Застава, 26. 02. 1884., стр. 3
нин како је „напредна" странка задњим изборима „поверењем народним" 70 посланичких мандата добила и како ће усљед тога „морално оснажена“ ступити у скупштину. Овај исход избора, вели Гарашанин, показао је потребу, да се влада Христићева споразуме с „напредњаци." Споразум овај није се могао постићи и усљед тога, навађа „напредњачки“ министар, морао је краљ Милан примити оставку Христићеву, пошто није могао допустити, да се приликом задњих избора извојевана већина распадне, чиме би се у питање ставио и сам успех деловања дредстојеће трогодишње скупштинске сесије. Гарашанин изјављује за тим, да је програм његове владе већ познат. Садањи кабинет наСјтавиће усљед тога свој посао онде, где јје престао „рад“ владе Пироћанчеве, а међу тим стечено искуство потпомоћи ће га у извађању својега програма. Влада ће се постарати, да трајно обезседи „нормални“ развитак односа у земљи. У погледу спољашње политике очитује се у окружници, да ће се влада особито срећном сматрати, да продужи ону политику, која је инаугурисана пре 4 године, а која је по интересе Србије онако богатим плодом уродила.“ Да је ово заиста тако, то и сувише јасно доказују ради одржања те политике проливена крв синова српских и изузетно стање, које и данас још влада у младој краљевини. Оваким плодом може се заиста само „напредњачка" влада пред светом разметати.
Дописи.
Чачак 27. јчнуара, (Ивбор посланика ва нородну скупштину.) Да вао иввеотим како је текао ивбор ва скупштинског посланика у Чачку. 15 дана пре избора почео је начелник ввати у начелотво. Звато је преко 100 људи ињимаје говорено, да гласају ва човека краљева, а да не гласају ва човека који је противан краљу и бунтовник. Некима су именовали да је Стојан напредак краљев, а Никола Радовановић либерал противу краља, а некима, да глаоају ва онога, за кога власт гласа. Не осећајући се тиме довољно осигурани присталице напредњачке, трангили су јошт од општинског суда, да и сејмене војнике уврсте у списак бирача; па кад бише одбијени општиноким, окружним па и касацијоним судом, начелник закључи да поватвара 30—40 људи од важности ва ивборе и почну им стварати кривице и ватвори 7—B а остали равбегну ee по сели*а. Начелник тражио их је, али су се они крили, те их не могоше пронаћи, но начелникнареди стражу од сејмена у очи дана ивбора, која је стража сдајала и на дан ивбора, те враћајуће се ва>ала и ватварала. Ради већег вастрашења дотеран је 23-ћег у вече ноп Милета са 7—B сељака ив Драгачева и ватворени иу, а сутра дан у осам сати поведу их улицама варошким па преко пијаце врате опет у апс, а потом равгласе, да ће њих и 50—60 чачана да терају у Зајечар преком суду. Тог истиг дана приреде бал у напредњачкој кавани и повову на исти рабаџије и надничаре те их почасте и договоре се са њима да 25-ог на дан избора посланика искупе се сви у 7. еати у истој каФани и одатле иду на биралиште. На сами дан ивбора начелник равмести свуда по сокацима стражаре, који су поред оружир носили и батине, и ваповеди им, да не довволе, да могу по тројица ићи на биралиште, а напредњаци иекупљени у каФани по ранијем договеру дођу у општински суд онако у гомили и затраже од кмета да ивберу одбор, но кмет их одбије што је Фалио Фртаљ до 8 сати, кад ес по вакону, имало том послу приступити, У осам оати приступи се послу и пошто ое укав прочита и стража полициска јобколи