Време, 21. 03. 1937., стр. 4

СТРЛНА 4

ВРЕМЕ

Недеља, 21 март 1937

БУЏЕТСИА ДЕБАТА У СЕНАТУ

п||||||||||||||||||||1П11111111П1111Ш1Ш1Мнт1Ш1

Г. Бањанин оштро напада г. др. Мачека,

његов псжрет назива фашистичким а за бившу СДК каже да је фикција

ПОСЛЕ ЧЕТВОРОДНЕВНЕ ДЕБАТЕ СЕНАТ ЈЕ ЈУЧЕ ИЗГЛАСАО У НАЧЕЛУ ПРЕДЛОГ БУЏЕТА СА 47 ПРОТИВ 29 ГЛАСОВА. Сенатор г. Јован Бањаннн у свом јучерашњем двочасовном говору оштро је напао владу због њеног држања према г. др. Мачеку н што је хрватскнм емнгрантнма дозволнла повратак у земљу. Потом је нзвестнлац већине г. др. Фран Смодеј одговорио на извесне замерке, које су пале у току дискусије. Г. Душан ЈТетица, министар финансија, дао је још објашњење по примедбама некнх сенатора, па се приступило гласању. У парламентарннм круговима сматра се да резултат овог гласања значн потпун пораз опознцнје ЈНС у Сенату н нстовремено се констатује да влада располаже снгурном већином у оба дома Народног претставннштва. У Сенату јуче су за буџет гласали и неки чланови Незаоисног клуба, као г. г. Светозар ТомиК и Коста Тимотијевић, који је до недавно био претседник Клуба сенатора ЈНС. На дневном реду за јучерашњу седницу Народне скупштине било је усвајање многих молбн и жалби које је одбор решно. Међутим, до одлуке није дошло пошто одборски извештај није упућен пленуму 24 часа раније, као пгго то предвиђа Пословннк. О овим молбама и жалбама решаваће се на идућој скупштннској седницн која ће се заказати писменнм путем.

Буџзт је изгласан против 29

у начелу са 47 гласова

; ри Једпп фпКциЈп, алн она служи г. Ммчеку 3» »бмпп.нвап.р Јрдног де| ла нрочпнскмх СрГн«. Тн фнрма о| могућује да остици бнпшо Самогтилне демократске страике, коЈн I су нпиенернлн мнсао народног Једипства м оСталн са др. Мачеком ! воде II неку споју нолитнку. То I Је наЈоедниЈа груна у нашем полнј тнчком ;кнпоту. Она Је без цкаквог ! утнпаја иа Мачекову полнтику, а ј служн му само као слепо оруђе. Какву политцку иодн та група: .ЈугоСловенску, хрпатску нлн срнI ску? Југослопеиску не може да ноди, Јер Је наднла Југословенску | мнсао, хрватч-ку не може да водн, ( Јер Је н сама прн;ша.1а да је др. Ма ј чек Једнно позвап да водн полнтнку, а српску полнтцку це води зв | то, Јер главцу реч водн неколнко детактованнх Мачеконнх агената, којц су одређенн да воде Србе. II тако онн не воде нн Једиу од тих полнтцка. А каквз - нначе политнку воде? По једном тестаменту каже се да је Светозар Прнбнћевпћ разговарао са фрапцуским комгннстнчким вођама о положају у Југославијв п о потребн сарадње нзмеђу народног фронта у ФралцускоЈ н ванпарламептарне опознцнје у Југославнји. На спроводу Светозара Прибнћевића, у нме комунистичке партије. опростио се са телом покоЈника сенатор друг НедвЈед. На гроб Је био положен венац комунистичке партнје Југославије. Дакле, као што вндите, отишли су у екстреме: агенти су др. Мачека за политику сепаратизма.

Ншоанин о Коигутићџ

Седнипу Сената отворно Је у девет часова пре подне претседник г. др. Желимнр Мажуранић у присуству мнннстара г. г. Врбаннћа н Лстице. Нешто доцниЈе па седницу су дошли претседннк владе г. др. Стојадиновнћ као и миннстри г. г. др. Корошец, др. Спахо, Драпппа Цветковић, др. Бехмен н Стошовић. Одмах по усвајаљу запнсннка прешло се на дневни ред. Први Је добно реч сенатор г. Ј«во Бацдшпп, потпретседннк ЈНС. Преко два и по сата г. Баааннн је нзлагао своЈе гледнште о унутрашњоЈ полнтичкој снтуацпјн, чнтајући често пута веома течно своје забелешке. У првом делу свога говора г. Бан>анни се осврнуо на рад Крал»евске владе и подвргао га доста оштрој критппи. Потом Је, између осталог, рекао: Сада је дошла п лнКвидацпЈа те почев од крфске декларациЈе. емигрантског ннтап,а повратком г. ј Сукоб да лн Је ЈугославиЈа стара Августа Кошутпћа. Ја не траж!гм , плн пова држава на жалост — —

