Време, 28. 01. 1937., стр. 13

Четвртак, 28 јануар 1037

СТРАНЛ 13

Н1ГР1ДНИ Р0 м д н „ВРЕМЕНА"

ЗВАНИЦЕ СМРТИ з за „Време" специјално написао: Влександар Колтер динпрп

Купон за одговор на V поглавље наградног романа „Времена" Ова/ купон исећи и приложити уз одговор на пето питање.

20 — Да лн је постојало нешто у пословима г. Резала што бв занимало брачни пар Ажалбер? — Ннчег. колнко је менн познато. Све што сам знао то је да су рачунн г. н гђе Ажалбер бнлн посве баналнн. Онн су бнлн венчанн по закону о сепаратном иметку. — Да ли је г. Ажалбер увек био наспрам своје жене непрнјателеки и сатирнчно расположен ? — Не. Његова свирепа пецкања н екцентрнчно понашан»е почело је само са сујеверјем његовр жене. — Јелном речју, је ли г. Ажалбер покушавао да је од тога отргне? — Још како! — Верујете лн ви да је и>егова наолггреност ишла дале од обнчног потсмевања? Пелгрен је бно скандализован. Затим је искористно ову мнсннуацију у детективл>евнм речнма да се лнчно осветн. — Зар вн не можете да во-

Најчуднији резултат ове истраге бно је нзвештај агента којн је одређен да у стопу прати Рене Лакомба. Овај се ннје вратно у своју фабрику н целога дана лутао је по граду као месечар. којн се будно само када бн у парковима н на скверовнма вндео децу која се играла. Па нпак, и покрај његове занесеностн опазио је би вшао пуз ^" и и Тб у каоТе

— Скоро сам сигуран. Најзац могуће је да је господин зајмио свој а>тго и другим особама, о чему ја ннсам бно обавештен. Чим је Симон упитао Ажалбера о томе, он је потврдно речи свога шофера. Само су Пелгрен и Лакомб добнјалн његова кола на послугу. Према томе они су могли да направе још један кл»уч. То је унеколико смањивало једну тешкоћу. Али истннски проблем био је увек исти: да лн је неко улазно у ово двориште или није? Шта би нормално урадио један човек да кришом уђе у ово двориште, а да не остави за собом ннкакав траг? 1) Потрудио би се да не буде опажен. А да то постигне гледао около себе, можда

брзо да је праћен. Пришао је онда агенту који је мотрио на њега и очитао му је неку тираду, пуну горчине и крупних речи о љубави. — Знате лн вн господине, рекао је он, за онај осећај који вам пружа занос помешан са нежношћу и који вам грчи утробу када осећате да сте вол»енн? Овај јадан човек коме је би-

у тамно одело. Такав улазак обично не оставл>а трага. 2) Потрудно би се да не остави отиске. Носио би рукавице. Не би ништа дотакао и овакви поступци не оставл>ају трага за собом. 3) Потрудио би се да га ннко не чује. Узео би гумену обућу н предострожно би газио. Отворио би врата не-

чуЈно и то она гвоздена врало упућено ово Питање, очаЈео ј та са улнце _ је се упињао да запамтн речн о- дрхтао - овој помисли . По _ вога лудака и да саставн до-1 журио .ј е „разо иа „лпнју. бар извештај. Када је окренуо кл>уч, крнла — То је, господнне, самрт

ннчкн занос. И Рене је отишао прснувши у смех. У исто време Динан је до-

дите истрагу, а да ннког ис Сизане Лаогоа са упрљате? Зашто би Ажалбер '

убно своју жену? Он је сам био довољно богат. Симон се већ одавно свикао да задржи врло мнран став на Јексплознје пуне мржн»е, оних које је испнтивао. Помислио је на Пелгренов положај, на озбил»ност његовог ћутања, на тајну његовог држања. Да лн ће му он саоппггитн своје сумње? Или ће га још за неко време оставнтн да ужнва у нлузији слободе ? — Захвал»ујем вам, господине Пелгрен, само вас молнм да се не удалавате Париза у овом тренутку ми можете затребати. — Ништа вам не обећавам. Збогом, господине. Граф д' Орвал ушао је за Пелгреном. По свом старом обнчају био је равнодушан н пун презрења

