Анали Правног факултета у Београду

136

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ce наношење штете може уписати у кривиду (на пример, по француском праву чл. 1310 Code civil-а; и швајцарском праву чл. 16 иl9 Грађанског законика). Нека права сматрају малолетника до извесног узраста грађанскоправно неодговорним, а после тог узраста само уколико je способан за расуђивање у моменту проузроковања штете и уколико се утврди његова кривица (на пример: бивше српско право § 807 Грађанског законика; и немачко право § 828 Грађанског законика) (8). Међутим, граница малолетникове неодговорности за штету не иде углавном даље од 7 година, што значи да малолетник који има 7 и више година одговара за штету ако су испуньени наведени услови. Граница неодговорности малолетника која би ишла изнад 7 година, као и у израженом схватању Врховног суда HP Босне и Херцеговине ако границу уопште треба одређивати, не би била у складу са оним што je већ давно у праву установлена и што се показло као животно оправдано. То тим пре вреди у наше доба кад деца, у односу на детињство својих родитела и аихове представе у то доба, представљају стармале. Изражено схватање Врховног суда HP Босне и Херцеговине о неодговорности малолетника у правној ствари коју разматрамо противречи његовом изричитом заклучку да je син туженог „крив за штету коју je тужитељ претрпео“, јер, ако je неко крив за штету, онда он може за њу и да одговара. Према томе, у случају када малолетник причини штету, оштећени може да бира од кога he да тражи накнаду: од вьегових родитеља или од малолетника. Ако постоји солидарна одговорност, он може да захтева да суд солидарно обвеже и родителе и малолетника да му накнаде штету. Међутим, малолетник je по правилу лице без или без доволне имовине, тако да оштећени ретко може да реализује право на накнаду штете иако постоје услови за одговорност малолетника. Отуда je њему лакше (јер не мора да доказује кривицу родитела) и сигурније (јер родители по правилу имају имовине) да накнаду штете тражи од родитела малолетника. По намирењу оштећеног родители имају право регреса према малолетнику под условом да се наношење штете може малолетнику уписати у кривицу (9). Сходно изложеном, став Врховног суда HP Босне и Херцеговине о неодговорности малолетника у овој правној ствари не може да се прихвати. Он je у супротности и са правном теоријом и са позитивним правом. Његово прихватање водило би изједначавању грађанскоправне и кривичноправне одговорности малолетника која малолетника чини кривичноправно одговорним тек са навршењем 14 година живота. Међутим, између ове две врсте одговорности у праву постоји суштинска разлика уопште, па и по питању одговорности малолетника за деликтне радње.

Др. Живомир Ђорђевић

(8) Изузетак од неодговорности представља одговорност малолетника са разлога правичности (видети, на пример, § 829 Немачког грађанског законика).

(9) О овом питашу постоји и супротно схватање. (О праву регреса родитеља према малолетној деци у случају кад родители! накнаде штету коју она причине видети др. Богдан Лоза: Обвезивање родитеља да накнаде штету проузроковану од малољетне дјеце, „Годишњак Правног факултета у Сарајеву“, IX, 1961, с. 62—65.)