Време, 21. 03. 1937., стр. 8

тужи полицијског стражара за убиство свога сина

Црква св. Богороднце код Куршумлнје (Задужбина Немањнна) КУРШУМЛИЈА - ВАРОШ ЧАМОТИЊЕ

Марко Клепача тражи закопано благо

Марко Клепача којн тражн благо крчмарице Јање Курш^^ија, марта. — На једном огранку Соколовиде пггрче развалнне крчме крчмарице Јање. где је Марко Шарца доводно н рујним га внном појно. Да лн је због вина или лепе Јан>е Краљевић Марко долазио ттредање не прича. О томе ништа не зна ни Марко Клепача. који често сан>а закопано Ја&ино благо н још чешће копа да 6и га пронашао. Откопава Клепача зидине. меУгу којима је његов имен>ак у севдаху пио вино. Огкопава. алн уместо блага откопао је једну огромну потковнцу. која је трн пута веђа од потковице пггајерског кон»а за тешку вучу. Мало горе, на ушћу Бањске реке у Топлицу, налазе се још очуване зидине Неман,ићсног манастира Св. Николе, а непгго ниже рушевине Св. Богородице. И много још рЈтпевина из доба Римл>ана има ту. Свуда копа Клепача. У том копаљу изгубио је лево око, а од блага ни корова. И Енглези су летос копали зато Клепача велн: — Не бих копао, али често ми у сну дође човек и наређује: ,,Копај. Марко." Сваки нови сан, свако поновно копање претставља за Клепачу ново разочарењс. • Последња станица Транобалканске пруге, чији се крак одваја од Дол>евца, јесте Куршумлија. Воз је кроз Топлицу прошао пре шест година. — Кад би се прута довршила до Приштнне — добро би било... Обећано је да радови на прузи од Приштине ка Подујеву отпочну на пролеће. Само — у Куршумлији и околини постоје две струје. Ррађани Куршумлије са нзвесним бројем села су за трасу Мердаре — Подујево уз Куршумлиску бању, а Рачани за трасу уз Косаоницу на Мердаре — Падујево. Како било да буде, на пролеће почињу радови на изградњи Трансбалканске пруге. Мало ко од куршумлиских интелектуалаца чита. Свештеници и учител>иие чак дневну штампу не купују. Не купују и трговцк. Карте су јевтиније. Косанчић Иван и Сгеван Немања, чијим се задужбинама њихови потомци поносе данас, не би могли да схвате овај одговор. Нешто о Сгојану Јанићијевићу, за6оравл>еном јунаку, резервном поднареднику у рату, : сада ковач у грађанству. Крупан, развијен. смеђ са до•брнм брковима н снажним рукама_ У ковачници одзвања ударац чекића по наковању. У зноју лица свог Сгојан зарађује хлеб насушни за себе, за жену н четворо деце. Као поднаредник чинно је јуначка дела. За време отступања |до6но је наређење у Сгрузи да [поруши све мостове на ДрнмуНаређење је извршио. Данас: — Има ли кризе, Стојане ?Наглл-в је. Сгојан се смеши: — Добре руке имам. Кујем. И сам знаш — геожђе се савија док је врЈ -ће... Давно сам био млалСгојан ћути. Затим повишеним гласом наглувог човека, велн: — Градио сам мостове, рушио сам мостове и понова градио. Сада сам већ и стар. И заборавл>ен. • Електрично светло претставлл озбиљан проблем за комЈ -налну политику ошптине. Грађанство се жали на скупу струју за коју, са трошарином заједно, плаћа 13 дннара за један киловат. За сада је концесија прнватна. Иначе ово је најскулље плаћена струја у нашој земл>и. Шта мари — и Куршумлија је рекордерскн град! Затим водовод. Изграднла га дрокава. Потрошњу воде ошптина наплаћује па>*шално: трговци плаћају по двадесет динара, а занатлије и остали домови по десет динара месечно. Људи веле: — Да је бар минерална вода разумели би — овако._ К/ршумлија има и основну школу која је недовољна да прими све ђаке. Зато куршумлиски основцн један дан паузирају. а други похађају школу. Ррађевинска делатност: Оппггина је подигла нову зграду у коју се веђ сместила. За ову двоспратницу општина се прилично задужила, грца по мало у дугу, али — ..оправиће се, вода неђе пресушити..." • На Соколовици, Рашчанским Планинама, Иванкулским и Добродолским планинама налазе се велики комплекси шуме. Шуме су већином државне. Захупци довозе дрва и продају трговцима. Дрво за огрев плаћа се у варошици 40 динара кубни метар. Дрво за грађу се извози. Постоји у Куршумлији једна парна пилана. У јеку послова у њој нађе ухлебије око педесет радника који прерађују храстовину и буковину. Непроцењено је шумско богатство Топлице. Али о том благу може да се говори много, јер експлоатација се врши нерационално и без икаквог система. Немилосрдно се сатиру шуме сечом. На месту где је вршена експлоатација ш/ма се не обнавл>а. • Куршумлија, а и цела Топлица, као погранично место живела је до ратова од сточарсгва и шверца. После рата нестало је границе. Многе породице су се иселиле. Промет је ослабио. Једна од највећих нада овога краја осгале су шуме и довршење овог дела Т рансбалканске железнице. јер експлоатација шума захтева јевтин транспорт. Како је Топлица упућена на Јужну Србију то њено животно питање уско је везано са спаја-