својом лекарском торбом и и зашао је блед, збуњен н ожалошћен. Отишао је да проведе поподне на Пер-Лашез и да мало просања. Тамо је вешто избегао сусрет са графом д' Орвалом који је отишао да се помолн на гробу својих предака. Што се тиче Лавиња, он је добро ручао, добро радио, добро вечерао и добро спавао у друпггву гђе Лавињ. Симон. очекујући ове резултате којн га ни најмање нису изненадили .отишао је још истог вечера у хотел код Ажал-

јер

су се отворнла без икаквог шума. Затворио је крила, притиснуо је кваку н закл»учао је опет — без најмањег шума. Пажл»иво је разгледао браву и шарке. Иако су брава и шарке пажл.иво биле подмазане, скорашње уље се јасно видело. Симон је позвао шофера и надничарку. — Је ли скоро неко од вас подмазао капнју? — Ја је нисам такла за четири године откако овде служнм, одговорнла је гђа Бувије. — Ја још мање, ма да сам овде већ неко.тико месеци, рекао је шофер — Да ли је капнја раннје шкрипала ? Право да вам кажем то

не ствари покојне гђе Ажалбер, нарочито велики орман којим је забарикадирала врата. која из њене собе воде у собу за пеглање. Кл»уч од тих врата пронађен је на једном ланцу који је висио на врату убијене жене. Када је отворио тешка крила, неки дах смрти јурнуо му је у лнце. Та мрачна соба одисала је инструментима и реликвијама. Сва наука о општењу са умрлим душама била је ту, тиха и горца. Бнло је ту костију и очију, кристалних лопти, опијума и егзотичних мириса. Затим неке тајанствене и ретке књиге повезане у пергамент са неким необичннм словима, и неким још чудннјим цртежнма. Лелиа је била у праву када је казала да је колекција њене тетке једина на свету. Симон је дуго остао укочен од неког неодређеног етраха. Већ је пребацивао себи и питао се да ли је пгго детал»ннја истрага била потребна. Алн мало по мало док је пипао разне предмете професнонална навика овладала је њиме. (Наставиће се)

1111111

Љубав побеђује

Погнуте главе и тромог хода ншла је Нада н>ој добро познатом улнцом. Подигнута крагна на лимском капуту заклањала јој је доњу половину лица. А очи. већ поднадуле од плача. нису више јасно виделе пут којим треба да нде. Хладан и свеж ваодух ннје могао да Је разведри и огклони њене црне мисли! У ваздуху се осећао мирис снега. Тек по која сне. жна пахул>ицв промакла би кроз ваздух и на оемл»у не оставл.ајући трага. Клизаво није. Али. Надине ноге клизе. измиче једна испред друте као да су јој послушност одрекле! Па зар је она толико немоћна да не мож« чак ни своЈим ногама да нареди куда треба да је воде?!

] Нада жели да их зауставн , да стану, ни корака да не напране више. јер пред очима Јој се I указа н»егова кућа. Осети Нада ту кобну по н.у близину. Одједанпут поче да је I пече нешто у груднма као жар!

Одговоре на пнтање п остав л»е но на крају четвртог поглав.га треба послатн до 30 о. м. увече з а к л> у ч н о.

Књиге и листоои

берових да настави своја нс- није било шкрипање, већ је

лупала као што лупају све гвоздене капије на старим оградама. -— Значн мало јаче лупање ? — Не бнх вам могао рећи, јер сам се на то навикао! Али на пример ноћу, тешко

