Време, 28. 01. 1937., стр. 14

ВРЕМЕ Четвртак, 28 јануар 1937

Рудолфа Балентина

еннх цигала. Једнна таI у свету. саграђена је у Мннеаполиеа у Сједиама. Ова кућа је снабдеван>е аутомобнла бензином. а свавке ноћн је нзванредно осветл»ена. Светлост. међутим. ннје сполл већ Јгнутра. алн кроз стаклсне цнгл»е днвно осветл>ава зграду

Велнко благо у банггн свога гослодара нскопао је један пас у Ротердаму. Пас је ј>'рно мнша. а кад се мнш завукао у једну рутгу он је за њнм почео копатн. Тако је открно један стари златник. Сопственнк овог пса н дал>е је копао и пронашао у једном ћупу читаву гомилу златннка. којн датирају из доба Због једпе г.туие шале осуНен је један младн морнар у Хамбургл . Он је вест о нзмишљеном бродолому ставно у боцу, н бапио је у море. Ту боцу је открио једаа енглески брод. Истрага је утврдила да је шалу приредио млади морнар Валтер Грос. и суд га је осудно на месец дана затвора. Најбол>е препариране костјрове лиферује Вардов инстнтлт на Ј-ниверзнтету у Рочестру, у Сједињеннм Државама. Пошто је у Америци забран>ена продаја лешева. то овај институ-т са великим тешкоћама у последње време снабдева научне институте костуровима. зј: Немачкн цепелин обавл>аће еаобраћај нзмећу Европе н Аустралије почев од идЈће године. Увођење цепелина на овој линији показало се неопходним због повећаног саобраћаја између европског и аустралнјског кон тинента. Први цепелин полетеће за Аустралију у току ид>"ће годнне. прилнком прославе 150-годишњнцс открнћа Аустралије. 37 бродоломника спас.10 је у Јануару ове године немачко удружен»е за спасавање бродолом ника. које по свој немачкој обали организује добровол>не чете и даје им чамце за спасавање. Последњи подвиг ових чета било је спасавање десеторице пол>оких морнара на пучини недалеко од Бремена. * Први женидбени Оглас објав л>ен у „Манчестер Вик.ш" из године 1727 изложен је у Британском музеју, који је откупио те старе бројеве листа. У овом огласу нека Елен Морисон тражила је мужа У следећем броју истог часописа забележена је нотица да је Елен Морисон ухапшена због овог огласа, и да је послата на посматрање у једну лудницу. :ј: Џиновски преко-океански авнојгн граде ое у Фокеровом предузећу у Амстердаму. То ће бити апарати са по пет мотора који ће моћи да прелете растојан>е између Амстердама и Нзујорка без спуштања. Авиони ђе имати седишта за 36 путника или кревете за 18 пугннка. Пут Амстердам—Њујорк треба да буде савладан за 19 часова. Баснословну бисернЈ огрлиЦ> донела је у мираз Мод Бендер сон из Сиднеја своме мужу. Огрлина вреди 100 милиона динара! Сваки бисер је Мод сама открила у морским дубииама Приликом вађења бисера са морског дна она је доживела безброј авантура. Једиом је девојку зграбио један џиновски полип. Спасена је у последњем тренутку.

Холивуд, јануара. — Ових дана је један камнон прегазио Џоа Казина, члана филмске колоније у Холивуду. Трагичну смрт младића његовн пријатељи доводе у везу са једним прстеном који је он посредно иаследио од Рудолфа Валентина. Тај прстен Рудолфа Валентина има своју трагичну предисторију. Једног дана, у доба кад је Рудолф Валентино био на врхунцу своје славе, посетио је он кинески кварт Сан Франциска. Ту је, у једном базару, открио неки врло оригинални прстен, који је на њега оставио дубок утисак иако прстен ннје имао велику вредност. То је био обнчан прстен од злата, украшен лажним каменом. Трговац Кинез — много је хвално овај прстен. Он је Валентину испричао читаву једну причу о томе чудном прстену. Рекао је да је прстен израђен пре

хиљаду година, да су га витезови носили у крсташким ратовима, да је доживео цео низ убистава, напада, ннтрига итд. Валентино, који је био доста нанван, поверовао је у све ово и купио прстен за неколико хиљада динара. Кад се вратио у Холивуд Валентино је показао прстен Поли Негри. Прстен је фасцинирао и ову лепу глумицу, која је пожелела да га носи. Валентино јој је нешто доцније и поклонио овај прстен — баш пред саму своју смрт. Пола Негри чувала је амајлију у једној касетн, где је прстен лежао неколико годида. Тада се у Холивуду појавио нов филмски стар: Рус Коломбо. Говорило се да ће он наследити покојног Валентина. Он је заиста много личио на Валентина. Пола Негри се заљубнла и у њега, и поклонила му Валентинов прстен. Рус Коломбо био је до-

