таксе за регистрацију аутобуса и осталих вознла, која служе у цнљу зараде за превоз путпикз и робе; увођење нове таксе од 1 паре за сваки кнлограм утоварене нлн истоварене робе преко 1.000 кгр. на железннчким и паробродским станнцама; новн намети на повећање вредностн имања (ван градског реона) порсд којих пролази модерни пут; увођење мостарине за сва превозна средства, која тодлежу регистрацији; нове таксе за боравак у земљн свих страних моторних возила. Према приблнжном прорачуну, приходи државног путног фоида нзносиће годишње 245,000.000 д. Највећи приходи предвиђени су од нстовара и утовара на станицама. 120.000.000 днн. а најмањи од продаје расходованог грађевинског материјала 100.000 днн. Поменути предлог налази се сада код заинтересованих установа на проучавању, Ј. В,

СТРАНА 2

ВРЕМЕ

Понедељак, 2 новембар 1936