траживања. Агентн су чувалн мало дворнште — срце загонетке, како је он мнслио, и склониште убичино. Али варл>иво склониште. Једно мало четвртасто земљнпгге покривено шљунком н ограђено висоир«-» а . КИМ зидом: најнеповољнија *, Породица госпође Ажал- | диепознција за истрагу. Гара- би је човек ногао отворнта, а бер бнла је врло ннтимна са ; је лнчила на све гараже се то не чује. вашон. господнне д Орвал. Вн I "» свету а врата на кухињским ~ * оћете лн да "окушате. сте бал,е не "нко познавали просторијама бн.па су стакле- т „^еР Је предострож„о она као на свим кухињскнм тварао капиЈ>, затим не ч>впросторијама. Нека равнодуш- ит ништа . осмелно се. На на атмоа|)ера. Симон је пре-\гедао сваку алатку у гаражи, сваки сантиметар ограде и сваки шл»унак на земл>и. Мистерија је била све гушћа. Ако је један човек туда ушао н туда изаша ј ,он је морао инаш кл>уч којн отвара капију која води на улиц>'. Али како Је 5ило могућнг дознати да је неко ушао и нзашао на ту капију? Ако му је била потребна она рупа на прозору, то Је могао удесити само у то; ку дана, на пример у подне, када се послуга после обеда одмара у малој соби с друге стране кухиње, а одакле се не види у двориште. Детектив је позвао шофера. — Је ли вам познато да је неко од пријатсља г. Ажалбера узимао бар једанпут кл>уч ц& нослугу ? Шофер се малг, замислио. — Г.г. Пелгрен и Лакомб. вањем Резала. Хтео је најпре Већ неколико пута дешава се да добро уочи понашање раз- I да су н један и други позајних особа, које је подвргао у | мили кола г. Ажалбера за крут своје оптужбе, н да иза- <вој вечерњи излаз. Господин, ипак одала баш његова пређе пред њих јачи и наоружа- ( ои им онда давао кл>уч да велика опрезност. нији него до сада. У току 24 ] затворе врата кад изиђу, с После свога сендвича и нечаса сваки покрет и свака реч | тим да му га сутрадан врате. колико цигарета које је попу,,3ваница смрти" биле су за- | — Јесте лн сасвим сигурни шио у размишл>ању, вратио писане и дубоко анализира- Да су само г.г. Пелгрен и Ла- , се на посао. Имао је још да не- Ј комб узимали кључ ? | прегледа и да испреврће лич-

жртву. Је лн вам познато да је нмала непријател»а ? — И када бих знао, нн речи вам не бих рекао. Изгледа ми да ви сматрате једнога д' Орвала за најобичнијег агента обавештача. — Ја свакога од вас сматрам за могућег кривца. Где сте били у часу када је злочин нзвршен? — Не могу вам казатн. — Можете ли ми бар рећи, да ли је тајна коју тако брижл»иво чувате, у вези са целом афером? — Можда јесте, а можда и није. — Увиђате ли сву озбил>ност вашег ћутања? — Ни најмање. Ја сам ван сваке сумње и немам чега да се плашим од л>уди вашега кова. Равнодушан на ове увреде Симон га је отпустио. Одлучио је да сачека још један дан па да отпочне са испити

крају ове пробе, отворено гурнуо. — Ах! овога пута се не чује никакав шум! — Да ли би ви то опазнли да је тако било и пре неколико дана? Шофер се почешао по глави. То је био трезвен човек, који није волео да говори на памет. — Ннсам сигуран, господине! Знате, толико сам се свикао на ова врата да ннкада на њнх ннсам мнслио. — Хвала, господине Емиле. Можете да се удаљите. Последње шоферове речи уништнле су сваку могућност да се учврсти датум тајанственог подмазивања капије. Али чињеница је остајала и дал»е у свој својој сили и значењу. Уместо ручка Симон је прогутао један сандвич трљајући руке. Било је установљено да је неко ушао у дворнште, неко ко је желео да остане у сенци, али кога је

ГГАЂАИСКА ШКОЛА, пвдагошкв просветнн и информатиинн часопнс. оргав Удружења наставника. грађанскнх школа Крал>евнне Југослаанје у броју од јануара о. г. довоси следећн садржаЈ: Вранко Дивл>ан ,,Јан Амос Коменскн", Сима Цуцећ ..О нашоЈ дечЈоЈ књпжевпости , као в велика ОроЈ стручинх прик&за, извештаЈа. вестн н бележака. Часопвс нхтазн сваког месеца. а наручуЈе се у I Београду, Дрннчнћева улнца бр. | 3. Годншња претплата 40 днн. „ПОЛ.ОПРИВГЕДНИ ГЛАСННК". Изншла је из штампе свеска бр. 2 за 15 јаиуар 1937 год. са | уводним чланком „Боикутгкп пшеннца" од др. В. ВаЈића. н внше одлнчннх стручннх расправа нарочнто интересантан чланак о епглеском методу оплемеп.ивпп>а говеда н ралвоЈу енглеског говедарстта; и о јаровизацнјм оанме нш«ннце. ,,Пол>опрнвреднн Гласннк" нзлазн двапут месечно, цеиа му је 120 динара годишње. Уредннштво ^ Новом Саду (Сремска улнца в1. ГЛАСНИК ЖЕЛЕЗИИЧКНХ ЧИНОВИИКА. орган Удр>*жен.а железинчких чпповннка Краљевнне Југославије коЈн излазн сваког месеца у Загребу. Трњанска цеста бр. 1, доносн у броЈу од јануара следећи садржаЈ: Ен-Ко, Љубл>ана ..Цене н плате", Ражић Иван ..Сврха н начнн кажн»аван>а", Обрад Јоснф, ..Познавање страннх Језика". Паут ЈулиЈе ,.3адругарство на крнвом путу", Горски Иван ,,Нешто из послован»а коизумне задруге у Загребу", Обад Јосип ..Научна екскурзиЈа у Веч". На краЈу лнст доносн сталешке вести из удружен>а_ Лнст излазн сваког месеца. годншња претплата за нечланове 24 динара.

