Време, 02. 11. 1936., стр. 3

_ о Г5 3

Понедељак, 2 новсмбар 1936

поелелље весги

ВРЕМЕ

СТРАНА 3

а О Француска политика I/ мир у Европи

Написао Морис Перно

Последњн догаНаји у моћународиој лолитнци изменилн су у темељу оне услове на основу којих се веровало, још до нре месец дана, да ће се моћи уредити односно решити нроблем Занадне Европе. Услед тога француска нолнтика нашла се у лице према једиој доста неповољној ситЈацијн. На нознатој сецшци белгнског мнннстарског савета од 14 октобра Краљ Леополд донео је одлуку да се Белгнја одрекне свнх обавеза, бнле оие чан н дефанзивне, и да, на тај начин, доће у стаже неутралности. Неколико дана доцније, то јест 25 истог месеца, италнјански миннстар иностраних послова гроф Чано после нреговора са г. фон Нојратом у Берлииу а затнм са г. Хитлером у Берхтесгадену, дао је нлјаву у којој се нстиче сагласнот обеју фашистичкнх влада у погледу главннх европских проблема и у којој се дефнннше једна иолнтика која се потпуно разликује од оне коју су Француска и Енглеска до сада одржавале. Ова изјава и комнннке од 25 октобра садрже. уосталом, исте оне- услове који су бнли стављени у заједннчкој ноти упућеној Лондону од стране Нталије и Немачке, у вези са следећом конференцијом „Локарна број 2". Најзад, један дан доцније, одмах по приснећу у Лондон, новн амбасадор Рајха г. фон Рнбентрон изјавио је намеру да створи немачко-енглеску еарадњу у погледу заједпичке борбе против комунистичке опасностн; ,једнне опасноети која заиста прети Епропн и Британском царству". Према томе г. фон Рибентроп хтео је да нагласн потребу да Енглеска нриступн Рајху и Италнји н да зајсдннчким снагама иступе против Совјетске Уније. Не треба нагласити да је позадина ових маиевара г. фон Рибентропа да се Француска изолује и најзад ослаби н>ена познЦија у Европи. Ми ћемо испитати из блнза н убрзо вндетн како ће француска нолитнка изгледати према иовим тешкоћама које јој њен источни сусед намеће. Од свих ових тешкоћа, но мом мншљењу, пада најтеже Француској последња одлука Белгије. Локарнски уговор којн је већ једном претрнео ударац од стране Немачке а доцније н ИталиЈе, одлуком Белгије имао је да претрпн и трећи. Сиоразумом од 16 октобра 1925 годнпе независност Белгнје била је гарантована од осталнх снла али је и Белгнја таКОће гарантовала. Можда Белгнја сада верује да бн могла да прихвати ону нрву обавезу, али да се одрекне оне друге. Неутралност коју она данас жели нема слнчностн са оном пред еветски рат коју су иет великих сила гарантовале уговором Ј Лондону од 19 апрнла 1839. Мећутим, сада се ради о једиој неутралностн која је иотекла н објављена нскључиво жељом једне заинтересованс земље. Одлучујућн се да сопственом војном снлом одбрани своју независност против сваког нападача, па ма и против снле која бн хтела само да нређе преко белгијскс тернторнје у намери да ианадие другу, Белгнја сматра да ће на тај начнн иснуннтн свој задатак који захтева евронска солндарност. „Преузимајући на себе ову миснју — изјавио је Краљ Леополд — Белгија учествује на очигледап начни у стварању европског мнра и узима „нпсо факто" право на евентуалну помоћ од свих држава које имају ннтереса за одржање овог мнра". Међутим, у нракси, проблем се друкчије ноставља. Белгнјаицн знају врло добро да их Франнуска пеће ннкад нанасти и да би то једнно могло да буде од стране Немачке. Поставља се пнтање како ће она моћн да одоли једиом нанаду од стране Немачке без једне хитне фрапцуске номоћи? Како бн уопште ова помоћ могла да буде ефнкаена ако већ раннје ннје предвнђена, проучена и најзад дстаљно организована од стране заинтересованих генералштабова обеју земаља? Овакав споразум између генералштабова ннје ни у најмањој мерн у сунротностн са статутом исутралиости. Рекло би се, да је белгијска влада веровала да ннје потребно да узме на себе узајамну обавезу ношто би и оннко Француска н Еиглеска, да бн себе одбраниле, бнле нриморане да бране и Белгнју. Ово веровање, по мом мишљењу, јесте сасвнм ногрешно, јер бн у том случају Француска н Енглеека, немајући пнкакву обавезу према Белгнјн, могле потпуно да измене свој систем одбране. Француска бн нрема томе продужнла лннију Мажино до Денкер-

