Анали Правног факултета у Београду

70

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лизацији имамо изражене не само идеје ауторове већ и извођачеве. To je сада нови предмет ауторског права, то je нова форма у којој се врши манифестаци ј a идеје. Како je извођач „стваралац“ новог „ддела”, a ньегова активност има не само економски већ и личноправни характер, морамо извођачком праву признати карактер ауторског права, јер само на тај начин можемо у ротпуности заштитити умдетника-извођача. Извођачко право je апсолутно право умјетника-извођача на његову креацију и интерпретацију, што уствари дретставља његово дјело (3). Стога умјетнику извођачу треба дозволили да ce може супротставити свакој репродукцији своде креације кода се врши без његовог претходног одобреша, и -мора му се накнадити цјелокупна штета коју je претрпио, и то не само материјална већ и нематеријална. Према томе, код извођачког права није у питању тзв. конексно право аугорском праву коде je са ауторским само слично (4). 3. Ако смо саглаони да je извођачко право по својој природа! ауторско право, онда -je његов садржај сличал ауторском праву. Стога у извођачком праву налазимо имовинске и личноправне елементе. Имовинска .права извођача састоје се у томе да се без његове дозволе не може вршити регистрација његовог извођења или пренос преко радиа, телевизије, звучника или на било који други начин. Поред тога, он je једини овлашћен да дозволи даљно извођење своје репродукције механичким средствима. Значи да репродуктивни умјетник има право на хонорар не само за своје оригинално умјетничко извођење већ и за свако даљно извођење посредством механичких инструмената помоћу којих се његово извођење ставља у промет. Да би ce y потпуности омогућила заштита извођача није довољно признати му само имовинска права. Потребному je признати и лична (морална) права. Извођач се може одупридети сваком кварењу, скраћивању и преиначењу његове интерпретациде, што би могло бити од штете по његов утлед или част. Признајући да je извођачко .право идентично са ауторским, да ли тим не признајемо репродуктивним умјетницима и право на заштиту од плагијата. Сматрамо да код умдетничког извођења не може уопште доћи до плагијата. Може бити сличности у начину интерпретације истог дјела код репродуктивних умјетника, но сличност не значи и истов јетност, па стога ни плагијат. Може неки репродуктивни умјетник да изведе, интерпретира неко дјело на начин сводствен неком другом умдетнику. Но, то није плагијат. Начин извођења својствен je сваком умјетнику као одраз његове личности, па се, стога, о плагијату у извођачком праву не може говорили. Неоснован je, према томе, приговор оних који сматрају да ће .при-

(3) Homburg: Le droit des artistes exécutants, Arch. f. Urheberrecht, 1928, 293.

(4) Међу присталицама схватања да je извођачко право конексно од модерних теоретичара нарочито се истичу: Ulmer: Urheber und Verlagsrecht, Berlin - Göttingen - Heidelberg, 1951, 108 и Runge: Urheber und Verlagsrecht, Bohn-Stuttgart, 1953, 340 i sl.