♦ АКТОГСКН ГЛАСННК. гласпло Удруженл графнчкнх фактора ЈугославнЈе доносн у броЈу од Јануара нзвештај с* редовне скупштнне Радничке коморе у Загребу. затнм приказ организацноннх прилнка у графнчком обрту АустриЈе 1918 годнне, као н разне стручн* вести и белешке. „ГЛАС МАТНЦЕ СРПСКЕ" допоси уводник др. Ннколе Милутнновнћа „Мир у Под>"навл»у", затнм чланак Стевана Солдатовића ..Асимилацпоин успеси Маћара у ВачкоЈ, Ваиату н Варап>п". Један значаЈан прилог проучаван>у омладинскстг покрета, као и многе белешке из живота н рада Матице Српске. Лист излалн у Новом Саду сваког 1 и 15 у месецу у издан.у Матнце Српске, а годншн>а претплата стаје 30 дннара. ЛЕКАРСКИ СИНДИКАТ. орган Лекарског снндиката Југославије доносн у броЈу од Јануара следеће члаике: др. Љубомир Жнвковић ..Услови за синднкално организопањс лекара", др. Милош Ђ. Поповнћ „Хигијенско - васпитна у-

Ј?1*ЈЈ.|.М.1 Сензационалан д>нли нрограм 1) Златан глас прерије ДИК ФОРАН ковбој-певач у ПРЕМИЈЕРИ П0Н0ЂНИ ЈАХАЧ филм романтике и пустоловина, правог дивл>ег запада, који ће се свидетн свакоме. И вама. МАНХАТАН МЕЛ0ДРАМД нам приказује живот двају младића, који су одрасли заједно, а у животу деловали у два разна пол»а — један на политнчком, а други у „подземл>у. Један Је волео пустоловине, другн ноћ и славу а обојица нсту жену КЛЕРК ГЕБЛ — МИРНА ЛОЈ — ВИЛИАМ ПОВЕЛ 8) ФОКС НОВОСТИ

ВЕЛИКН ДУПЛИ ПРОГРАМ уз ннске цене од 3 днн. 1) Сензацнонална кримннална драма На елекТјЈичкој столици У гл. ул. СИЕИСЕР ГРАСИ ВИРЏИИИЈА БРУС 2) Раскошна орнјснталска ирича 1000 И ДРкГА НОЋ Иваи Можухин

(Светог Саве 2» Данас у 3, 5, 7, 9.20 час. шлагер фнлм проткан дивним ксмама и мелодијама са хаваЈскнх острва мис генерал

РУВИ КЕЛЕР - ДИК ПОВЕЛ СадржаЈ. глумци. хумор, шарм, прирпдни снимцн са ХаввЈа и из Вест Лоинта одушеаиће сваког посетноца. Додатак Новостн и музнчкн фнлм Цене: Балкон 10, партер 7, паркет 5 д. У 3 сата балкон 7 партер 5 д.