нод СПОЛНЕ СЛАБОСТИ (ИМПОТЕНЦИЈЕ) 1сексуапненервозе П НЕСИГУРНОСТИ ^УЗМНТЕ НЕШКОДПЈ ИВГ „Уј-На-бс ЛИПУЛЕ ЗД МУШКС(СМЕћг) 30 ллпДл* 67' • 100ппл Лпп 217- ј Д06МВД СЕ V дпотекдмд ПОУЗЕЋЕМ Ш1СИРГГМ0 ШАЉС АПОТСКVЈСЛАЧИћУ БАНУ^ 1АГР16.>СЛД«КТ>еВ ТРГ 12/6

ка, а Енглеска бн створила на француском земљншту својс нове ваздухопловне базе. Остављена сама себи, без икакве помоћи од стране двеју великих западннх сила, нзгледа нросто немогућно да Белгија осигура интегрнтет своје тернторије и својих афричких колоннја. Узбуђење које је изазвао у Лондону и Паризу говор Краља Леополда од 14 октобра, нзгледа да је натерало белгијску владу да поново вспита проблем који је сама тако нзненадно пресекла. С тим у везн она је већ одлучила да поштује обавезе постојећих уговора док се не узме у рад један нови пакт измеНу држава Западне Европе. Белгијска влада намерава такоће да сарађује у том ново предвићеном пакту. Али, носле и,ене одлуке о неутралности, закључење једног новог споразума нема ни најмање изгледа да се оствари. Услед тешкоћа које су поставиле иемачка н нталнјанока резервнсаност и услед иступан,а Белгнје, папори Енглеске н Францускс да доведу до закључсња новог Локарна изгледа да ће бити узалудни. Конкретни резултати немачкоиталијанског зближења ннсу довољно јаснн ни после мипхенског коминикеа, ни после декларације грофа Чана, па ни после обилних и одушевљених коментара фашистнчке штампс. Не може се још добро вндети како су се Рим и Берлнн могли споразумети у погледу дунавског проблема. Оно што би се нз овога могло видети јесте сарадња између двеју влада у погледу постнзања заједннчкнх цнљева, увођење Четворног пакта, искључење Совјетске Уније и потпуно одвајање будућег Локарна од нсточног проблема. То ће рећи, да се Немачкој тиме дају потпуно одрешене руке у ногледу Источне и Југоисточне Европе. С друге стране Берлин и Рим су споразумни да одвоје нови западни пакт од утицаја коитроле Друштва народа што бн потпуио ускратнло Франнуској потпору њених савезница ношто Совјетска Унија, Чехое.товачка н друге њене савезнице ннсу ушле у тај споразум. Према томе остало бн Француској само пријатељство н помоћ Енглеске. Г. фон Рибеитрои дошао је у Лондон нскључнво у циљу да нвм одузме ту номоћ. Мнсија немачког амбасадора могла би се дефннисати са две тачке: приближити Лондон Рнму н најзад удаљити Лондои од Парнза. Ако би се нкада та два цнља остварила, Француска би бнла сасвим изолована. На тај начин Рајх бн постигао такав положај да може да предлаже, или боље рећн да намећс, евоје прнјатељство са свима његовим последицама, једној сили која је изгубила сваку могућност да бира. Овим мрачним намерама Француска ће у првом реду сунротставитн своју суверепу вољу н сопствену одбранбсну снагу. Даље, она ће настојати да свагда и у свакој прилнци поступн споразумно са Великом Брнтанијом, чија одбранбена снага сваким даном нзазнва све всће страховање код других. На крају, предузнмајућн потребне мсре опрезностн на својој тернгорији, она ће сачувати све евоје савезе на Истоку. Истнна је да један од тих савеза изазива многе па и оправдане критике, алн. коначно, тај савез постоји. Да тај савез не служн инчему, онгурно се г. Хитлер не бн оборио против њега са толиком жсстином н истрајношћу. (СорупеМ ђу Те1е?гапсе)

