Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

Милан Влајинац: РЕЧНИК НАШИХ СТАРИК МЕРА У ТОКУ ВЕКОВА, 1 свеска. Београд, 1961, издање Српске академије наука, 136 с. Има близу шест деценија како се 1903 у Јени на немачком језику појавило прво обимно дело овог аутора посвећено аграрноправним односима средњевековне Србије. У својим каснијим радовима он се бавио многим проблемима наше привредне историје, етнографије и слично. Нарочито познати и запажени радови проф. Влајинца однрсе се на питања мобе и позајмице (Београд, 1929) и на кулучење ван места становања од Средњег века па надаље (Београд, 1932). Он се такође бавио и историјом производње памука у нашим крајевима, улогом радне стоке у пољопривреди и другим сличним проблемима. Најновији рад овог аутора Речник наших старих мера посвећен je приказивању настанка и еволуције разних врста мера у појединим југословенским подручјима, и то почев од доласка српско-хрватских и осталих словенских племена на Балканско полуострво па све до наших дана. Иза на изглед непривлачног наслова овог дела крије се у ствари мноштво врло интересантних података и анализа које се односе не само на питање мера него нам истовремено приказују и постепени развитак производних снага и у вези с тим и друштвено-економски развитак у по ј единим нашим покрајинама. Цео рад подељен je на два дела. Уводни део носи наслов „Општи развој мера од досељења Срба и Хрвата до наших дана“ и обрађује прво развој и стање мера до завођења метарског система мера, а затим се опширно бави завођењем метарског система. Други и најважнији део рада je у ствари сам речник мера, где се на око 30 страница густог текста дају азбучним редом најдетаљнији подаци о појединим мерама. У оквиру прве свеске обухваћени су само - појмови који почињу словом А, док ће остали називи мера, заједно са многим корисним објашњењима, бити обрађени у наредној свесци. Аутор je при изради како уводног дела, тако и речника користио веома обимну литературу из ибласти историје, етнографије, економских наука, књижевности, а служио се исто тако и архивском граном, кар и сличним изворима. У првом делу увода аутор нас упознаје са исконским народним мерама за дужину, површину, тежину и запремину ко je су почев) од VI и VII века па надаље употребљавала поједина словенска племена на Балкану и посебно на подручју данашње Југославије. Из тих излагања видимо да су ова племена постелено прихватала поједине римско-византиске мере али да су уз њих још дуго после тога задржали и своје старе мере. Доцније, нарочито од XIII века, почивьу се у приморским крајевима применьивати и млетачко-италијанске мере. Паралелно са турским освајањима продйру на Балкан и посебно у Србију, Македонију, Босну и друге покрајине турске мере. Почев од XV века па надаље у северним и западним подручјима наше землье све више he продирати и дуго he се задржати разноврсне аустро-угарске мере. Уз њих су у свим југословенским покрајинама биле примењеване и разне француске, енглеске и сличне мере које су долазиле из других земаља. Постојање овако великог броја разноврсних мера и недостатак једног ма каквог јединственог мерног система онемогућавали су развој робног