налазп да Је таЈ клерикализам инфантнлан. То крнло Је претставл.ено у оргапнма, ,,Недел>а" и ,,Млада Хрватска". Да уђемо у мисао споразума треба да виднмо основпе мнслн г. др. Мачека. А оне су укратко у овоме: враћап.е у 1918 годипу. Да би се ово питаље правилро /рехцило • потребно Је утврднтп да ли смо мн стара нли нова држава. Г. Бап.ашш се осврће на дискуснЈу у НародноЈ скупштнни, прнликом претреса буџета као н на све јавно правне ак-

ПостоЈн Један нацрт о нашем државном урођен.у од извесне загребачке господе. То су агенти Мачекови. алн онч желе да нзгледаЈу независни н да се о н.има мисли да су умерени, а изгледа да нма мудраца са Истока н у Београду. коЈн су у тој полнтнци са н.нма потпуно сагласнн. За н»их решнти хрватско пнтан>е значи оснгуратн свима народним индивидуалнтетима уплив у моралном и матернЈалном погледу. То Је прннцнп протнв кога нема нико ништа. Алн, шта из тога излази? Србн, Хрвати н Словенцн су три индивпдуалитета, а муслнмани су готово четврти. Тако би се имала да створн српска област, где би бнле СрбиЈа н Ирна Гора, Хрватска област, где би биле Хрватска са МеђумурЈем и ДалмацнЈом, Словеначка област н онда Босна и Херцеговина вал.да 38 четврти муслимански инднвндуалнтет... — И жндови пета област. доба> цуЈе г. др. Саво Л>убибратић. Нека пробају, буни се г. др Васо Глушац. — Али мудраци су пашли да инје ни то довољио него да би требало и од Бојводине створнтн област. Какав су инднвидуалнтет нзмнслнли за ВоЈводину то Је стала таЈна. Г. Бан.алин доказуЈе да овакве мнсли круже у Загребу и да мисли имаЈу да буду подлога споразум којн треба да се нађе са др. Мачеком. — То Је конфузиЈа, добацуЈу сенатори са левице.

бацуЈу. Г. Милутин Драговнћ каже: — Како си раннЈе говорно? Г. СмодеЈ добацуЈе према г. Анђелиновићу: — Сваке године нмалн сте друго мишљење...

— Ја нмам увек исто иишљењс, само ие ваше. — И то сн нмао некада! После г. Ђорђевића говорио Је. радос лнчног обЈалЈн.ен>а,сенатор г. Милутин Драговић.

Г. *1*ран Слподеј одговара опо.шцији су сличиа овлашћења

Нокрст г. др. Мачека је шпшпички

да се преврћу архнве Друштва народа п да се нрелнстиВиЈу ступцн отрапе штампе да се внди да ли Је г. Кошутнћ баш тако невнно јагшешце, как 0 га влада нриказује. То неКа буде брнга саме владе. Алн ја питам докле иде та ликвнда цнја емнграптског пнтанд? Када Је г. Мачгк нашао прилнке да осудн оие пакдене машнне, које су пребачене у пашу земл.у? Ннкада! узвнкујо узбуђеио г. Башаипн, Јако зајапурен у лнцу. А шта с е може догоднтн? Може, после шсст месецн нлн посде годнну дана да с е поЈавн на грапннн наше државе са пнемом г. др. Мачека н г. др. Павелнћ н влада ће ноступнтн с н.нм нсто као што је н са г. Кошутићем. Затнм Је г. Бан.аннн опширно говорио о клерикализму и осврнуо се па католнчку акциЈу. Напомнње да Је н лањске буџетске дебате говорно о католнчкоЈ акциЈи, па каже: КАТОЛИЧКА АКЦИЈА. Г. ДР. МАЧЕК И ФРАНКОВЦИ — Ја сам био иападнут од читаве хлерикалне штампе да сам тврдно да Је католичка акција полнтичкв ннструменат полптнке клернкализма. Рсчено мн је да католичка акпиЈа стојн изван изнад сваке партнЈске политике. Ја лањске године нисам говорио напамет, нсго сам узео документа нз редова оннх коЈи водс католнчку акциЈу. Зо. доказ овога г. Бан.апин наводн пнсање у књижицн надбнскупа Шарића , ЈЈух католнчке акциЈе", „Католичког тЈедника" у СараЈеву. ..Хрватске страже", ,,Недеље", ..Младе Хрватске" н ,,Католичке риЈечи". После смрти Стјепана Раднћа надао се клерикалнзам V ХрватскоЈ да ће попућн за собом хрватске народне масе. Када му Је та пада пропала он се сад ставно на лево наЈраднкалниЈе крило Мачековог покрета и остао н данас у вези с К.ИМ, мада се спорадичпо појављују ндеолошки сукоби мећу њнма. И данас, када су се поЈавиле прве пукотине између хрватског сељачког покрета и франковаца, паЈбољн кле рккалпн нашли су се одЈедпом на страни франковаца. Ми данас имамо н крајње крило клерикалзнма, оно коЈе се не задовољава са данашњом клернкалном тактнком, коЈе

