Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИ JA

71

знавање извођачких права за ауторска услијед плагијата онемогућити развој репродуктивне умјетнрсти, као и да he то довести до разбијања цијелог система заштиге ауторских права (5). .Напротив, управо признавање извођачког права као ауторског омогући he кајпотпунију заштиту извођачввог стваралаштва, што може бита само потстрек за постизање све већих успјеха на пољу репродуктивне умјетностн. Овим се не разбија систем заштите ауторских права већ се само допуњује новом формой ауторског права која одговара новонасталим условима а у цил>у што потпуније заштите.интелектуалних производа. Гарантија за очување система ауторске заштите јесте и детально регулисање односа између аутора и извођача у националним законодавствима која признају извођачко право као ауторско. 4,- Проблем извођачког права посматраћемо и кроз призму упоредног законодавства, да би се упознали са начином- заштите репродуктивних умјетника у по ј единим национал ним законодавствима. Ово je потребно тим више што засада још не постоји нека еф: касна заштита извођачких права међународног характера, иако се на том врло озбиљно ради, како ћемо то даже показати. Њемачки закон о заштити ауторског права новелиран 22 маја 1910 (§ 2) штата извођаче у случају да своје умјетничко извођење пренесу на механичке инструменте и то као прерађиваче дјела. Тако je извођач титулар фиктивног или тзв. квазиауторског права које ce уговором или извођењем преноси на фабриканте грамофонских плоча. Уствари, закон и штата само индустрију механичке музике чији су власници титулари овлашћења на искључиво искоришћавање јавног извођења (6). Претпројекат закона Западне Њемачке од 15 марта 1954 не признаје умјетницима извођачима интелектуалну креацију, али им, ипак, даје заштиту аналогну ауторским правима (7). Енглеска има специјални закон који се односи на заштиту извођача (Dramatic and Musical Performers’ Protection Act од 31 јула 1925). Закон уводи кривичну заштиту репродуктивних умјетника забрањујући, без њиховог писменог одобрења, регистровање музичких или драмских репродукција на фонографским плочама, као и њихово растурање и јавно извођење. Репродукттшни умјетници, међутим, по овом закону не уживају грађанскоправну заштиту (8). Између ентлеског радиа и удружена музичара склопљен je 1946 споразум према коме радиостанице могу фонографскэ плоче снимати и користити их за емисије, дајући накнаду према уговореној тарифи. Аустриски закон од 9 априла 1936 (измјене од 8 августа 1953 § 66) .признаје извођачима искључиво право као и енглески закон и штата их само у случају регистрације њиховог извођења на

(5) Runge, op. cit. 34. (6) Runge, op. cit, 342.

(7) Revue int. de droit d’auteur, 1954, V, 57. (8) Copinger and Skone James: On the Law of Copyright, London, 1948, 190.