Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

THE AMERICAN JOURNAL OF INTERNATIONAL LAW, Washington , Vol. 50, No. 3, July 1956. Ch. De Visscher: Reflections on the Present Prospects of International Adjudication. Писац сматра да je неоправдано тврђење о погоршању правних метода у решавагьу слорова између држава и с тим повезана носталгија за прошлошћу. Не треба очекивати од међународног судства такве резултате који су немогући с обзиром да и данас, као и некада, политички фактори у различитим опсезима ограничавају улогу права у решавању међународних сггорова. У том оквиру аутора интересују два питагьа: (1) политично одбијање подређивања међународном правосуђу; и (2) удео међународног судства у развитку међународног права. После жихове анализе, он закључује да je садашња стагнација развоја делатности међународнот судства последица у много већој мери политичких затегнутости него недостатака његових метода. Отуда je излаз из ове ситуације у успоставл>ању реда у међународним а не у процедуралним реформама. W. Friedmann: Some Impacts of Social Organization on International Law. Чланак je посвећен проблематици међународне економске и социјалне организације и људског благостања ко je y савременој епоси све више улази y делокруг међународног права. У њему су извесни закључди на основу разматрања извесних одредаба права неких држава, међународних правила општег односно регионалног знача ja и гледишта извесних теоретичара о таквим питањима, као што су напр. економске трансакције између држава, терористичке и субверзивне делатности, међународни минимум стандарда правде, итд. Qu. Wright: The Prevention of Aggression. Пошавыш од тога да УН имају као главку функцију убеђивање a функцију принуде као секундарну, дајући при том извесяе предлоге у погледу односа Оргакизадије према унутрашњој надлежности држава, аутор прелази на питање тесне повезаности колективне безбедности са равнотежом снага, после чега се расправлю о важности дефиниције агресије и њеном историјату од Друштва Народа до УН. Затим се разматрају питана повреде мира, претње миру и дела агресије. У последаьем одељку о колективној безбедности која има характер закључка, Wright (Рајт) се изјашњава за неопходност јасног дефинисатьа аката противних миру, за имплементацију ставова резолуtpije ,„Уједињени за мир“, допугьену утоворима по којима би планиде биле обавезне да одреде своје снаге за акцију УН против агресора. —■ М. St. Korowicz: The Problem of the International Personality of Individuals. У чланку ce оцртавају теорија и прайса међународног права у погледу проблема међународног субјективитета појединца. Нарочита пажња je посвећена садржају уговора о Горњој Шлеској од 1922 који се односи на ову материју а о коме се говори и у посебном оделжу. У закгьучку се, између осталог, каже да су присталице традидиокалне доктрине да су државе ј едини субјекти међународног права, данас у мандата али да им пракса међународнот права пружа јаке доказе. Међутим, будућност je у општем признању ограниченог међународног субјективитета појединаца. Ј. Andrassy: Uniting for Peace. Југословенски интернационалист, испитујући разне одредбе резолуције „Уједињени за мир“ највећу пажњу обратно je на њен склад са Повељом УН. У закључку проф. Андраши истине политичку и правну важност Резолуције, тј њен допринос јачању УН односно еволуцији права УН. R. D. Hayfonr The ~ American" Antarctic. У вези са претстојећом међународном геофизичком годином стари спорови држава око антарктичких терито-