Златиборски правнички дани, 01. 01. 2011., стр. 157

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

које је тај запослени имао код послодавца упутиоца. 5 Супротно о праву запосленог решиће на основу повољније правне норме, а то ће бити она норма која му гарантује већа права.

Правило повољније норме важи и за однос одговарајуће норме колективног уговора код послодавца према норми општег колективног уговора, односно посебног колективног уговора која садржи говор на исту тему.

CONCLUSION

Within the field of Labor, there are various sources of law. Apart from formal sources which are defined as general legal acts, the rights and obligations which can be found in the employment relationship, that is within the relationship between the employer and the employee, are determined by the contract of employment, which is independent legal act. The relation between the Constitution and accepted international conventions is based upon the non- opposition, and all the laws and general legal acts must also be in conformity with them. The same shall be applied on the employer's enactment which defines the breaches of discipline at work. In such manner is the hierarchy of legal order of the Republic of Serbia maintained in the field of the Labor Law.

A level in the hierarchical structure is not the only measure of strength of specific sources of law. This measure is corrected by the rule of a more favorable provision from the perspective of law and labor conditions within relations between the general act provided by the article 8 of the Labor Law and the Contract of Employment, in accordance with the appropriate legal norms, since they can

80 томе се изјашњава и ова судска одлука: "Не стоје наводи ревизије о погрешној примени материјалног права, а исте су привредни судови исправно оценили, налазећи да се за период туженикове доцње у плаћању рачуна примењују законска затезна камата. Неприхватљиви су ревизијски наводи да у ситуацији када закључени уговор који важи међу странкама није поништен, самим тим није поништена ни спорна уговорна одредба о камати, па се у конкретном случају морала прихватити уговорена камата, као и да се ради о уговарању уговорне камате, а не о уговарању затезне камате. Међутим, одредба о затезној камати из члана 277. став 1. Закона о облигационим односима императивне је природе, те странке не могу за случај доцње уговорити већу стопу затезне камате од прописане стопе у Закону о висини стопе затезне камате. Парничне странке нису могле уговарати посебну камату за период доцње туженог у исплати дуга за испоручени гас. Према томе, уговорне одредбе којима је уговорена виша стопа затезне камате од прописане, противне су закону и ништаве, те због тога те одредбе не производе правно дејство". (Из пресуде Врховног суда Србије, Прев. 443/98 од 3. марта 1999. године објављене у Правној пракси Интермекса)

155