Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

105

још ниједном нисмо достигли бројно стање које смо имали 1931 (Статистички годишњак ФНРЈ, за 1954, с. 133; Индекс Савезног завода за статистику и евиденцију, бр. 6/954, с. 45). Сада се доставлю као основно питање да ли наша земља може извозом произвола са сектора индустрије и рударства, заједно са шумарством, да покрива увоз пољопривредних произвола који се у последним годинама, с обзиром на заостајање наше сопствене производње и повећане потребе, показао као нужан. Аутори су после опширних анализа структуре увоза и извоза по степену обраде производа за период од 1950 до 1952 дошли до закључка да ми данас сдадамо у трупу индустриски увозних земаља, пошто вредност увоза готових произвола, који износи 48,44% од укупног увоза, плаћамо само са свега 6,42% извозом готових произвола, а остатак плаћамо разликом између извоза и увоза полупрерађевина. Али како ни та разлика није довољна, то преостали део плаћамо извозом сировина, и то највише извозом разних врста руда, дрвета итд. На исти начин плаћамо и вишак увоза аграрних произвола над извозом истих произвола. При свему овоме треба имати у виду да се последњих година постелено повећава извоз готових индустриских произвола, а у нетто већој мери и полупрерађевина. На крају книге, приказујући укратко перспективе даљег развоја наше привреде и нашег трговинског биланса, аутори закључују да je нужно водити рачуна о томе да се и даље развија наша индустрија и рударство, али да je неопходно потребно да се постепено и стално повећава и наша пољопривредна производња. Иначе ће Југославија задржати карактер аграрно-увозне земље а да притом још ни je у стању да извозом индустриских произвола плаћа увоз аграрних произвола. Ово би се свакако врло негативно одражавало на нашем платном билансу, ,пошто je више него јасно да не можемо у овом погледу стално рачунати на помоћ из иностранства. Ова мнографија, рађена савесно и марљиво, уз спретно и зналачко савлађивањ-е врло обимног статистичког материјала, претставља користан и актуелан прилог изучавашу основних проблема у вези са досаданпьим развитком, као и тенденцијама даљег развитка како наше привреде у целини тако и њених појединз-ix грана.

Велимир Васић

André Marchai: PROBLÈMES ACTUELS DE L’ANALYSE ECONOMIQUE. Paris, Faculté de Droit (Cours d’économie politique), 1954, 208 p. Међу француским економистима професор Маршал иде свакако у ред најболзих познавалаца инструмената економске анализе. Он je познат са својих радона из области методологије, односа статистичке и економске анализе, теорије предвиђања, као и односа економских и политичких фактора у економској теорији, Ова книга, његов прошлогодишньи докторандски течај, претставља покушај синтезе основног характера савремене економске теорије кроз њене инструменте анализе и аналитичко-методолошке постулате. Зато су две концепције савремене економске теорије као сп'екулативне и као реалистичке науке предмет ньеговог излагања. Прва кондепција економске теорије као спекулативне науке, још врло утицајна и по броју својих .претставника и по теориској разради, заснива свој метод анализе конструишући економски модел