ставља се само теорискн. ПОЛИТИЧКИ СТАВ Г. ДР. МАЧЕКА Криво се мнсли да г. др. Мачек никад пнЈе изЈавно шта хоће. Он ннје изЈавно нншта своЈпм партнернма за преговоре о споразуму. али он говорн Јасно п гласио страиоЈ штампн. Књнга ,.Вођа говори" доноси читав низ нзЈава г. др. Мачечека. Поред тога постоЈн великн броЈ изЈава нз коЈих се впдп шта хоће др. Мачек. ГБегова наЈЈасниЈа нзЈављуЈе у њуЈоршком „ТаЈмсу" од 2 новембра 1935 год. Г. Мачек мнслн да треба ЈутоелавиЈу поделилитн у шест држава. Остао би заЈедннчкн парламеиат, састављен од делегата независинх сабора. Уређење бн било слично уређењу бивше Аустро-Угарске. ЗаЈедннчко би бнло Мнпнстарство ниостраних послова, воЈска, подређена заЈедничком ратном уреду у Београду и заЈедпнчкн мииистар финаисија. Др. Август Кошутић, коЈи се педавно вратно у'ЈугославнЈу, дао Је једноЈ међународној ревијн у Цирнху нзјану у коЈој говори какав би споралум требао да се донесе. То бн бно споразум народа са наро-

Удружена опознцнја надала дуго да ће у демократнји наћи основа за споразум. Међутнм Мачек Је преварно све њене наде. Јер нема фашистнчког покрета у ЈугославнЈи тако органнзованог као што Је Мачеков покрет. Све Је ту глаЈхшалтовано почев од школске деце у ђачкнм клупама па до наЈвиших врхова државног н друштвеног жнвота. Сам ШутеЈ, доглавник г. Мачека. казао Је да они уопште нису странка, да су само Једно велнко уво на главн г. др. Мачека. Др. Мачек има дааас оргапизовапу милицију. У последње време Мачек Је објавно н службени „Вежбеник" за Хрватску сељачку заштнту н грађанску гарду. Ја мислим да то што Је спровео Мачек свакако ниЈе демократцка организацнЈа, да Је то фашнстнчка органнзацнЈа о коЈој држава треба много да води рачуна. — Све по примеру четннчких органпзацпЈа! каже бнвшн претседник Сената г. др. Анто Павелнћ. — Опростнте, г. Павелнћу, али молим вас да ћутнте! Вн нмате наЈвише разлога да ћутите! Држава мора да водп рачуна и о туђннскоЈ политици. коЈа се иза леђа Мачековог покрета шнрн пс*д зиачком Ж. А. П. Има лн Мачек снаге н воље да се одупре тоЈ агнтацнЈи, нли ће и сам подлећн екстремима. Мн то дапас пе знамо. Његова слабост да се одлучи за Једну реалну полнтику споразума даЈе врло мало наде. ДВЕ НАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ По г. Бањанину у ЈугославиЈи постоје две националне политнке. Једна Је политика југословенског иационалног уннтарнзма, а друга полнтнка споразума нзмеђу трнЈу народа, трнЈу историских и полннчкнх инднвндуалнтета. За Југо.ловенске нацноналнсте у томе сукобу нема колебан.а. Веровање да Је у ЈугославнЈн Једипо могућиа уннтарнстичка полптнка остаЈе чврст темељ наше полнтике. На тоЈ основн Једнно Је могућно и пра внлно решење хрватског питања. али не нзмеђу парода и државе,