ста празноверан. и кад Је добио Валентинов прстен носио га је, у уверењу да ће доживети и Валентинову славу. Али, његова срећа није дуго трајала. Три недеље доцније погинуо је у једној аутомобилској несрећи. Прстен из кинеског кварта Сан Франциска дао је још једну жртву. Коломбо је имао два пријател>а: браћу Џоа и Дела Казино. После његове смрти Џо Казино је наследио прстен. Џо се радовао поклону, али није хтео да га носи, јер се већ почело причати о тајанственој моћи његовој. Крајем прошле године Џо је савладао свој страх од прстена и отада га је почео стално носити. Ових дана њега је прегазио један камион. Он је трећи носилац овог прстена који је преминуо под овако тајанственим околностима. Његови пријатељи су уверени да би он још дуго живео да није носио тај прстен. Прстен је сада наследио Џоов бр^т Дел Казино. Он је певач на радиу у Лос Ангелесу. И он као његов покојни брат много личн на Рудолфа Валентина. И њему се претсказује сјајна филмска каријера као некад Русу Коломбу. Његови прнјатељи га преклињу да уништи прстен. Али, Дел тврди да није празноверан и носи га стално на прсту. Изјавио је да никад неће да се одвоји од прста чија је судбина скопчана са судбином Рудолфа Валентина, Поле Негри, Руса Коломба и његовог брата. Иако се Дел не боји после-

но живе у бојазни да ће му се догодити нешто неугодно.

Понова је у Инднји поведена акција да се уклоне из светих рамова и јавних зграда такозвани „свети мајмуни", јер ове несташне жнвотиње,, стварају ђубре и неморалне иризоре".

Смео подвиг јсдниг шси јагнмара који је са авиона покушао д« сппспва ип поплавл»рних арајева

Њујорк. јануара. — Врло дрзак подвиг извео је ових дана авијатичар Били Бонтроп у пределу поплављеном од таласа Мисисипиа. Мисисипи је, као што је познато, толико нарастао да је поплавио огромну површину

јем месту. Ту се налазила и кућа породице Бонтроп. Пошто је и ова зграда била опкољена водом, Били Бонтроп је кружио извесно време изнад ње док га нису опазили. Ускоро је на крову приметио и свога брата, са његовом же-

на обема обалама. Таласи су I ном и Д В0 Је деце.

нарочито претили варошици Виксборо, одакле су путем радиа тражили хитну помоћ, јер је река носила куће рушећи све наоколо. Били Бонтроп, пилот канадског ваздухопловног друштва, имао је брата у Виксбороу. Чнм је чуо за опасност која Ј "е запретила тој варошици одлучио се да притекне у помоћ своме брату. Од своје управе затражио је отсуство. Затим је својим авионом полетео до Виксбороа. Призор који га је ту дочекао уплашио га је. Мисисипи је

већ порушио већи део овог л^гца," Његовн пријатељи стал- града. Таласима су се одупи-

рале само оне зграде коЈе су стајале на једном узвишени-

Идила у згради Друштва народа: претседник данцишког сената г. Грајзер са својом госпођом и двојицом делегата при Друштву народа игра карте за време одмора...

Летење помоћу снаге мишиЋа није лшогуЛно јер човеку недостају 0.2 коњске снаге

Франкфурт, јануара. — У Франкфурту у више махова

Мачка гњура у води _ због свог ручка _ Париз, јануара. — Професор Ашет-Супле, француски стручњак за психологију животиња успео је да научи једну црну мачку да рони кроз танк пун воде да би уловила рибу за ручак. Како мачке обично не трпе воду, професору АшетСуплеу требало је осам месеци док је ову мачку истренирао да гњура.

У Ниии је ових дана одржано традиционално такмичење келнг-ра по чувеној Енглеској променади. Сматра се да је ово такмичењ^. које је често веома комично, нека врста увода у фебруарски карневал

