Златиборски правнички дани, 01. 01. 2011., стр. 147

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

тивне одлуке донете по захтеву на накнаду трошкова за исхрану у току рада и за регрес за коришћење годишњег одмора“.

8 "Према изложеном, ни одредбама Закона о платама државних службеника и намештеника, а ни важеће Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника, као ни раније Уредбе о накнадама и другим примањима запослених у државним органима и изабраних, односно постављених лица, нису предвиђена права државних службеника и намештеника на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. У оквиру одредбе о другим примањима садржане у члану 39. наведеног Закона (која је ступила на снагу 20.07.2006. године), предвиђено је да се Посебним колективним уговором за државне органе могу да утврде и друга примања државних службеника, према општим прописима о раду, што у смислу члана 49. став 1. истог Закона важи и за намештенике.

Како Закон о платама државних службеника и намештеника, а ни наведена Уредба, као посебни прописи у овој области, не регулишу право државних службеника и намештеника на накнаду трошкова исхране у току рада и регреса за годишњи одмор, у по-

гледу основа за остваривање ових њихових права важили би општи прописи о раду и

посебни колективни уговор за државне органе, на чију примену упућује одредба члана

4, Закона о државним службеницима. Као што је већ речено, исти закон у одредби чла-

на 17. предвиђа могућност да се посебним колективним уговором државним службе-

ницима могу да утврде и права која овим законом нису утврђена, у складу са овим законом и општим прописима о раду. У време ступања на снагу овог закона важио је

Посебан колективни уговор за државне органе ("Сл. гласник РС", бр. 23/98) који је и

даље у примени до ступања на снагу новог посебног колективног уговора који ће бити

закључен према овом закону. На могућност колективног уговарања и других примања државних службеника упућује и Закон о платама државних службеника и намештеника у члану 39. Али, Посебан колективни уговор за државне органе из 1998. године не садржи одредбе о накнади трошкова за исхрану у току рада и за регрес за годишњи од-

мор док нови посебан колективни уговор према Закону о државним службеницима и

намештеницима није закључен.

Закон о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/05 и 61/05) као општи пропис о раду је одред-

бом члана 118. тачкама 5. и 6. прописао да "запослени има право на накнаду трошкова

у складу са општим актом и уговором о раду: за исхрану у току рада и за регрес за ко-

ришћење годишњег одмора". Накнада ових трошкова, према одредби члана 12. Закона

о изменама Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 61/05), која је у примени од

01.01.2006. године, представља право запосленог а обавезу послодавца. Право на на-

кнаду ових трошкова запослени код послодавца остварује под условима и у висини

прописаној општим актом и уговором о раду. Ни Уредбом а ни важећим Посебним колективним уговором за државне органе, као општим актима, није уређено питање остваривања права на накнаду ових трошкова за државне службенике и намештенике.

У односу на питање висине и начина остваривања ових накнада, нема услова ни за

примену Општег колективног уговора ("Сл. гласник РС", бр. 22/97. .. 31/01 – чл. 30. a)

који је престао да важи 24. септембра 2005. године, истеком шест месеци од дана сту-

пања на снагу Закона о раду, у складу са одредбом члана 284. став 2. овог Закона. 145