ивбор* нике поче се водити препирка на којој је страни већина либералној или напредњачкој ва ивбор одборника, Либерали су нудили напредњацима да уђу у одбор по двојица од обе партије: но напредњаци на силу Бога хтели су све своје и ако су видили да су у мањини. Ова препирка трајала је два и по сата и начелникје претио да ће и војску довести, но грађани одговарали су М У, Д а °У ■ они војска, па ее не плаше ва своје право. Напослетку пристао је начелник да се равделе, да види где је већина па да увме одбор ив ње но пошто поделом виђе да је напредњака 80—100 а либерала 180—200 и међу последњвма млоги од оних које је звао и увео од њвх обећање да ће гласати ув власт он се упропасти, па покуша да утури своја три, а либерала једног како би могао осујетити ивбор ва случај неуспеха, ввласком њихових пре свршеног ивбора, но либерали знајући намеру остану при првом:2 и 2 само да се ствар-ивравна и ивбору посланика. Кад начелнику и то не испаде ва руком и он виђе да му не остаје начина другог осујетити ввбор либерала ва посланика, распусти вбор, па вааоведи Милутину писару те са cejMeнима неке повата и отера у апс, адругеповвау начелство Један од вваних у начелство приповедао је, да. вване уведоше у канцеларвју па неког ногама, неког кундаком а неког и песницама истукоше па им вапретише да ником не кавују, и тога еу протерали одавде и ако овде има жену и децу и плаћа данак. По неком списку 50 —60 грађана либерала вову се у начелство и увимљу на одговор ва неред на избору, а напредњака ниједног не вову. Ни самог кандидата Николу Радовановића поштедили нису, бев првврења што је он више година посланик и кмет био и први човек овде. На дан ивбора у 9. сати дошао j"e сејменин његовој кући и захтевао, да му се све собе и друге стаје отворе, јер по наредби влаоти вма увиђај да учини, па кад је све разгледао, на питање шта тражи, рекао j'e да тражи Влајка Благојевића, који је тада са Николом на ивбору био. Поеле подне дошао је Николиној" кући други сејменин, па не јавивши се млађима упао је у кућу па и у •обу у којој се Никола одмарао, јер је слабог
вдравља, и поввао га у начелство. На примедбу Николину да он може ићи, а Никола ће у начелство доћи, сејменин му j*e одговорио, да мора е њим ићи, и тако је Никола отеран у начелетво Милутину писару, кога Никола лепо упита зашто је вват, а писар се продере на њега са речима „звао сам те што имам с тобом посла“ и на молбу Николину да му каже тај посао, Милутинму је рекао „што се ти дереш јутрос на вбору“ и кад му ie Никола одговориода се он није дерао ни могао дерати што је слаб, Милутин је продужио „увми се стара дртино добро у памет,јер свашта може бити и внај да ми видимо рачуна о теби“ па ватим увеједаа акта и саопшти му ре шење судско, којим се разрешава од старатељотва по једној банкротској маси, са речма „зато сам те ввао, еад можеш ићи,“ Још ћу вам кавати, даје пред изборесвима ч и нов н и цвма, проФесорима и учитељима заповеђено да гласају в » вла> диног кандидата, иначе ће службу ивгубити, а ив трнавског срева позвао је владика попа Вићентија либералног кандидата и друге пооове да му непремено 25-ог (на дан ивбора) предстану, а начелник опет з>држао је овде неке учитеље 4—5 дана само да ниеу на ивбору, па је ипак био ужи ивбор ивмеђ / попа Вићентија и ивабраног напредњака Лишанина и свашта ее говори овде о добијеној већиии ва Лишанина.
Дневне новости.