извесна лица су покушала да лете нарочитим апаратом који се састоји од неке врсте бицикла са крилима. Елису на овој врсти авиона покреће ногама пилот који авиоиом управља као бициклом. Досад на том пољу још није постигнут никакав значајни резултат. У вези с овим опитима научници су почели испитивати питање летења помоћу снаге мишића. Они су у својим расматрањима утврдили да човеку недостају свега 0,2 коњске снаге да би се оваквом врстом авиона могао држати дуже времена у ваздуху. Трениран човек, наиме може да развије 1,1 коњску снагу. Та снага је једва довољна да се са напором авион одржи у ваздуху пола минута. Резултат овог испитивања саопштен је конструкторима Вилингеру и Хеслеру, који су извршили овај опит са апаратом своје конструкције. Њихова је намера била да однесу награду, расписану од стране политехничког друштва у Франкфурту ономе који буде могао авионом своје конструкције, служећи се само снагом мишића, прелетети растојање од 500 метара. Једино што су успели било је да прелете 200 метара! Ови резултати вскористиће се убудуће у Ј'едрењу. Ових дана један немачки једриличар је на свој апарат поставио мали мотор, који му је омогућио да стартује из једне долине и дигне се до висине где је било ветра за даље летење једрилиЦе. Били Бонтроп је тада из авиона спустио неку врсту лествица од конопца. Његов брат је одмах схватио шта треба да учини. Авион је и даље кружио изнад зграде, а старијем Бонтропу никако није полазило за руком да ухвати лествице. Најзад је ипак успео. Вртоглавом брзином одведен је у ваздух. У једном тренутку је изгледало да неће имати снаге да се одржи на лествицама. Тек тада је почело спасавање. Оба брата и жена разумели су се без речи. Апарат Ј *е опет кружио изнад куће. Гђа БонТроп је подигла једно <Љоје дете и пружила га мужу, који се држао једном руком за леств.чце. И његов положај био је критичан. Јер, да се авион спустио сувише ниско, старији Бонтроп налетео би на кућу и смрвио би се. После неколико неуспелих покушаја Бонтроп је успео да ухвати једно своје дете. Са њим се попео до авиона, где је дете положио у седиште. Затим Ј *е извео исти такав подвиг и други пут. Али. кад је трећи пут покушао да понови овај подвиг издале су га снаге у тренутку кад је ухватио жену. Испустио Ј *е лествице и са женом се сурвао у разбеснелу бујицу. Били Бонтроп Ј *е беспомоћно морао да гледа како су таласи однели јуначке родитеље...

ПИТЛЊБ Кала је основанп Државна штампарнји у Веограду? ОДГОВОР Први покушајн да ое осиује у Србији штампарнја. у почетку 19 века, нису довелн до резултата. По Хатишернфу од 3 8 1830 год. Србија Је поред прнзнања за аутономну кнежевнну и других повластица. добила право да може установити и своју штампарвЈу. По налогу кнеза Мнлоша Обреновића купилн су, крајем 1830, у Петрограду, штампариЈу Аврам ПетроннЈевић н Цветко РаЈевић. У маЈу 1831 год. штампарија Је приспела у Београд н одмах Је почела припрема за рал. Старање о штампариЈи поверено Је Цветку Рајовићу, алн су свн тех* ннчки послови, управа и благаЈна. бнли у рукама Адолфа Бериана, који је као стручнлк доведен из Петрограда 1832 год. поставл.ен Је за админнстратора ДимнтрнЈе Исајловић, коЈн Је устварн бно првн управник. Првн радннцн били су странцн, алн Је одмах почело спремање ученика нз пемл>е. 16 сеотембра 1833 год. штампарнЈа Је пресељена у КрагуЈевац. где је остала до половине Јуна 1835, када Је враћена у Београд. Од тога доба била Је стално V Београду. све до 1914 када Је због Светског рата н радн редовног нзлажен»а Српскнх новнна, Један део пренесен у Ннш: другн део Је наставно рад у Београду. У току рата, приликом бомбардовања. штампариЈа Је претрпела велнке штете. После окупациЈе СрбнЈе 1915. Аустрнјанци су са преосталнм машинама и материЈалом ствапали ..ШтампарнЈу Гувернемана". н у н>оЈ се раднло до Јесенн 1918.

Дечко који оиеми чим дође у шнолу Лондон, јануара. — Сваки пут кад један дечко дође у школу у Ворзингу једиом — онеми. Лекари су покушали да га лече. а једно хумано друштво дало је 39.000 дннара за спецвјаугао лечење овог необичног случкја. Дечко је потпуно нормалан к&д је ван школе, да чим уђе.у школу не може више да говорн, ни да чита или пише. Верује се да је посреди неки потрес који је дечко имао кад је био млад. Један специјалиста ко ји је преузео лечење овог дечка, изјавио је: — Често пута видео сам да деца. чији је нервни систем поремећен, муцају. али никада још нисам имао овакав случај

У Лондону је ових дана отворена велика изложба птица, на којој је приказан цео низ нових тропскнх колибри. На овој изложбн изложен је цео низ паиагаја који говоре. Један наиагај уме да употреби 400 речи на три језика

ЈЕДАН АМЕРИЧКИ НОВИНАР уетаноиио је ца у Сједињеним Државама живе две особе исгних имена а судбнне су и.м такођс игте