њем пруге Куршумлије—Подујево—Приштине. • На крају о Тотн — тоштичком луталици. О Тоти, који је земљопис своје земље упознао пешачећи од Ћевђелије до Јадрана за банку-две, који је тек убијеног зеца сировог са кожом гтзјео, а ускоро затим појео душник н срце убијеног курјака. Тота чува исечке из листова, у којнма се говори о његовим делима. У ред великих дела спада н доручак, када је Тота појео педесет комада јаја са љуском и зачинио их дневннм лнстовима. Задњи пут, када су београдски листови писали о последњем Тотином подвигу, позвао је срески Тоту: — Што нас брукаш Тото? — А пгго, господине? — Па преносе нас стране новине због твојих будалапгтина... Тота упада у реч среском: — Да ннје оваквих опклада, господине мој, (Тота све чини за опкладу) гладовао бих. Овако — сит сам као нико мој као Самоков... Срески строго: — Чуј ти, Тото, да више овакве ствари не чиниш! После ове опомене Тота је отумарао незнано куд. ЦЕКО СГЕФАНОВИЋ

Нови Сад, 20 марта. Новосадски адзокат г. др. Никола Антоновић, кас заступник Жнвка Па шћана земљорадниК' поднео је Државном тужнлаштву крнвнчну при јаву протнв Внтомнра Валчнћа стражара Управе полнцнје, оптужујућн га да је 1 марта ове годнне пуцао нз свог службеног револвера на малолетног Гавру, снна Жнвковог н Гавра је од ових озледа сутрадап умро. Према саопштењу полиције, пок. Гавра са двојацом другова, Радованом Пујићем пекарским помоћником и Славком Бугарским месарским помоћником, враћао се кући певајући. У том је на бициклу наишао стражар Валчић и опоменуо их да пе певају. Дошло је до распе, у којој су ова тројица насрнули на стражара, оборили га на земљу и почели да га бију, а он је, у одбрани извадио револвер и испалио неколпко метака, од којих су три погодила Гавру. Кривична тужба, позивајући се на сведоке, преставља случај друкчије. Према кривичној пријави стражар им је опсовао мајку што певају, а потом дигао ,,пендрек" и ударио Гавру по глави. Бугарски се већ раније био удаљпо, док је после овога стражар наредио и Пујићу да се одстрани, те је стражар остао сам са Гавром. Пујић је већ бпо одмакао десетак корачаји када је, осврнувши се, видео да стражар вади револвер, а у истом тренутку чуо је и пуцн»с и видео Гавру, како пада

СЕЛО У КОМЕ МУЖЕВИ КУВАЈУ РУЧАК И ЉУЉАЈУ ДЕЦУ

Хоргош — европски паприкарски центар

Хоргош, марта. — Ннгде необнчнијнх мужева него у овом пограннчном насељу. Готово сви добар део године љуљушкају децу, кувају ручак н спремају по кући. Осталн, ако не врше дужност домаћице, правп су — црвенокошци. Рударн нзлазе црнн из рудника, оџачари са тавана, воденнчари се бели враћају нз воденица, а паприкари црвени као Индијанци напуштају хоргошке млинове паприке. СИМФОНИЈА ПАПРИКЕ ... Хоргош је прославио паприком наш Север више него што су ћурани разгласили Јагодину. Хоргошку паприку већ извозе у Америку, где је ова биљка још у Колумбово време била код Индијанаца позната под именом „аги". Хоргош се испречио према европској паприкарској метрополи Сегедину као опасан конкурент. Хоргош нема традиције, али је за кратко време постао „марка". Хоргош — то су огромне плантаже паприке, 1.500 јутара песка под овом биљком, 50 пари млинских каменова, који мељу по 5.000 килограма фабриката сваки дан . . .

Стојан Јанићијевић: — Сада сам стар, а некада — рушио сам мостове...