Прекрасне песме. дивне мелоднЈе, комичнн и д%-хпвитн заплетн! „ШЕВА" МАРТА ЕГЕРТ

САМО ЈОШ ДАНАС АНАБЕЛА н ЖАН МИРА у пикантном француском филму песама, музике и хумора ј ЖОЗЕТИН ГРЕХ Додатак: ОИЛИ СИМФОНИЈ и ФАКС НОВОСТИ Због дискретннх мОмената, фнл.м не препоручујемо за младеж

Од сутра Геннјално дело аностола словснске књижевности ЛАВА ТОЛСТОЈА васкрсење реализовали су славни уметницн АНА СТЕН (као Каћл Маслова) и ФРЕДЕРИК МЕР ' (као кцез Нехл>удов)

лога болница", др. Д. Сандић ,,Лекарске коморе и лекарски синдикат", Рад синднкалншс органнзацнЈа, Рад лекарске омладнне и хроннка. Часопнс нллазн Једанпут месечно. Уредннштво н адмнннстрацнја Београд. Кнез МнхаЈлова 21. Ч.тановн сннднката добиЈаЈу лист бесплатно За нечлаиове годншша претплата днн. 50. за студенте днн. 25. САРАЈЕВСКА СЦЕИА. Изншао Је кз штампе 10 броЈ ..СараЈевске сцене", часопнса за позоришну културу коЈн нзлаЈе управа Нароног позорншта Кра_т>а Петра Другог у СараЈеву. У овом броЈу за другу половнну Јануара. богато илустрованом, пнше се о управпику позорншта г. Мнлутнну Јавушевнћу, коЈн већ пуних шест година с успехом води СараЈевско позорнште; г. Мнлан Ђоковнћ пнше опшнрно о своме комаду ..Договор кућу гради" коЈн нма премнЈеру на сарајевској сцени 23 о. м ; даЈу I се карактернстична обележЈа ко. мелнЈе Паула Шурека ..Улнчнн м>знканти"; прнказуЈу св младе + ене у СараЈевском позорншту, 1 гца Олга Бабић и Сон>а Сирекова. ! У рубрицн ..Мртва уметност" дај Ју се глумачки портретн Зорке Толоснћ н Милана Банднћа, н драмског пнсца др. Екрема Шахниовнћа. БроХ завршава богата позорншна хронпка. полемнчки освртн. н разне вестн из „куће". БроЈ стаје 1 динар (16 стр. текста), а добиЈа се код управе СараЈевског позорншта.

ВОЈИО САНИТЕТСКИ ГЛАСИИК. — Изашао Је нз штампе. под уредннштвом саннтетског генерала др. Жарка М. Рувиднћа трећн броЈ „ВоЈно саннтетског гласннка" за 1936 годину, коЈн садржн студ>Цу др. Внт. Павловића „ПоЈава и значаЈ ак>-гног плућног запал>ен>а у воЈсцн". Поред ове студиЈе коЈа готово заузима цео лнст изашлн су н следећн прнлозн: „Из мећународног офнса за војно - меднцннску документациЈу"; Уредба о сузбнЈању туберкулозе у воЈсци н морнарици са правнлннком за и>ено нзвршен>е; Лнчне вести; Прпказн књига; Преглед нашнх н страннх часописа; Саопштен>а; Некролог. 1Сао додатак уз оваЈ броЈ налазе се н предавања и прикази Југословенског хнруршког друштва — секциЈа Београд. ВоЈно санитетски гласннк Је тромесечни часопнс за воЈну медицину, фармацнЈу и ветернну; издаЈе га Саннтетско одел>ен>е Министарства воЈске н морнарице. Претплата нзноси 30 днн. годишн>е за нашу земл»у. а 50 дннара за иностранство. РедакцнЈа се налази у Главној воЈној болннцн Београд. УЏВБНИК ИЕРВИИХ II ДУШЕВНИХ БОЛЕСТИ нздао проф. Вилхелм ВаЈганд превео др. К. Кекић, нервнв лекар. Предговор преводу написао проф. др. Лаза СтаноЈевић. Дело Је пнсано од наЈпознатиЈих немачких научннки, н поздравл»ено Је у целом свету, као Један од наЈбољнх и наЈмодерииЈнх уџбеника. У н >ему су први пут заЈеднички опнсане св иервне и душевне болести, и то како по своЈнм снмптомнма тако н у погледу н>нховог лечен»а и судско меднцинског оце1БНваи>а. Као такав намен>ен Је оваЈ >ТЈбенпк пре свега лекарнма н медпцннарнма, алн исто тако свима образованим лајнцима. коЈи се за ова питан»а ннтересују. Ово^значвЈно дело, коЈе ће значити велнку добит за нашу лнтературу, налазп се већ у штампн н нзаћн ће у марту 1937 године. Оно ће обухватитн око 700 страна великог формата са 210 слика н штампаће се на фнноЈ бездрвноЈ хартнЈн. Претплатна цспа 200 дииара, коЈа се шал>е до 15 фебруара 1937 године на адресу др. К. Кекића. Веоград, Призренска бр. 4. Дело ће бнти латнницом.