Епидемија међу холивудским звездама Холивуд, јануара. — Кларк Гебл протествује што су све америчке новине донеле да се онесвестио приликом последњег, снимања у студиу. „Зар човек не сме да се разболи од грипа. као сви л>уди. а да новине не доносе да је на самрти?" бунио се увређено Кларк Гебл и ако лежи у постел>и са јаком температуром. У међувремсну грип бесни по Холивуду. Две велике филмске куће обуставиле су рад због болесног особља. а жртве су: Ро-. берт Тејлор, Вилијам Пауел, Џоан Крафорд. Дикси Денбар, Симона Симон и Една Меј Олиаер. Њујорк. јануара. — Један амерички новинар сасвим случајно је установио редак случај такозваних „истоветних" судбина. Он је познавао некад Фреда Оверајта, агента осигуравајућег друштва у Хустону, у држави Тексас. Томе човеку је сада тридесет и три године. Он се у другом браку оженио са гђом Мериом Тејлор, која му је родила двоје деце. Од ове деце прво се родило слепо. Тај исти новинар је ових дана установио да и у Кинсбороу живи неки Фред Оверајт, коме је сад такође тридесет и три године. И овај човек је агент једног осигуравајућег друштва. И његово прво дете рођено је слепо! Иако ова два човека носе исто име и презиме они немају никаквих родбинских веза, чак један о другом« уошит« ннкдда ннЈе ни чуо. 1

Неверфзатан дошивњај човека ноји је пијан заспао у нолима

Јелавник за петак Чорба од жутог грашка, карфиол на бечкн начин, кох Колнчина потребна за четнри особе: 50 гр. жутог грашка. Једна доста велика или две три ман>е главнце карфнола, Један тетећи мозак, 100 гр. маола, две сарделе. 50 гр. шунке, 100 гр. пармезана (може И качкавал,). 200 гр. мнлерама. осмина гриз а око «4 литра млека, три ЈаЈа осмина шећера. ( кромнмјн јеловннк Чорба од прженнх коцкнца хлеба. кромпири пуњенн у сосу, компот од сувих шл>нва. Карфнол на бечкн начнн Карфиол трсба скуватн у сланоЈ водн, алн прнпазити да се не раскува. За то време телећи мозак стави се са мало мастн, соли и ситно сецканог першуна да се пирЈаии. Кад Је мозак готов згњечи се, дода снтно сецкана шунка и стругана сардела. Сад се руже од карфиола мало растворе, а међу н>нх стави ова маса. Преко тога -се наспе стругани сир н ставе танке крншчице масла, па све стави у рерну д а се мало пропече. Кад се масло већ отопило прелиЈе се милерамом н остави у рерни ј док лепо не порумени. Сервнра се у чнниЈи у коЈоЈ Је печепо. Нуп.ш кромпнр Кромпири се упола скуваЈу, о- : чисте и кашнчицом се издуби сре- ' дина. Повађена средина се дода ; месу коЈе Је спремљеио као за сар- ј му. томе се додаЈу два кувапа „н I ентно сецкана кувана Јаја и два жнва. па се том смесом пуне кромпири. Затим се направи ма какав сос, у коЈи се кромпнри иаређаЈу и остаае да се докуваЈу.

Њујорк, јануара. — Лероа Адамс из Пајнсвила у Охају заспао је док је возио кола. И пробудио се тек у — ћелнји. У полицији је дознао шта сае десило док је спавао: Кола су склизнула с пута *. срушивши ограду, упала у нег чије имање. Прошла су два в^лика храста, склизнула поново 50 метара у страну н грунула на једну куђу од осам соба. Уздрмала кућу из темел>а, истерала су четири особе из постел>е. Таванице су попуцале. Кола су потпуно упропашћена, док је Адамс имао само једну огреботину крај левог ока. Адам је ухапшен што је возно док је био пијан... Чудо је да ђн нијв могао за време џумбуса да се пробуди.

ДВОБОЈ САБЉАМА ЈЕДНОГ КЊИЖЕВНИКА И НОВИНАРА У ПАРИ° 1Г Парнз, 26 јануара. — Даиашњи „Пари-Миди" јавл>а да је дошло до двобоја на сабл>е између новинара и драмског писца г. Сержа Ведера и члана управног' одбора листа „Ами ди Пепл" г. Шарла Мишелсона. Двобој је одржан данас у зору на једном приватном иман»у у парнској околини. У току борбе г. Мишелсоа је раљеа у руку.

СТРАНА 14

ОД СВЕГА ПО МДЛО ЗД СВДНОГ00НЕШТО

%АС/У '

Тајанствена амајлија

добила је још једну жртву у Холивуду * Кућа од стакла, саграђена ј