ВОЋА ОПОЗИЦИЈЕ ТРАЖИ СЛОБОДУ ЗА МАЊИКЕ У МАЋАРСКОЈ Будимиешта. 1 новембра. Опозиција која је неколико месеци за време трајања болести пок. претседника владе Гембеша мировала у знак пажње према болесном претседнику владс, сада је после оснивања Дарањијеве владе ступила у снажну акцију. Шеф опозиције г. Екхарт одржао је ових дана значајан говор у коме се оборио на министра унутрашњих дела Николу Козму Приликом осиивања владе Дарањи је ставио услов да ће владу основати само у случају ако ће Козма бити министар полиције. То му је успело. У опозицији и уопште у парламентарним круговима ово је изазвало негодовање. јер се сматра да је Козма фашиста. Екхарт је у своме говору врло оштро напао Козму рекавши: да тежн за стварањем „тоталитарне државе" и диктатуре. Екхарт је нагласио и то, да осим Козме тежи за днктатуром и главни секретар НЕП-а, — втадине странке. — Мартон. Козма је протип Мартона, јер хоће сам да створн диктатуру. Екхарт је затим говорно о појавн да се у Мађарској политичка пропагапда вршн нопцем Чоекве н Берлнна. Екхарт јо протнв тога. Захтева пуну слободу за све народности у Мађарској, јер по његовом мишљењу то је најбољи лек против немачког и другог нредентизма у Мађарској. Екхарт је признао да мањинс у Екхарт је прнзнао да мањнне у Мађарској не живе у нуној слободн. Националисти напредују јумсно ол Мадрида

Говори Њ. Св. Васвљвнског Патријарха Венијамина и претседника владе г. др. Стојадиновића

(Од нашег сталног дописника) Париз, 1 новембра. (Телефонски извештај.) Моментално је заустављено напредовање националиста јужно од Мадрида. Јуче су трупе генерала Вареле понова предузеле офанзиву друмовима који воде из Талавере и Аранхуеза за Мадрид. Националисти су обншли Аранхуез заузевши села Маралежа, Симинез и Пара на 19 километара од Мадрида а свега на 6 километара од једног мадридског аеродрома који су националисти држали под својом непријатељском ватром. Мадрид очекује да ће националисти напасти станице Елгадо и Кастилехо, важне железничке чворове, југозападно од Аранхуеза. Мадридска влада је сконцентрисала највећи део трупа и резервног ратног материјала на сектору Аранхуеза где ће давати најјачи отпор у циљу да спречи националисте у њиховој намери да пресеку комуникације са Андалузијом и Валенцијом. Судећн по досадашњим операциј&ма, вероватно је, да генерал Варела има поглавито намеру, да пресече везу са Валенцијом, као што је већ учинио и са Аранхуезом. С друге стране ако су националисти као што се говори пробили фронт код Валдемора мора се закључити, да су понова освојили простор који су мадридске трупе последњих дана контраофанзивама успеле да ослободе у циљу, да сачувају друм Валенција—Мадрид. У сваком случају вероватно је да ће се на јужном и југозападном фронту где је Мадрид концентрисао све своје резерве и ратни матернјал, решити питање одбране Мадрида. У националистичким круговима све више се говори, да је генерал Поза, командант одбране Мадрида, у ствари подређен једном руском генералу, који води ове операције, док је команда на фронту поверена генералу Асенсио Аредоу. Р. ВАЛЕ