(За Бранков споменик.) Јављају нам са Цетиња, да родбина нашег неумрлог Бранка у Зети и Подгорици купи новчани прилог за подизање спо- Ј меника у Карловцима. Овом приликом не можемо а да не опоменемо и остале сународнике наше, да . што живље приону око сабирања прилога за ово . племенито подузеће. Ми то дугујемо имену Бранковом. Дакле, на посао! (За Јелену Угљешићеву.) Панчевачки „Н. 1 Г. Л.“ јавља: „Врсна Српскиња, гђаМилицаВ. Бо- ' борона, која је свагда међу прва међу панчевачким Српкињама, кад ваља какву народну ствар потпомоћи, ' трудом и материјалним жртвама, примила је на се ' доста мучну задаћу, да на молбу пријатеља младе српске уметнице Јелене Угљешићеве, која се учи у 1 б. пештанској конзерваторији, скупи добр. прилога. Тај мучни посао извршила је гђа Бобороница, како то њој и самом Панчеву може на част да служи. Овом се приликом и опет показало, да панчевачко родољубље још није усахло али само треба, у даним приликама, да има ко да се за што заузме. Гђа Бобороница скупила је 130 ф. и новац је још на св. Саву отправила на место опредељења преко г. Стеве В. Поповића, надзорника Текелијанума у Будимпешти, а приложници су следеће госпође и господа: По 6 ф. Олга пл. Јагодић, Ана Стојановићка, Милица В. Боборона; по 5. фор. Јелисавета дра Гађанског, Јелка, М. Ивачковића, ЈБуба Ј. Касаниновића, Ефимија Алексићка, Мила М. Кран- i чевића, Марија А. Кранчевића, Драгиња дра Лаза- ‘ ревића, Ана Ј. Драгичевића, Марија ђ. Мано, Анка К. Милутиновића, Емилија дра Григоријевића, др. Светислав Касапиновић, књижара браће Јовановића, Бурчин и Стојановић; по 4 ф. Софија дра Ненадовића, Љубица Т. Деспотовића, Јелена ђ. Милошева, Ракила Ж. Јовановића; по 3 ф. Нана В. Николића, Персида А. Поповића, Катица Ј. Поповића, гђца Софија Живковићева; по 2 ф. гђца Маријета Зегина Марија Т. Журжула, Јелена Обрадовићка, Кат. м’ Стојковића, Соф. Д. Добројевића, Мара М. Ранисављевића и Мара М. Радивојевића. Евала родољубивим прилагачицама. Трипут евала гђи Мил. В. Боборони на њеном племенитом заузимању око обезбеђења опстапка наше младе уметнице. Хиљадиле се у народу нашем овако родољубиве кћери. (Парастос народном добротвору f Т. Кутузу.) На св. Тодора давала је панчевачка срп. цркв. општина парастос народном добротвору f То- < дору Кутузу, који је знатну своту новаца оставио на просветне цељи. На парастосу је чинодејствовао пречасни прота г. Васа Живковић са 4 свеште- • ника. Од општине били су присутни председник, ] потпредседник и неколико одборника. Осим ових присуствоваху парастосу још тутори, виша дево- : јачка и вероис. женска школа са професорима и ј учитељем. Из публике било ; је свега три човека у у цркви. Овај немар не да се извинити. j (За новосадску изложбу.)Истилистјавља, j да се многе панчевачке Српкиње спремају да радом својим учествују у изложби у Новом Саду. Пан- < чевачком одбору пријавиле су се до сада ове го- j спође и госпођице: Софија Ј. Мијановића, Софија 1 Ј. Максимовића, Софија и Јелена Кокине, Мара Ј. i Поповића, Анђелија Петковићева и осим тога срп- j ска виша девојачка школа. Надати се, да ће се < на ове родољубиве Српкиње угледати и друге ћери i српске из Панчева и околине панчевачке. Ми то ' не желимо и надамо се, да тамошње женскиње наше неће дозволити да ова жеља наша за вазда ; жељом остане. (Добротворна јеврејска женска за- ; друга у Новом Саду) приређује 3. (15.) марта i 1884, у дворани гостионице код „Јелисавете“ кон- , церат са игранком. С погледомнадобротворну и племениту цел, обећали су драговољно своје суделовање на истој забави благородна гг. др. Георг Шосбергер, Јозефина Шрајбер и госпођица Ирма Тот, као и господа проф. Александар Јорговић, проф. Јован Грчић, др. Карл Кон, Бела Орози, Оскар Мартинеке, Јозеф Пернштајн и Десидер Франкл. i Добровољни прилози примају се са захвалношћу. Улазнице моћи ће се у своје време добитиу свима
