Златиборски правнички дани, 01. 01. 2011., стр. 146

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

Тада се активира по правилу меродавна норма закона, и/или општи акт у значењу из одредбе чл. 8. ЗОР. Навели смо по правилу, јер је на тај начин решен проблем под условом да закон односно општи акт садрже потпуне правне норме којима није потребно донормирање.

Проблем настаје онда када су у питању бланкетне правне норме Закона које не садрже говор о одређеном праву и/или његовом обиму већ упућују да се о томе изјасни општи акт или уговор о раду. Таква је на пример одредба чл. 118. Закона која гласи: Запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то:

1) за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају;

2) за време проведено на службеном путу у земљи;

3) за време проведено на службеном путу у иностранству, најмање у висини утврђеној посебним прописима;

4) смештаја и исхране за рад и боравак на терену, ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде;

5) за исхрану у току рада;

6) за регрес за коришћење годишњег одмора.

Сва ова права које се сврставају у трошкове запосленог што је и наслов ове норме Закон признаје запосленом, али да би се остварило свако од тих права потребно је да општи акт, или уговор о раду одреде оно што представља садржај претпоставке диспозиције и дефинише обим тог права или начин на који се до њега долази. Реч је по карактеру о допунским, материЈалним претпоставкама нужно потребним за њихову примену –понашање по диспозицији. Мштанз тишапа5 то вреди и у погледу одређивања обима тога права. На то упућује завршни фрагменат става 1 ове норме који гласи: "у складу са општим актом и уговором о раду". Проблем настаје за случај да изостане донормирање на ову тему у општем акту, или да се то не уговори када постоји непотпуна правна норма Закона која као таква нема капацитет

за самосталну примену.

Због непостојања одговарајуће и потпуне законске и аутономне регулативе на ову тему запослени који се је нашао у овој ситуацији изгубио је могућност остваривања тих права по свом правно заштитном захтеву са становишта решења присутних у правној пракси. Сведочанство за то су и нега-