Златиборски правнички дани, 01. 01. 2011., стр. 156

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

Подразумева се да је општи акт и то колективни уговор закључен од стране по закону овлашћених учесника а правилник о раду донет од стране надлежног органа.

Ове опште норме некада су самосталне и за своју примену не траже донормирање у закону и/или општем акту у значењу из одредбе чл. 8. Закона.

Повољнија норма уговора о раду

Од тога треба разликовати и правило о повољнијој норми о коме говори одредба чл. 174. став 4 и 5 Закона о раду: Према њеном садржају: Запослени са послодавцем код кога је упућен на рад закључује уговор о раду на одређено време.

Уговором о раду запосленом се не могу утврдити мања права од права која је имао код послодавца који га је упутио на рад.

У складу са овом нормом уговором о раду запосленом се не могу утврдити мања права од права која је имао код послодавца који га је упутио на рад. Овде се се не ради о односу норми закона и општег акта и уговора о раду већ о односу између уговора о раду код послодавца код кога је запослени упућен у односу на одговарајућу норму општег акта послодавца који је упутио запосленог у ту радну средину и са њиме претходно закљученог уговора о раду. Послодавац код кога је запослени упућен на рад не може уговорити мања права и неповољније услове рада од оних права и услова које је он имао у радној средини из које је упућен. За случај да то учини запослени који се је нашао у овој ситуацији је овлашћен на успешан правнозаштитни захтев чији је циљ да се његова права обавезе и одговорности која су неповољније уговорене са послодавцем код кога је упућен ускладе са на исте теме повољнијим правима из важећег уговора о раду који је он закључио са послодавцем упутиоцем.

На супротан закључак неће утицати околност што је он закључио уговор о раду са послодавцем код кога је упућен на рад. Неће, јер такве одредбе уговора о раду су супротне назначеној забрани утврђивања мањих права од права која је овај запослени имао код послодавца који га је упутио на рад. Ради наредби из одредбе чл. 174. став 4 и 5, ЗОР. Правна последица тога је да су такве одредбе ништаве - чл. 103. 300 и да зато не могу да издрже успешну конкуренцију повољнији норми на исту тему у погледу права које је тај запослени имао код послодавца упутиоца. За случај да запослени који се је нашао у овој ситуацији није тражио утврђење ништавости такве клаузуле уговора о раду који је закључио са послодавцем код кога је упућен он због тога неће сносити штетне последице по правнозаштитном захтеву из овог основа. Неће јер суд неће применити норму из таквог уговора о раду којом су уговорена неповољнија права од права

154