овдашњим посластичарницама. Почетак у 8 сахата у вече. (0 покраЈ*ини Мерву.) Име Мерва долази у прастарој историји арског племена. Под именом Мура долази већ у Зенд-Авесте, дакле хиљаду година пре Христа. Под именом Магру-Мерв спомиње сеу написима Дарија Хистаспа, где се говори, да је Мерв био саставни део једне сатрапије перзијске државе. После је постао провинцијом грчко-сирске, партијанске и персиЈ'ске државе. На реци Маргуре (сада Мургаб) беше престоно место Антиоха Маргиана, тако названо на част Антиоха Сотера, који је обповио место, утемељено Александром Великим. Око петог столећа, за династије Сасанида, беше Мерв седиштем надбискупа несторијанске цркве. Половицом VII. столећа река арапских освајања распрострла се са горе перзијске до средњо-азијатских пустара. Мерв беше заузет 666. године од војвода калифа Оемана и постао престоним местом Корасана. Ослањајући се на Мерв покорише Арапи под водством Кутејбебен-Муслима у VIII. столећу Балх, Бухару, Ферган, Кашгарин те допреше до Китаја, до провинције Кан-су. У другој половици VIII. столећа устао је Мерв против ислама, каоцентрумјеретичке пропагапде, KOj’y j’e ширио Мохан, тобож по упутетву божанства. Године 874. сруши се арапско господство у Средњој Азији. За њихове владе беше Мерв, као и Самарканд с Бухаром научни центрум тако, да је и славни историк Јакут радио у њиховим библиотекама. Око године 1037. пређоше селџуски Турци Аму-Дарја и поставише на престо Торул-Бега, унука Селџукова, а он је на такав начин основао селџуску династију са престоницом у Нишапуру. Млади брат Торула, Даул, завладао је Мервом и Хератом. После Торула дошао је познати Алп-Арслан (велики лав); моћ његова беше тако велика, да се по предању клањало њему хиљаду и две стотине царева и принчева с њиховим синовима. Алп Арслан сарањен је у Мерви. Око тога имена вије се слава Мерва. За царевања султана Санџара у половици XI. столећа дођоше у Мерв Туркмени и земља буде силпо опустошена. Ти Туркмени претци тадањих туркменских племена, беху од селџуских Турака као војници довучени у те крајеве. Године 1221. улегао је у Мерв ТулаЈ’ син Џингизкана монголског и потукао 700.000 људи. Од тога времена почео је Мерв, који је као главни град Корасана имао више милијуна становника, опадати. Првих година XIV. столећа постао j’e резиденцијом надпискупа. По смрти унука Цингиз-кана потпаде Мерв под владу Тоглук-Тимур-кана (Тамерлана) г. 1880. Год. 1505. заузеше место Узбеци, протерани из Перзије од Псмаил-кана, утемељитеља Суфавејске династије. Од тога доба остао је Мерв у перзијским рукама, све до год. 1787. када га освоји бухарски емир. За седам година разорише Бухарци место до темеља и опустошише целу покрајину. Око 1790 ударише тамо своје шаторе сарикски Туркмени. Када је сир Александр Бернс год. 1832. онуд пропутовао беху Кивинци господари краја. У то вроме присиљени беху Туркмени Теке, настањени у Орозкалији на Герируди, повући се на север, потиснути одПершана. Кивинци противише се томе, док коначно, око г. 1856. не завладаше целом земљом тако, да их нико не могаше истиснути из Мерва. Које победа Скобелева над ГеокТепом, које пак уплив руског имена, допринеше много томе, да је Мерв потпао под жезло силног цара рускога. п п.