ПОЛОЖАЈ НАЦИОНАЛИСТИЧКИХ ТРУПА ПРЕД МАДРИДОМ Иљескас (пред Мадридом), 1 новембра. — Авасов посебни дописник јавља: После неколико дана испуњених националистичким на-

падима и марксистичким противнападима, националистичке претходнице налазе се свега још 19 км од Мадрида, а само четири километра од престоничког аеродрома Гетафе. Садашњи фронт на отсеку Иљескаса иде линијом Моралеха — Хуманес—Парла; од Парле фронт једном окуком скреће према Безени, где се укрштавају мадридски и аранхуески друм. Као што је познато, железничка пруга Мадрид—Валенцнја већ је у рукама националиста који се сад труде да потхватима свога ваздухопловства и своје инжењерије онемогуће марксистима саобраћај и на друму Мадрид—Валенција. Ескоријал је опкољен националистнчким трупама. Завршна борба којн ће коначно одлучити о судбинл престонице, однграће се по свој прилици на јужном и југозападном отсеку фронта, где су марксисти нагомилали све што још имају од иоле поузданијих и за борбу способиијих нристалица, као и све своје резерве у артилернји, тенковима и блинднраним аутомобилима. Заробљеници изјављују да су марксисти за команданта одбране Мадрида номинално одредили генерала г. Позаса, али да је стварни командант неки совјетски генерал коме незнају име и чије наредбе генерал г. Позас има безусловно да извршује. НАЦИОНАЛИСТИЧКИ АВИОНИ БАЦАЛИ СУ ЛЕТКЕ И НОВИНЕ НА МАДРИД Мадрид, 1 новембра. — Синоћ између 20 и 21 часа националистички авиони су у неколико махова прелетали

ПРЕД НЗБОРЕ У СЈЕДНЊЕННМ ДРЖПВПМП Г. Рузвелт се залаже за борбу против картела и за смањење радног времена

Њујорк, 1 новембра. — Прстседник г. Рузвелт одржао је синоћ говор на огромном демократском збору. Претседник је између осталог рекао да жели одговорити на позив свог републиканског против кандидата г. Ландона који га је био позвао да се у року од 48 часова јасније и одређеније изјасни о свом програму. Одговарајући свом политичком противнику, г. Рузвелт је рекао „Трудићу се и даље да ионрављам ноложај амсрнчко нације. „Раднћу и даље у нравцу смањења радног времена и повсђања надница. „Сузбијаћу упославањс дсце у индустријн. „Борнћу се протнв картела и других пословни\ монопола сваке врсте. „Номагаћу систем колектнвннх уговора. „НоднсНу Конгресу предлог новог закоаа о банкама којн треба боље од досадашњих закона да заштнти имовнну улагача; у исту сврху старађу се да унотнуннм и усавршнм законске одредбс о издавању акција и њима сличннх вредности. „РаднНу на нобол.шању амернчке снољне трговнне, у духу рсцннроцнтста. „Борнћу се за нобол.шање нољонривредннка." Г. Рузвелт је затим рекао да у оваквом свом програму гледа гарантнју мира.

„Данас, рекао је, у једној земљн већ беснн отворени рат, док у пространнм деловима света влада страх од тешких заплета. Сједињене Државе хоће мир н неће рат. Оне ће чинити све што треба не само да би заштитилн своје граннце, већ ћс предузети н свс мере да бн смо отклонили тежње које нду затим да наше суграђане начине жртвама 113* весннх кругова за које је рат нзвор неизмерне добити."