Благајник филијале Француско-срттске банке у Косовској Митровици осуђен на 18 месеци затвора Косовска Митровица, 20 марта. — Данас је завршено суђење бившем благајнику Францускосрпске банке у Косовској Митровици Миљену Илићу. После речи заступника тужбе и одбране Суд је изрекао пресуду, којом се Миљен Илић кажн»ава са 18 месеци затвора. Поред тога осуђен је да надокнади проневерену суму Француско-српској банци у износу 61.451 динар.

| Г. Чорбић је углавном бра| нио банку од оптужбе да је недозвољено трговала страним девизама и подноси увере; ње Министарства финанснја, из кога се види да Башса до сада није кажњавана због оваквих деликата.

Хоргош, окићен венцима папрнке, има и своју берзу. За њеним ценама и закључцима уздише већ неколико година фамозни Сегедин, чији се торњеви за ведрине лепо виде са овог песка. Хоргош још не зна за китњасте свечаности паприке, јер је посве нова индустриска варош, али ипак има живу кореспонденцију са целим светом, има контролну хемиску станицу за преглед робе и свог „паприкарског" инжењера г. Ивачковића. Он је много допринео да овај велики привредни подвиг успе, да се лансира свету наша паприка. Због вптамина Ц индустрнја паприке је индуетрија будућности Професор Сегединског универзитета Сентђерђи уверавао је: да је један ацид паприке уствари витамин Ц. И Американци пропагирају данас потрошњу паприке која ето постаје помало и помоднн артикл. — Наша индустрија — то је индустрија будућности! кажу са поносом Хоргошани. Одиста, појављују се нове пијаце у земљи и у иностранству. Све доскора, у Словеначкој, например, био је редак зачин паприке. Сада су сигурно и Словенци увидели да им користи витамин Ц, па просто јуришају на хоргошку берзу. У Хоргошу се сем наших л>уди најчешће сусрећу посредници из земал»а Мале ан-

танте, јер се у Чехословачкој и Румунији рапидно увећава потрошња паприке. Браћа Чеси, додуше, најрадије купују полуфабрикат да би запослили своје млинове. На сваког Југословена долазн по 70 грама папрнке годншње Све до после Ослобођења Хоргошани су продавали паприку сегединским фабрикантима. Још 1929 године наша земља је увезла из Шпаније 23 вагона млевене паприке, али је већ 1935 године извоз из Хоргоша (у овом случају Хоргош је идентичан са Ју-

гославијом) достнгао 33 вагона. Хоргошки млинови мељу сада годишње око 120 вагона паприке, од чега добра петнна иде у стране земље. Домаћа потрошња ипак не задовол»ава — разуме се Хоргошане — који истичу. — Код нас долази у потрошњи на сваког становника само по 70 грама паприке годишње, д«к је у Мађарској потрошња 200—300 грама. Кеве су ниске. Најбоља се пап^жка продаје у Хоргошу по 10 динара килограм. Бнл.ка која изазнва грешне мислн ... Сељаци продају фабрикантима један венац паприке од четири метра (четири килограма) за десет динара. Сировина се потпуно исуши, а раднице онда искидају из биљке све љуте жилице. Седе девојке на сунцу и закашљавају се и кијају често, јер апсаицин дражи. Није, веле, штетан за здравље, па се овај рад не може поредити са гребањем кудеље. — Паприка или засмејава или тера на плач ... Један попа је, кажу, устао у неком мађарском месту против паприке, доказујући да она изазива грешне мисли. Али то још није утврђено. Ишчешћена паприка опет се суши, док се посве не укрути. У дрвеним аванима радници је истуцају и шаљу у млинове. Тамо се кора меље заједно са семеном, у коме има велики постотак уља. Млинови су подешени за више врста, од „деликатес' до „меркантил" паприке. Ова последња није за зачин, већ се употребљава за — тамањење гамади. АНТЕ МАТЕКАЛО

Хоргошкн „црвенокошци" пред млнном папрнке

Ница - коаљица Азурне обале

Куршум.шја

Бранилац оптуженог г. Стеван Трифунац нагласио је да оптужба нема никаквих конкретних доказа и да је базирана на Илићевој личности. Правећи паралелу између Илића и главног сведока Ставре Ђорђевића констатује да је оптуженом Илићу одузето све, док је сведоку Ђорђевн, ћу дато све. После г. Трифунца дао је : одбрану други бранилац г. I Никола Пајевић.

1Л ЈЕТЕЕ РКОМЕИАПЕ — отвоЈм на преко цсле године. Зборио место весе.шх људи нј целог света

СГРАНА Ч

ВРЕМЕ

Недеља, 21 *арт 1937

ЖивкоПашЂакј земљорадник из Новог Сада

Девојчице, девојке и жене на послу — док људн кувају ручак