“ Политичке вести. Далматински намесник барон Јовановић вратио се из Беча у Задар. Јовановић остаје дакле и даље намесником далматинским, ма да су га дон. Миховило и његова дружина већ давно свргли са намесничке столице. Из Требиња у Херцеговини долази вест, да j’e пре неколико дана дошло до праве битке међу војницима тамошње посаде. Немци и Мађари покрвавише се међусобно. Веле, да је наЈбој’ишту остало неколико мртвих; четрнаест војника допадоше тешких рана; број лако рањених још се не зна, јер дотични вој‘ници притајавају добивене озледе. Ултрамонтани немачки лист „Германија“ доноси допис из Цариграда, у ком се навађа, да најновијапромена у руској сп о љ а ш њ о ј политици значи пораз руских конзервативаца: Толстоја, Побједоносцева и Каткова и француске странке на двору руском, коју представљаЈ’у Игњатијев и Миљутин а с којом симпатишу велики кнезови Константин и Николај. У промени овој’ вели немачки лист оличена је победа руско-немачке дворске странке, којој су на челу: Гирс, Орлов и Шувалов а Koj’y потпомажу велики кнезови Михаило и Владимир. Весеље ово мало је прерано! »Пол. Кор.“ јавља, да ће посланик руски у Бугарској Ј о н и н бити натраг позван. У престоној беседи, којом је немачко државно веће отворено, ударен је особити нагласак на „наслеђено приЈ’атељство“, Koj’e постоји међу двором берлинским и суседним царским дворовима. Ове речи престоне беседе сматраЈ’у се официјалном потврдом зближења међу Русијом и Немачком. Претресајући анексију Мерва, изјављуЈ’у „Совр. ИзвестиЈ’а“: Кад би се сада као оно у години 1878-oj какве тешкоће међу Русијом и Инглеском појавиле, били би смо у стању, Инглезима зубе показати. Да смо у години 1878-oj били тако близу Херату као сада, био би и гроф Биконсфилд приморан, да ублажи своју политику, и ми не би у
Берлину пораз претрпили. Источно питање решиће се у средњој Азији. Херат је кључ не само за II дију већ и за Босфор. У горњој кући парламента инглеског изјави. је Гренвиљ, да влада инглеска не Мисир нерманентно посести, а још мање анектирати. Народна просвета
(Швола. — Књижевност. Уметност. Иозориште.) („Максим Црнојевић“ наЦетињу.)Читамо у „Гл. Црн.“: „Добровољно позоришно друштво наше читаонице одржало је своју реч. Оно је доиста представљало у прошли уторак „Максима Црнојевића," трагедију дра Лазе Костића. Представа је у главном испала веома сјајно. Неки из публике, који су овај комад гледали на позорницама у Новом Саду, Београду и Загребу, кажу да су управо нзненађени и да су неки од представљача и представљачица управо надмашили свако очекивање. Надамо се, да ће нам „Црногорка" донети опширнији извештај о овој представи. Његово Височанство кнез благоволио је својом високом посетом почаствовати ову представу. Иначе је било публике пуна дворанаОдмах после представе поздрављен је наш генијални песник др. Лаза Костић телеграфским путем. Исти овај комад представљаће се данас по други пут.“ (,Слободарка“ у Никшићу.) Исти лист јавља: „Из Никшића добисмо радосну вест, да се и тамо склопило добровољно позоришно друштво, које је наумило да даје представе, па је већ и одпочело свој рад, јер како нам отуд телеграфишу, већ је тамо у четвртак на вече са сјајним успехом, а уз многобројну посету народа, представљана „Слободарка“, трагедија Манојла ђорђевића-Призренца. Бадава, Никшићи узастопице за Цетињанима. Не даду им баш, да се сами ките лавориком! Тако и треба. Као што нам одонуд јављају, „Слободарка“ је тамо одмах сутра по други пут представљана Срећно да бог да.
Народна привреда.