МЕЋУНАРОДНА СИТУАЦИЈА БИСТРИ СЕ

— Енглески во!) лабџриста Атли твр/и да јс Одбор за немешање — комедија. — Онда је Дрцштво народа трагедијаI

Мадрид, али том приликом нису бомбардовали град, већ су само бацали летке и пакете новина, ради обавештавања становништва о ситуацији. (Авас) Г. САЛАЗАР ВЕРУЈЕ ДА ЈЕ ПОРТУГАЛИЈА ПОБЕДИЛА У ПОСЛЕДЊИМ ДИПЛОМАТСКИМ БОРБАМА Лисабон, 1 новембра. — Авас јавља да је португалски министар спољних послова г. Салазар одржао говор пред више од 50.000 људи, међу којима је било многих омладинаца, чланова гимнастичких и спортских организација. Г. Салазар је између осталог рекао да је Португалија победоносно изашла из последњих дипломатских борби и да би томе могла да се радује кад те борбе не би доказивале колико је опао општеевропски морал. „Наша политичка и морална начела, рекао је између осталог г. Салазар, јасно се разликују од извесних празних и лицемерних формула које прете да претворе цео међународни живот у немогуће фарисејство." Говорећи о ставу Португалије у Лондону, г. Салазар је рекао да би обазривост у том случају била кукавичлук и издаја према интересима цивилизације и човечности.

ХОЋЕ ЛИ Г. БЛУМ ПРОМЕНИТИ СВОЈ СТАВ ПРЕМА КОМУНИСТИМА? (Од нашег сталног дописника) Парнз, 1 новембра. (Телефонски извештај). — Као што смо већ јавили раније, одржађе се у среду, у 17 часова у палати Матињон, министарски савет под претседништвом г. Леона Блума. Данас је претседник владе г. Леон Блум имао дужу конференцију са министром унутрашњнх послова, г. Саленгроом. На дневном реду су била питања унутрашње политике. Што се тиче говора комуннстичког посланика г. Тореза, у којима он напада лично претседника владе г. Блума, сазнајемо да ђе г. Блум одговорити писмено генералном секретару комунистнчке партије. Г. Леон Блум ђе овом приликом као и приликом посете г. др. Шахта утврдити, држање француске владе према комунистичким говорима о спољној и унутрашњој политици. Осим тога, г. Леон Блум ђе изразити став владе у погледу одржавања реда и слободе скупова. Г. Даладје. министар за одбрану земље, говориђе такође у среду пред Државном војном коми сијом којом ђе приликом одговорити на разна актуелна питања као и на питање о стању француских северних утврђења, које је г. Даладје прегледао приликом свог последњег путовања. Најзад, прсд отварање парламената, идуђег четвртка. одржађе се раније једна конференција финансиске комисије, која ђе дефиннтивно дати своје мишљење о финанснским реформама. Ове ђе реформе битн на дневном реду прн првом састанку скупштине. ВАЛЕ

