Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

О ДИСКУСИЈИ О СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ СВОЈИНИ

y послцдше време, против своје воље, упао сам y центар полемике која ce води о социјалистичкој својини. Изненађује ме оштрина, a понекад и лична обојеност тона којим ce против мене полемшие. Нећу одговарати на све ове полемике него само на четир» које су ce y последње време појавиле. I. Мирко Перовић објавио je y часопису Наша ст&арност (бр, 4/1955) чланак „О социјалистичкој својини и њеном правном изражав-ању“. У овом чланку полемише и са осталим ауторима, ипак несразмерно много места посвећује полемици са мном. Није лако водити дискусију са другом Перовићем. He због тога што би било тешко наћи супротне аргументе његовим тврдњама, него зато што он своје тврдње излаже y једној широкој, неодређеној, евазивној форлш. Како то истиче y самом чланку, . он није пријатељ јасних, одрешитих дефиниција. Међутим дефиниције, и поред свих својих недостатака и своје релативне неподобносш да појаве, нарочито y друштву, адекватно изразе, претстављају нужно ср€)Цство научне технике (осим ако ce не служимо интуицијом као извором сазнања, као што предлажу неки буржоаски философи). Перовић најчешће место правих дефинидија даје методолошке савете, правнофилософска разматрања и о.писе који често лзгче на правнополитичке поставке и апологезе тих поставки. Овај начин може бити успешан y пропагандно-полуларистичкој литератури, али не и y научним расправама. Притом служи ce шаренилом сбрта и игре речи којима још више замагљује изражене мисли (налример, није ми јасно шта je хтео рећи својом тврдњом на стр. 411 „ ... наше социјалистлчко предузеће.. . je. .. сем осталога не само део целине, већ и део целине.. Перовић открива једну своју велику методолошку грешку y прилажењу том проблему y последњој примедби (бр. 15, стр. 427) кад каже У досадапгњој дискусији појединим дискутантима пре свега недостајало je |Друштвено-економских аспеката проблема, a y овом моме излагању, опет, свакако недостаје анализа његових чисто правних аспеката.“ С другим делом његове тврдње потпуно ce слажем. Но ако Перовић мисли да je y том свом чланку боље објаснио „друштвено-економски аспект“ проблема социјалистичке својине него што су то урадили досадашњи дискутанти, одговорићу му да и најкрупнија монета лепог и привлачног друштвеног и економског „аспекта“ остаје само „аспект“ ако ce не претвори y ситаи новац свакодневне „правне техкике“, „правног промета“ и разних ius''-ава, како то сам Перовић каже, y ситан новац који прима,