дом. Споразума нема V оквиру У- | — ; /кактпи^тп ревипнЈои Устаиа. н.- вег0 спориу« по.жтичких ф.кто

става, у Конституаптп. ТаЈ нстн Когаутнћ 13 фебруара о. г. у Загребу је рекао: „Ннко ие може више оспорнти хрватском народу шегово право". А како г. Мачек спрема народ па споразум? Да ли он настојн да се народ морално припремн на то да се треба постнћн споразум взмеђу Срби н Хрпатн? Непосредно пред прославу 1 децембра орган г. Мачека „Хрватски ^невник", у свом дечјем делу доносн опо пнтање: „Када Је Хрпатска пала у иаЈтежн јарам?" На другоЈ страин Је одговор: ..1 децембра 1918 године." — И то се не цензурнше! узбуђује св сенатор г. др. Немец. „Г. ДР. МАЧЕК ВОДИ ПОЛИТИКУ ПОД НЕКОЛИКО ФИРЛ1И" — У вођсн.у своје поднтнке нмп г. Мачек н Једну нарочнту фнрму. Оц водн полнтнку иод иекоднко фирми. То већ ннЈе Солндпо. Он нма фнрму СДК. Ти је фнрма устпи

ра у Једном народу. За таЈ споразум Једпно Је моото Југословенскн парламенат. узвнкуЈе повпшеншм гласом г. БанАннн. До споразума не може се доћн нп државо-правннм преговорима нзмеђу трн народа, нн опнм методама коЈе проповедаЈу Мачек, Кошутић. Пернар н другн. Хрватско питање постоЈи и то Је по-

литнчко питан.е првог реда. Свако његово решавање на основи сепаратизма значи уништавање снаге целнне народне, у коЈоЈ онда нн делови не м#гу бнти јаки н задовољнн. Југословенски нациопализам Је за наЈшнре бановннске самоуправе. Он може нћн у спровођењу самоуправног снстема бановнна до краЈњнх граннца. На основу данашњег Устава може да се направн споразум. Није нстнна да Је Устав централистнчкн. Он је дао у бановннама м огућ 'Н<5ср "Да~'св' *ол?е спровести" наЈитра самоуправа па задовољеље овнх краЈева. Несрећа Је Једино што Устав ннје извршен. У споразум Југословенскн нацноиалнзам не улази али он тражн да га онн, коЈн су га залочели и доврше, Јер народ треба да внди шта Је истина у том споразуму. Свн коЈн су ушли у полнтику споразума носе одговорност илн за успех илн за слом политике споразума. Како Је било протекло више од 2 сата откако говори г. Бањанни претседннк г. Мажуранић моли га да заврши. — Допустнте ми, одговара г. Бањаннн, да довршнм мнсао. Можда ннкад внше нећу говорнтн. Сенатори са левице живо траже да се г. Бањанину дозволн да и даље говорн. Један од сенатора добацује: — Да гласамо! — Нема ту гласања! то сам Пословник решава. Потом Је г. Бањаннн говорио н даље о споразуму, па Је рекао: — Већ Је створена чнтава термннологија о процедури. 'Греба створнтн атмосферу, треба рашчистнтн гледншта, па установити перспектнве, па бн онда г. Мачек испитао ко нма легитнмациЈу да може са њим ралговарати и то бн тек бнла прва претходна фаза споразума. Онда бн се поЈавило питање ко су контрахенти, са којима би се могло да се преговара. Ова процедура нзгледа мн као она коЈу Је приказао Бранислав Нушнћ како кнез Иво од Сембернје прекупљуЈе робље од Кулнна капетана. И кад му Је на краЈу положно и изнео крсну славу он каже: дао сам тн и живот старице маЈке, да лн тн Је беже доста? Треба лп да и мн пред ноге г. др. Мачека положимо живот уЈеднњене отаџбнне, па да га упитамо: Да ли ти Је доста, беже. — До тога неће доћи. добацуЈе др. Глушац уз одобравање опозицнЈе. „Удружена опозиција је д«и;и11«»ла слом"'

ЛЕТИиЗИИИ

ФАНГО РАДИУМ РЕУМП ШПТОРИУМ Само |ОДНО Ј1ЕКОВНТО КУПАТНЛО НОВИ САД Стручио лечење — Опробан успех Праокласиа послуга Уиерене цеие Тражите бесплатне проспекте. 50 а /" лолуст на железиицзма.