Мале весги из иностранства * Фраикфурт. — Према једној радновести која је јутрос стнгла у Франкфурт на Мајни у току прошле ноћи првн пут у нсторнји срела су се над Атлантиком цна ваздушна брода. Оптнчким н акустнчкнм сигналнма бродови су мсњали поздраве. * Гнм. — Прнлнком прнјечч код мнннстра спољннх пословч грофа Ћана, одликован је обласнп во1)а нацнонал - соцнјалистичке странке г. Боле Крстом велнког офнцира. * Лондои. — Њ. В. Краљнца Мерн лакше је оболела, те ће савету лекара неко време морати да проведе у постељи. * Берлин. — Званичнн лист нсмпчко владе доноги дапнс уредб.у коЈом сс у нрнватној грпђсвинскоЈ нндустрнјн забрањуЈс унотрсбн бакра, никла, цпикп, олови и н.нховпх споЈевн. Од те знбрннс нзузете су Једино гридн.е коЈс со изводс н« рачун страннх зсмал.п. * Днблин. — Парламснат сло> бодне државе Ирскс састајс се ионово у среду. На том састанку претрссаћс се нови устав коЈи.ч се укнда положај генералног гу вернера којн претставља енглеског Краља н ствара се новн поло' жај врховног шефа слободне државе Ирске. * Варшапа. — Јуче Је мнннстарскн савет расправљао о буџету за 1937 годнну. Буџет идуће годнне износи 2.293 мнлијардн злотиа, што прететавл»а у сравњељу са овогодншјбнм буџетом, повећиње од 3,2Сс. * Токно, — Агенцнја Стефанн Јапља да Је стављен под суд бпвшн мнннстар саобраћаја г. Хомн да. Г. Хомнда Је оптужен за корупцнЈу. (Наставак са прве стране) Тачно пре шест година када је покојни Венизелос долазио истим путем у Фанар дочек није био ништа помпезнији ни ни сјајнији. У свечаној дворани Светога Синода Патријарх на свом престолу са дванаест архијереја крај њега, дочекао је тачно у 12 часова гђу и г. др. Стојадиновића, г. Бранка Лазаревића, нашег посланика у Анкари, г. Вукотића, нашег генералног конзула у Цариграду, г. Гашића, шефа кабинета при Претседништву владе и г. Протића, шефа кабинета при Министарству иностраних послова. Речи које је патријарх г. Венијамин упутио гђи и г. др. Стојадиновићу биле су врло срдачне, изражавале су ону везу којом су две сродне земље везане, оне су изражавале благослов нашем Краљевском Дому, братски поздрав Њ. Св. Патријарху Варнави. Речи патријархове преводио је на наш језик јеромонах г. Анастасијин, који је четири године учио на Београдском теолошком факултету и савладао наш језик. После је достојно одговорио наш премијер, г. др. Стојадиновић, који је на завршетку рекао: „Сматрајуђи за пријатну дужност да испоручим када се вратим у Београд, пре свега Његовом Величанству Краљу Петру Другом, Његовом Кра^евском Височаиству Кнезу Намеснику Павлу и мојим сараднишгма у влади осеђања очинске љубави и жеље Ваше светости. Убеђев сам да ђе такође причинити радост Његовој Светости Патријарху Варнави и Његовој брађи у епископату жеље које је Ваша Светост изразила за њих. После ових поздрава патријарх г. Венијамин подарио је гђи и г. др. Милану Стојадиновићу златне крстове. Опростивши се са патријархом и свима архијерејима, г. др. Стојадиновић је кроз патријаршијски двор изашао у патријаршијску цркву, која је зидана на темељима од 9 века и пуна реликвија. Ту се истиче особито једна придикаоница св. Јована Златоустог, пренета из Свете Софије, затим ванредни иконостас од црног ораха, очуване мошти св. Параскеве у саркофагу од злата, који је уздарио цар Никола, древне иконе у мозаику из

најблиставијег доба Византије. По разгледању цркве г. др. Стојадиновић са својом пратњом одвезао се у хотел „Пера Палас". Пола часа касније патријарх г. Венијамин вратио је посету г. др. Стојадиновићу у својој архијерејској одежди. У лаичком Цариграду новога доба само поглавар једне цркве може ићи на улици у одежди, док сви свештеници морају ићи у цивилу. Зато јв патријархова пратња била обучена у грађанско одело. Патријарх г. Венијамин задржао се у салону г. др. Стојадиновића око пола часа и предао гђи Стојадиновић једну стару византиску икону, коју је он добио од патријарха Јоакима Трећег пре 30 и вишв година, а г. др. Стојадиновић је дао своју фотографију са посветом. По одласку патријарха г. Венијамина из хотела ,,Пера Палас" гђа и г. др. Стојадиновић одвезли су се специјалном лађом на Принчевска Острва, где је цариградски валија г. Муједин приредио ручак гђи и г. др. Стојадиновићу са осталим цивилним и војним претставницима. На овоме ручку узела је учешћа и пратња г. др. Милана Стојадиновића, наш посланик у Анкари г. Бранко Лазаревић, посланик Турске Републике у Београду г. Али Хајдар, г. Вукотић, наш генерални конзул у Цариграду. После ручка г. др. Стојадиновић прошао је улицама острва, где је био предмет овација, а затим је обишао бродом цео Босфор од Мраморног до Црног Мора, интересујући се за одбрану обале, после турске дипломатске победе у Монтреу. Овај инструктивни излет прекинула је плаха киша, која се спустила после неколико ванредно лепих дана. М. СВЕТОВСКН ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ Г. ДР. СГОЈАДИНОВИЋ БОРАВИ У ЦАРИГРАДУ КАО ПРИВАТНО ЛИЦЕ Цариград, 1 новембра. — Званична посета претседника влада г. др. Милана Стојаднновиђа завршена је. Г. др. Стојадиновић који је јуче стигао у Цариград, остађе тамо до сутра увече. Цело време у Цариграду г. др. Стојадиновиђ провешђе као приватно лице.

