Анали Правног факултета у Београду

486

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

овом нацрту и то одредбом чл. 3 предвидена je јасно и одређено не само имовинска штета већ je посебно наглашено да штета може бити и неимовинска, морална штета Сем тога, дальим одредбама предвиђена je новчана накнада у случајевима повреде права личности: части, угледа, стида, личног *и породичног мира и других личних добара. Поред тога, предвидена je новчана накнада за неимовинску штету и то у виду правичне новчане накнаде, независно од имовинске штете у случају ако je женско лиде лукавством наведено на ваябрачну обл>убу, као и у случајевима ако je према женским лицима извршено кривично дело против достојанства личности и морала, као што je силовагье и слично. Исто тако непорочно малолетно женско лице, над којим je извршена обљуба или блудна радаьа, има право на накнаду неимовинске штете. За претрпљене физичке болове, као и за, страх, бригу, туту, жалост и друге душевые болове може суд, по нацрту, према околностима случаја, досудити правичну новчану накнаду независно од накнаде имовинске штете као и у отсуству сваке имовинске штете. Тако у случају смрти неког лица суд може, по нацрту, досудити члановима његове уже породице, независно од имовинске штете, као и у отсуству имовинске штете, правичну новчану накнаду за њихове душевые болове. Према нацрту, право на накнаду неимовинске штете не може се другоме уступити, изузев ако je уговором приэнато или je о праву на накнаду поведен спор. Пошто je објављен поменути нацрт закона о накнади штете, цракса Врховяот суда HP Србије из остювц се мења, па се новчана накнада за нематеријалну штету досуђује, и то не само у оним случајевима који су били предвиђени правним правилима Српског грађанскот законика, већ и у свим другим случајевима предвиђеним у самом нацрту закона о накнади штете, тако да се сам нацрт примењивао као да je већ постао позитивен закон. Пред судове су углавном долазили случајеви новчане накнаде за прегршьене физичке и душевые болове при телесним повредама, новчана накнада коју су деца, родитељи или судруга тражили за претршьени бол за изгубљеним чланом уже породице. Ређе je било случајева када се тражила новчана накнада од стране силоване девојке, а било je случајева када je вереяик под разним изговорима избегао венчање, мада je ванбрачно живео са вереницом и исту, нарочито у селу, комщюмитовао, тако да je вереница тражила новчану накнаду зато што je осрамоћена и што су јој смањени изгледи за УДају. За разлику од ранијих година сада je пракса Врховног суда HP Србије по питању новчане накнаде за нематеријалну штету колебљива, јер у последнее време има судских одлука ко je указују на то да се накнада у случајевима нематеријалне штете уопште не признаје. Наводимо само три одлуке које су за овај случај карактеристичне. У првом случају реч je о тужбеном захтеву малолетне девојке која je тражила накнаду нематеријалне штете за изгубљену де-