Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

67

интересе оно би се састојало у томе што се, како каже Енгелс, држава из слуге друштва претворила у његовог госдодара. Друге две варијанте би се разликовале од ове прве у томе што би претстављале покушај да се конструише појам отуђења државе у односу на друштво који би био истоветан с тим појмом у односу на владајућу класу, тј. да се утврди да постоје извесни ошпти, заједнички друпггвени интереси друштва које држава штити и упркос тога се од друштва отуђује. Прва оваква варијанта би се састојала у томе што би се тврдило да има две врсте држава у том погледу: једне, реакдионарне државе, штите интересе само владајуће класе, тј. штите реакционаран начин производње; друге, прогресивне, штите напредан начин производње. Реакционаран je онај начин производше који влада онда кад je већ објективно могуће да се уведе нов начин производње који би био прогресиван. У том случају очигледно држава стоји насупрот већини друштва штитећи само тштересе једног његовог дела. Ту се, дакле, не би могао ,применити овакав појам отуђења, јер нема никаквих општих интереса које држава штити. У случају прогр'есивне државе, дак, уз услов да су реакционарна класа и бивши реакционарни начин производше већ ликвидирани, а да нов, будући начин, производше, још напреднији, још није објективно могућ (случај с буржоаском државом у периоду кад je капитализам напредан начин производите, кад je феудализам ликвидиран a социјализам je објективно joui немогућ), може ce рећи да je и интерес потлачене класе (овде пролетаријата) да постоји и да се развија тај нови начин производње, упркос тога што тај начин значи њену експлоатацију. Ту би се могло рећи да држава у специфичном смислу остварује заједнички интерес обе друштвене класе, дакле, да остварује одшти друштвени интерес и да се истовремено отуђује од друштва, јер тај интерес она боље види и доследније га остварује од обеју класа. Држава би се овде отуђивала од друштва самим тим што би се отуђивала од владајуће класе, како смо видели, пошто „непосредно“ друштво које се састоји из класа без државе, не би било онакво какво je са државом, „посредним“ друштвом,- jep се не би онако развијало и владало без државе како je то случај кад у њему постоји држава. Држава би и овде остала класна по својој суштини jep би штитила начин производње владајуће класе а не потлачене класе, начин који изазива отпор потлачене класе. Уосталом, и овај отпор je маши но у случају реакционарне државе, jep, како каже Енгелс, и потлачена класа тада увиђа да je друштвено могућ једино тај начин производше. Најзад, могло би се рећи да je држава у ошптем интересу целог класног друштва посматраног у шеговом историском развоју, у том смислу што омогућава опстанак и напредак тог друштва које би међусобне класне борбе прогутале без државе, како опет каже Енгелс, и да je стога држава носилац тог општег интереса друштвеног опстанка и развоја, који интерес класе не види у међусобној заслеп-