Време, 21. 03. 1937., стр. 9

Н*длл»а. 21 март 1937

по ЕМЕ

КРОЗ >1 11 Н 11 ("Г ]Р»

ствд I— ТаЕЕМ €^Ш€3 шш — I

СТРЛНА 8 ПРВД НАША ОСТВАРЕНА ЕНЦИНПОПЕДИЈА

Унапређењз саобраћајних чиновника

У п«е Н». В Крала Петра Другог. укаоом Кралсвског нам-. ннттва, на првдлог Мнннстра саобраћл)*ц уналрећснн су: ПРИ гвнералној дирбкдшп државнкх жблбзнипа: У ч«врт> гр>иу праог стеаена: м вншег сааетника внж. ГиднпоЈе РадЈ ловић; у 4

I Чачкл. у Пошту. ттлеграф н те1«фои Бнтиљ Ја>*чк<г Р. ДобривОЈп. контролора нз Крушсицн, у Пошту, телвграф н тсло<рон ЉубЈмна 2: Јер*а Ја М, Фучнча н I Ј«шлина В, Крнстијамп. контро, лора нз .'ђубш»; у Пошту. телеграф и телсфон Нпш 1: Жмвко<*ића С. Драсослава, контролора нз Сврљнга, по молбн; у Пошту. Сушак Нлијик С. Иилицу. контро ј лора нз ЗагрсОа 1 по молбн. у Дп' рскцнју пошта, толегр и телеф. Београд: Бира.«м\ В. Ружицу, ннспектора нз Београда 7. по потревн иу«б«; у Главни тслеграф

Због телефона, грамофона и микрофона модеран човек изгубио је све саоје беседничке способности и не уме више ни да говори

.44

групу 1 стесена: за ввшег еаветника Мнрко Вулетнћ; У 4 групу 2 с-гепепл за са-ветннва Адексамдар Ђ.триК; У 4 групу 2 стли^на: за слветнмве внж Ншичнр Христнћ н 1»1»аввеЈМ ХнК.«овмћ; У 5 групу: за внше сакретарв ј , т . внж. Жмвпјин Нгмнћ, пнж Мкдош 1»еогрвл; ЈачиК М Лауру. Кон Сммић. внж. Светозар Трмчкоанћ. | тролора Београд 2. по нотр. вн Ммроглам Вертонце.1., внж. Лдек- ј служве у Пошту, телеграф н тееамдкр Жмдотовмћ п ннж. Здрпн- 1сфон Београд 2 Март>*иК М ко Немчић; за ннепекторс Л»т те- Софију, Контролора Београд 1. ммт Парагм В Крист МариЈаношнћ; -, 0 потрсбШ служвс. у Пошту, » • групу- » поверенпкг: " и —^ г.лег Р »ф " Всогр.д 17 до.тф Вор&еев)1 ј Станислаау , контро1ора нз Београда 7, по потреви за внше коитрслорв: фрмд-рнк с л>*ве; у Пошту, телеграф н твМемимм, Војнслма Гм.мармћ. Нико- <ефон Новн Сад 1: ЛЛммовм^а ла Татадоаић. Стимислав Трчгк, V. РаЈована, ковтролора из ПоДмрм.« Зтпан, Марта Гупар, Е- | жегв Ужнчке, по потревн служдуард Име.тмћ. Лудоммк Пребнл н ве. Роверт Дермоуи: У 7 групу: за ввше приставе: ПРЕ1МЕШТАЈИ СУДИЈА ар* И тмја Диммћ, Драгомир Хаи- У пме Н»ел-овог Велнчлл. тва Крапв. ммж Живојим Ммтовановић н л.а Пгтои П. \-кааом Кр&мвоког внж. Момммдо Моичилоамћ; за > Намесннштва, ва предлог г Мнконтролоре; Јоснп ЛеЛем.ак, Јо- шстра правдс. премештенн су: по емп Фишгр, Станнслав Оцепек. лотревн служве Томмслав Крчжмћ. Једка Стмпетмћ, Птдимка Шкорц. лржаинн птивлац V Огу.ишу. 4 Лрагоимр Гистић. Мм.тена Бабнћ. Т>уп» 1 ствпвиа. V Дожавном