— Удруженп опозицнја још се очаЈно бори дн сачува веру својнх следбеннка да ће она довести до снорнлума. Ипак пзгледа да је она свесна да Је дожнвела слом у својој полнтици око сноралума. ТаЈ сдом убрзала Је конкуренцнја владе г. др. СтоЈндннопнћа. Г. др. Мачек Је са задово.љством утврдно слпбост Удружене ополнције после нзборн. Алн ннје рад„ прнхватно нову конкуренцнЈу Јер он жели да нма што внше поиуђача. У слабоети ппртНера оп гле.та гаранцнЈу своЈе понуде, јер хоћв да са што више нзгледа на уснех отнори оферталну лицнтицнЈу ла нарцелиннЈу ЈугосланиЈе. Плада г. др. СтоЈадпнопића и Удружена опознциЈа узбуркалн еу целу земљу о сноразуму. Та се полнтнки мори доврнштн. Југослов«>* ки аацвоналисти, када би били уверенн да Је такав (поразум Једини спас отаџбнни примнлн бн одговорност на себе, иа макар сутра бнлн каменоваин. Не сме се доиустнтп да се оо хрватским краЈеннма пронесе глас; Београд пас Је опет преварно. Спи творцн споралума мораЈу да прнмо одгонорност. И г. Мачек треба да Је примн. Онда ће пасти нимбус са многнх цслцчнпа.

НАРОДНО ЈЕДИНСТВО ЛБЖИ У НАРОДНОМ БРАТСТВУ На краЈу Је г. Бањанин изЈавно да ће гласатн протнв. Узео је затнм ради личног обЈашњен.а реч сенатор г. ДрагоСлаа ТЈорђевнћ. Он Је у ЈедноЈ дужој нлјави обЈаснио своЈ говор у буџетсхоЈ дебатн и осврнуо се иа неке критике. т

За време ове изЈаве г. др. Грга Анђелнповнћ добацуЈе: — Јесте лн читалн Јучерашшн „Хрватскн диевннк". — Ми нисмо сметали кнше говорнике, буни се г. СмодеЈ. Ћутите! Ми смо на ваше нспаде ћутали! Он говори без нспада! Г. Мажураннћ опомиње на ред. — То говори лорд Ђорђевић, добацуЈе др. Грга Анђелиновић. — Лорд Анђелиновнћ одпраћа говорннк. Потом г. Ђорђевнћ доказуЈе да у нашем народиом брат<"тву лежи народно Јединство.

