Анали Правног факултета у Београду

480

АНАЛИ'ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Другое начина престајана брака у нашем праву нема, те нема -никаквих „посебних околности случаја“ из би се могло у некем случају закључити да je брак престао на неки начин непознат закону. Противно je слову закона изводити из чињенице дугог одвојеног живота да брак „у својој стварној и битној моралној и материјалној суштини“ нрестаје „сагласном волам обеју странака“ и да тиме престаје и право на издржавање, које закон у случају развода даје необезбеђеном брачном другу који je неспособан за рад или je незапослен, a који није крив за развод брака Уосталом може се прихватит да брачки друтови већином живе одвојено не због тога што су се о томе сатласили, него због тога што je један од њих на неки начин принуђен да напусти заједничко становагье. Затим, и у случају сагласности супруга да живе одвојено, брак не престаје, већ постоји и дал>е са свима правним дејствима, изузев права на наслеђе, које по нашем новом Закону о наслеђивању у том случају преживели брачни друг губи (Закон о наслеђивању, чл. 27, ст. 2, тач. 3 in fine). Најзад, чак и кад би се супрузи нарочито сатласили да им брак престане, тај њихов споразум не би имао никаквог утицаја на сам брак, који би постојао и даље. Српски трађански законик. садржао je о томе ову одредбу; „Муж и жена не моту о браку поравнагье учинити, тј. да у браку живе или да се раставе, јер раставити се не зависи од њихове воле“ (§ 855). На основу таквог споразума супрузи би само могли заједно тражити развод брака, па и тада брак не би престајао „сагласном вољом обеју странака“, него разводом изреченим од суда. Нити je суд дужан да изрекне развод брака увек кад то супрузи споразумно траже; да би суд изрекао развод брака потребно je да супрузи покажу суду „наводећи оправдано разлоге“ да им je заједнички живот псстао неподногшьив (чл. 56, ст. 2, реч. 1). Отуда прсизилази да, пошто у случају одвојеног живота брак постоји и даље све док не буде разведен, необезбеђени брачни друг који je неспособан за рад или je незапослен, a који није крив за развод брака има право на издржавање од друтот брачног друга, као што га je имао за време трајања брака. 5 Може се поставит пигање, да ли би требало допунити наш закон о браку, и чињеници да су супрузи дуто живели одвојено признати утицај на брак. У погледу узрока за развод брака наш закон о браку врло je либералан. Перед читавог низа специјалних узрока (прељуба, рађење о глави, злостављање, тешке увреде, нечастан живот или што друго што чини заједнички живот неподношљивим, неизлечива умна болеет, злонамерно или неонравдано напуштагье брачног друга, несталост), он зяа и за један генералки, врло обухватни узрок, који постоји кад су „брачни односи толико норемећени да je заједнички живот постао Споредно je зашто je и како je дошло до поремећености брачних односа, и да ли je један брачни друг допринео мање или вили да до тога стана дође, или je до тога дошло због несагласност варави. Закон да je у том слу-