нж. I , Светолма Маркоамћ, инж. Видаам. ннж. Јеарем вић в инж Амдрмја Нрмгоровгкм;

Петар Бгиета. Лрагмца БмЈелмћ. Драгутмм Читнћ н Гаво К.темен*ић; за вишвг прометникл Л»удевет СокалаЈ. ПРИ ДИРЕКЦИЈИ ДРЖАБНИХ ЖЕЛВЗН1П1А БЕОГРАД: У 4 групу 1 степена. за внше саветиике: ннж. Ажемеаидар Ве.менаоммћ. нмж. Врамко Поик н инж Мирое.таи ЛидриЈевић: У 4 груну 2 степена: за саветниКа Лтекслн.тар Попоаић. У б групу: за саветннка ннж Гужица Гакар и ивж. Браммммр Нвампвић . У 6 групу: за поиереннке инж Отмар ВаЈихеп.т. ннж. Ллексаидлр Перец Л»>тчмков. ннж. (»оривојс Цветковнћ и внж. Квгенмје Агатомовмћ; за више вонтролоре: Дшмитрнје Хрмстодуло в ВоЈмн Јутвнћ : У 7 групу: за ввше приставе: внж. Жарко Инћић. ннж. ЛндреЈа Ма.теиић. ниж Миодраг Хаои-Вндојковић и др. Г.тнгор Нвовић; за ионтралора: Лрагммнр Гамчмћ; за главне влага.1ннке билета: Владнмир Пактовић и Јосиф Хораат; за вишег иадзорвнка машвна : Живко Прокић н за внше машнново|>е: Мнлутим Гилнић. ЛимитриЈе Трајковнћ н Борисав ВуЈик. ПГЕМКШТЛЈИ < АОПРЛЋЛЈНИХ ЧИНОВНИКЛ У име Н>. В. Крала Петра Другог. указом Кралевског Намесннштва. на предлог Мнинстра саобраћаЈа премештенн су: ПР%5 ГЕНЕРА1НОЈ ДИГЕКЦИЈИ ДРЖАВНИХ ЖЕЛБЗНИПА: За смветниии у СаобраћаЈно оае.мм Јовам Неде.мкомић. досвдвјмм салетмик ДирекциЈе жедезнипа ДирскпнЈе <*:елсзница Београд ПРИ ДИРЕКПИЈИ ДРЖАВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА БЕОГРАД: 3* саветинке у Саовраћајно-комерпнЈално одел»ен»е. Драгиша Кргиаиовић. досадашм саветннк станнце Београд и Адексамдар Жнкмћ. до сада у Скопљу; За вншег контролора СаобраћаЈво - комарцвЈалио оделе*ке са седнштем у Кралеву. Велмзар Костмћ. до сада V станици Скопље; За вишвг контролора у станнцу Београд. ! М и.торал Јовамовић. до сада у Кралеву; За вишег ионтролора у станицу Скопл»е, Савм Маркоаић. ' до сада у Суботицн; За вншег вонтролора у станнцу Београд. Милттми Топа-тоиић. до сада у Скоплу; За вишег контролора у црЕДЛВЛЊК Г. ДР станицу Скопле. Ванће.т Хумберт. ЈКВИЋЛ до сада у Београду. и 3*_ ИЧШв' <ј0 МОДЕГНОЈ УМКТНОСТИ" Палсио-Југословвнска лнга при—- ређујв V \-торак 23 о м. V 1» 15 Час. »у; 3» .овтролор. ; ас , са-пн Котжрчев-ЈГ нлродиог уд.лла«. Гем Ф...Р, до с«да у г д г Т. Цриеиом Крсту. -аркнјевића декана Фнлозофског факултета Унивсрзитета Ј .>зефа I Пилсудског у Вари1авн о гораој теОво предаван »е бнћв прогтраћеI но прнкалива»кем више слнка Г. гог, Кралевски Нимесници, на Л р ТатаркнЈеввћ говорићв на □редлог Министра пошта. те- фралцуском Језнку. Он спада у ред леграфа н телефона преме- иаЈнстахнутиЈих савремених полстнли су: у Пошту. телеграф . ских иаучника и написао Је вишв н телефон БаЈина Башта: Мута- расправа. Јако злпажених код иапоаиК И. МариЈу. контролорку „з «ннх еветскнх и умешнчних круу /у I гова. Послв тог прелаватка лругог даиа проф др. ТатлркиЈевпћ одр.. С.,. . жаће на немлчком Јвдно предавале Имении лековитог оиша г в^т^у ИРКДЛВЛН.Е ВЛЈАРЛ Г. СТ. ЂУРгКВИЋЛ У РЛДНИЧКОЈ КОМОГИ Централа за радничко васпитаље прнређуЈе данас 21 о. N у дому Радничкв коморе < Немалнна 28) гтредаван.е на коме ће говоритн г. ; Стакенко Ђурђавнћ. ваЈар. Тема: ..Жена н и.ен нсторнскн задатак". ј Почетак у 18 час. Приступ слобо1 дан. Улалница. 2 дннара.