Пошто Је тиме била завршева буџетска дебата у начелу узео Је реч известилац већине ФинансиЈског одбора сенатор г. Фран СмодеЈ. Одмах у почетку г. СмодеЈ констатуЈе да су говорници нз ЈНС говорнлн о буоету са свог ужег, партнЈско-политичког гледишта. аЈ тврднм. каже г. Смодеј, да онн инсу <>пен.нва.1и буует *'а обЈективног м стварног гледишта, него према закључку Главног од. бора ЈугоСловеИСКе иацноналне гтранке т. Ј. пр«-*в дмктаТу коЈн Је изражем у резолуннЈн донетој на седницм Главног одбора ЈНС од 5.1 и 2* фебруара еве годнне. — Што то говорите кад ннЈе нстнна, буин се г. Пуцељ. — Свн ваши говорннцн у буцетскоЈ дебатн служили су се реченнцама из поменуте резолуциЈе. Када бисмо прочитали целу ту резолуцнју нашли бнсмо пасусе у свнма говорнма нз ЈНС. Господа нз опознцнЈе изгледа да се боре против неких прнвнђења као што се Је борио дон Кнхот копљем протнв млннова на ветру. Пнтам се ко у данашњоЈ владн нн Је Југословен, коЈа од бивших политичкнх странака коЈе су се уЈедиииле у Једну странку ЈРЗ ниЈе била Југословенски орнјентисана. — На папиру, добацуЈе др. Немец. — Мн на папнру, а ви на води, одговара му мннистар г. др. Спахо. ОНИ КОЈИ СУ УЗЕЛИ ЈУГОСЛОВЕНСТВО ПОД ЗАКУП — Далеко пре од стварања ЈНС, каже г. СмодеЈ, била Је међу Хрватнма жнва југословенска мисао, пре него што смо чули тираде оннх коЈи су узели Југословенство у закуп. За доказ овога г. Смодеј цнтнра познату нзјаву г. др. Корошца коју је дао у бечком парламенту 12 Јуна 1917 године. Пнтам Ја пгга смета, на прнмер. држави ако ми, Сло.венци говоримо, пнптемо и молимо се Вогу Јознку, за коЈи смо се борнли од осмог столећа н сачували га, уз велике налоре и матернЈалне жртве. Шта шкоди државном н иародном јединству. ако Србнн пошту Је оно што му је из његове нсториЈе свето н драго. ако Словенац своЈу пауку ралвнуа и унапређуЈе на своме Језн^у. Мислнте лн да ми Словенцн у овом дому говорнмо српско-хрватскн што нам Је тако лакше? Ннпошто него говорнмо српско-хрватскн због тога Јер нас већнна не бн разумелн када бнсмо говорнлн словеначкн. — О да, разумемо вас, добацуЈе др. Анђелиновнћ. — Деснло мн се, г. Анђелнновнћу, када сам раинје у Скуппггинн говорно словеначкн да ми Је пришао г. Давидовнћ н рекао да бв хтео да прати моја излагања али да их не разуме. Кад вн говорнте другојачнЈе онда Је то лицемерство. Потом се г. Смодеј осврнуо на тврђење говоринка ЈНС, па каже: — Ако Је ико у држави дифамнрао Југословенску мисао онда су то билн онн који су наснљем. прогонима, узурпацнЈом Југословенства за нскључиву своЈу партиЈску употребу понизили југословенску мисао на ннво своје партпЈске службе. У говору сенатора г. др. Крамера чулн смо Јуче неке гласове, коЈи се много разлнкуЈу од његовог раниЈег гледншта н којн ме много потсећаЈу на програм бнвше Слоненсхе људске странке по пнтаау државног уређења. — Тужнте га по ауторском праГ. добацуЈе нроннчно г. Пуцељ. — Онда Је др. Крамер радн тога нас, прнсталице СЛ»Д, назвао сепаратнстнма. — Сад вн нас пазивате, каже г. др. Грга Анћелиновнћ. — Ако Је др. Крамер правио Једу унутрашњу полнтнчку метаморфозу онда могу да му томе напретку нскрено честитам. — Хвала лепо, Јапља се ироиечо са левнце др. Крамер. — Још ћемо нматн коалициЈу, шали се г. др. Грга Алђелиновнћ. Ја се надам да онај став лр. Крамера пнЈе ндентичан С1 ставом сенатора г. Пуцеља, коЈн Је, у више махова, у току дебате уверавао прет.:одннка владе: нздаће в^< др. Корошец н његови друговн. Ја сам ове речи овако разумео: Молнм вас, господине претседннче. /змнте ме у владу, одавно ннсам био актнвии министар. Пуцељ на ово пепрестано добацуЈе. Г. СмодеЈ затнм говори о г. Пуцељу и каже: — Можда грешнм кад овако тумачнм речи г. Пуцеља. — Како може светаи да грешн, Јавља се г. Пуцељ. Сва господа, од стране ЈНС, упгравали су да ће се обрадоватн ако плада г. др. СтоЈадимовића ск>ше Једанпут са днепног реда питање споразума. Ја веруЈем н.нма, Јер мислим да онн могу вероватн да одмах не може да се до-

каже да давана: — За време владе г. др. Сршкића, Узуновића и Јевтића једног доба прогона, потпуне бесправнои насиља сакупило се у наро-

стати експлозиЈа. НаЈгоре Је било стање у СловениЈи где, осим Црке Горе, народ иаЈтеже подноси неправду на коЈу нпЈе навикнут. Поате тога г. СмодеЈ узима цео Један велики слнсак и почиње да чита разне казне коЈе су изречене за време ранијих режнма како каже против-законито. — ОбЈасннте шта су то пункта-. ши, захтева г. др. Крамер. — ОбЈасннте наЈпре ви какве су биле паше пупктациЈе у Загребу 1928, па онда тражнте од иас. Како настаЈу обЈашњења између словеначкнх сенатора г. др. Грга Анђелнновнћ кажс: , — Сви се радују што се вн Словепцн свађате. — Ја мислим да Је ваш ннтерес да се захпалнте др. Корошцу, пошто бп мпоге од вас... — ПоЈела помрчина, каже г. Анђелиповић. — Не кажем помрчииа, алн би вас постигла судбина коЈу никоме не желим, ни заЈвећен свом лротнвннку. После тога г. Смодеј се осврнуо н на неке замерке о верским прогоннма. — Оне значе, подиже глас г. СмодеЈ, хушкање на верска мир. Ја молим да се такве ствари не понављаЈу. Док већнна жпво аплаудира, г. Пуцељ добацуЈе: — Немојте толико внкчтл. На краЈу Је г. СмодеЈ говорио е садржнни говора сенатора г. Пу-