(Земљорадн>а. Индустрија и ванатљијство. Трговина. Финансија. Саобраћајна средства.) ИЗВЕШТАЈ ЕОМИСИЈОНСЕЕ РАДЉЕ Стевана Костовиђа у Будим-Пешти од 23. Фебруара (6. марта.) ТКито изПотисја— 79 81 ф. 10.10 ф. 10.35 „ „ „ - 77„78 , 10 , 1015 , банатсжо 76 „81 „ 9.80 „ 1010 » » — e в 9 „ ба«о 79 „80 „ 10 „ 10.30 . „ 76.78 „9 80 „ 10.10 Жито иашжо 76 „78 , 820 „ 880 , „ по жвквоћи 74 „75 , B. „ 830 „ српсво 755 „ 8.60 „ 9, U U * в Уванц-жито за иарт-април 1884. —ф. 947 „ 949 „ за септ.-октобар — „ 10.13 „ 10 15 Раж мађарсжа „ 7.80 „ 8.10 „ машка „ 7.40 „ 7.70 Јечаи за храну e. 70 „ 7.30 „ за пиваре B‘ „ 9'„ вхашжи „ 650 „ 7.20 Зоб трг. роба » 7, „ 7.25 „ фииа роба - „ 7.20 „ 740 Узанц-зоб за март-априж 1883. „ 6.93 „ 696 „ за септ.-ожтобар „ —.— „ Upoja мађарсжа „6 60 „ 676 „ вжашжа „ 680 „ 7.80 „ вжашжа за прохеће „ 7.40 „ —•Кукуруз, готова роба, банатсжи „ 6.50 „ 660 „ „ „ вхашжи „ —. — „ —. „ за јули-август бапатски » —• — „ —• „ за септ.-август банатсжи „ —. — , —•Кукуруава септ.<ожтобар банатсжи „ —.— , „ за мај јуни 1884. „ 657 „ 6.69 „ за јан. фебр. март, банатсжи нови „ 620 „ 6.25 „ за јан. фебр. март, влашжи нов „ „ —. Репица готова роба Kohl „ баиатска ■ —■ —■„ за август-септембар Kohl , 14.% » 14 % „ за јули-август бвнатсжа „—„ —.Горушица по жажвоћи „ 9. „ 960 Мувар , „ ■ 925 . 10.Јанено ееке по жажвоћи „ 12. „ 12.50 Кудељно семе „ „ 13.26 „ 14, Бикељ по жажвоћи „7 „ 7.75 Баеуљ бежи нови „ 9.75 „ 10 „ „ стари B, „ , нареви 7 „ Погачице од репице 650 „ « Погачице од горушнце по жажвоћи „ 5.60 „ 6. Паприка трг. роба —» 17. „ 18 „ фипа рсба „ 45. , 48. ш ———> w . Мед оцеђен —„ 37. , 38. „ вошчаи „ 86. „ 37. , ва ожтобар-новембар оцеђен » ■ —•Восак рохнавсжи ■ 138, „ 140. „ славонсжи „ 139. „ 141. Шљиве српсже гот. роба нова у бурадиа , —.— „ —.■ » » ■ У џажови „ 9.25 „ 11.„ „ узанц робазанов. у бурадма „ —.— „ —.„ ■ » ■ У џажови „ 11.25 „ 11-60 „ босанске гот. роба нова у бурадма , —.— , , „ , „ у џажови „ 9.25 „ 12.75 „ „ узанц роба за нов. у бур. „ —.— , —. ■ ■ ■ » У џажови - , 12. „ —•Пекмез, готова роба, сдавонсжи „ 21- ,22 „ банатсжи „ —, — „ —. „ август-септеибар славонски „ —• — ■ —"Свињска маст варошжа . 58.50 „ 59'50 , „ сеоска роба „ 55. , 57. Сланина сољена варошжа ■ 49.50 , 50.50 , „ сеосжа роба ■ 46.50 , 47.50