жмлаигтв V на Сушаку: Фрам.а Сдокар. с дмЈа Среског оуда у Прелогу. 4 гр\-пе, 2 степена. у Срески суд V Кореннци; по мотбм: Нивола Конгтантимовић. суднја Среског суда у Ђаков%\ 7 грчлте. у Срес-ки суд у Сремским КарловI цнма. , НОВИ СУДИЈСКИ ПРИПРАВНИЦИ 1 Решенем г. Мнмнстра правде I гоставленн су за суднЈске приI правиике у Окружном суду у Маривору Ишан Подоммч. днпломиI рани правннк пз Кочевла; Иван Крунц, дипломиранн праааик из <"л. Бнстрнце. Антон Тестем. дн ј пломнрани правннк нз Мвнгетч ј у Управни суд у Целу Наташа Прехсл, дипломнраин правннк из I Л>> б.1»аа«. Р.шемм г. Мннистт.а правде ' п;н<мсшт Је из Упрапног суда у Целу у Окружш суд у Целу ' судијски прнправник Јамез ВелI каврх. ПОСТАВ.БЕЊЕ СУДИЈА У име Шсговог Величамства Крала Петра Другог. ушон Кра "г.евског Намесништва, на пред10Г г Миннстра правдв, постаа ] т»ени су по потреви служве: ^р ! <Рранпо КлариК држлвнп тужмтац на Сушлку, 4 групе 1 степе: па. за суднЈу Окружног суда на | Сушаку; др. Јосии ПерковиК. та| меннк државног тужиоца у ОсЈеку, 4 групе 2 степена. за држав иог гужиоца у Огулмму; посгаи.ини су по молвн : др. Мате БошатиК, старешима Сресиог суда у Кореници. 4 групв 1 степена. л замемика државног тужиоца у СсЈеку; Вујо ОкенџиК , пристав 6 групе, Окружмог суда у СремскоЈ Мнтровнцн. за судиЈу Среског ~уда у Бакову, 7 групе; др. Фраиа Коаан, пристаи 8 групе, Срес/.ог суди у НовоЈ Градпшци. за судлЈу Среског с>-да у НовоЈ Грч.дишцн. за судиЈу Среског суда у Прелоту, 7 групе.

„Свезнање' Народнога дела оттравдало је сва очекивања Ових дана нзишла Је из штам. | трговиве и ш<дустриЈе. Пол-опржнаша снциклопедија ; вреди Је посвећена нарочнта

прва

у нздан»у Народнога

('вгашње дела. Свезнање Је енцикдопедиЈа > проиом емислу и наЈболем зна-1 чсњу речи: универзално по обнму предмета и строго иаучно по ц.иховој обради. Иза сваког податка стоЈн имв научника н | струг њака. Оно Је поред све рал«голнкости грађе оргаиско дело;I вслика целнна Је састављена из малнх целина. свака научпа област сложена из посебних струка, увек под одговорношћу сарадника. Свезнање није анонимна онцнклоледија расутог знања и несигурних превода него из' порна наука. Оно репрезснтуЈе ј Југословеиску науку, наравно виј ше у резултатима него у мето-

исто тако.