ДУ толнко гнева да Је могла на- цеља . Зааршна реч мииистра г. ЈИетице

на ве Р ег У л *Р и чи ^П-- >:;анн ^нма

Узео Је, најзад, реч финанснја г. Душан Летнца. У самом почетку министар г. Летнпа осврнуо се на говор г. Башапина у колико се тиче њега као Јавног радвика и члана ЈРЗ. Потпуно Је задовољан што г. Бањанин ннЈе указао ни нашта конкретно што би могло бацнтн неку сенку иа обЈективност. Потом се г. Летица осврнуо на буџетску дебату констатуЈући да Је била врло опсежиа и у паЈвећем делу у полнтичком тону. Благодаран Је сенаторима који су, макар н летимице, бацнли поглед на буцетскн предлог, а нарочито сенатору г. Дакн Поповнћу. што је добар део свога говора посветнв финансиЈскоЈ н буџетској политици Краљевске владе. Мнло му Је што сенатор г. Дака Поповнћ увиђа разлоге за повећање буџета. — Ја бнх волео. каже г. Летица. да Је сенатор г. Поповнћ упро прстом где би се повишење буџета могло смањитн а да не упаднемо у ннфлацнону политпку. Зар смо могли да редуцирамо материјалне кредите, за које се стално и одасвуд чуЈе како су недовољне. Увереп сам да г. сенатор не би могао те уштеде наћи. Мн бнсмо могли да се прнбојавамо нзвесне ннфлацнЈе, алн само онда када бнсмо своЈе ванредне ванбуџетске потребе збрињава.

министарбуџета поЈединнх ресора г Летшца Је оставио да на остале критнке одговоре миннстри поједтгах ресора. На крају Је умо.тио Сенат да усвоЈи буџет са ФннанслЈсккм законом онако како Је предложен. Г. ДАКА ПОПОВИЋ ПРОТИВ ИЗГРАДЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПУТА КРОЗ ВОЈВОДИНУ Узео Је реч радн лнчног обЈаш њења сенатор г. Дака Поповнћ. О ј Ј е У ДУжем говору, објаснио садр жину свога говора. Ја тврдим д» на пример воЈвођанскн фронт, Јед на скорз нездрава полнтичка поЈава, Јесте последнца Једне буџетск« политике, коЈа се годннама спроводи код нас и која се н кроз овај буџет спроводи. Када Је реч о задужењу ми се морамо зауставитн на томе На прнмер Краљевска влада Јс узајмнла новац н гради један пул од мађарске до бутарске границе Како г. Поповнћ говорн дуж« претседннк га опомиње да то ннј« лично обЈашњење. — Каже се, наставља г Дакл Поповић, да Је то потреба. да ћ» то унапредитн туризам и донетн новаца. То Је донекле прнвпдно и тачно. Ачи г. Јалжабетнћ 1е \ свом говору рекао: Ја не могу доћи на своЈу *>иву. јер Је плавн вода. Ја бнх упозорно да у нашој др----

смо ималн неуравнотежени бупет. Али Краљевска "влада се руководила баш обратним жељама и стога Је она у буџет пренела досадашње обавезе нз Фннаиснјског закона и постарала се да буџет има своЈу равнотежу. Г. Дака Поповнћ прлговара ванредннм буџетскнм расходима инвестицноиог карактера. Међутим. жеља Је свнЈу нас н целог пашег народа да се код нас радипост пгго више подржава н што внше Јача, како би могли пгго пре изаћн из последппа привредне крнзе. Створити могућност већнх јавннх радова ниЈе могуће без релативпо већнх срестава. Снгтем јавннх радова н круппнх * смтннх н валорн Краљевске в.таде уложепи су у цнљу боље проће и бољег уновчен.а нашнх пронзвода с Једпе стране п с друге страг** разумљнвн обзирн премп прнвреди, са фнскалнс тачке гледшпта, дали су већ своЈе реаултате. Ннко их не може оспорнтн, Јер су пред нама. Да овако ннсмо ралнлн осталн бисмо где смо бнлн почетком 19X5 годнпе — стегнутог кајшба са душом под грлом. Попгго ће данас почетн претрес