Грло да Јој се суши. дах да јој застаје, а срце крвави! Она лагано стави руку у џеп од зимског капута, додирну врховима прстиЈу револвер. Дрхтава рука грчевито стеже тај хладни гвоздени предиет и не дозволи му да охлади н>ене вреле од грознице руке, и да стиша узаврелу крв у њима. Тада угледа Нада тешку храстову капију коју Је неосада радосно једним замахом отварала. — Ау-гомобил! — Да. његов Је! — значи: код куће је! Револт је обузе, а иржња и жел>а за осветом испунише н>ену напаћену душу. Решена потпј-но да учинн краЈ његовом и свом животу. да ослободи себе од мука н патњи а њега да казнв заслуженс — коракну напред. Са напором сггвори капију и уђе унутра. Врата на његовом стану била су откл>учана. У пред собљу потпуни мрак. Како уђе, из суседне собе зачу његов гласан омех. који јој се зари у душу као нож. Нада хтеде да Јурве у собу. да га зграби. удави или убије. Да претвори тај његов смех у јаук и крик. — да видн његоа бол Као муња сину Јој пнтање: „А тада"? • Сетн се Нада њиховог првог суорета који Је био на степеницама Једног надлештва. Пролазно познанство, а затим пауза од неколико недел»а до накнадног виђења. Онда сусрет на плажи: једног жарког јулског дана, када Јв сунце пекло њихова нага тела а крв врила у њиховим жилама... Мрк тон његовог тела отскакао је од њене беле коже. Наслоњен на ивицу чамца, са цигаретом у устима. ггоредио Је он ту разлику као што чсшек пореди робу коју купује. Побегла је у моменту када Је осетнла како се његов пожудан поглед шета по њеном внтком телу, н како му се зенице шире при сваком њеном покрету. Отишла Је са плаже н не поздравившн се са њим. Неколкко дана затим звоњење телефона тргло је из дубоког сна Када Је поднгла слушалицу чули су се акорди гитаре уз песму; „Колико те волим не воли

А тада. дошао ј« изненадии Р &станак који Нада није могла да преживи... У вртлогу својих мислн осећала Је Нада сад сву тежтау своје давно смишл>ене одлук* Љубав и мржња почеше да се боре у њој и такмиче једна с дру гом за победу! Да ли Је постојала већа и искреиија л>убав но пгго Је била њена? Па зар сад да се она претвори у освету зато што ЈоЈ је он Једнога дана казао; „Не волим те више"? Зар то ннЈе псиптеније него да Је и дал»е глумио и лагао, а своЈе осећаЈе просипао на друтој страни? Зар волети значи учннитн собом вол»ену особу ? Зар л.убав даје право на себичност? С каквим правом тражи Нада од њега да он господари своЈим осећајкма, кад њој самоЈ не успева да уттрлвлл своЈим? — Зар убити? — Зар л»убае у свирепост претворити? То не би било достоЈно велике. неизмерне љубави! Из тих мисли трже је лак шум његових корака. Светлост се упалнла у предсоОљу и они се наћогае очи у очи Нада устукну корак назад. Његово прнсуство измени у тренутку све њене намере. Он. изне наћен неочекиваном Надином посетом, гледао Је неразумеваЈућн, као што. уосталом ннкада није могао да раз>*ме ни величину Надине љубааиСМРОК Господин Мнханло П. Куртовић рентнјег из Шапца велики добротвор ратних инвалнда Од г. Свет. Ж. Поповнћа. пуковнкка-инвалида. добили смо следећи допнс с мол бом да га објавимо у „Времену". Ако му се не одузме могућност располагања сопственом имовнном. г. Куртовић ће, порвд пола мнлиона дннара Православној црквн н мањег легата за одржавање његове спомен цркве, оставити сву осталу велику имовнну нашнм ратним инвалидима. Ових дана посетили смо г. Мнхаила П. Куртовнћа као представнзци Удружења „Клуба офи цира ннвалида и ратника болесних и осазсаћеннх", радн предаје повеље своме досадашњем добротвору. Г. Куртовић био је веома дирнут овом захвалношћу од стране рвтних инвалнда, а утолико више што Је сада не само потпуно заборављен од многих којима је добро чшшо. већ Је чак и безобзирно врећан од »шогнх коЈн му само захвалност дугују. Потпуно луцидан, са духовном гвежином како би само моглн пожелети многи његови вршњацн, г. Куртовић човек од 73 године излагао нам је Јасно свој случај, одбијао од себе као ненстиннта многа трђења са коЈима се ишло очигледно на то да се он представи као душевно болестан човек: „Те поступке, коЈн му се приписују, може иматн само луд човек". каже убедљиво сам г. Куртовић и додаје: „а онн што код мене траже длаку у Јајету, не виде брвно у оку свом... Ето то Је све зато пгго нешто нмам. а да сам сиромах. ти нсти би бежалн од меие бојећи се да Ја не затражим штогод од њих". Погред осталог г. Куртовнћ Је изложно како Је подигао сломенцркву, како Је дао пола милнона динара Универзитету за сиромашне студенте, ређао даље и многе хумане установе којима Је обилно излазио у сусрет, да на-