псднЈо заиста Је импозантаи; он обухвата све области духовне и матернЈалне културе: све ГЛ1

ј Народма одбрана. туризам. схппгт 1 и многг друге дисаиплиие обраI ћсне су од пчших полиати* 1 - гтг. чњакл. ИториЈа. географија и етнографиЈа добиле су меI сто и оЛим према важиости народа и земал»а на које се односе. И све Је то ш^устровано многоОроЈним сликама у те«агу, умет' (нчкнм слнкама. таЛелама. грај фнчхим осицама, мапамл у јед| ноЈ и више боЈа. и разним дру| гим илустрацијама * Овакпо. какво Је. Свезнањ« да;«ас пр&~жа поуздаиа обавештења нЗ санЈу области науке. не наме, ће своЈим читаоци.ма 1ги Једну | полити'псу нн социЈалну идеоло. г ију, већ даЈе јасну ориЈеитациЈу за >-познавање праве вредно| ги науке и уметиосгги. нахсгЈе и ; човечаиства. Оно што у њему Јреди толихо Је упадливо и очигледно да никаквим замеркансма места. .Овезнање" греба поздрааитв као велики подвиг наше култу-

ПРЕДАВДЊЛ

ТАТЛРКИ-

коитролора у станицу Неготип, Миодраг Јевтић. до сада у Бито-

ПРЕМЕШТАЈИ ПОШТАРА У име Н>. В. Крала Петра Дру-

еа пописом разних болести. Добија се у свнма београдским књвжарама и апотекама: г. г. Антонијевића. Балканека 30, Селаковмћа, МихаЈлова 46., Левића. Узунмиркова 5 и гпотека Блум Су^отица као и кол 1ТИ*гца Рајића СЈкендербеговв 13. чек. 53.488. Сграна 375 24 дннара

попггарнна.

Л1741

У брзом возу Загреб — Београд До прозора у кусеу друге класе једна млада дама салршено укучгно одевена: њене ципеле. чарале. хал>ина и шешир носе изразито парвски жиг Преко I п\ла даме. једна девоЈчица од пет до шест година исто тако леоо дотерана. За све време воI кње о«е воде разговор иа савршеном француском језику. Око I њих чудна моиденска. скоро ариI стократска атмосфера. Без сј-мње: Фраицускиње. Почео сам се осећати неугодно. Бојао сам се да ми рукавнцв иису довол>но чисте. а панталоне недоволно испеглане. Сматрао сам да нисам достоЈан друиггва ове две принцезе чији ме ' префињени разговор иа франц>х ком збунио. У близини Београда девојчнци I је постала немнрна: трчала Је | од једног прозора до другог. ' попела се на седиште. — Млада ' дама. очевидно нестрп.т-ива, оооменула је у више махова на франц>*ском. Алв без успеха. Девојчица Је и дале изводила рална чудеса. Најзад. немогааши ј да задржи своЈ бес. дражесна дама дрекиу на српском. ј — Да Бог да. цркла' Завртићу ти шију ако ие седиш мирI но!... И дввојчкца Је сааршено добро | р&зумела ове речи—

Данашње ч>-дно васпитање довело Је л»уде да све више заборављају своЈ матерњи Језик. док често умеју да се изражаваЈу савршено вешто на страном Језнку. Ако на улици. у салоннма. на ручковкма или у позоришту сллтпамо разговоре, уеерићемо се врло брзо, да се ни једна реченмца не довршн, ако само пређе четрдесет речи. Чим разговор захтева и најмање лично |*спол»ааање илн нзлагање неке ндеје или осећаЈа. макар онн били и сасвкм несложнн. настаје колебање, слегање раменима. покретање руку, муцање, збуњени погледи, окраћнвање реченица... Многи људи сматрају друштво за касарну и умеју да се служе вешто само вулгарним взразкма или погрдним речима. Ретки су л»уди који умеЈу да разговарају. Истина, вештнна говорв Је урођен дар. Она се не може стећи. Алн се зато могу ку.тгивисати уроћене способности. Има л»уди коЈи понааљају сваког часа Једну исту >-зречицу, која доводи до беса оваког коЈи их слуша. Код не«сих то Је: „Зар не?". код дрв'гнх: „Знате .. " и.ти „Кажем вам ..." или „Дакле ..." или „Уопште". Још Је горе амо помис.-снмо на предмете разговора. Сваки Је од нас сигурно суорео л»уд« коЈи непрекидно причају. а не каж>ништа. Оки воде беснрајње разговоре о киши и о лепом времену. или испрвчаЈу оно што су прочнтали у дневној штампи. или досаћуЈу појединостима из своЈе служве... У том погледу су путовања арло поучна. Већина путника у возу говорн само о реду вожње. о закашњењу возова. о нефункттиокисању железничке службе. Разговор пословннх л»уди у возовима савршено Је некористаи