Убудуће право на државни стан у колоннји Мнннстарства саобраћаја нмаће само нижи чиновннци Најновијим решењем министра саобраћаја г. др. Мехмеда Спаха, отказанн су станови свим железничким службеницнма, који су до сада становали по државннм зградама колоннје Мнннстарства саобраћаја. Познато је, да је колоннја велнка и да има у Београду н ЗеМЈ-ну око 30 иањих и всћих зграда у којима станују службеницн Министарства саобраћаја, Гелералне н Обласне дирекцнје, железннчке станнце, ложионице и секције. Укупан број станова у овнм зградама нзноси око 800, што значи да внше од једне трећине железничких регулисаних службеннка у Београду, ужива државнн стан. Ово отказивање нзвршено је у цнл>у правилне раздеобе државних станова, јер се показало да је досадашње додсљивање извршено неправично и против Правнлннка о додељнвању државних станова. По новој Уредби, право на др-

другнх важлији-ч ао .-,.4

треба него да градимо један сузан пут. — И ви то. као ВоЈвођаии кажбте, пнта претседник владе г др Стојаднновнћ. Зар сте ви пр^тив изградње путева у ВоЈводиии: — Јесте, као Војвођаннн — Кад вн то кажете као В ојвођаиин, грешите се о интересе ВоЈводине, каже му претседник владе г. др. СтоЈаднновић. ВоЈводнна вам то неће заборавитн. На крају Је г. Дака Поповић изЈавно да остаЈе при својнм тврђењима. ГЛАСАЈБЕ: 47 ЗА, 29 ПРОТИВ Око 2 и по часа по подие прешло се на гласање о буџету у иачелу. Секретар г. др. Ђуро Котур извршио Је прозивку сенатора. Потом Је претседник г. др. Желимир Мажураннћ саошцтио резултат гласања. Гласало Јс свега 76 сеиатора, од тога 47 за, а 29 протнв. Према томе Је предлог буџета взгласан у начелу. Владина већина дочекала Је бурннм одобравањем оваЈ резултат. Претседннк г. др. Мажураннћ закључио је затнм седннцу око 3 часа по подве. Данас, пако Је недеља, Сенат наставља рад. На дневном Је реду почетак буџетске дебате у поЈеднностнма. Седннца ће почети у 9 часова пре подне.

Одоор за помоћ паснвним крајевнма сакупио је три н по мнлнона динара Загреб, 20 марта. — Одбор за помоћ паснвним крајевима, чији је претседник г. др. Анте Трумбић, издао је један проглас, у коме вели да је за време своје акције која је почела у пролеће прошле године скупио преко трн нпо милиона дннара. За тај новац је набављена храна, која јв слата свуда где је било потребно. Још су преостала три вагона хране, која ће за којн дан стићи у Солин код Сплита.

Француска метална индустрнја повећала цене за 87» Парнз, 20 марта. - Савез францу

V. IV и ннжу положајну групу дал.е они, који имају ма каквог ће са некни законнма коЈ »Г бн мо- ' ДРУгог прихода. покретног илн гли таЈ споралум преЈуднциратн. 1 непокретног имања и најзад свг те да би Хрвати онда могли каза- ј они који ужнвају државни стј тн: Е. па вн сте уреднлн државу

р.шиоТ. л„м прмходима. а »-I Да С * П ° ВИС ' ц< "" свнм " м « та " клучко до VI положаЈне групе лвиа ' « »""">» » «»„ то оммо о„„ којм имију дсцу 3„ат„о повсћање школооа„>с. Св„ оин коЈи имају цена 1,:, врше |1о Јс и после дсвал" вацнје франка. таКо да ства.шо повећање цена износи до 15 ','о.

без нас, нема споралума. Уверен сам да опознциЈа делн ово нсто мншљење да после многогодишњег одбиЈан.а Хрвата нико неће моћи поотићи споразум преко ноћн и Да и ту треба рачунатн са психолошкнм расположењем народа. Затим ое г. Смодеј осврће на

внше од десет годнна. у будућ неће нмати права на истн. Ова одлука Министра саобрћаја. која иде у прнлог матерјално слабије обезбеђених а кг јнма Је иначе стан неопхода наишла је на велнко одобрап поздрпвњена је т>крено

Неуредна столида

Сеиаторн

влашћео..! КраљеаскоЈ владн за круговима железничкнх служб<

левнце аоиоао ди- ^доиошење полвтичках закоиа, оа ' ч»кд

1гтнче на ивли органмзам Добро среаство, које лоуадано делуЈе, анма уголаи унус.јесте Дармол-Монолада за отварање