Анали Правног факултета у Београду

483

СУДСКА - ПРАКСА

ка за развод брака. Гонорални узрок за развод брака како je фортиулиеан у ЧЈГ. .56 толико je широк да обухвата скоро све случајеве у којима je дошло до одвојеног живота брачних другова, те дозвољава сваком брачном другу да због поремећености, брачних односа тражи развод брака. Искључени су само они изузетни случајеви у којима je ,до одвојеног живота дошло искључиво кривицом једног брачног друга. То he обично бити случајеви у којимн један брачни друг отера друшга од куће, или - га. злоставља и утрожава шегово здравље и телесни интегритет и тако га натера да га напусти и живи одвсјено. Зашто би у тим случајевима било дозволено брачном другу који je виновник одвојеног живота, да после извесног времена тражи развод брака? То би значило дати му законом још једно средство притиска на свог брачног друга. А како je то обично муж, то би значило дати му могућност репудиације у. новом облику. И тако би се дошло до чудног резултата да се помоћу .разлога слободе и правичности вакжрсне. прастара устаяова репудиације, која je била привилегија мужева у патријархалним друштвима. 6. Може се замислити да ово питање добије и друто решение и да се сама чињеница да оу брачни другови живели одвојено извесно време прогласи за самосталан узрок за развод брака, на основу кога би сваки брачни друг могао тражити да се брак разведе. Али ни у том случају брак не би престајао самом том чињеницом, већ судском пресудом, као и у другим случајевима развода. И у овом случају, исто као и у другим случајевима развода, необезбеђени брачни друг који je неспособан за рад или je незанослен, a који није крив за развод брака имао би право да захтева издржавања од другог брачног друга. Нема разлога да се у овом случају одступи од ошптег правила и да се овај случај не третиракао „нормален“, као што то чини наведена пресуда Врховног суда HP Србије.

Др. Михаила Канет антиновић

О НЕМАТЕРИЈАЛНОЈ ШТЕТИ Теорија и судска пракса нису колебљиве у решавању питања која се односе на имовиноку пггету. Закон штити имовину правыих и приватних лица, те ако било ко својим штетним радњама умањи имовину других лица или сирени њено повећање, тада закон чини одговорним штетника да под одређеним условима пакнади штату оштећвном лицу и то било непосрвдиим путем, постављањем ствари у пређашње стање, било по средним путем, даканьем одговарајуће новчане накнаде. Међутим, штетним радњама не мора се ианети штета само на имовини појединих лица, већ се може повре.дити и неимовинска добра човека као што су; живот, телесли интегритет, здравље, умне и физичке способности, част, име, пословни лсредит, стид полни интегритет, слобода, лични и породични мир и