и досадан. А мале провиицнјалке н*потреб«о с« узруЈавају због ! иена намирница н због .ледела" ' гвоЈе посдуге. НаЈзад, многи ■ п>"пгкци непрестано се :кале и I говорс само о своЈнм несрећама... I П>-т>-Јући Једном за Сплит петнаест часова морао сам да трпим досаћквања Једаог девелог I нндустриЈа-таа, коЈи Је путника без заиггите изабрао за жртву I Ипак сам из њсговог говора стекао једну занимл»иву поуку, наI име. да модерни л»уди у разговору >-потревлаваЈу скоро исто толико цифара колико речи. ОваЈ угојени и гипливи господин стално Је коаао реченице ове врсте: — У моЈнм колима од 100 коњских снага прешли смо 2.000 километара за 30 дана. Возили смо се просе-шом брзином од 80 ки.»метара на сат На пример од Веограда до С>-ботице путовали смо двл часа. Јер Је растојање 180 кнлометара ... Све то личи иа аритметичке проблеме коЈе смо решавали у основноЈ школи. Нншта бол»е се не може чути :чи у трамва>има или аугобусима. I Ових дана слушао сам разговор ! двоЈице средњошколаца. Говорили еу о спорту. о шансама раз| них првака. А тај разговор био је само шз техничких израза i махои енглеског порекла, који су у усткма тнх младића звучнли више као •гзогични изрази. „Оф' сајд" оостао Је од . офсид" >пенашв ■■вГ — ленал". а ..хендс" чак се претворило у „енц". Могло би се рећи да су молерни луди измкслилн нови наI чин досађивања. • Мећутим. све ово још ккЈе наЈгоре. Ако из воззва и трамваЈа прећемо ва друштвене састамке, тек онда се можемо забављати. У београдским салоннма сусрећемо ове могућне врсте људи Мећ>- њима истичу се снобови. Једина жеља тих људи Је да се праве што важкиЈи. Као њихово одело по последњем кроју. њихов речнкк је састављен од најмодернкЈих израза. Од најпростиЈег оговарања они прелазе на књижевност. од муздее на сликарство, од плтовања. које Је обавезио, на иаЈновнЈи наухни изум. Отмено Је код њкх показивати велико презирање општег мишл»ења. ако је у питању неко старо нли модерно ремек-дело. Пронаћн и хвалисати неког непознатог писца. неког просечног музичара, неког пропалог сликара. то Је за њих главно. Убедити свет. да су ти људи генијални. говорити о њима са поносом. то Је све пгго треба. Са а>торитетом рећи: „Треба ..или „У животу..." кад Је у пмтању нека багатела — наглашавати речи: ..Обожавам ..„Ово Је божлнствено ...", „Ово Је монструозно..." кад се говори о ситницама: — тврднти: „Осећам паинчан страх пред оном старом дамом..."; — све то треба знати ако човек мисли да игра улогу сноба. Из друштва снобова прећнмо у круг позоришних људн. Можда ћемо чути нешто интересантно. Говори се о последњем успелом комаду. Хоћемо ли ч>ти занимљив>- крнтику? Никако. Модерна критика глас«:

I — Сјајан Је таЈ комад Сала Је I била п>-на. БлагаЈна Је иаплатила 15.000 дкнара ... Остааимо те рачунџнЈе и прићимо оном куту где оу се састај ти књижевници. | — Пријатељу, вели Једаи од њих. моЈа Је књига дожнвела ! : реће нздање За месец даиа продао сам 7.500 књига .. | Изгледа да се разговор ниЈе само у возу прстворио у рачуницу... Из суседне одаЈе чуЈе се мј-зи. ка. Омладина се забавља. Игра. Хоћсмо ли у њеноЈ средини наћи /цуде који разговараЈу интелигектно? Пусте жеље! .. Музнка и трескање патоса замењуЈе сваки разговор. О чему ли се разговара код бнфеа? Нв о чеа«у. Играчи поруч>"Ј>' чаЈ илв друга пића. Поквзсе усне в одаах потрче у салгу да не пропусте киЈедну игг»> Они нграЈ>- грозничаво, а њахов чаЈ се хлади. У малом салону сагтали су се младкћп и девоЈке. Изгледа да разговарају. О чек>'? О палатама. милионима. бксерним огрлицдма и аутомобилима .. Нећемо прићи ки оноЈ високој плавути са анћеоским лнцем , коЈа разговара са једним пн-пој дином у смокннгу. 1ти оноЈ девиI ци којв уоред групе младића дрI ки некака* говор. Иначе бмсмо I ч>-ли како дражесна плавуша ј свом каваљср>* каже: — Шта? Вама се свићају моЈс прв»е? Мени су доднЈале Гадно I Је кад жена мора навућн стално исте стнари.Она пжгрока Јовано: пићка се иекезала кад ме Је по' ново угледала у том дроњку... А што се тиче чедие девице. ко знв да она ие вели својнм каваљернма: — Више не играм Моја матора ' одлаза. Ја ћу да пркнем, ако овако ознојена изнћем напоље ... Вратимо се стариЈој генерациЈе. Неколико госпођа и гослоде саотало се око Једиог малог стола. Хоћемо ли од њих чути нешто духовнто? Нс Већ код првих речи знамо. да неког оговараад-, просто га ждеру. Разговор се девалвира у модерном друштву. као пгго се н новац. па и еве оотало девалвнра- Нико се данас не труда да разговара како треба. За то се, тврли ое, нема времена. У сваком сдучају пријатниЈи Је разговор са децом или простим народом. него са нашим школованнм људима. Оки бар нису начнтани ннти воде рачуна о снобовским захтеаима. У њиховом говору осећа се бар безазленост изумевања. Они ствараЈу кад говоре... А разлози тоЈ декаденциЈи нашег друштва? Могло би се рећи да еу механичке природе. Изгледа да Је људски глас изгубио своје природне способности пред најездом науке. Нико данас не осећа потребу да вода разговоре у друштву. Где год човек може да замеки иепосредан говор иеком машином. он то чини одмах. Кривн оу телефонн, мнкрофонн. грамофони. Па и саксофони Ове несвесне и невидљиве алапаче замењују своЈим непрекнднкм брбљањем наш разговор. Ми смо осуђени да пред њима ћутимо и да слушамо. Наука Је унииггила наш природни глас. М. СТЕВАНОВПЋ

манифестнциЈе света у правилној ^ у аладизм. коју | сразмерн прсма националноЈ о- г везнан , е заолужуЈе. видеће се ј снови на коЈоЈ стоЈи. Важио Је и Јга ниЈе вредности и иедостаци. |ТО што Је уредник прешао преко Овом прилнком треба одати свих партикуларизама и органи- мризнање книциЈатору и уредниовао дело широког Југословвн- ку . Соезнања" г. Петру М. Петјског пречника. ровићу к његовим сарадннцима. Та ширнна концепцнје Једна Је Ови он* могу бити горди иа деод наЈвећих вредности Свезнања. зо коЈе су створвлн, Јер ово деI Све Је третирано с подЈеднаком ! ло покал>-Је сЈаЈио успелу творе-

1 мером н озбиљношћу, а заслугс | су подвучене објективно. Могло | би се дискутовати с колкко је разлога испуштено неколико имеиа наше уметности и науке; , али оно пгто Је ушло у велнки регасгар Свезнања, заслужнло Је ј да будс забележено било као историЈска било као културна вредност. ОргаивзациЈа науке каква Је оствареиа у енциклопеднји Народног дела. претстављп огроман успех у нашоЈ средиии Ово Је прва књига код нас у коЈоЈ Је наша националиа културв уткана у оквир уииверзалног духа. а нашнм нацноналним вред| ностнма, величннама и епохама лано Је одговараЈуће место међу . опште човечанским твковннама ! Мада у првом реду информатввна ова енциклопедиЈа се одлв■ уЈе и извесннм оштрнм али тачним судовима. У и»оЈ се Ја-

