Златиборски правнички дани, 01. 01. 2011., стр. 145
Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције
друга права и обавезе које стране уговоре. Овде имамо два врсте аутономних норми. О облигатним темама уговора о раду је увек реч када слово закона наређује странама да одреде садржај одређених права и обавеза и где је аутономија њихове воље већ аб тпипо лишена права на избор да ли ће то учинити или не. Када је реч о облигатним правима и обавезама која морају да чине садржај уговора о раду то се односи на:
- право запосленог да обавља послове чија је врста и опис дати у уговору о раду и да то чини на одређеном месту рада (тачка 4. и 5),
- право на радно време (пуно непуно скраћено (тачка 9) и с тим у вези трајање дневног и недељног радног времена.
- право на новчани износ основне зараде и елементе за утврђивање радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања запосленог и рокове за исплату зараде и других примања на која запослени има право (тачка 10 и 11). Таквог је карактера и позивање на колективни уговор односно правилник о раду који је на снази прописано тачком 12. ове норме пошто се на тај начин дефинишу и допунски формални извори права. У овом случају слобода уређивања међусобних права и обавеза лимитирана је садржајем одговарајућих норми Закона.
На тај начин се не исцрпљују норме које се по законској наредби морају уредити уговором о раду или општим актом. То су сва она права и обавезе у односу на која се у одговарајућој норми Закона користе искази: "у складу са уговором о раду" или "у складу са општим актом и уговором раду".
Претходно смо назначили да су послодавац и запослени слободни да уговоре и друга права и обавезе. На то упућује одредба става 2. чл. 33. Закона која гласи: Уговором о раду могу да се уговоре и друга права и обавезе.
Код уговарања права и обавеза из става 2. ове норме послодавац и запослени имају слободан избор како са становишта уређивања врсте тих права и обавеза тако и у погледу њиховог садржаја. Наравно све то мора бити уговорено у складу са Законом што је ограничење аутономије воље послодавца и запосленог.
Одсуство одговарајуће правне норме и могуће решење
Одсуство норми уговора о раду у погледу одређених права и обавеза по законској нареди не ствара основ за закључак о постојању правне празнине. На то упућује и правило из става 2. чл. 33. Закона о раду која гласи: На права и обавезе која нису утврђена уговором о раду примењују се одговарајуће одредбе закона и општег акта.“
4
Видети одредбу чл. 23. Закона 143