ЦЕНТРЛЛНИ ПРЕСВИРО желн да уз Јвдну студнЈу о нашнм мислиоцима обЈави фотографнЈу Боже Кнежевића, п моли оне коЈн *5и Је случаЈио нмали да му Је хитно ставе на расположење за врло

те нико". Исту је^ пеому понав- послетку додаГ „Бг^ ваотге. <шнити добра дела — данас значн бнтн луд". Човек би се преварио н поверовао да г. Куртовић у овој својоЈ огорчености мисли сада само иа себе. На против, необично добра срца. пун саучешћа за вевоље својих блнжих, он почнње да се распнтуЈе: ,Лод каквнм материјалним околностнма жнве наши ратнн анвалиди, која су све далн за Краља н Отаџбину, који су се и за нас борилн... Без њих не би данас постоЈала ЈугослааиЈа, ннти би ми штогод нмали". Па ипак и поред тога изненадио нас је кад је почео да говори: .Лоштована господо, моја имовина износи преко четирн н по мнлиона динара. Ја нећу њу понетн собом у гроб. Ако ову несрвћну парницу добнЈем — а уздам се у Бога и људску ггравДУ — Ја хоћу да оставнм Шабачкод цркзн пола милиона дннара, две стотнне хил»ада за одржавање моЈе спомен-цржве. а сву моЈу имовину нашим ратенм инвалнднма који то наЈвнше заслужуЈу. И то: половину Клубу офицнра-шталида и ратника болесних и осакаћених. а друг>* половину ратним инвалнднма". Захвалнвшн се у име инвалнда остали смо Још дуго у разговору са г. Куртовићем, коЈи нас Је при растанку позвао да га чешће посетимо, Јер нас о« во.-ш и поштује. Пошли смо под теппсим утнсцима размишљајући о необичноЈ судбини овог великог добротвора. С&ет. Ж. Поповић,

л>ао нз ноћи у ноћ неколико дана. ^атим је престао. Са каквом Је само жељом очеI кивала Нада таЈ телефонски појив! Будила се увек у одређено време као по заповестн, чекала, ослушкивала™ Често ПЈта је прилазила телефону да се увери у исправност. Клонула н незадовољма враћала би се тада у постељу и у фантазиЈи покуптавала да створи илузиЈу да слуша таЈ диван н заносан глас, миле и слатке речи, да се уживн у машту и претвори Је у стварност. До познанства са њим Надин Је живот био тих. миран, без промена и узбуђења- Он Је својнм приласком разбио њен мир, украо сан, а спокоЈство претворио у вечиту узнемиреност и стрепњу. Бежала је Нада од њега- Отимала се и опирала- Али он Је био упоран у својим намерама, истраЈан до краЈњнх граница. Након неколико месеци по њиховом познанству славио је победу над њеним отпсром! Он је био први човек који је загосподарио целим њеннм бићем. Бно Је — Надина прва љубав. Волела га је неиоказаном љубављу; ништа је ииЈе могло поколебати у томе. Дани. којн су пролазили једнн за другима, били су испуњени орећом н задоВОЛ .СТВОМ. То срећно Наднно доба трвјало Је неколико година. ОваЈса њена мисао, свака њена жеља 5ила Је само н увек он! Ван њега за њу ниЈе било живота! Жнвала јф њ«гов*ш жјомтои

јр' - ишш тид