вкну. коЈа не само што открвва гћ в- зиачаЈиост наЈшире оргаивзациЈе умног рада и дисцнплниски актгаитет наших иаЈбољих а>-торч«тета под свкурном комаидом уредника за ос-тварење по. сггавл^ног плана. већ Је блиста« ва стварноот коЈа оправдава дквно име Свезнање, иа коЈе ће ге тслањати нов духовии живот и падни актив наших счпременнка и будућих генерациЈл В. Ј.

У БОЛНИЦИ СВ. ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ X ВРШЕ СЕ АБОРТУСИ

У јучерашњем броЈу ..Време" објављена Је вест да Је у болници св. Василија ОстрошкоГ у Пашићевој улнцн нзоршен аборсно осећа тежња уредништва. дч над д рагињом Шошканић. могућном мером обЈвЈота- из Малог Мокрог Луга, којом прнлнком Је она умрла. Поведеном истрагом од страие кривичне полициЈе утврћено је да ствар стоји сасвим друтоЈачиЈе: Унече. 12 о. м. примљена Јв у

ности н опрезности, без обзнра на све досадање пресуде клика и котериЈа, повратн ред у нсториским и културним односвма. ЗахваљуЈућн оваквом мерилу у _ Свезнању су све стварне вред- бодннцу св. Василрја Острошког ности враћене на своЈв историско у ПашићевоЈ улици бр. 21. Драместо с одговараЈућнм атрибу- : иња Шошканић. чланица Урвтима. обЈективно взнесеиа слика да ко ј а ј в то исто вече вг „ 4ћеиа целе земл»е н свих народа заЈе- И з Др:кавне болнице, зато што дно са њиховим најважнијим твмо није било места за болесни-

културним тековинама од наЈстарнЈих времена до данас. Политичка историја ЈугославиЈе обрађена Је всцрпно н критнчно. Има детаља који су речити сами за себе и којн у многнм случа-

цу. У Државној болници је утврђена диагноза сепсе тровање крвв) коЈу Је добнла после Једног абортуса. коЈн је сама нзвршила. СлучаЈ је прописно приЈављж од н » у,ног Фнзниту од лран. »пА». болсуд«. ИсториЈа кљнжсвности са- „ хце св в, силија „ болесница ј, биЈена 1е у опште ндејне псжре- саслушана од стране Кривн же те. То Јој Је дало прегледност и полицнје нзЈавила је да Је сама јасније схватање целине; међу- абортус нзвршвла. Ннкаква интим, има више детала. аналнзе тервенцнја у болннцн уопште ни посебних дела н стила. ти г--- ј е вршена Јер истоЈ ннЈе бнло гледн би постали Још пластнч- места ИнекциЈе серума и друти ниЈи Уредник Је са својим са- , многобројни препарати пјотив радннцима заузео правидно гле- тровања крви нвсу успели да диште према племенским ин- • спасу болесннцу и она Је. 19 о. м., I днвидуалностима, признаЈуђи , У подне. >*мрла. ОбдукциЈом Је свакв од њнх н јасно бележећн утврђено да Је днагноза сепсв престанак њнховнх посебннх тачна. функциЈа. | у бвлннцц св ВасилнЈа ОсНацноналне науке заузимају у трошкога у начелу св не вршв Свезнању место коЈе им припада абортуси. нитн се примају болвспо важности и обиму. За нас Је ници за абортус. а познато Је да најважниЈе да видимо научно нн у раннјим установама. коЈв органнзоване наше тековнне и ј су биле смепгтене у встоЈ зградн да преко њих добијемо јасну у ПашнћевоЈ улици. од 16 година слнку националне културс. У то-; на овамо, абортусв никад нису ме је Свезнање. без нкакве сум- вршени. ње. потпуно успело. Колнко се богатство података налази у овоЈ нашоЈ првој снциклопедкЈн мож« се наслутити из овог кратког прегледа садрокине. Из уметиооги «зу дата објашњења свих праваца и биографнје свих важниЈих уметника. нз чрхкте1гг>-ро Је обрађена сва терминологија: филозофнЈа Је дата у аналнзи појмова и приказу поједотих филозофа: нз медицвне су.обрађене све гране. и стоучно н практично; заступљена је техикка. математика. филкка. а. строномија: праане на>-ке исто онако исцрпно као и медицина: има пуно података кз по.тнтичке економкје и банкарства из

