Анали Правног факултета у Београду

394

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ног, нарочито уставног права joui се увек мешају равна значења и различити смисао те речи. Право управљања као грађанско право посгоји и у нашем праву због тога што код нас још постоји роба, робна производив. Она припада привредној организацији jep je она носилац робне ггроизводње код нас. Робна производила међутим није неки свесни инструмент, од законодавца наметнути облик наше привреде. Она нужно постоји. ЕЬу законодавац у данашњој фази развоја производних снага мора признати, осим ако жели назадовагье привредних односа, насилно одржааање производње и размене, и у крајњој линији нужно стварање бирократије. Робни односи су по својој природи дивергентни свесном планском управљању ггривредом. Робни елемен'г није социјалистички елемент у нашој привреди, он je остатак ранијег привредног система. Социјалистички елемент у нашој привреди je свестан, плански елемент. Наш план данас није детаљан, административно-оперативан, регулативан, као у ранијој фази развоја, чак више није ни огапти оквир неких основних привредно-административних пропорција (као напр. раније стопе акумулације и фондова). План je y данашњој фази Hairier развоја збир привредно-административних, пре свега финансиских прописа којима ce предвиђа остварење и расподела националног дохотка плодова друштвене својине између појединих субјеката социјалистичке својине. Али и данас са гледишта друштвено-правне оцене (jep je то карактеристично за сваки план, чак и за план у државном капитализму) она je свесна. привредно-политичка компонента економике. Она je код нас социјалистичка компонента због карактера наше власти. Као таква она претставља супротну компоненту роби, робким односима као стихијној компонент економике. Те две компоненте су по својој суштни у сукобу. План жели да усмерава стихију, да успостави равнотежу у економици, а робни, стихијни односи теже да пробију оквире плана, да поремете равнотежу. И план he бити утолико успешнији, равнотежа утолико већа, уколико план успе не да предвиди сваки детал> jep je то немогуће, нити да негира уопште робну привреду, стихијске елементе у привреди, —■ већ да усмери стихију у природни ток њеног кретања. У којој мери je то могуће, то je већ друго питање на које треба да одговоре економисти. План, плански акти, свесна интервенција у робне односе обављају се у праву путем јавноправних аката: административноправних и то данас махом финансиско-правних. Надградња робких односа je пак грађанско право. Надградња присвајања робе од стране привредне организације je „право управљања” као грађанско право, тј. право коришћења и располагања. То право je ограничено у истој оној мери у којој, планска, свесна компонента привреде ограничава робну компоненту. Инструмент тога ограничена су углавном предвиђени у Уредби о укупном приходу привредних организација и његовој расподели и у Уредби о управљању основним средствима