Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

58

дељеном својином“. Ja сам једино против тег назива, jep je противречан найме, ако неко не ужива потпуну, пуну сводину него само њен đeo, онда се за њега не може рећи да има „подељену својину” (на српском то не значи ништа), већ да има део сводные који, очигледно, није својина (него je, правно узето, право употребе, плодоуживања или неко друто овлашћење). Зато и тврдим да нико над тим стварима нема својину (у приватноправном смислу, неотраничено право располагала) већ само одређееа друга правка овлашћења. Не видим онда уоппгге запгго да даље дискутујемо, кад се слажемо у свему сем у терминологией! 11. Друг Гаме сматра да тзв. право управљања није битно ново право/ како ja тврдим, већ остатак старог. Тачно je да je остатак старог у смислу који утврђује друг Гаме, али je тачно и да je битно ново, jep се појављује тек са социализмом, као шло ja тврдим. 12. Друг Гаме није схватио моде ставове о одумирању сводине Ja тврдим да, уколико се под сводином подразуме приватноправно право неограниченог располагања стварју (а сматрам да тад термин треба само у том смислу и да разумело, како би се избегла збрка), такве својине више нема у социјалистичкој произведши. И то je апсолутно тачно, као један и ј€|цан два! Тиме, наравно, не мислим да тврдим да сводила нестаде и као економока појава, тј. као присваданье, a најмање да нестаје као „скуп свих производных односа”. Али вал>да и друг Гаме сам види да то не тврдим кад и он разликује својину у правном смислу, „класичну“, од својине у економском смислу. И заиста ту нема никакве потребе да се потежу крупни аргументи, па чак и Маркс, кад де реч о очигледном несхватању друга Гамса у ком смислу употребљавам реч „својина“, и јасно je да je у питању само терминолошка дискусија. 13. Друг Гаме сматра да сам да занемарио економску суппину сводине зато што сам тврдио да je она, по мом мишљењу, екояомски довољно објашњена и да сад треба само извући правне последице из тот објашњења. Ja не занемарујем економску базу при објашњењу права својиие него баш од ње полазим и зато и тврдим да сводила у класичном смислу код нас и не постоји (као што и сам друг Гаме тврди). 14. Не видим зашто ми друг Гаме пребацује да се не обзирем на судску праксу. По њему, ова уводи грађансколравни облик својине под називом „права управл>ања“. Ja и не тврдим ништа друго до да постоји право управљања, које није истове тпо са класичном својином. Дакле, слажем се са праксом. Jep назае показује да она сматра да то није сводина. Изгледа да се, напротив, друг Гаме с њом не слаже кад тврди да je то ипак својина.

Др. Рад. Д. Лукић