Добилн смо Јуби-тарио дело А С. ПУШКННА Издање Пушкинског одбора у Паризу поводом стогодшпњице његове смрти Цена: Брошнрано д. "0.у плат. повезу д. 90.у кож. повезу д. 115.На захтев шаљемо уз поузеће. Књнжара „Возрожденнје", Кр. Мнлана 14. Београд. 42304

у»^дд/ууууу|ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛУУУУУУУ1ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛУ|ЛЛЛЛЛЛЛЛЛ<1ЛУУУУУУУ*УУУ>ЛЛЛЛАУУУУУ|ЛЛЛЛЛЛЛЛЛУУУУУУУУгЛЛЛЛЛУУУУУ1ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛгуУУУУУУУут^

КОЛАРДЦИ ВРДЧДР

У 10.30 3, 5, 7, 9.30 — ДАНАС — У 10. 2, 4 и .6 раскошна американска оперета о принцу који се одрекао читавог царства радн жене коју је волес Краљевство за пољубац У главној улози познатн оперетски пар Марион Девис — Дик Повел

Уторак у 9.30 велика Метро Голдвин шлагер иремијера ШПИ ЈУНКА СУЗИ ЏИН ХАРЛО — ФРКНЧРОТ ТОИ — ГАРИ ГГАНТ

КОД ВРАЧАРА ОД 21.30 БЕСПЛАТНО ВЕСЕЛО ВЕЧК са одабраиим биоекопско-артпетичким мрограмом

САМО ЈОШ ДАНАС уз сиижепе цеие од 5 и 8 дии. ДАНАС У 10.30 МАТИНЕ .V 3 еата ева меета 5 дии. Најлепша и у целом свету позната оперета оа дивном Џенет Мек Доналд и Нелсоном Едием КОбЕ

МАК1Е

Од сутра у 3, 5, 7, 9.30 Јћубимци Ваши и Ваше деце СТАН и ОЛИО највећој музнчкоЈ комедији ЈЦИГАНСКО ДЕВОЈЧК"

»'^«1 Ј Данас у 3; 3; 7.10 н 9.30 Велнчанстзена симфонија љубави РДМОНД У насловној улози Лорета Јанг

Следећи програм сензационални француски шлагер Бели товар Кете Наћ Жан - Пјер Омон ДАНАС У 10 30 МАТИНЕ

У 10.30, 3, 5, 7.10, 9.30 премнјера духовите Метро Голдвин коме дије савременог садржаја

Какав отац, танав син Гл. ул.: популарнн глумци ГОБЕж*Т .4ОНТ1Х>МЕР11 М Е Џ Е В Е Н С ЖУРНАЈ1. — Партер 10 и 15 дин.

Ускоро: сензацнја ссзоне, наЈславкија играчлца света ЕЛННОР ПАУЕЛ ' наЈчаробиијем филму сезоне Играм за твбс

(222

У 10.30 н 3; 5; 7. 9.30 ПРЕ.МНЈЕРА сасвнм новог

1001 ДФЕРД Девојачкн панснонат

- Мас1сћепреп81опа1 ЛНГЕЛЛ САЛОКЕР АТНЛА ХКРБИГЕР и нова звезда бечког филма —наша земл»акнн>а Хилда Краљ

ВЕЧБРАС У 9 30 ПРЕМШЕРА великог Фокс филма по роашду ЏЕ.Л1СА ОЛПВЕРА КЕРВУДА Север зове РАШЕЛ ХЕДЗОН, ПАУЛ КЕЛИ н огроман пас БЕРНАРДИНАЦ БАК

Још данас у 10.30 н 3; 5 и 7 Лов на људе ЈОЗЕФ КАЛЕА. ЏЕКИ КУПЕР и пас РИН ТНН ТИН. мл.