Њ. В. Краљ Карол испраћен је из Чехословачке веома свечано

Приликом поласка Краљевског воза топови су испалили 21 почасни хитац

Нраг, 1 новембра. — Последњи дан посете Краљевских Гостију из Румуније Чехословачкој био је посвеђен свечаним посета.ма Брну и Братислави. Њ. В. Краљ Карол н Њ. К. В. Престолонаследник Михајло кре нули су ујутру у пратњи претседннка Чехословачке Републике г. др. Едуарда Бенеша и министра претседника г. др. Милана Хоџе аутомобилима из Жидлоховица, где су јучерашњи дан били у лову и где су провели нођ, у Брно. Главни град Моравске био је величанстзено искиђен заставама у бојама обеју нација. По улицама сакупнло се велико мноштво света, које је дошло из целе околине иако је киша падала и које је одушевљено поздрављало високе 1 гостс Дочек у Братнслави био је импозантна свсчаност на којој су узелн учешђа испред великог броја народа и угледних лнчности претставници свнх грађанскнх и војних власти. Висски гостн присуствовали су после тога дефилеу трупа братиславског гарннзона међу којима се налазно и драгонерски коњнчкн пук који носн нме Њ. В. Краља Карола II, и коме је Њ. В. Краљ Карол одржао нарочити говор. Посета Братислави завршена је днрљивом величанствеиом маннфесгацнјом оданостн н поштовања становннштва града Братнславе и сељака нз околние који су дошлн у варош нз најудаљени;нх места у«народним ношњама. Њ. В. Краљ Карол, Њ. Кр. Внс. Престолонаследник Михајло, претседник Републике г. др. Едуард Бенеш н члановн владе на челу са министром претседником г. др. Миланом Хоџо.м и миннстром нностраних послова г. др. Крофтом, као и члановн парламепта присуствоваЈ ~и су тој народној манифестацији са балкона хотела „Карлтон где је већ само место нза3)љало успомене на величанстве ау манифестацију прнликом по-

следње конференције Мале ан» танте. После пријема у палати градске општнне н после савршено срдачног опроштаја на станица отпутовалн су Краљевски Гостн из Братиславе у 18.40 часова за Румунију преко Кошица. Ппилнком одласка краљевског воза указане су високим гостима, исто тако као што је било н приликом доласка у Праг, све војничке н грађанске почасти, а топови су испалили 21 почаснн метзк.

> БУР.МЕ ЗДАТНЕ 14 КАРАТА, МОДЕРНЕ продаје најјефтиннје МИОДРАГ МАРКОВНТ* I Краља Александра 26 (више Парламента) 23030

УМЊУ м&жАше, ^ хкр м.оКоу

каже вам Југослов. издање књнге др. Ирвнпга, члана Удружења за сузбнјање алкохолнзма. Савети н рецсптн кућннх средстава за иороднцс, које жслс спастн алкохолнчара бсл п.сговог знан.а. Др. Ирвннг ннЈо трговац н не продаЈс нншта. Књнгу шаље у добротворну сврху БЕСПЛАТНО Ко желн, може за протувредност поштарнне прнложнти Југ. пошт. марака за дннара 10. Трошкова н царнне нема. АДРЕОА: Зос1616 рг. 1е сотћаЈ сЈе Г а1соо1- <*ор. 20, Ог. Ат!1п 1гу1пд, В.Р. 32 РА813 — X (На пнсма за Париз лепошт. марку од д. 4)